Quantcast

Fenomen lažne opozicije

Koja politička opcija na današnjoj domaćoj sceni po Vašem mišljenju predstavlja lažnu opoziciju?

  • Pokret Dosta je bilo

    glasova: 14 35,0%
  • Stranka slobode i pravde

    glasova: 18 45,0%
  • Pokret obnove Kraljevine Srbije

    glasova: 34 85,0%
  • Srpska stranka Zavetnici

    glasova: 35 87,5%
  • Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

    glasova: 13 32,5%
  • Narodna stranka

    glasova: 17 42,5%
  • Pokret slobodnih građana

    glasova: 15 37,5%
  • Srpski pokret Dveri

    glasova: 12 30,0%
  • Demokratska stranka Srbije

    glasova: 24 60,0%
  • Srpska radikalna stranka

    glasova: 32 80,0%

  • Ukupno glasova
    40
  • Ova anketa će se završiti: .

Slaven777

Legenda
Poruka
56.262
Od kada je istorije i uređenog sistema vlasti, postojala je i opozicija njoj, a u okvirima te opozicije i oni kojima u interesu nije smena aktuelnog režima, već i sprečavanje bilo kakvih promena. U istoriji našeg višepartijskog sistema, i pre njegovog ukidanja posle Drugog svetskog rata, među najdrastičnijim primerima su politika kralja Nikole I Petrovića početkom prošlog stoleća, dok je postojao jedan deo tzv. pravaša, vrlo poltronski naklonjen crnogorskom monarhu, kao i pristup koji je dvor zauzeo u vreme Kraljevine Jugoslavije, posle uvođenja šestojanuarske diktature dekretom kralja Aleksandra I Karađorđevića. Maja 1933. godine, Svetislav Hođera, nekadašnji šef kabineta vlade premijera Petra Živkovića, osnovana je tzv. Jugoslovensku narodnu stranku koja je u narodu bila poznata pod kolokvijalnim nazivom borbaši.

%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A5%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B0.jpg


Borbaši su u Jugoslaviji imali ulogu krajnje desničarske političke opcije, koja se odlikovala jeftnim populizmom, podršci teorijama zavere i privlačenjem pažnje kroz galamu i različite incidente. Po nekim svojim stavovima i ponašanjima borbaši su emulirali nacifašističke pokrete totalitarnih sistema tadašnje Evrope. Vrlo specifična karakteristika borbaša bila je da su se uvek predstavljali kao neko između režima i opozicije, jednako napadajući i jedne i druge. Opcije stvarne opozicije, redovno su sa dosta žestine napadane kao izdajničke, u službi tuđih interesa i kao antidržavni elementi koji rade na njenom rastakanju. Iako su bili relativno malobrojni, zahvaljujući pažnji i podršci koja je stizala iz režimskih kanala, borbaši su bili vrlo glasni i u društvenom mnjenju prisutni. Pred izbore 1938. godine, stranka pruža podršku vlasti i Hođera postaje ministar bez portfelja u vladi Milana Stojadinovića, a nedugo potom ona se i ugasila, što je njen potpuni stvarni doseg. U vremenu u kojem živimo, sa mnogo zajedničkih tačaka, na stare borbaše i ulogu koju su imali možda najviše podsećaju Zavetnici koje predvodi Milica Đurđević.

milica-zavetnica-6-830x0_1000x0.jpg


Dakle, fenomen lažne opozicije, istoriji je izuzetno dobro poznata činjenica. Mnogi tvrde da je, u različitim momentima, i Srpska radikalna stranka dr Vojislava Šešelja svojevremeno znala imati takvu ulogu devedesetih godina prošlog veka, za vreme režima Slobodana Miloševića. Lažna opozicija nastaje na različite načine; najčešće posredstvom državnih službi bezbednosti, a tu ulogu imaju finansijska podrška, medijski pristup i izvesna funkcionerska obećanja, koja se mogu u nekom trenutku obistiniti. Motivacije lažnih opozicionara mogu biti uhebljenje, čisto finansijski interesi, ali nekad i prosto, pažnja koju uživaju. Pretpostavljam da u nekim izolovanim slučajevima možemo govoriti i da je zaigravanje kolom lažne opozicije možda i taktika nekih opozicionara, koji žele da se okoriste u datom momentu, prihvatajući realnost da ne mogu ništa učiniti i pokušavajući da izdejstvuju na taj način neke promene.

Primer ovog poslednjeg bi moglo biti istorijsko iskustvo u Crnoj Gori (zemlji u kojoj je fenomen lažne opozicije vrlo česta pojava i taktika koju primenjuje doskorašnji samodržac Milo Đukanović, stvarajući konstantno nove stranke i pokrete i drobljeći nekadašnju opoziciju, sa možda najeklatantnijim primerom u slučaju Pozitivne Crne Gore Darka Pajovića) u kojoj su se u toj situaciji svojevremeno bili našli Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene i Srđan Milić, lider Socijalističke narodne partije Crne Gore. PZP je odigrala ulogu lažne opozicije kako bi Milo na bilo koji način došao do nužne dvotrećinske većine u parlamentu, u nameri da zacementira crnogorski jezik i nove nacionalne simbole, a što je zbog velike podeljenosti države bilo (a bogami je i ostalo) praktično nemoguće. Medojević to jeste u nekom trenutku shvatio i pokajao se, no nažalost, prekasno. Vrlo jako forsiranje Milića svojevremeno, imalo je ulogu sprečavanja ukrupnjavanja opozicije, te dovelo do toga da i na samom kraju samo jedan deo te stranke (sadašnja Demokratska narodna partija Milna Kneževića) pristupi koaliciji Demokratskog fronta, dok je SNP ostao izvan. Okolnosti su brojne, kao i motivi, pa čak i kad je srce na mestu, ali rezultati su apsolutno uvek isti — lažlna opozicija ili u potpunosti propadne i nestane (kao što je slučaj sa SRS, koja se od 2016. godine do danas gotovo u prah pretvorila) ili se priključi vlasti i pokupi nagrade.

ceda-vucic-twitter.png


Do nedavno, izbegavao sam ovakve diskusije, jerbo sam generalno smatrao da uvek treba biti uzdržan i svima pružati šansu, uključujući i da se pokaju. Međutim, danas, a posebno posle iskustva parlamentarnih izbora 2020. godine, mislim da ne postoje više nikakvi razlozi za izbegavanje ove teme, iz razloga što je bežanje od nje upravo posledica da mnogi ljudi budu najjednostavnije rečeno namagarčeni. A ljudi koji u srpskoj javnosti beže o ove teme, upravo su najsumnjiviji za poziciju lažnog opozicionara, jer bi to ugrozilo upravo poziciju koju imaju. Naime, čovek koji je možda najzaslužniji za definitivno utvrđivanje tog fenomena u srpskoj današnjici jeste Aleksandar Šapić. Na ovom forumu znalo se pronaći po koje mišljenje suprotno od većine, ali vreme je pokazalo kakva je uloga SPAS-a: još jedne stranke u sad već možda i podužoj listi lažnih opozicionara. To se čak donekle moglo i videti po pisanjima pojedinih forumaša, jerbo su oni koji su pristalice aktuelne vlasti na forumu iskazivali izuzetno benigno, pa čak i vrlo pohvalno, stanovište o Šapiću i njegovoj stranci. Kao što smo videli da je slučaj kako su SRS i LDP kao stranke nestale, ali zauzvrat dobile svakojake funkcije, možemo videti da su čak i neke liste koje nisu prešle cenzus od 3% (i to čak ovaj sniženi) ušle u sadašnu vladu. Mislim, naime, na Čankov LSV, kao i na Gordanu Čomić, jednu od tadašnjih lidera tzv. Ujedinjene demokratske Srbije. Među nešto prominentnjim i relativno govoreći svežijim političkim opcijama, Pokret obnove Kraljevine Srbije, čiji su rukovodioci dobili svakojake funkcije hitno posle izlaska iz aktuelne vlasti 2020. godine (odakle su i proistekli, sa dugogodišnjim stažem i vrlo bogatom istorijom menjanja svojih političkih partnera kao pelena), možda je jedan od najboljih kandidata koje bi trebalo računati u ovoj kategoriji.

Šta vi mislite o ovoj temi? Ko je za vas lažna opozicija na aktuelnoj političkoj sceni? Ima li lažnih opozicionara među strankama koje nisu primarno takve i ko su? Zašto ste takvog mišljenja i šta je po vašem sudu najbolji način za raskrinkavanje i borbu protiv lažne opozicije (u slučaju opozicije, naravno).

P. S. Važna napomena: ovo nije diskusija o simpatijama ili antipatijama, tako da ukoliko se bilo programski bilo kadrovski ne slažete sa nekim, nemojte to navoditi; tipa, ukoliko sumnjate da će neko ozbiljnije voditi iole drugačiju politiku da dođe na vlast umesto Vučića. Ovo je tema na kojoj pokušavamo da utvrdimo, razmenimo mišljenja i probamo i neke dileme otkloniti, oko toga ko ima ulogu lažne opozicije u Srbji treće decenije 21. veka.

P. P. S. Neka Miša Vacić oprosti što ga ne spomenuh niti u objavi, niti u anketi...U anketu je stavljeno, u skladu sa ograničenjima foruma, samo 10 najznamenitijih opozicionih političkih opcija.
 
Poslednja izmena:

Baad_Boy

Poznat
Banovan
Poruka
7.603
Nijedna od navedenih opcija.

Kor patriota ce biti okupljen oko uhapsenih i narodne patrole. Ja gledam i na ovaj ekoloski ustanak sa rezervom jer se secam podatka da je zelenu stranku kupio okupator ranije. Mora se videti ko organizuje protest 10 aprila i da li je moguce da je unapred namestena igra kao petog oktobra.
 

Mr.Infinity

Veoma poznat
Banovan
Poruka
14.537
Od kada je istorije i uređenog sistema vlasti, postojala je i opozicija njoj, a u okvirima te opozicije i oni kojima u interesu nije smena aktuelnog režima, već i sprečavanje bilo kakvih promena. U istoriji našeg višepartijskog sistema, i pre njegovog ukidanja posle Drugog svetskog rata, među najdrastičnijim primerima su politika kralja Nikole I Petrovića početkom prošlog stoleća, dok je postojao jedan deo tzv. pravaša, vrlo poltronski naklonjen crnogorskom monarhu, kao i pristup koji je dvor zauzeo u vreme Kraljevine Jugoslavije, posle uvođenja šestojanuarske diktature dekretom kralja Aleksandra I Karađorđevića. Maja 1933. godine, Svetislav Hođera, nekadašnji šef kabineta vlade premijera Petra Živkovića, osnovana je tzv. Jugoslovensku narodnu stranku koja je u narodu bila poznata pod kolokvijalnim nazivom borbaši.

%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%A5%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B0.jpg


Borbaši su u Jugoslaviji imali ulogu krajnje desničarske političke opcije, koja se odlikovala jeftnim populizmom, podršci teorijama zavere i privlačenjem pažnje kroz galamu i različite incidente. Po nekim svojim stavovima i ponašanjima borbaši su emulirali nacifašističke pokrete totalitarnih sistema tadašnje Evrope. Vrlo specifična karakteristika borbaša bila je da su se uvek predstavljali kao neko između režima i opozicije, jednako napadajući i jedne i druge. Opcije stvarne opozicije, redovno su sa dosta žestine napadane kao izdajničke, u službi tuđih interesa i kao antidržavni elementi koji rade na njenom rastakanju. Iako su bili relativno malobrojni, zahvaljujući pažnji i podršci koja je stizala iz režimskih kanala, borbaši su bili vrlo glasni i u društvenom mnjenju prisutni. Pred izbore 1938. godine, stranka pruža podršku vlasti i Hođera postaje ministar bez portfelja u vladi Milana Stojadinovića, a nedugo potom ona se i ugasila, što je njen potpuni stvarni doseg. U vremenu u kojem živimo, sa mnogo zajedničkih tačaka, na stare borbaše i ulogu koju su imali možda najviše podsećaju Zavetnici koje predvodi Milica Đurđević.

milica-zavetnica-6-830x0_1000x0.jpg


Dakle, fenomen lažne opozicije, istoriji je izuzetno dobro poznata činjenica. Mnogi tvrde da je, u različitim momentima, i Srpska radikalna stranka dr Vojislava Šešelja svojevremeno znala imati takvu ulogu devedesetih godina prošlog veka, za vreme režima Slobodana Miloševića. Lažna opozicija nastaje na različite načine; najčešće posredstvom državnih službi bezbednosti, a tu ulogu imaju finansijska podrška, medijski pristup i izvesna funkcionerska obećanja, koja se mogu u nekom trenutku obistiniti. Motivacije lažnih opozicionara mogu biti uhebljenje, čisto finansijski interesi, ali nekad i prosto, pažnja koju uživaju. Pretpostavljam da u nekim izolovanim slučajevima možemo govoriti i da je zaigravanje kolom lažne opozicije možda i taktika nekih opozicionara, koji žele da se okoriste u datom momentu, prihvatajući realnost da ne mogu ništa učiniti i pokušavajući da izdejstvuju na taj način neke promene.

Primer ovog poslednjeg bi moglo biti istorijsko iskustvo u Crnoj Gori (zemlji u kojoj je fenomen lažne opozicije vrlo česta pojava i taktika koju primenjuje doskorašnji samodržac Milo Đukanović, stvarajući konstantno nove stranke i pokrete i drobljeći nekadašnju opoziciju, sa možda najeklatantnijim primerom u slučaju Pozitivne Crne Gore Darka Pajovića) u kojoj su se u toj situaciji svojevremeno bili našli Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene i Srđan Milić, lider Socijalističke narodne partije Crne Gore. PZP je odigrala ulogu lažne opozicije kako bi Milo na bilo koji način došao do nužne dvotrećinske većine u parlamentu, u nameri da zacementira crnogorski jezik i nove nacionalne simbole, a što je zbog velike podeljenosti države bilo (a bogami je i ostalo) praktično nemoguće. Medojević to jeste u nekom trenutku shvatio i pokajao se, no nažalost, prekasno. Vrlo jako forsiranje Milića svojevremeno, imalo je ulogu sprečavanja ukrupnjavanja opozicije, te dovelo do toga da i na samom kraju samo jedan deo te stranke (sadašnja Demokratska narodna partija Milna Kneževića) pristupi koaliciji Demokratskog fronta, dok je SNP ostao izvan. Okolnosti su brojne, kao i motivi, pa čak i kad je srce na mestu, ali rezultati su apsolutno uvek isti — lažlna opozicija ili u potpunosti propadne i nestane (kao što je slučaj sa SRS, koja se od 2016. godine do danas gotovo u prah pretvorila) ili se priključi vlasti i pokupi nagrade.

ceda-vucic-twitter.png


Do nedavno, izbegavao sam ovakve diskusije, jerbo sam generalno smatrao da uvek treba biti uzdržan i svima pružati šansu, uključujući i da se pokaju. Međutim, danas, a posebno posle iskustva parlamentarnih izbora 2020. godine, mislim da ne postoje više nikakvi razlozi za izbegavanje ove teme, iz razloga što je bežanje od nje upravo posledica da mnogi ljudi budu najjednostavnije rečeno namagarčeni. A ljudi koji u srpskoj javnosti beže o ove teme, upravo su najsumnjiviji za poziciju lažnog opozicionara, jer bi to ugrozilo upravo poziciju koju imaju. Naime, čovek koji je možda najzaslužniji za definitivno utvrđivanje tog fenomena u srpskoj današnjici jeste Aleksandar Šapić. Na ovom forumu znalo se pronaći po koje mišljenje suprotno od većine, ali vreme je pokazalo kakva je uloga SPAS-a: još jedne stranke u sad već možda i podužoj listi lažnih opozicionara. To se čak donekle moglo i videti po pisanjima pojedinih forumaša, jerbo su oni koji su pristalice aktuelne vlasti na forumu iskazivali izuzetno benigno, pa čak i vrlo pohvalno, stanovište o Šapiću i njegovoj stranci. Kao što smo videli da je slučaj kako su SRS i LDP kao stranke nestale, ali zauzvrat dobile svakojake funkcije, možemo videti da su čak i neke liste koje nisu prešle cenzus od 3% (i to čak ovaj sniženi) ušle u sadašnu vladu. Mislim, naime, na Čankov LSV, kao i na Gordanu Čomić, jednu od tadašnjih lidera tzv. Ujedinjene demokratske Srbije. Među nešto prominentnjim i relativno govoreći svežijim političkim opcijama, Pokret obnove Kraljevine Srbije, čiji su rukovodioci dobili svakojake funkcije hitno posle izlaska iz aktuelne vlasti 2020. godine (odakle su i proistekli, sa dugogodišnjim stažem i vrlo bogatom istorijom menjanja svojih političkih partnera kao pelena), možda je jedan od najboljih kandidata koje bi trebalo računati u ovoj kategoriji.

Šta vi mislite o ovoj temi? Ko je za vas lažna opozicija na aktuelnoj političkoj sceni? Ima li lažnih opozicionara među strankama koje nisu primarno takve i ko su? Zašto ste takvog mišljenja i šta je po vašem sudu najbolji način za raskrinkavanje i borbu protiv lažne opozicije (u slučaju opozicije, naravno).

P. S. Važna napomena: ovo nije diskusija o simpatijama ili antipatijama, tako da ukoliko se bilo programski bilo kadrovski ne slažete sa nekim, nemojte to navoditi; tipa, ukoliko sumnjate da će neko ozbiljnije voditi iole drugačiju politiku da dođe na vlast umesto Vučića. Ovo je tema na kojoj pokušavamo da utvrdimo, razmenimo mišljenja i probamo i neke dileme otkloniti, oko toga ko ima ulogu lažne opozicije u Srbji treće decenije 21. veka.

P. P. S. Neka Miša Vacić oprosti što ga ne spomenuh niti u objavi, niti u anketi...U anketu je stavljeno, u skladu sa ograničenjima foruma, samo 10 najznamenitijih opozicionih političkih opcija.
Bez izuzetka svi sa liste su lažna opozicija.
 
Poruka
74.309
Aleksandar Šapić. Na ovom forumu znalo se pronaći po koje mišljenje suprotno od većine, ali vreme je pokazalo kakva je uloga SPAS-a: još jedne stranke u sad već možda i podužoj listi lažnih opozicionara. To se čak donekle moglo i videti po pisanjima pojedinih forumaša, jerbo su oni koji su pristalice aktuelne vlasti na forumu iskazivali izuzetno benigno, pa čak i vrlo pohvalno, stanovište o Šapiću i njegovoj stranci.

Шапић је без сумње опортуниста и ужасан човек, и његов политички ангажман је пуки опортунизам.

Међутим ове твоје тврдње иду даље од тога, јер мислиш не само да постоје режимски планови подршке овој или оној лжестранци, него и да су са тим плановима упознати њихови занемарљиви пропоненти овде. Кад кажем 'занемарљиви' у ствари хоћу да кажем 'више него занемарљиви, потпуно небитни на сваки само замисливи начин'. То значи да су са тим манипулацијама упознати суштински сви који имају неке везе са режимом - једна врло дуга листа симпатизера, у сваком случају.

Зар не мислиш да би у том случају бар неко од њих фотографисао те листе, налоге, инструкције и објавио их?
 

Slaven777

Legenda
Poruka
56.262
Шапић је без сумње опортуниста и ужасан човек, и његов политички ангажман је пуки опортунизам.

Међутим ове твоје тврдње иду даље од тога, јер мислиш не само да постоје режимски планови подршке овој или оној лжестранци, него и да су са тим плановима упознати њихови занемарљиви пропоненти овде. Кад кажем 'занемарљиви' у ствари хоћу да кажем 'више него занемарљиви, потпуно небитни на сваки само замисливи начин'. То значи да су са тим манипулацијама упознати суштински сви који имају неке везе са режимом - једна врло дуга листа симпатизера, у сваком случају.

Зар не мислиш да би у том случају бар неко од њих фотографисао те листе, налоге, инструкције и објавио их?

Zašto bi neko ko je pristalica neke vlasti i ko podržava lažnu opoziciju sabotirao upravo ono što mu se sviđa?
 
Poruka
74.309
Zašto bi neko ko je pristalica neke vlasti i ko podržava lažnu opoziciju sabotirao upravo ono što mu se sviđa?

Зато што људи нису савршено рационална бића, то није нека мистерија.

У стварности за одлуку да се једна оваква инструкција објави не би би потребан било који тежи резон од повређене сујете, незадовољства неком одлуком и сл, а таква дешавања су свакодневна и у психички далеко стабилнијим срединама него што је неки локални одбор СНС.

Укратко, теза је невероватна.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
56.262
Зато што људи нису савршено рационална бића, то није нека мистерија.

У стварности за одлуку да се једна оваква инструкција објави не би би потребан било који тежи резон од повређене сујете, незадовољства неком одлуком и сл, а таква дешавања су свакодневна и у психички далеко стабилнијим срединама него што је неки локални одбор СНС.

Укратко, теза је невероватна.

Pa ja ne znam zašto ti zamišljaš nekakve liste, naloge, itd...zapravo, bilo kakvu papirologiju. To ti funkcionište tako što predsednik MZ kaže eee opustite se, Šapić je naš. Ili čuju neki forumaši na štandu za sakupljanje potpisa od nekih funkcionera, primera radi (posebno je omladina tračarska).

Je li bilo nekakvih naloga poznatih da se 2009. godine u vreme vlasti Tadića i DS jako gura SNS na bednim opštinskim izborima u Zemunu, srcu radikala? Nema fotografije nekog stranačkog dopisa, naravno, zato što se tako nešto ni ne radi, ali svi znamo vrlo dobro šta se tada događalo tj. šta je bilo priređivano SRS-u.
 

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.150
LDP je inače stranka koja mi je delovala kao lažna opozicija i u vreme Tadića a i sada u vreme Vučića. Donekle to bih mogao reći i za LSV. Sve nešto kao navodno protiv vlasti a u oba perioda uvek više pljuvali opoziciju a manje vlast.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
56.262
LDP je inače stranka koja mi je delovala kao lažna opozicija i u vreme Tadića a i sada u vreme Vučića. Donekle to bih mogao reći i za LSV. Sve nešto kao navodno protiv vlasti a u oba perioda uvek više pljuvali opoziciju a manje vlast.

Pa LSV i jeste bila deo vladajuće većine 2008-2012. I na izborima na kojima je DS izgubio vlast, bili su na njihovoj listi. Ne znam ko je to smatrao opozicijom? :D
 

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.150
Dobro, da budemo fer, LDP je valjda bila neka opozicija Koštunici i njegovoj vladi a LSV isto Koštunici a pre toga Slobi. Mada ako saberemo koliko je koja stranka bila opozicija ispada da je LDP bio najmanje. SRS iako lažna u vreme Slobe i sada Vučića, barem su za vreme žutih bili pravi. DSS isto u vreme Slobe pravi, mada čak i tada su možda bili blaži nego DS i SPO ali opet Koštunica je pobedio Slobu i doveo do ključne promene. Iako na prvi pogled deluje da DS i njeni današnji derivati nikada nisu bili lažna opozicija, bio bih oprezan tu, jer postoje možda naznake da za vreme Vučića upravo oni imaju neku ulogu da uguše nove pokrete i učine vlast jačom. Neka vreme pokaže da li je tako. Takodje teoriju da krajnosti i ekstremi poput Dveri, DJB i PSG isto možda imaju neku ulogu ne bih odbacio.
 
Poslednja izmena:

bmaxa

Poznat
Moderator
Poruka
7.601
Dobro, da budemo fer, LDP je valjda bila neka opozicija Koštunici i njegovoj vladi a LSV isto Koštunici a pre toga Slobi. Mada ako saberemo koliko je koja stranka bila opozicija ispada da je LDP bio najmanje. SRS iako lažna u vreme Slobe i sada Vučića, barem su za vreme žutih bili pravi. DSS isto u vreme Slobe pravi, mada čak i tada su možda bili blaži nego DS i SPO ali opet Koštunica je pobedio Slobu i doveo do ključne promene. Iako na prvi pogled deluje da DS i njeni današnji derivati nikada nisu bili lažna opozicija, bio bih oprezan tu, jer postoje možda naznake da za vreme Vučića upravo oni imaju neku ulogu da uguše nove pokrete i učine vlast jačom. Neka vreme pokaže da li je tako. Takodje teoriju da krajnosti i ekstremi poput Dveri, DJB i PSG isto možda imaju neku ulogu ne bih odbacio.
Vlast ne mozes uciniti jacom niti slabijom. Vreme radi svoje pa tako svaka vlast dodje u zenit pa ide u pad, dok se stvari konsoliduju sa druge strane.
 

Slaven777

Legenda
Poruka
56.262
Dobro, da budemo fer, LDP je valjda bila neka opozicija Koštunici i njegovoj vladi a LSV isto Koštunici a pre toga Slobi. Mada ako saberemo koliko je koja stranka bila opozicija ispada da je LDP bio najmanje. SRS iako lažna u vreme Slobe i sada Vučića, barem su za vreme žutih bili pravi. DSS isto u vreme Slobe pravi, mada čak i tada su možda bili blaži nego DS i SPO ali opet Koštunica je pobedio Slobu i doveo do ključne promene. Iako na prvi pogled deluje da DS i njeni današnji derivati nikada nisu bili lažna opozicija, bio bih oprezan tu, jer postoje možda naznake da za vreme Vučića upravo oni imaju neku ulogu da uguše nove pokrete i učine vlast jačom. Neka vreme pokaže da li je tako. Takodje teoriju da krajnosti i ekstremi poput Dveri, DJB i PSG isto možda imaju neku ulogu ne bih odbacio.

Vladan Glišić se do sada u potpunosti raskrinkao i za vrapce na grani, cenim; od vremena kad je bio otporaš tj. od petooktobarskih dana kada je uleteo u DSS pa sve do današnjeg dana bio je na toj liniji lažne opozicije (samo što do relativno nedavno nije bio toliko poznat, sem onima koji pomnije prate politiku). Na kraju krajeva, to je bila i uloga Glišićeve kandidature i uopšte izlaska Dveri na izbore 2012. godine, na kojima ni teoretskih šansi nisu imali. Glišićev zadatak bio je da potpomogne rasipanje birača patriotskog bloka tako što će ljudi glasati za bezveznog kandidata (na kraju je to dovelo čak i do toga da Tadić pobedi u prvom krugu) i na izbornu listu koja nema šansi da pređe cenzus.

Vučić je tad 2012. godine vrlo dobro upozoravao građane na problem rasipanja glasova ako se želi podržati opozicija, na bezvezne liste ispod cenzusa. Mada demokrate nisu uspele zadržati vlast posle 2012. godine, to ne menja ulogu koju su dverjani tada imali. I svako, uloge koju je Glišić imao i koju je zadržao (i verovatno će k'o Mićun ostati u politici i još barem jedno 30 godina biti „opozicija”).
 
Poslednja izmena:

Straks92

Buduća legenda
Moderator
Poruka
47.150
Vladan Glišić se do sada u potpunosti raskrinkao i za vrapce na grani, cenim; od vremena kad je bio otporaš tj. od petooktobarskih dana kada je uleteo u DSS pa sve do današnjeg dana bio je na toj liniji lažne opozicije (samo što do relativno nedavno nije bio toliko poznat, sem onima koji pomnije prate politiku). Na kraju krajeva, to je bila i uloga Glišićeve kandidature i uopšte izlaska Dveri na izbore 2012. godine, na kojima ni teoretskih šansi nisu imali. Glišićev zadatak bio je da potpomogne rasipanje birača patriotskog bloka tako što će ljudi glasati za bezveznog kandidata (na kraju je to dovelo čak i do toga da Tadić pobedi u prvom krugu) i na izbornu listu koja nema šansi da pređe cenzus.

Vučić je tad 2012. godine vrlo dobro upozoravao građane na problem rasipanja glasova ako se želi podržati opozicija, na bezvezne liste ispod cenzusa. Mada demokrate nisu uspele zadržati vlast posle 2012. godine, to ne menja ulogu koju su dverjani tada imali. I svako, uloge koju je Glišić imao i koju je zadržao (i verovatno će k'o Mićun ostati u politici i još barem jedno 30 godina biti „opozicija”).
Da, sećam se priče iz 2012 godine da su Dveri bile doslovno Đilasov projekat.
 

nonaligned

Veoma poznat
Moderator
Poruka
11.498
Na temi sam govorio o neporecivim istorijskim činjenicama, što vezano za tvrdnju o tzv. teorije zavere.

A što se tiče drugoga, niko na ovoj temi nije spomenuo ne pljuje vlast dovoljno kao kriterijum. To si i unela.
tema je cisto neosnovano spekulisanje o strankama danas.....potpuno nebitno

zapravo tema je cista provokacija......ali dobro...
 

pustos

Elita
Poruka
18.488
Do nedavno, izbegavao sam ovakve diskusije, jerbo sam generalno smatrao da uvek treba biti uzdržan i svima pružati šansu, uključujući i da se pokaju. Međutim, danas, a posebno posle iskustva parlamentarnih izbora 2020. godine, mislim da ne postoje više nikakvi razlozi za izbegavanje ove teme, iz razloga što je bežanje od nje upravo posledica da mnogi ljudi budu najjednostavnije rečeno namagarčeni. A ljudi koji u srpskoj javnosti beže o ove teme, upravo su najsumnjiviji za poziciju lažnog opozicionara, jer bi to ugrozilo upravo poziciju koju imaju.
Po cemu se ovo razlikuje od politicke partije koja pobedi na izborima i ne odrzi predizborna obecanja kada preuzme vlast?

Meni ovo vise lice na problem brendiranja, tj. ko zaista predstavlja jednu ideju, a ko falsifikuje "logo" zarad materijalne ili neke druge koristi?

U ovoj raspravi necemo daleko stici, ako ne odamo priznanje Vucicu da je izuzetan u formiranju koalicija i nametanju svog vidjenja sta je politicka realnost.
Vucic ima citav niz satelita koje drzi u svojoj orbiti, pocev od SPS-a, pa preko niza nekada velikih stranaka kao sto su SRS i SPO ili ne toliko velikih, ali zvucnijih kao sto je LDP, do potpuno nebitnih i na drzavnom nivou nevidljivih partija. Pored toga je otvoren za saradnju sa svima koji ostvare odredjeni politicki uspeh, kao sto je pomenuti Sapic. Siroke je ruke i za sada ih sve drzi na okupu.
Uspeva mu i da kreira politicki dijalog, uvek se predstavljajuci kao osoba kljucna za stabilnost i prosperitet drzave. Sve je uvek toliko nejasno, da svaki rezultat moze da se predstavi kao pobeda i svaka partija moze da nadje opravdanje za saradnju. npr. slogan "I KiM i EU" je primer siroke politicke poruke koja dozvoljava svima da opravdaju saradnju sa njim dokle god ne mora da se napravi izbor i sve stoji u mestu.

Drugi problem je sto nije moguce kreirati jednostavnu politicku poruku i postici ozbiljan politicki uspeh. Nije dovoljno reci "zelim da Srbija udje u EU" i dobiti 30-40% glasova, jer se odmah otvara citav niz pitanja od Kosova do banana i na svakom pojedinacnom pitanju se stvara nova partija, to usitnjavanje olaksava posao Vucicu da privuce sitnije stranke u svoju orbitu i prosiri vecinu koju ima.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.