Sanjao sam budan da nestaješ.
Da se gubiš u vrtlogu noćnih misli,
da sam izgubio nešto najvrednije a da ne znam kad.
Ostaje samo osećaj da sam izgubio.
I okrećem se,
tražim te da vidim da li postojiš ili sam te ja izmislio.
Stvorio u svojoj sobi.
Izvajao u svojoj samoći.
Od gline čežnje sa rukama vrelim od strasti.
U tišini svoje ljubavi kao predmet od nezaborava.
Ćutim.
Ne želim da se odreknem najlepših slika,
koje sam od tebe stvorio.
Koje sam za tebe uslikao.
Smešiš mi se sa kreveta,
osmeh ti sija u mraku
mirna si.
Pomeris glavu kao da ti nešto smeta pa utoneš u polusan.
Posmatram te.
Znam da žuriš.
I puštam te jer želim da mi se vratiš
Jer znam da ćeš doći,
neki sledeći put,
neki sledeći dan.
Shvatam da sam deo ciklusa.
Deo sam deo tvoje prirode.
I uživam u tome ...
Maj 2011
