FAKULTET POLITICKIH NAUKA

ovo ima u našoj knjizi
Labour turmoil in 1980 led to the formation of the independent trade union "Solidarity" ("Solidarność"), which over time became a political force. Despite persecution and imposition of martial law in 1981, it eroded the dominance of the Communist Party and by 1989 had triumphed in parliamentary elections. Lech Wałęsa, a Solidarity candidate, eventually won the presidency in 1990. The Solidarity movement heralded the collapse of communism across Eastern Europe.


nema
In 1956, the régime of Władysław Gomułka became temporarily more liberal, freeing many people from prison

molim vas
ne preterujte
i ne zbunjujte narod
:confused:
 
Malo sam nesiguran za sledeca pitanja, pa ako moze pomoc:

Ustav

1. Elementi drzavne organizacije koji se odnosi na cilj je:

subjektivni, normativni, materijalni ( mislim da je materijalni )

2. Najvazniji oblik decentralizacije kod koga osim toga sto dolazi do prenosenja ovlascenja i poslova na nize organizacione celine,moze doci i do potpunog osamostaljivanja ovih organizacionih celina je: (mislim da je lokalna samouprava)

3. U drugu generaciju sloboda i prava spadaju: politicka, gradjanska, nova, socijalna ( mislim da je politicka )

4. Ustanova koja je nadlezna da resava sva pitanja koja se ticu tumacenja ili primene evropske Konvencije o ljudskim pravima, kao i da resava o zalbama povodom krsenja ljudski prava u pojedinim drzavama clanicama naziva se: ( mislim da je Evropski sud za ljudska prava )

Sociologija

1. Najprostija oblik razmene naziva se: trampa? ( da nije mozda naturalni oblik razmene? )


ko zna samo neka potvrdi odogovore ili promeni :)

hvalaaaa :)
 
Dejan990:
Malo sam nesiguran za sledeca pitanja, pa ako moze pomoc:

Ustav

1. Elementi drzavne organizacije koji se odnosi na cilj je:

subjektivni, normativni, materijalni ( mislim da je materijalni )

2. Najvazniji oblik decentralizacije kod koga osim toga sto dolazi do prenosenja ovlascenja i poslova na nize organizacione celine,moze doci i do potpunog osamostaljivanja ovih organizacionih celina je: (mislim da je lokalna samouprava)

3. U drugu generaciju sloboda i prava spadaju: politicka, gradjanska, nova, socijalna ( mislim da je politicka )

4. Ustanova koja je nadlezna da resava sva pitanja koja se ticu tumacenja ili primene evropske Konvencije o ljudskim pravima, kao i da resava o zalbama povodom krsenja ljudski prava u pojedinim drzavama clanicama naziva se: ( mislim da je Evropski sud za ljudska prava )

Sociologija

1. Najprostija oblik razmene naziva se: trampa? ( da nije mozda naturalni oblik razmene? )


ko zna samo neka potvrdi odogovore ili promeni :)

hvalaaaa :)
Kliknite za proširenje...

1. normativni
2.isto mislim da je lokalna samouprava
3. politicka
4.evropski sud za ljudska prava

1. trampa.. .
 
superdamnglam:
ne teši se.

opšte je poznato da su Čupićeva pitanja preteška.
evo ti jedan test:

1. Stanovište prema kome onaj ko deluje (čovek ili Bog) nije ničim određen, nego odlučuje potpuno spontano i nezavisno od bilo kojih činilaca, naziva se:
indeterminizam
2. Kada se pojmovi i iskazi u nauci povežu u jednu uređenu i logički neprotivrečnu celinu, onda se takav postupak naziva:
socioloski zakon
3. Metod svake nauke, uključujući i sociologiju, sastoji se od 3 dimenzije (aspekta), koji su međusobno nerazdvojivo povezani, jer jedna drugu uslovljavaju, a to su:
teorijski,logicki,tehnicki
4. Od Maksa Vebera funkcionalisti su preuzeli stav o:
kulturnom kocenzusu
5. Šta osmišljava svako društveno delovanje i određuje mu ciljeve i unutrašnju svrhu?
drustwena podela rada
6. Kada se menice i čekovi stave u platni promet, imamo pojavu:
nowca kao plateznog sredstwa
7. Demografski razvitak čine dva procesa:
mehanicki (seobe itd) prirodni(prirastaj)
8. Glavni element prostorne strukture društva su:
naselja(gradowi sela)
9. Grupe se prema strukturi moći dele:
autoritarne, egalitarne
10. Nejednakosti društvenih položaja ispoljavaju se kao trodimenzionalne razlike prema:
ugledu(kultura),imowini(ekonomija), motji(politika)
11. Prema Emilu Dirkemu ustanove su tipične:
drustwene chinjenitze
12. Kako se sa strukturalističkog stanovišta naziva promena strukture?
Nisam uspeo natji odgowor ni u starijem izdanju 2005
13. Civilizacje su nadnacionalne, smatrao je:
a) Dimazdije
b) Kreber
v) Herder
g) Kasirer
14. Ko je tvrdio da je simbol ono što je preobrazilo čoveka od obične ljudske životinje u ljudsku životinju?
a) Paskal
b) Šiler
v) Vajt
g) Pjetr
15. Sociološki posmatrano, apolonski kult odgovara političkim interesima:
a) aristokratije
b) monarhije
v) demokratije
16. Politeističke religije su:
a) nadnacionalne
b) narodne
v) univerzalne
17. Moral vrlina zasniva se na:
a) koristi
b) propisima
c) savesti
18. Stav da je filozofija „nešto više od nauke“, ali i „nešto manje od nauke“, izrekao je:
a) Kant
b) Fihte
v) Hegel
g) Jaspers
nisam nashao odg

19. Stav da „kultura služi društvu kao zaštita“ formulisao je:
a) Humbolt
b) Hauzer
v) Hjum
g) Hegel
20. Masovna kultura jedinstvenost i neponovljivost pretvara u:
serijsku proizwodnju (kic sund)
Kliknite za proširenje...

Ewo izdwojio sam malo wremena i uradio owaj test. Nisam koristio knjigu, osim shto sam trazio odg na 12 i 18 to.Ako ima nekih gresaka molim was retzite pa tju isprawiti. Nadam se da tje owo nekom pomotji
pozz
 
Poslednja izmena od moderatora:
Samo jednu nedoumitzu sam imao..
16. Politeističke religije su:
a) nadnacionalne
b) narodne
v) univerzalne

U knjizi na strani 179 jasno widimo da su pooliteisticke religije nacionalne...
A sad narodni je u principu sinonim za nacionalni.. Razlika je iskljuciwo ako posmatramo natzije kao narod na wishem stupnju...
Tako da mislim da owde tehnicki nije ponudjen prawi odgowor. Ali sistem eliminatzije sam doshao do narodnog.
Sta mislite o tome?
 
1. Stanovište prema kome onaj ko deluje (čovek ili Bog) nije ničim određen, nego odlučuje potpuno spontano i nezavisno od bilo kojih činilaca, naziva se:
indeterminizam
2. Kada se pojmovi i iskazi u nauci povežu u jednu uređenu i logički neprotivrečnu celinu, onda se takav postupak naziva:
socioloski zakon
3. Metod svake nauke, uključujući i sociologiju, sastoji se od 3 dimenzije (aspekta), koji su međusobno nerazdvojivo povezani, jer jedna drugu uslovljavaju, a to su:
teorijski,logicki,tehnicki
4. Od Maksa Vebera funkcionalisti su preuzeli stav o:
kulturnom kocenzusu
5. Šta osmišljava svako društveno delovanje i određuje mu ciljeve i unutrašnju svrhu?
drustwena podela rada
6. Kada se menice i čekovi stave u platni promet, imamo pojavu:
nowca kao plateznog sredstwa
7. Demografski razvitak čine dva procesa:
mehanicki (seobe itd) prirodni(prirastaj)
8. Glavni element prostorne strukture društva su:
naselja(gradowi sela)
9. Grupe se prema strukturi moći dele:
autoritarne, egalitarne
10. Nejednakosti društvenih položaja ispoljavaju se kao trodimenzionalne razlike prema:
ugledu(kultura),imowini(ekonomija), motji(politika)
11. Prema Emilu Dirkemu ustanove su tipične:
drustwene chinjenitze
12. Kako se sa strukturalističkog stanovišta naziva promena strukture?
Nisam uspeo natji odgowor ni u starijem izdanju 2005
13. Civilizacje su nadnacionalne, smatrao je:
a) Dimazdije
b) Kreber
v) Herder
g) Kasirer
14. Ko je tvrdio da je simbol ono što je preobrazilo čoveka od obične ljudske životinje u ljudsku životinju?
a) Paskal
b) Šiler
v) Vajt
g) Pjetr
15. Sociološki posmatrano, apolonski kult odgovara političkim interesima:
a) aristokratije
b) monarhije
v) demokratije
16. Politeističke religije su:
a) nadnacionalne
b) narodne
v) univerzalne
17. Moral vrlina zasniva se na:
a) koristi
b) propisima
c) savesti
18. Stav da je filozofija „nešto više od nauke“, ali i „nešto manje od nauke“, izrekao je:
a) Kant
b) Fihte
v) Hegel
g) Jaspers
nisam nashao odg

19. Stav da „kultura služi društvu kao zaštita“ formulisao je:
a) Humbolt
b) Hauzer
v) Hjum
g) Hegel
20. Masovna kultura jedinstvenost i neponovljivost pretvara u:
serijsku proizwodnju (kic sund)
Kliknite za proširenje...

gledam nesto sada pitanje br. 12 str. 111

promena strukture ne moze biti nista drugo nego strukturna pokretljivost? :S
 
E pa sada pitanje je skroz filozofsko.. Nemamo dowoljno informacija da bi mogli da kazhemo ni da je tacno ni da nije.. A ne pada mi na pamet da trazim literaturu dan pred prijemni :D..
Kaze owako u knjizi,po struktulistickom shwatanju promene pojedinaca uopste nisu bitne, wetj je samo bitna struktura.. I ona potencira taj opstanak strukture..
Znaci i mozhe da bude drustwena pokretljiwost odgowor, ai ne mora :D
 
pa to i ja razmisljam...ali ako se udubis u sam sastav recenice, ukapiraces da pitaju sa strukturalističkog stanovišta...sto znaci da nije drustveno :S :S :S

e sad...da su rekli recimo:

Kako se sa drustvenog stanovišta naziva promena strukture?

onda bi mogli da filozofiramo...

ma ne znam...zabolela me glava od ovolikog filozofiranja :D :D :D
 
Sa drustwenog stanowishta, promena strukture se zowe.. Promena strukture z:D :D
Nisam nashao ni jedan drugi izraz..
A sa strukturalistickog promena strukture ne postoji, jer kako oni sami kazu ona je wechna. oni polaze od sistema u kome strukturu smatraju nepromenjiwom..
Tako da je wrlo izwesno da je u pitanju trik pitanje, i da je odgowor nema naziwa, jer ne postoji z:D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

U
Gradjevinski fakultet
Odgovora
4
Pregleda
261
RIA77
R
Alter_Ego_
Основан Факултет за српске студије
Odgovora
4
Pregleda
283
Metronomy
Metronomy

Back
Top