Facebook profil sam izbrisala pre par godina. Jednostavno mi je bilo prenaporno. Vremenom se stvorila neka cudna obaveza da svakom moram odmah ogoroviti na privatnu poruku, napisati komentar na sliku i slicno, jer ako to ne napravim odmah ide durenje i optuzivanje kako su me videli na online, ali eto ja im se nisam javila, pa nisam odgovorila, pa nikad nemam vremena za chat...
A onda sam ga fino izbrisala i zivot je postao manje stresan.
I ako je zanimljivo videti reakcije ljudi kada im kazem da nemam facebook profil. To je gotovo isto kao da ne postojim...
Sto se tice cestih menjanja slika i obavestavanja o svemu sto su taj dan uradili - verovatno im je samo potrebna paznja. Sada vise ne moras biti umetnik da bi se istakao. Ljudi nastupaju, a virtualni prostor je njihova pozornica.
Ja i ovo malo "prijatelja" sto imam tamo ne mogu da smislim, zato lepo iskljucis da ti stizu obavestenja od svih njih, nema ni slika, ni gluposti, ni statusa, nista. Zabolela me glava koliko gluposti mogu da napisu ljudi koje znam pa iz vidjenja samo, tako da lepo iskljucis njhove feed-ove i molim lepo, mirna glava, i srecnije zivim. Takodje sam 24/7 offline tamo, a i kada dodjem online da se sa nekim cujem, obicno stavim da sam online samo nekim ljudima ili toj jednoj osobi.
Na Face ulazim cesto, dosadno mi, pogledam mozda ima nesto zanimljivo od ovih stranica koje "lajkujem", mada to je retkost. Ne izbacujem statuse, svoje slike, ne lajkujem ikom ista, mozda neku stranicu, ili nekada posaljem poruku kada me mrzi da je kucam na mobilnom i to je to. Mirna glava.
Nesto ne volim ni da se javno eksponiram i da upucujem druge ljude u svoj zivot i sta radim, sta mislim i kako se osecam.
Definitivno mi je najgore one ljubavne drame kada vidim, "kuco, maco, ti si mi sve, poljupci, ovo, ono, mnogo te volim", posle mesec dana neki bljutavi statusi kako mi je bolje bez tebe, ili deprimirani, tuzne pesme, ma mrzim te, ali nebitan/a si u mom zivotu, a posle mesec dana neko novi i onda opet u krug "kuco, maco, duso".
Sada mi na zid iskaču novosti od nekih dvadesetak ljudi sa kojima sam dobra, koje gotivim i koji ne smaraju često 
