Facebook experience..

Mаster:
Evo sta se desilo jednom mom drugu :rumenko:

Pre neki dan je bio negde gde se ceka red,bas dugo se ceka..i sad u tom cekanju..on primeti jednu devojku,a primeti i da je ona njega primetila i tako..gled,gled...vir,vir i to..
Medjutim...ambijent je bio malo bizaran,t.j morbidan,sa sve gomilom penzosa pride...i nisu ostvarili nikakav kontakt,sem tog vizuelnog..
Nju prozovu pre njega,ona zavrsi to sto je imala i ode..
I sad..on se smorio najstrasnije bas bas,sto joj nije prisao i sve..ali kad je dosao kuci..,
proradi njegov dijamantski um,seti se njenog imena i prezimena,jer je cuo kad je prozvana,ukuca u facebook i taadaaa..nadje je..njoj je profil bio private i on joj posalje zahtev i ceka...dok je cekao..razmisljao je...sta ako je 3p,t.j. sta ako se is3povao da je i ona osetila isto sto i on kad su gled,gled...vir,vir i te 4e :(
Ali..ne lezi vraze...stize mail da je zahtev prihvacen,kuc,kuc...tuc muc,sa poruka predju na neki messinger i eto...sad idu u Afriku da sade papriku :rumenko:


I tako...kakva su vasa iskustva sa facebook-om,pri tom ne mislim na kuckanje sa babom na samrti iz Bugarske,masovno add-ovanje kojekakvih morona,a ni na igranje pokera i to.. :)
Kliknite za proširenje...

Znala sam jednu devojku....I beše joj mnogo dosadno...Svi nešto, pa što n ečetuješ, pa baš je zabavno...i tako taman ona kupila komp i jedne prohladne februarske večeri, sedne ona za komp...i svi nahvališe jedan portal za čet...ajde da i ona vidi šta je....i malo po malo...javi se jedan momak...nik mu beše "good", i danas zna njegov nik, njen je bio "ema"...njemu se dopadao njen nik i zato je kliknuo na njen nadimak... i malo po malo, fina komunikacija...oboje su bili studenti...zatim je on morao da putuje kući i obećao da će se opet javiti....nije ga bilo danima...digla je ruke, da će se ikada više čuti...jedne večeri, sasvim iznenada se pojavio, kada je i rekao da će biti opet na netu...kuckali su poruke od 8 uveče, do 4 izjutra, kada je ona morala da prestane, jer je u 6 sati satićak pretio da zvoni za vreme, kada je faksu vreme da se ide...četovali su danima, mesecima...i na kraju ,mejlovima...pa onda broj telefona, i slatke preslatke sms porukice koje su joj svakodnevno stizale na fakultet...priznao je da želi da je upozna i vidi...bio je letnji dan, i danas se seća, 23. juli, kada je došao u njen grad....seća se kaad ga je videla na stanici...imala je dugačku kosu koja se nestašno vijorila na vetru, nestrpljivo čekajući da voz stigne...u masi ljudi ga je ugledala...bio je nešto divno, nestvarno....odmah joj se dopao i ona njemu, znala je...kao grom iz vedra neba, ono što se jednom dogadja u životu...istog trenutka je znala, ovo je nestvarno...ono što je čekala i čemu se nadala...upoznala ga je odmah sa roditeljima i par dana je bio kod njih u gostima...doneo je svima poklončiće...bilo je sve kao san...zatim su išli na jedan festival, gde su se na povratku i poljubili...tada su počeli da se zabavljaju. Trajalo je nekoliko godina i nije se nikaad pokajala što ga je volela svim srcem, iako je on njeno slomio na pola, zbog čega nikada više neće umeti da voli ,kako je umela . Zbog toga više nikada nije poverovala u to, da ljubavi preko neta mogu da budu stvarne, iako se na prvi pogled tako čine i nikada više nije ponovila takvu grešku, sada to zna. :cmok2:
 
sunasceJeca:
Znala sam jednu devojku....I beše joj mnogo dosadno...Svi nešto, pa što n ečetuješ, pa baš je zabavno...i tako taman ona kupila komp i jedne prohladne februarske večeri, sedne ona za komp...i svi nahvališe jedan portal za čet...ajde da i ona vidi šta je....i malo po malo...javi se jedan momak...nik mu beše "good", i danas zna njegov nik, njen je bio "ema"...njemu se dopadao njen nik i zato je kliknuo na njen nadimak... i malo po malo, fina komunikacija...oboje su bili studenti...zatim je on morao da putuje kući i obećao da će se opet javiti....nije ga bilo danima...digla je ruke, da će se ikada više čuti...jedne večeri, sasvim iznenada se pojavio, kada je i rekao da će biti opet na netu...kuckali su poruke od 8 uveče, do 4 izjutra, kada je ona morala da prestane, jer je u 6 sati satićak pretio da zvoni za vreme, kada je faksu vreme da se ide...četovali su danima, mesecima...i na kraju ,mejlovima...pa onda broj telefona, i slatke preslatke sms porukice koje su joj svakodnevno stizale na fakultet...priznao je da želi da je upozna i vidi...bio je letnji dan, i danas se seća, 23. juli, kada je došao u njen grad....seća se kaad ga je videla na stanici...imala je dugačku kosu koja se nestašno vijorila na vetru, nestrpljivo čekajući da voz stigne...u masi ljudi ga je ugledala...bio je nešto divno, nestvarno....odmah joj se dopao i ona njemu, znala je...kao grom iz vedra neba, ono što se jednom dogadja u životu...istog trenutka je znala, ovo je nestvarno...ono što je čekala i čemu se nadala...upoznala ga je odmah sa roditeljima i par dana je bio kod njih u gostima...doneo je svima poklončiće...bilo je sve kao san...zatim su išli na jedan festival, gde su se na povratku i poljubili...tada su počeli da se zabavljaju. Trajalo je nekoliko godina i nije se nikaad pokajala što ga je volela svim srcem, iako je on njeno slomio na pola, zbog čega nikada više neće umeti da voli ,kako je umela . Zbog toga više nikada nije poverovala u to, da ljubavi preko neta mogu da budu stvarne, iako se na prvi pogled tako čine i nikada više nije ponovila takvu grešku, sada to zna. :cmok2:
Kliknite za proširenje...

brate...kapiram da tad nije ni postojao FB,a te chatere..nikad nisam kapirao..
fazon...gomila nekih slova koja idu nagore :lol:
 
sunasceJeca:
Znala sam jednu devojku....I beše joj mnogo dosadno...Svi nešto, pa što n ečetuješ, pa baš je zabavno...i tako taman ona kupila komp i jedne prohladne februarske večeri, sedne ona za komp...i svi nahvališe jedan portal za čet...ajde da i ona vidi šta je....i malo po malo...javi se jedan momak...nik mu beše "good", i danas zna njegov nik, njen je bio "ema"...njemu se dopadao njen nik i zato je kliknuo na njen nadimak... i malo po malo, fina komunikacija...oboje su bili studenti...zatim je on morao da putuje kući i obećao da će se opet javiti....nije ga bilo danima...digla je ruke, da će se ikada više čuti...jedne večeri, sasvim iznenada se pojavio, kada je i rekao da će biti opet na netu...kuckali su poruke od 8 uveče, do 4 izjutra, kada je ona morala da prestane, jer je u 6 sati satićak pretio da zvoni za vreme, kada je faksu vreme da se ide...četovali su danima, mesecima...i na kraju ,mejlovima...pa onda broj telefona, i slatke preslatke sms porukice koje su joj svakodnevno stizale na fakultet...priznao je da želi da je upozna i vidi...bio je letnji dan, i danas se seća, 23. juli, kada je došao u njen grad....seća se kaad ga je videla na stanici...imala je dugačku kosu koja se nestašno vijorila na vetru, nestrpljivo čekajući da voz stigne...u masi ljudi ga je ugledala...bio je nešto divno, nestvarno....odmah joj se dopao i ona njemu, znala je...kao grom iz vedra neba, ono što se jednom dogadja u životu...istog trenutka je znala, ovo je nestvarno...ono što je čekala i čemu se nadala...upoznala ga je odmah sa roditeljima i par dana je bio kod njih u gostima...doneo je svima poklončiće...bilo je sve kao san...zatim su išli na jedan festival, gde su se na povratku i poljubili...tada su počeli da se zabavljaju. Trajalo je nekoliko godina i nije se nikaad pokajala što ga je volela svim srcem, iako je on njeno slomio na pola, zbog čega nikada više neće umeti da voli ,kako je umela . Zbog toga više nikada nije poverovala u to, da ljubavi preko neta mogu da budu stvarne, iako se na prvi pogled tako čine i nikada više nije ponovila takvu grešku, sada to zna. :cmok2:
Kliknite za proširenje...
Ja bih tu devojku pitao da li misli da je taj čovek bio lepo ili ružno iskustvo?
Da li bi ona više volela da ga nikada nije srela, da li bi bila srećnija, ili je, ipak, zahvalna sudbini na tom periodu svog života? Šta bi bilo bolje?
 
Mаster:
Evo sta se desilo jednom mom drugu :rumenko:

Pre neki dan je bio negde gde se ceka red,bas dugo se ceka..i sad u tom cekanju..on primeti jednu devojku,a primeti i da je ona njega primetila i tako..gled,gled...vir,vir i to..
Medjutim...ambijent je bio malo bizaran,t.j morbidan,sa sve gomilom penzosa pride...i nisu ostvarili nikakav kontakt,sem tog vizuelnog..
Nju prozovu pre njega,ona zavrsi to sto je imala i ode..
I sad..on se smorio najstrasnije bas bas,sto joj nije prisao i sve..ali kad je dosao kuci..,
proradi njegov dijamantski um,seti se njenog imena i prezimena,jer je cuo kad je prozvana,ukuca u facebook i taadaaa..nadje je..njoj je profil bio private i on joj posalje zahtev i ceka...dok je cekao..razmisljao je...sta ako je 3p,t.j. sta ako se is3povao da je i ona osetila isto sto i on kad su gled,gled...vir,vir i te 4e :(
Ali..ne lezi vraze...stize mail da je zahtev prihvacen,kuc,kuc...tuc muc,sa poruka predju na neki messinger i eto...sad idu u Afriku da sade papriku :rumenko:


I tako...kakva su vasa iskustva sa facebook-om,pri tom ne mislim na kuckanje sa babom na samrti iz Bugarske,masovno add-ovanje kojekakvih morona,a ni na igranje pokera i to.. :)
Kliknite za proširenje...

Uglavnom su tu moji obozavaoci i svakodenvno dobijam ponude za brak, letovanja, i sl. provode. Ima jedan Italijan, kog sam upoznala zimus, dok smo slavili Novu godinu u Majamiju. Privalcan je, pun love, ali imam decka, pa nista.
 
1976!:
Ja bih tu devojku pitao da li misli da je taj čovek bio lepo ili ružno iskustvo?
Da li bi ona više volela da ga nikada nije srela, da li bi bila srećnija, ili je, ipak, zahvalna sudbini na tom periodu svog života? Šta bi bilo bolje?
Kliknite za proširenje...

Mislim, da bi ti odgovorila, da je to bilo jedno lepo iskustvo, ipak. Donelo je puno toga lepog i dobrog njoj, ljubav veliku i neizmernu, one divne leptiriće i osmehe, koji se sreću jednom u životu...Iako se ružno završilo. Rekla bi ti ona, da samo kaže da pamti, pa vrati, ali istina je da zaboravlja ružno i da je sa sobom ponela, samo one lepe stvari, jer ljubav poslati nije mogla, jer se ne šalje, niti je mogla tada poneti njegove poljupce...:heart:
Možda bi bila srećnija , ali ne svakako i pametnija...Svakakko je zahvalna sudbini na tome...to iskustvo ju je uveliko ojačalo, da nikaad ne poklekne za onim što zaista želi i misli da zaslužuje i da uveliko prepoznaje takve, i kloni ih se. To bi moglo, da bude kao ona pesma, Ace LUkasa, to bi ti ona rekla...:"Da li si sretnija, ili pametnija, šta li te je posle mene preporodilo...":sad2:
Svakako je imalo uticaj na njen kasniji život...postala je mnogo zrelija, mudrija i pametnija..kako u ljubavi, tako i u svim sferama. Dugo je mislila, i sada zna da je to sve imalo svoj razlog...Znam, da nikada nije zažalila, što mu je verovala i volela ga, svim :heart: i svakoga trena, iako je od samog početka znala, da je ona kao pesak i da klizi, kroz prstiće, kao dan - po dan...:heart:
Šta bi bilo bolje...baš tako kako je i trebalo da se dogodi. Bilo je to pravo vreme u nevreme. :sad2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top