Ево мало најсвежијих података за ДОСманлије и јевропејце - можете слободно да почнете да увежбавате своју нову химну:
КАД БИ ОВЕ РУЖЕ МАААААЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕ....
ЗА БОЛ СРЦААААА МОГА ЗНАААААААЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕ...
ПУСТИЛЕ БИ СУЗУУУУ КОЈУУУУУУУУУУ........
ДА УБЛАЖЕЕЕЕЕЕЕ ТУГУУУУУУУУ МООООООООЈЈЈУУУУУУУУУУУ...........


Грађане дели однос према Европи
Број грађана који су експлицитно за улазак у ЕУ и НАТО опао са 29 на 16 одсто
Највећи број гласова на парламентарним изборима, да су они одржани прошле недеље, добила би Српска радикална странка и то 1.480.000, док би на другом месту била коалиција партија окупљена око Демократске странке коју би на гласачком листићу заокружило 1.370.000 бирача, показује истраживање Центра за слободне изборе и демократију.
Испитивање које је рађено од 14. до 20. априла на узорку од 2.372 грађанина на територији Србије без Косова такође показује да би коалиција Демократске странке Србије и Нове Србије освојила 510.000 гласова, док би на четвртом месту била Либерално-демократска партија са 330.000 гласова. За Социјалистичку партију Србије определило би се 290.000, мањине би добиле поверење 150.000, а сви остали 110.000 гласача.
На изборе ће, како је на јучерашњој конференцији за новинаре рекао Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, изаћи од 4,3 до 4,7 или 4,8 милиона бирача, од 5, 5 милиона „реално присутног бирачког тела”. Преостали број до 6,7 милиона, колико је грађана уписано у бирачке спискове, из различитих разлога не може да се појави на биралиштима.
Вуковић је рекао и да између 12 и 13 одсто грађана, односно око 800.000 никада не излази на изборе. Толико приближно, како је казао, има апстинената и у околним земљама, али и у развијеним демократијама где постоји обавеза гласања.
Подсећања ради, на парламентарним изборима, који су одржани у јануару 2007. године СРС је добио 1.152.854, ДС 919.821, Г 17 плус 273.458, а СПО 134.000 гласова. Коалиција ДСС–НС освојила је 672.057 гласова, а ЛДП у коалицији са ГСС, СДУ и ЛСВ 211.145 гласова. Социјалистима је на тим изборима поверење дало 235.913, а ПУПС-у у коалицији са СДП-ом Небојше Човића 125.000 људи док су мањинске странке укупно добиле 147.000 гласова.
Према истраживању Цесида, у Београду би на парламентарним изборима за СРС гласало 37 одсто изашлих на изборе, за ДС 36 одсто, а коалиција ДСС–НС и ЛДП освојили би по 11 одсто гласова, док би коалиција СПС–ПУПС–ЈС добила пет одсто гласова. У Војводини би СРС освојио 35 одсто гласова, ДС 34 одсто, ЛДП 11 одсто, коалиција ДСС–НС осам одсто, а мањинске странке седам одсто гласова, док би коалиција СПС–ПУПС–ЈС добила пет одсто гласова.
Према речима руководиоца истраживања Срећка Михајловића, грађани Србије највише су поларизовани по питању односа према Европској унији и према демократији, а знатно мање према питању решавања косовског проблема. То, како је рекао, показује да странке нису успеле да бирачима наметну теме које су оне желеле. Показало се да на политичка опредељења грађана умногоме утиче њихов стандард.
„Истраживање је такође показало да данас више него претходних година има грађана који не могу јасно да дефинишу свој став према ЕУ и уласку у НАТО.
Пре три године било је 15 одсто, а данас 27 одсто антиевропејаца. Они нису изричито против уласка у ЕУ и НАТО, али су збуњени контрадикторним информацијама политичке елите. Оних који су експлицитно за улазак у ЕУ и НАТО сада има 16 одсто, а раније их је било 29 процената, објаснио је Михајловић.
Грађани, како је рекао, сматрају да би Србија требало да уђе у ЕУ, јер ће од тога имати користи, док су по питању прихватања европских вредности уздржани и склони прихватању тврдњи да „нови светски поредак жели да направи колонију од Србије”.
-----------------------------------------------------------
Однос према 5. октобру
Иако је председник Нове Србије Велимир Илић био један од вођа петооктобарских промена 2000. године, осам година касније свега пет одсто његових гласача сматра да је то био почетак демократског преображаја, а чак 28 одсто је мишљења да од тог дана почиње пропадање Србије. Овај податак, према речима др Зорана Стојиљковића, истраживача у Цесиду, говори да „бирачко тело Нове Србије данас није бирачко тело из 2000. године и да је по свом профилу у великој мери блиско странкама бивше власти”.
Највећи број присталица ЛДП-а, њих 59 одсто, сматра да овај датум представља почетак преображаја, док 24 одсто сматра да је све исто као и пре 2000. године. Сличан број присталица ДС-а, њих 57 одсто, такође га сматра позитивним преокретом, а за 28 одсто све је остало исто. Међу симпатизерима ДСС-а, 28 одсто 5. октобар сматра почетком преображаја, 15 одсто као пропадање, а за 45 одсто све је исто као и пре осам година. Најмањи број присталица СРС-а, њих три одсто мисли позитивно о овом догађају, а 41 одсто га сматра симболом пропадања, док 44 одсто сматра да ништа није ни боље ни горе.
Ј. Церовина
[објављено: 25/04/2008]