strawbbery_city
Iskusan
- Poruka
- 6.580
Šta tebe da pitamo?Kad bi takvi kao ti znali nešto o ekonomiji,Albanija bi bila Švajcarska,a ne Kolumbija...
-
- Popularno:
- Kako rešavate emocije ?
- NAJVEĆI BROJ NALOGA DOLAZI IZ HRVATSKE
- Patriotizam – Najveća prevara...
- Građanski rat iznutra preti Ruskoj...
- Da li je ovo prevara?
- Skupština Srbije i Rezolucija o...
- Propast sporta u Srbiji pod SNS om
- Svaka treća žena žrtva nasilja: Zašto...
- Dragi Srbi, cestitajmo nasim americkim...
- Za Femicid, doživotni zatvor
Evro ide na 110 dinara!
- Začetnik teme Alekasandar3
- Datum pokretanja
epoc
Ističe se
- Poruka
- 2.232
Šta tebe da pitamo?Kad bi takvi kao ti znali nešto o ekonomiji,Albanija bi bila Švajcarska,a ne Kolumbija...
ne nego kada bi takvi kao ti imali neshto pametnije da rade ovaj forum bi bio jedno dosadno mesto.
- Poruka
- 23.453
O ekonomiji je trebalo da pričate 1999, kad ste nosili "Target" bedževe, kao morončine koje jeste. Sad je kasno.
Не знам шта је песник хтео да каже, кнсампшн и јесте циљ свега.
Хоћу да илуструјем нешто једном анегдотом. Крајем деведесетих су била нека озбиљна искључења струје,
и након тих многосатних рестрикција, власти су тријумфално објавиле да је "уштеђено" толико-и-толико киловат-часова.
Бистрији грађани су међутим приметили да је апсурдно говорити о "уштеди," када је крајњи циљ управо и био да се снабдевају потрошачи, а то није постигнуто.
Тако је и овде глупо говорити о томе да је Милошевић "сачувао" наша богатства од нас самих, а онда су зле снаге Доса кренуле да их троше.
BubaCica
Primećen član
- Poruka
- 902
Odakle ti pravo da me vređaš i nazivaš moronom? Kućno vaspitanje?
big bang
Zainteresovan član
- Poruka
- 302
Verovatno je poslusao svoje idole Jelasica & co. i stavio vecu kolicinu dinara na kamatu, a dinar pada li pada, pa je sad nervozan i svi su mu krivi sto je ispao naivan
Istocni Vetar
Domaćin
- Poruka
- 4.571
Srbiji je potrebno 2 milijarde evra od MMF-a pise strana stampa..
Serbia discussing stand-by deal with IMF-
BELGRADE, Nov 3 (Reuters) - Serbia is negotiating a stand-by deal with the International Monetary Fund and the central bank will decide whether it needs the IMF cash to back up the balance of payments, a Finance Ministry official said on Monday. "We are negotiating a stand-by programme with the IMF," Janko Guzijan, the state secretary at the Finance Ministry told Reuters. "The stand-by deal is needed for our fiscal and budget policies."
On Friday, central bank governor Radovan Jelasic said Serbia was negotiating a precautionary deal with the IMF and that it was too early to say whether the Balkan country would also need the lender's cash.
Analysts say Serbia could need up to two billon euros from the lender in a worst case scenario if there were panic triggered by the global financial turmoil. (Reporting by Gordana Filipovic; Editing by David Stamp)
Serbia discussing stand-by deal with IMF-
BELGRADE, Nov 3 (Reuters) - Serbia is negotiating a stand-by deal with the International Monetary Fund and the central bank will decide whether it needs the IMF cash to back up the balance of payments, a Finance Ministry official said on Monday. "We are negotiating a stand-by programme with the IMF," Janko Guzijan, the state secretary at the Finance Ministry told Reuters. "The stand-by deal is needed for our fiscal and budget policies."
On Friday, central bank governor Radovan Jelasic said Serbia was negotiating a precautionary deal with the IMF and that it was too early to say whether the Balkan country would also need the lender's cash.
Analysts say Serbia could need up to two billon euros from the lender in a worst case scenario if there were panic triggered by the global financial turmoil. (Reporting by Gordana Filipovic; Editing by David Stamp)
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
naravno da vodi u propast.
dovoljno je reci da u evropi celoj jedino srbija i island imaju 18% referentnu kamatnu stopu narodne banke.
island je vec bankrotirao a srbija je blizu - vrlo ohrabrujuce.
bas se pitam sto ni centralne banke engleske eurozone amerike i kanade ne povecaju referentne kamatne stpe nego ih smanjuju ako je to dobro ?
zasto je americki FED smanjio referentnu kamatnu stopu na 1% godisnje ? Zasto nisu kao Jelasic istu digli na 18% ?
Ovo samo Srbiju i SRbe vodi jedan korak blize propasti. Valuta je privremeno ojacala zbog povecavanja kamatne stope a sta mislis ko placa tu kamatu strancima na pozajmljeni kapital? NAravno - gradjani Srbije. Povecana kamata znaci manje para za penzije, plate, izgradnju infrastrukture itd. jer se ta kamatna stopa isplacuje od novca svih gradjana ove zemlje....
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
niko da odgovori 
u medjuvremenu dinar sutra ojacao za jos 20 para prema euru, lizing kompanije traze da im drzava vrati 150 miliona eura depozita inace postaju nelikvidne ....
bice zanimljivo u danima koji dolaze....
u medjuvremenu dinar sutra ojacao za jos 20 para prema euru, lizing kompanije traze da im drzava vrati 150 miliona eura depozita inace postaju nelikvidne ....
bice zanimljivo u danima koji dolaze....
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
jos je zanimljivo i ovo
"Niži kreditni rejting Srbije" Agencija za procenu rejtinga Standard end Purs smanjiće kreditni rejting Srbije, najavio je danas guverener Narodne banke Srbije Radovan
------------
srbija nece moci da se vise zaduzuje a ako se i zaduzi placace debele kamate.
"Niži kreditni rejting Srbije" Agencija za procenu rejtinga Standard end Purs smanjiće kreditni rejting Srbije, najavio je danas guverener Narodne banke Srbije Radovan
------------
srbija nece moci da se vise zaduzuje a ako se i zaduzi placace debele kamate.
epoc
Ističe se
- Poruka
- 2.232
ma vi nishta ne znate. srbija che josh i kreditor da postane, jachi i od jezde i dafine zajedno.
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
ИСТOЧНА ВЕРЗИЈА КРИЗЕ
Источна Европа је данас талац задужених грађана и банкарског система који по опробаном рецепту моралног хазарда себи присваја профит, а на државу преваљује све консеквенце својих лоших одлука
Америчка криза на тржишту хипотекарних кредита почела је падом цена некретнина. У источноевропским државама, у којима грађани и привреда претежно користе индексиране кредите, криза настаје у тренутку пада вредности локалне валуте. Суштина је иста – у Америци су дужници ирационалнo веровали у вечити раст цена некретнина, у источној Eвропи су веровали у вечиту стабилност прецењених девизних курсева.
Криза у овом тренутку најтеже погaђa Мађарску и Украјину, али се ту неће зауставити. Од Балтика до Црног мора криза ће се ширити, а државе ће научити важну лекцију. Финансијски системи у којима се привреда и грађани задужују у туђим валутама, а банке су у већинском иностраном власништву, фундаментално су нестабилни.
Инострани власници источноевропских банака повлаче новац или заустављају кредитирање својих банакаћерки, покушавајући да реше проблеме у сопственим земљама. Кошуља је ближа од капута – иностране централе имају обавезу према својим акционарима и према уздрманим финансијским системима својих држава. До јуче је било профитабилно уносити новац у Источну Европу, данас више није. У глобалној оскудици новца, валутни и кредитни ризик су сада већи од добити, сигурност важнија од профита.
Смањивање прилива капитала је критично за државе које, попут Србије, имају велики дефицит платног биланса. Локалне валуте су прва жртва оваквих криза и њихов брз и велики пад је неминован. Депресијација локалне валуте сама по себи не би била трагична, напротив. Слабљење валуте би помогло извозу, дестимулисало увоз, довело до поправљања платног биланса и уравнотежило економски систем. Инфлаторни притисак који иде уз пад валуте је ризик који се не може избећи, али се може контролисати.
Страх од инфлације није најважнија брига источноевропских централних банака. Као и у Србији, основна невоља највећег броја ових држава (с изузетком Чешке) јесу кредити индексирани у еврима, или у швајцарским францима. Пад вредности локалних валута нагло подиже месечне рате индексираних кредита и велики број грађана их више не може отплаћивати. Ово је потенцијална хипотекарна криза на источноевропски начин, али са мањим последицама по глобални финансијски систем.
Суочене са оваквом кризом, државе покушавају да по сваку цену зауставе пад вредности својих валута. Подизање каматних стопа је увек прва мера у одбрани домаће валуте. Високе каматне стопе на пласмане у локалној валути стимулишу иностране банке да новац задрже у земљи. Тиме се покушава спречити одлив капитала и притисак на девизно тржиште. Последње мере Народне банке Србије и подизање референтне каматне стопе на страшних 17,75 одсто је управо таква врста политике и оријентисана је ка јачању динара.
У ситуацији када глобална привреда тоне у рецесију, развијене земље френетично снижавају каматне стопе како би стимулисале привреду и повећале потрошњу грађана. Источноевропске државе чине супротно, и своје каматне стопе повећавају. Привреда која не може избећи рецесију биће додатно погођена растом камата и смањењем кредитне активности. Ликвидност предузећа биће озбиљно угрожена, док ће пад глобалне тражње додатно отежати извоз.
Повећање каматне стопе није довољно да би се валутни пад зауставио, па државе морају тражити финансијску помоћ ММФ-а. Украјина ће тако узети нових 16,5 милијарди долара кредита, а Мађарска, из неколико извора, око 26 милијарди долара. Кредити ММФ-а ће појачати девизни прилив, па ће пад локалних валута бити заустављен – до прве прилике. Задуживање код ММФ-а увек иде уз стандардни, једнодимензионални арсенал условљавања, везан пре свега за смањење јавне потрошње. У тренутку када развијене земље повећавају буџетско трошење како би ублажиле ефекте кризе, земље источне Европе ће чинити супротно. Док ће западне економије покушати да из рецесије изађу стимулисањем свих видова потрошње, источноевропске ће то морати да чине обарањем јавне потрошње.
Источна Европа је данас талац задужених грађана и банкарског система који по опробаном рецепту моралног хазарда себи присваја профит, а на државу преваљује све консеквенце својих лоших одлука. Грађани, били они дужници или штедише, неће отићи до неке од европских централа па тамо тражити помоћ за своје финансијске муке. Много логичније, ближе и делотворније је да се оде пред зграду локалне владе. Морални хазард је већ дуго modus operandi глобалног финансијског система. Он је наглашенији и апсурднији у државама које су свој финансијски систем повериле странцима, верујући да су они гарант његове стабилности.
Развојни модел доброг дела источне Европе, Србије поготово, базира се на експанзији потрошње и вештачком расту стандарда који се финансира великим приливом кредитног капитала. Тај модел најчешће занемарује домаћу индустрију. Раст се остварује, или симулира, преко финансијског и трговинског сектора, и кроз опасан раст цена некретнина. Проблем незапослености је делимично скривен високом емиграцијом. Нова задуживања код ММФ-а или неког другог, неће решити проблем. Последице се привремено санирају, али се узроци не лече, и структурни проблеми остају исти. На крају тог пута и држава и грађани ће бити још задуженији, платни биланс у још горем стању, а привреда ће и даље бити инфериорна у односу на своје конкуренте.
www.nkatic.wordpress.com
финансијски консултант
Небојша Катић
[објављено: 04/11/2008]
--------------------------
eto jedan finansijski konsultant sa londonske berze, upravo potvrdjuje sve moje navode a to su da demokrate vode katastrofalnu ekonomsku politiku....
zbog povecanje referentne kamatne stope kao sto rece Katic usledice pad izvoza , otkazi, otpustanja, pad zaposlenosti stanovnistva, pad privrednih aktivnosti itd.
al sta to briga demokrate. oni ce da brane vestacki dinar miskovicu do poslednjeg eura drzavnih rezervi
Источна Европа је данас талац задужених грађана и банкарског система који по опробаном рецепту моралног хазарда себи присваја профит, а на државу преваљује све консеквенце својих лоших одлука
Америчка криза на тржишту хипотекарних кредита почела је падом цена некретнина. У источноевропским државама, у којима грађани и привреда претежно користе индексиране кредите, криза настаје у тренутку пада вредности локалне валуте. Суштина је иста – у Америци су дужници ирационалнo веровали у вечити раст цена некретнина, у источној Eвропи су веровали у вечиту стабилност прецењених девизних курсева.
Криза у овом тренутку најтеже погaђa Мађарску и Украјину, али се ту неће зауставити. Од Балтика до Црног мора криза ће се ширити, а државе ће научити важну лекцију. Финансијски системи у којима се привреда и грађани задужују у туђим валутама, а банке су у већинском иностраном власништву, фундаментално су нестабилни.
Инострани власници источноевропских банака повлаче новац или заустављају кредитирање својих банакаћерки, покушавајући да реше проблеме у сопственим земљама. Кошуља је ближа од капута – иностране централе имају обавезу према својим акционарима и према уздрманим финансијским системима својих држава. До јуче је било профитабилно уносити новац у Источну Европу, данас више није. У глобалној оскудици новца, валутни и кредитни ризик су сада већи од добити, сигурност важнија од профита.
Смањивање прилива капитала је критично за државе које, попут Србије, имају велики дефицит платног биланса. Локалне валуте су прва жртва оваквих криза и њихов брз и велики пад је неминован. Депресијација локалне валуте сама по себи не би била трагична, напротив. Слабљење валуте би помогло извозу, дестимулисало увоз, довело до поправљања платног биланса и уравнотежило економски систем. Инфлаторни притисак који иде уз пад валуте је ризик који се не може избећи, али се може контролисати.
Страх од инфлације није најважнија брига источноевропских централних банака. Као и у Србији, основна невоља највећег броја ових држава (с изузетком Чешке) јесу кредити индексирани у еврима, или у швајцарским францима. Пад вредности локалних валута нагло подиже месечне рате индексираних кредита и велики број грађана их више не може отплаћивати. Ово је потенцијална хипотекарна криза на источноевропски начин, али са мањим последицама по глобални финансијски систем.
Суочене са оваквом кризом, државе покушавају да по сваку цену зауставе пад вредности својих валута. Подизање каматних стопа је увек прва мера у одбрани домаће валуте. Високе каматне стопе на пласмане у локалној валути стимулишу иностране банке да новац задрже у земљи. Тиме се покушава спречити одлив капитала и притисак на девизно тржиште. Последње мере Народне банке Србије и подизање референтне каматне стопе на страшних 17,75 одсто је управо таква врста политике и оријентисана је ка јачању динара.
У ситуацији када глобална привреда тоне у рецесију, развијене земље френетично снижавају каматне стопе како би стимулисале привреду и повећале потрошњу грађана. Источноевропске државе чине супротно, и своје каматне стопе повећавају. Привреда која не може избећи рецесију биће додатно погођена растом камата и смањењем кредитне активности. Ликвидност предузећа биће озбиљно угрожена, док ће пад глобалне тражње додатно отежати извоз.
Повећање каматне стопе није довољно да би се валутни пад зауставио, па државе морају тражити финансијску помоћ ММФ-а. Украјина ће тако узети нових 16,5 милијарди долара кредита, а Мађарска, из неколико извора, око 26 милијарди долара. Кредити ММФ-а ће појачати девизни прилив, па ће пад локалних валута бити заустављен – до прве прилике. Задуживање код ММФ-а увек иде уз стандардни, једнодимензионални арсенал условљавања, везан пре свега за смањење јавне потрошње. У тренутку када развијене земље повећавају буџетско трошење како би ублажиле ефекте кризе, земље источне Европе ће чинити супротно. Док ће западне економије покушати да из рецесије изађу стимулисањем свих видова потрошње, источноевропске ће то морати да чине обарањем јавне потрошње.
Источна Европа је данас талац задужених грађана и банкарског система који по опробаном рецепту моралног хазарда себи присваја профит, а на државу преваљује све консеквенце својих лоших одлука. Грађани, били они дужници или штедише, неће отићи до неке од европских централа па тамо тражити помоћ за своје финансијске муке. Много логичније, ближе и делотворније је да се оде пред зграду локалне владе. Морални хазард је већ дуго modus operandi глобалног финансијског система. Он је наглашенији и апсурднији у државама које су свој финансијски систем повериле странцима, верујући да су они гарант његове стабилности.
Развојни модел доброг дела источне Европе, Србије поготово, базира се на експанзији потрошње и вештачком расту стандарда који се финансира великим приливом кредитног капитала. Тај модел најчешће занемарује домаћу индустрију. Раст се остварује, или симулира, преко финансијског и трговинског сектора, и кроз опасан раст цена некретнина. Проблем незапослености је делимично скривен високом емиграцијом. Нова задуживања код ММФ-а или неког другог, неће решити проблем. Последице се привремено санирају, али се узроци не лече, и структурни проблеми остају исти. На крају тог пута и држава и грађани ће бити још задуженији, платни биланс у још горем стању, а привреда ће и даље бити инфериорна у односу на своје конкуренте.
www.nkatic.wordpress.com
финансијски консултант
Небојша Катић
[објављено: 04/11/2008]
--------------------------
eto jedan finansijski konsultant sa londonske berze, upravo potvrdjuje sve moje navode a to su da demokrate vode katastrofalnu ekonomsku politiku....
zbog povecanje referentne kamatne stope kao sto rece Katic usledice pad izvoza , otkazi, otpustanja, pad zaposlenosti stanovnistva, pad privrednih aktivnosti itd.
al sta to briga demokrate. oni ce da brane vestacki dinar miskovicu do poslednjeg eura drzavnih rezervi
Poslednja izmena:
BubaCica
Primećen član
- Poruka
- 902
Katić opet govori o suštini problema, ali izgleda nema ko da ga čuje. Jedino mogu da se nadam se da ćemo jednog dana nekoga tog kalibra u delu političke scene koja kreira ekonomsku politiku ove zemlje.
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
Kanjevac: Nije trebalo intervenisati
Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac, međutim, smatra da Narodna banka Srbije nije trebalo da interveniše na deviznom tržištu kako bi ublažila pad dinara, već je trebalo da pusti da on dostigne realnu vrednost.
"Tom intervencijom napravljena je šteta, jer je nastavljeno sa precenjivanjem vrednosti domaće valute", rekao je on na redovnom predstavljanju biltena o tekućim privrednim kretanjima u Srbiji.
Prema njegovim rečima, realni kurs bi trenutno trebalo da iznosi oko 150 dinara za evro. "Nema države u svetu koja povećava vrednost valute iznad njene realne vrednosti, kao što to radi Srbija", rekao je on.
Kanjevac smatra da bi kurs dinara trebalo pustiti da postepeno, bez intervencija NBS, dostigne realni nivo.
--------------------
treba pod hitno ove nase "eksperte" za razaranje privrede jelasica dinkica i djelica - uhapsiti dok se moze makar nesto od srpske privrede spasiti. Jer kombinacija najvise evropske referentne kamatne stope i precenjenog dinara vodi srpsku privredu u sigurnu propast.
Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac, međutim, smatra da Narodna banka Srbije nije trebalo da interveniše na deviznom tržištu kako bi ublažila pad dinara, već je trebalo da pusti da on dostigne realnu vrednost.
"Tom intervencijom napravljena je šteta, jer je nastavljeno sa precenjivanjem vrednosti domaće valute", rekao je on na redovnom predstavljanju biltena o tekućim privrednim kretanjima u Srbiji.
Prema njegovim rečima, realni kurs bi trenutno trebalo da iznosi oko 150 dinara za evro. "Nema države u svetu koja povećava vrednost valute iznad njene realne vrednosti, kao što to radi Srbija", rekao je on.
Kanjevac smatra da bi kurs dinara trebalo pustiti da postepeno, bez intervencija NBS, dostigne realni nivo.
--------------------
treba pod hitno ove nase "eksperte" za razaranje privrede jelasica dinkica i djelica - uhapsiti dok se moze makar nesto od srpske privrede spasiti. Jer kombinacija najvise evropske referentne kamatne stope i precenjenog dinara vodi srpsku privredu u sigurnu propast.
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 87.853
Intervenisali su da bi ocuvali ekonomski mir. Da sad ode dinar na realnih 150 onda je naebala sva sirotinja koja je pouzimala gomile kredita za veš mašine, televizore i sporete... Duplirace im se rata a plata ista 
E tad narod izlazi na ulice i ubija a to Tihi i prizeljkuje kao svaki patrijota - krv, bedu i izolaciju.
E tad narod izlazi na ulice i ubija a to Tihi i prizeljkuje kao svaki patrijota - krv, bedu i izolaciju.
big bang
Zainteresovan član
- Poruka
- 302
Komentar sa b92:
"Realni kurs dinara se formira na osnovu njegove ponude i potraznje. To znaci da ce manjak dinara na trzistu ojacati dinar, a veca potraznja za evrom, oslabiti dinar. Kako je gospodin Miloje Kanjevac dosao do sume od 150 dinara za 1 evro to samo on zna. Istina je da do takvog kursa moze doci samo izazivanjem panike kod ljudi koji veruju u dinar. Sigurno je da je nekolicini u interesu da vrednost eura naglo poraste i da tu ocekuju zaradu. Jeste li vi jedan od takvih gospodine Kanjevcu? Mislim da NBS vodi ispravnu politiku, s tim sto predlazem da kurs ne bude fluktuirajuci nego da bude konstantan 80din za euro a da se kao sledeci korak dinar zameni evrom. Opet, nisam ja strucnjak..."
Vladimir Vojnovic
"Realni kurs dinara se formira na osnovu njegove ponude i potraznje. To znaci da ce manjak dinara na trzistu ojacati dinar, a veca potraznja za evrom, oslabiti dinar. Kako je gospodin Miloje Kanjevac dosao do sume od 150 dinara za 1 evro to samo on zna. Istina je da do takvog kursa moze doci samo izazivanjem panike kod ljudi koji veruju u dinar. Sigurno je da je nekolicini u interesu da vrednost eura naglo poraste i da tu ocekuju zaradu. Jeste li vi jedan od takvih gospodine Kanjevcu? Mislim da NBS vodi ispravnu politiku, s tim sto predlazem da kurs ne bude fluktuirajuci nego da bude konstantan 80din za euro a da se kao sledeci korak dinar zameni evrom. Opet, nisam ja strucnjak..."
Vladimir Vojnovic
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
Intervenisali su da bi ocuvali ekonomski mir. Da sad ode dinar na realnih 150 onda je naebala sva sirotinja koja je pouzimala gomile kredita za veš mašine, televizore i sporete... Duplirace im se rata a plata ista
pa to sto su oni intervenisali nije resilo problem. samo je resenje problema kratko odlozilo.
to sto su oni sprcali 700 miliona eura na odbranu kursa ne znaci da je sad realan kuis 80 din za 1 euro.
taj realan kurs je i dalje na nekoj cifri od recimo 200 dinara za 1 euro. a ovom intervencijom oni su samo sprecili da kurs dodje na realan nivo i PROSIRILI taj jaz izmedju vestackog i realnog kursa.
I oni ce to da rade sve dotle dokle budu mogli da uzimaju kredite u inosranstvu i imali para u deviznim rezervama. Al ovakvom politikom sve to ce da se istopi za najdalje 6 meseci...
I kad sve to pukne , posledice svega ce samo da budu teze...
Jer da su pustili da dinar dodje na recimo 120 din za 1 euro, kad bi sa 12 0otisao na 160-200 posledice su manje nego kad kurs ode sa 80 na 250....
Sto se tice tih sa kreditima - njima spasa nema pa nema .... O tome su trebali da misle unapred pre nego su se lakomisleno zaduzili....
Ja da sam u njihovoj kozi pokusao bi da likvidiram taj kredit po svaku cenu tako sto cu prodati nekretninu za koju sam podigao kredit....
Jer kad krenu ljudi masovno da propadaju , cene nekretnina ce da padnu jer ce ponuda da bude visestruko veca od traznje....
mario80
Stara legenda
- Poruka
- 87.853
Od 90tih privreda u srbiji ne postoji 
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
Intervenisali su da bi ocuvali ekonomski mir. Da sad ode dinar na realnih 150 onda je naebala sva sirotinja koja je pouzimala gomile kredita za veš mašine, televizore i sporete... Duplirace im se rata a plata ista
i nije sirotinja uzimala kredite nego bogati.
sirotinja ne moze da uzmekredit sa svojom platom od 200 eura ....
kredit za ves masinu i frizder ne racunam mislim na kredite za stanove i automobile...
takve kredite mogu da uzimaju samo bogati tj oni sa platom vecom od 700 eura....
Kredit za dobar stan u Beogradu je mogao da uzme samo neko ko ima platu preko 1000 eura....
Tako da je jasno da ovom makroekonomskom politikom Jelasic brani bogate a otima od sirotinje...
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
Komentar sa b92:
"Realni kurs dinara se formira na osnovu njegove ponude i potraznje. To znaci da ce manjak dinara na trzistu ojacati dinar, a veca potraznja za evrom, oslabiti dinar. Kako je gospodin Miloje Kanjevac dosao do sume od 150 dinara za 1 evro to samo on zna. Istina je da do takvog kursa moze doci samo izazivanjem panike kod ljudi koji veruju u dinar. Sigurno je da je nekolicini u interesu da vrednost eura naglo poraste i da tu ocekuju zaradu. Jeste li vi jedan od takvih gospodine Kanjevcu? Mislim da NBS vodi ispravnu politiku, s tim sto predlazem da kurs ne bude fluktuirajuci nego da bude konstantan 80din za euro a da se kao sledeci korak dinar zameni evrom. Opet, nisam ja strucnjak..."
Vladimir Vojnovic
ovo je u rangu ideje kad ocvala devojka predlozi da ona ostane zauvek mlada
systemofadown
Iskusan
- Poruka
- 6.070
Cek stani polako, vidis da Rusi kazu da je ok drzavna politika.
Cik Rusima da protivrecis.
http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2008&mm=11&nav_id=326937
manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.046
taj rus prica sta je njemu u interesu tj njegovoj banci a to je isti interes svim bankama - da dinar bude sto jaci tako da oni mogu da plasiraju u srbiji sto vise kapitala i tako zarade.
slab dinar = malo ljudi koji mogu da podignu kredite = mala zarada bankara
slab dinar = malo ljudi koji mogu da podignu kredite = mala zarada bankara
manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
systemofadown
Iskusan
- Poruka
- 6.070
big bang
Zainteresovan član
- Poruka
- 302
Индикативни курс на дан 04.11.2008: 84.7467
