Ljudi 2009 godine Srbija ce morati da plati skoro 5 milijardi dolara na ime kredita koje je vec uzela - ODE EURO NA 1050
Од скоро 30 милијарди долара укупног спољног дуга Србије, наредне године на наплату стиже пет милијарди, што је мање од половине девизних резерви НБС Са 1.444 дуг порастао на 4.000 долара по становнику
Укупан спољни дуг Србије нарастао је на скоро 30 милијарди долара. У просеку, на леђима сваког грађанина сада је бреме девизног дуга тешко око 4.000 долара. Теже је за 77 одсто него крајем 2000. године, када је по становнику износио 1.444 долара. Већ наредне године, уз све неизвесности које доноси талас светске финансијске кризе, држава, банке и предузећа дужне су да врате страним повериоцима око пет милијарди долара. Конкретно, како наводе из Народне банке Србије, по дугорочним кредитима следи враћање основног дуга од 4,07 милијарди, плус 1,08 милијарди долара на име камата.
Јавни сектор, односно држава ће у 2009. морати да издвоји 490 милиона долара за враћање спољног дуга. Од тога 205 милиона долара за главницу и 285 милиона за камате.
Гувернер НБС Радован Јелашић је изјавио да део дуга који мора да се врати у 2009. не брине, јер чини око половине девизних резерви, које сада износе 11,9 милијарди долара, а може и да се репрограмира. Али, већ у 2010. може бити „повуци-потегни”.
Поједини економисти, међутим, не деле гувернеров оптимизам. Они упозоравају да држави прети неликвидност.
– Стање економско-финансијских односа Србије са иностранством непрекидно се погоршава – указује др Млађан Ковачевић. – Нарочито брине спољнотрговински дефицит и дефицит текућег платног биланса. Увоз расте брже од извоза. Са девизама које су из иностранства стизале по разним основама постигнут је врло скроман економски раст, и то углавном услуга. Тим новцем није поправљен квалитет домаће привреде. Догодине се може десити да Србија буде принуђена да више исплати девиза по основу отплате дуга него што ће добити нових кредита.
У земљу је, по основу нето дознака, кредита, инвестиција и донација, од 1. јануара 2001. ушло више од 50 милијарди долара, подсећа наш саговорник. Истовремено је повећаван увоз, а опадала је конкурентност привреде. Тако је прошле године дошло до огромног повећања спољнотрговинског дефицита, који је достигао 9,5 милијарди долара. Исте године у плаћањима са иностранством били смо у минусу (дефицит текућег платног биланса) 7,2 милијарде долара, 17 пута више него 2000. године.
Да је наш спољни дуг знатно већи од девизних резерви и да држави прети неликвидност, упозорава и др Милан Р. Ковачевић. Он сматра да догодине неће бити невоља са отплатом приспеле рате спољног дуга само ако буде више страних инвестиција.
– Приватни дуг је највећи и обично се каже да је мања брига. Али, ако се на то дода дуг становништву по основу старе девизне штедње, онда морамо рачунати на то да девизна ликвидност Србији може постати озбиљан проблем – сматра Милан Ковачевић. – Дефицит текућег рачуна већ се повећао за две трећине у односу на прошлу годину, а финансирао се бржим порастом задуживања у иностранству. Истовремено, први пут се дефицит у текућем билансу „пеглао” из девизних резерви, које су се због тога смањиле. Девизним резервама НБС не би требало припајати резерве банака, јер банке у билансу имају много веће обавезе према иностранству, око 15 милијарди, а потражују седам милијарди долара. То говори да и банке имају потребу за девизама.
Ако се има у виду да девизне резерве чини 35 одсто депозита, још по два одсто у злату и новцу, а више од 60 одсто је у хартијама од вредности које су на берзама, значи да НБС стоји на располагању десетак милијарди долара.
Структура дуга
Спољни дуг Србије је на крају 2000. године износио 10,83 милијарди долара од чега се на јавни дуг односило 8,7 милијарди долара, или 81 одсто укупног дуга. Учешће укупног спољног дуга у БДП износило је 135 одсто, а јавног 109 одсто.
Од тада се дуг повећавао да би крајем септембра ове године, према подацима НБС, укупни спољни дуг достигао 29,5 милијарди долара. Од тога је јавни дуг, за који је гарант држава – 9,03 милијарде долара, или 31 одсто, а приватни сектор страним повериоцима дугује 20,48 милијарди долара, или 69 одсто укупног спољног дуга.
Краткорочни спољни дуг од 2,75 милијарди долара учествује у укупном спољном дугу са 9,33 одсто.
Од краја 2000. до краја септембра 2008. године, отплаћено је 9,4 милијарде долара главнице и 3,5 милијарди долара камата.
Крајем септембра 2008. године учешће укупног спољног дуга у БДП било је 61 одсто, што нас сврстава у средње задужене земље, док је јавни спољни дуга у БДП учествовао са 19 одсто. Србија је до сада редовно извршавала обавезе према страним повериоцима.
Бисерка Думић