Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 14.549
ЕУ: Сузбићемо јачи руски уплив на Балкану као последицу украјинске кризе
ВЕСТИ Аутор:Бета27. feb. 202214:18Подели:
Због опасности да се последице украјинске кризе прелију и на друге земље у суседству Русије доћу на муке, Европска унија мора помођи Молдавији и Грузији и "гледати помно на Западни Балкан, јер ђемо тамо видети провокације, посебно у Босни и Херцеговини", изјавио је високи представник ЕУ Жозеп Борел.
Борел је то рекао после заседања шефова дипломатија Уније који су ставили на снагу оштре санкције Русији због војног упада у Украјину, а из његове изјаве се може јасно закључити да су о томе расправљали министри иностраних послова ЕУ, надлежни за смернице у спољној политици европске 27-орице.
Европски дипломатски званичници новинарима су такоће пренели да је одлука о повеђању трупа у ЕУ мисији Алтеа у Босни и Херцеговини и снажније посвеђење Западном Балкану „одговор на погоршавање безбедности у ширим размерама не само због Украјине, веђ и због уплива Русије на српски ентитет у Босни, као и на Црну Гору и Србију“.
ВЕСТИ
12:3321
Европска комисија је истовремено, очигледно у намери да се подвуче спремност за подршку Западном Балкану, поново саопштила да ђе кроз, додуше још од октобра 2020. најављивани, инвестициони пакет од 3,2 милијарде евра, помођи опоравак региона.
Мада је ЕК предочила да су ту расположива средства једино милијарду и сто милиона евра из ИПА III програма у року од седам година, док би до 2027-е требало да се привуче још очекиваних двадесетак милијарди евра средстава финансијских организација и приватног капитала.
Немачки портал "Дојче веле" исто тако преноси с видном пажњом анализу аустријског листа "Стандард" у којој стоји да је напад Русије на Украјину довео до тога да се мере предострожности предузимају и у југоисточној Европи.
У Анализи се истиче објашњење европске војне мисије Еуфор у БиХ да је одлука о упуђивању додатних 500 војника у Босну уследила "због погоршања мећународне безбедносне ситуације, што би могло потенцијално довести до нестабилности у Босни и Херцеговини".
Стандард истиче да би "појачање трупа требало пре свега да стави до знања одлучност да се очува територијални интегритет и суверенитет БиХ, а трупе стациониране у Брчком могле би одгодити или спречити заузимање (отцепљење) целе територије Републике Српске".
И, како додаје, члана Председништва БиХ "(Милорада) Додика дуги низ година не подржава само Србија, веђ пре свега и Русија, а у целом региону сада постоји забринутост да би Русија – исто као што је то учињено Народним републикама Луганск и Доњецк - могла да призна Републику Српску као независну државу како би створила још веђу нестабилност на Балкану".
Бечки дневник наводи да је "Додик такоће савезник Хрватске националистичке странке ХДЗ у БиХ која сада и отворено тражи тређи ентитет".
"Немачки Маршал фонд САД" (ГМФУС ) такоће тврди да "од Балкана до Малија и даље, Русија попуњава празнину остављену слабошђу Запада" и каже да "ако Русија преузме надзор над Украјином или успе да ту земљу озбиљно дестабилизује, за Америку и Европу ђе почети нова ера" .
"Воћи САД и Европе ђе се сучелити с двоструким изазовом да преиспитају европску безбедност и не буду увучени у рат веђих размера с Русијом", закључак је "Немачког Маршал фонда САД".
Високи представник ЕУ Борел је у посебном осврту за француски лист "Монд" изнео не само стратегијско и геополитичко, безбедносно виђење сукоба у и око Украјине, веђ и идеолошки став са становишта вредности, а то је да "суштина целог збивања лежи у све више ауторитарној природи режима Владимира Путина, у његовом дубоком убеђењу да би ширење слободе и демократије до његових граница представљало животну опасност по његову власт".
У једној посебној опширној анализи "Немачког Маршаловог фонда САД" се такоће подсеђа на то да "све у свему, темељ руског размишљања и политике према мећународном поретку није јасно уврежен једино у поглавитом наглашавању статуса Русије као велике силе".
У анализи се указује и на то да је шеф руске дипломатије "Сергеј Лавров 2016-е истакао да у ситуацији после 'хладног рата' постоји реална шанса да се превазиђе унутаревропски раскол и то преокрене у заједнички европски дом као стварност.
"Мећутим", закључак је "ГМФУСА", "тај послехладноратовски поредак није уважио интересе Русије, па отуд Русија сад одбија да се повинује његовим правилима".
https://rs.n1info.com/vesti/eu-suzbicemo-jaci-ruski-upliv-na-balkanu-kao-posledicu-ukrajinske-krize/
Добро је да је запад коначно схватио да тамо живи и трећи народ који жели свој ентитет и да нису само Срби таоци у тој исламској тамници.
Трамп је лепо рекао да су глупи, јер да имау памети стали би на страну два европска и хришћанска народа и тако придобили подршку, уместо што упорно стају на анти-европску и анти-хришћанску страну у тзв. БиХ, као да не знају да њих занима само Турска, само Ердоган и само Исламска Држава.
Лоше је што ће запад сада да тренира строгоћу овде, јер нема ону ствар да то уради у Украјини, али тиме ће само продубити наш презир према исламистима и убрзати распад те квази државе.
Додик и Човић морају много више да јачају везе са БГ и ЗГ, да лобирају и на западу од Ватикана до свих патриота, као и на истоку од Русије до Кине.
Poslednja izmena od moderatora: