Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.371
На овом подфоруму (или потфоруму, како је већ исправно) бјеше слична тема (Етрурци су били Срби?) но Етрурци су на тој теми само били инструмент како би се афирмисало једно комотно тумачење историје.
Овај народ (или народи) се често помиње на овом потфоруму, и то управо како би се доказала та нека загубљена веза у историјским процесима. Но ко су били, поријекло, зашто су значајни, колико су утицали на комшије који ће успоставити моћну свјетску цивилизацију, да ли заиста постоји нека веза са Србима, све су то питања због којих по мени вриједи отворити тему.
Ко су били Етрурци, поријекло? Постоје три теорије. По Херодоту Етрурци су дошли из Лидије у Анатолији убрзо након Тројанског рата. Њихов је вођа био Тирсенос, по коме је касније назван читав народ. Сљедбеници ове "оријенталне“ теорије пре свега су истицали археолошке податке о дубоком оријенталном утицају на етрурску културу, као што су монументална погребна архитектура и егзотични луксузни предмети од злата, слоноваче и других материјала. Ваља рећи и да се до то тог оријенталног утицаја дошло тек око 500 година после наводне сеобе коју описује Херодот.
Другу теорију о поријеклу Етрураца поставио је извјесни јебивјетар Дионизије Халикарнашанин који је битисао у I.вијеку п.н.е, и који је одбацио Херодотову причу указујући на велике разлике између језика и обичаја Етрураца и Лиђана. Он је сматрао да су Етрурци били аутохтоно становништво. Такође по његовим тврдњама Етрурци су сами себе звали Расени, што је данас код Срба пријваћено мишљење, овај Дионизије бјеше знан и као стари зајебант, и није му свако вјеровати.
Постоји и трећа теорија према којој су Етрурци у Италију дошли са сјевера. Та теорија, која нема потврду у античким писаним изворима, заснована је на сличностима у обичајима и израђевинама између култура "Виланова“ и бронзаних култура сјеверно од Алпа, где су се мртви кремирали, као и на повезивању имена Расена с именом Раети, народа који је живео у источном дијелу средњих Алпа у 5. вијеку п. н. е.
Како год. У VII. и VI.вијеку п.н.е. били су доминантна политичка и војна сила на Апенинском полуострву. Ту опет постоји дилема. Да ли су Етрурци један народ или 12 народа, којима је то збирно име, како то казује Тит Ливије који су живјели у 12 градова-држава;
Мислим да је реалније да су један народ, а да су имена становника градова, области административна одредница.
Етрурци су за то вријеме били без сумње велика и напредна цивилизација. Познавали су писмо, остало је до данас подоста текстова као овај на каменој плочи из Перуђе;
Данас много знамо о римској цивилизацији, но управо су Етрурци имали пресудан утицај на Римљане, они су научили Римљане алфабету и бројевима, као и многим елементима у архитектури, умјетности, религији и одијевању. И многи обичаји, практиковања су преузети од Етрураца, како Тит Ливије пише;
Иако су били најрелигиознији од свих народа у Италији, нису имали, гледајући из данашње перцепције, баш неких моралних скрупула, жене су биле склоне "слободнијем" понашању, разврату и блудничењу, а Римљана и други народи у комшилуку су их сматрали неморалним.
Разлози пропасти етрурске цивилизације су вишеструки, јачање државе у комшилуку, Рима, продор Гала из Галије, али изгледа и нејединство, сталне размирице између народа, тј градова-држава.
Рим је био у сталном сукобу, рату са повременим периодима примирја, са првим комшијама, Вејима, једним од тих етрурских народа или становника области, и како пише Тит Ливије уочи рата (403-396.п.н.е.)
Иако је ту у књизи Тит Ливије често неодређен изгледа да су само Тарквињани (становници једног од најзначајнијих градова држава у Етрурији, Тарквинија, не треба бркати са именом Тарквиније, једног од најчешћих етрурских личних имена, добијеног вјероватно по етрурском хероју Тархону) притекли у помоћ Вејима. Овај рат је прошао лоше по Веје, и Веј је 396. п.н.е. постао први етрурски град-држава која је потпала под римску власт.
Ова етрурска епизода подсјећа на односе међу српским државама и велможама у другој половици XIV.вијека.
У IV.вијеку п.н.е. на Апениско полуострво преко Апла продире нова сила, Гали, похараће и етрурске градове, и Рим, иако су и сами Римљани страдали а били наредних деценијама заузети ратовима на југоистоку Апенинског полуоства, у том вијеку, успијед сталних похода Гала и ратова са Римом, урушена је етрурска цивилизација, на чијим рушевинама ће никнути нова свјетска сила и цивилизација, Рим.
Овај народ (или народи) се често помиње на овом потфоруму, и то управо како би се доказала та нека загубљена веза у историјским процесима. Но ко су били, поријекло, зашто су значајни, колико су утицали на комшије који ће успоставити моћну свјетску цивилизацију, да ли заиста постоји нека веза са Србима, све су то питања због којих по мени вриједи отворити тему.
Ко су били Етрурци, поријекло? Постоје три теорије. По Херодоту Етрурци су дошли из Лидије у Анатолији убрзо након Тројанског рата. Њихов је вођа био Тирсенос, по коме је касније назван читав народ. Сљедбеници ове "оријенталне“ теорије пре свега су истицали археолошке податке о дубоком оријенталном утицају на етрурску културу, као што су монументална погребна архитектура и егзотични луксузни предмети од злата, слоноваче и других материјала. Ваља рећи и да се до то тог оријенталног утицаја дошло тек око 500 година после наводне сеобе коју описује Херодот.
Другу теорију о поријеклу Етрураца поставио је извјесни јебивјетар Дионизије Халикарнашанин који је битисао у I.вијеку п.н.е, и који је одбацио Херодотову причу указујући на велике разлике између језика и обичаја Етрураца и Лиђана. Он је сматрао да су Етрурци били аутохтоно становништво. Такође по његовим тврдњама Етрурци су сами себе звали Расени, што је данас код Срба пријваћено мишљење, овај Дионизије бјеше знан и као стари зајебант, и није му свако вјеровати.
Постоји и трећа теорија према којој су Етрурци у Италију дошли са сјевера. Та теорија, која нема потврду у античким писаним изворима, заснована је на сличностима у обичајима и израђевинама између култура "Виланова“ и бронзаних култура сјеверно од Алпа, где су се мртви кремирали, као и на повезивању имена Расена с именом Раети, народа који је живео у источном дијелу средњих Алпа у 5. вијеку п. н. е.
Како год. У VII. и VI.вијеку п.н.е. били су доминантна политичка и војна сила на Апенинском полуострву. Ту опет постоји дилема. Да ли су Етрурци један народ или 12 народа, којима је то збирно име, како то казује Тит Ливије који су живјели у 12 градова-држава;
Мислим да је реалније да су један народ, а да су имена становника градова, области административна одредница.
Етрурци су за то вријеме били без сумње велика и напредна цивилизација. Познавали су писмо, остало је до данас подоста текстова као овај на каменој плочи из Перуђе;
Данас много знамо о римској цивилизацији, но управо су Етрурци имали пресудан утицај на Римљане, они су научили Римљане алфабету и бројевима, као и многим елементима у архитектури, умјетности, религији и одијевању. И многи обичаји, практиковања су преузети од Етрураца, како Тит Ливије пише;
О животу и обичајима знамо колико су нам оставила археолошки налази и што су нам оставили римски списи.
Иако су били најрелигиознији од свих народа у Италији, нису имали, гледајући из данашње перцепције, баш неких моралних скрупула, жене су биле склоне "слободнијем" понашању, разврату и блудничењу, а Римљана и други народи у комшилуку су их сматрали неморалним.
Разлози пропасти етрурске цивилизације су вишеструки, јачање државе у комшилуку, Рима, продор Гала из Галије, али изгледа и нејединство, сталне размирице између народа, тј градова-држава.
Рим је био у сталном сукобу, рату са повременим периодима примирја, са првим комшијама, Вејима, једним од тих етрурских народа или становника области, и како пише Тит Ливије уочи рата (403-396.п.н.е.)
остали етрурски народи су прилично равнодушно гледали на сукоб својих сународника са Римом.
Иако је ту у књизи Тит Ливије често неодређен изгледа да су само Тарквињани (становници једног од најзначајнијих градова држава у Етрурији, Тарквинија, не треба бркати са именом Тарквиније, једног од најчешћих етрурских личних имена, добијеног вјероватно по етрурском хероју Тархону) притекли у помоћ Вејима. Овај рат је прошао лоше по Веје, и Веј је 396. п.н.е. постао први етрурски град-држава која је потпала под римску власт.
Ова етрурска епизода подсјећа на односе међу српским државама и велможама у другој половици XIV.вијека.
У IV.вијеку п.н.е. на Апениско полуострво преко Апла продире нова сила, Гали, похараће и етрурске градове, и Рим, иако су и сами Римљани страдали а били наредних деценијама заузети ратовима на југоистоку Апенинског полуоства, у том вијеку, успијед сталних похода Гала и ратова са Римом, урушена је етрурска цивилизација, на чијим рушевинама ће никнути нова свјетска сила и цивилизација, Рим.
