Етимологија

Dal je moguće da se turcizmom proglašava reč DRUM?

A i dan danas put je - DROMOS.
Dok danas imamo aero-DROM, hipo-DROM.
Očigledno da se radi o grcizmu.

Na tuskom danas se za put kaže: JOL.
Dok postoji i stariji izraz DŽAVA.
 
Dal je moguće da se turcizmom proglašava reč DRUM?

A i dan danas put je - DROMOS.
Dok danas imamo aero-DROM, hipo-DROM.
Očigledno da se radi o grcizmu.

Na tuskom danas se za put kaže: JOL.
Dok postoji i stariji izraz DŽAVA.
Mislim da to ipak nije turska rec. Aerodrom je arhaican izraz i
na francuskom, a i na svim slovenskim jezcima i dan danas postoji samo
aerodrom ( izuzimam zracnu luku;)), cak je i na grckom aerdrom, na turskom sasvim drugacije.
 
Poslednja izmena:
Mislim da to ipak nije turska rec. Aerodrom je arhaican izraz i
na francuskom, a i na svim slovnskim jezika i dan dana postoji samo
aerodrom ( izuzimam zracnu luku;)), cak je i na grckom aerdrom, na turskom sasvim drugacije.
Можда у овом грму лежи зец:
Ваздуплохови, аеродрумови... Мајко мила, како иду године схватам да је Шојићева „Бела ладја” била документарна, а не играна серија. :dash:
 
Mislim da to ipak nije turska rec. Aerodrom je arhaican izraz i
na francuskom, a i na svim slovenskim jezcima i dan danas postoji samo
aerodrom ( izuzimam zracnu luku;)), cak je i na grckom aerdrom, na turskom sasvim drugacije.
Реч није турска.

Аеродром јесте старији израз, али и на француском и на словенским језицима и на већини европских језика се каже аеропорт ("зрачна лука").

У француском постоје: aérodrome / aéroport / aérogare - речи које нису синонимне, али могу бити.

Наш аеродром је углавном аеропорт, а у овим страним језицима је аеродром - писта, летилиште. Аеропорт је холонимн од меронима аеродром (део је нечег већег, целог).

У грчком постоје два израза: αεροδρόμιο (аеродромио) и αερολιμένας (аеролименас), оба преузета из француског, с тим што је други семантичка позајмљеница или калк с француског, а први је кружна позајмљеница.

αερολιμένας (аеролименас = "ваздушна лука") < франц. aéroport
старогрч. ἀεροδρόμος (аеродромос) > франц. aérodrome > грч. αεροδρόμιο

 
Јесте, и подрум, а османски турски бодрум (из византијског грчког).
bodrum

"yeraltı yolu, tünel" [ Hinduşah b. Sançar, Sıhahu'l-Acem, 1469]
samc [Fa.]: boṭrum بوطروم [ Mühimme Defterleri, 1564]
Luka nâm kâfirün taş dîvârınun altı yanında vakı‘ olan kârgîr bodrumun içi sâbıkâ tarîk-ı âmm idi. "şarap mahzeni" [ Meninski, Thesaurus, 1680]
podrom پودرم: ex. Hung. Cella vinaria [Macarcadan, şarap mahzeni].
~? Yun *ipodrómos ὑποδρόμος yeraltı yolu § Yun ipó ὑπο alt, altta + Yun drómos δρόμος sokak, yol
hyp(o)+1, drom(o)+
Not: Macarcadan alıntı olduğuna ilişkin Meninski'nin görüşü (Men sf. 912) genel kabul görmüştür. Ancak Macarca sözcüğün kaynağı meçhuldür. Türkçe sözcüğün özgün anlamını ("yeraltı yolu, tünel") Macarca "şarap mahzeni" anlamından türetmek zordur. • Rom podrum "şarapevi, kav" Macarcadan alıntıdır. Yunanca argoda budrúmi μπουδρούμι "zindan, kodes" Türkçeden alıntıdır.
 
Dragi korisnici podforuma Jezik, ukoliko želite u slobodno vreme možete da postavljate muzičke numere koje volite (npr you tube) u Kafani "?" ili nešto drugo neobavezno što ne ide ni u jednu aktuelnu temu. :)

Moderatori na Književnosti i jeziku
 
Dal je moguće da se turcizmom proglašava reč DRUM?
Očigledno da se radi o grcizmu.
Да ли у грчком и турском појмовнику има сличних речи ?

У српском језику је идејни круг јасан..од ономатопеје "дрм, дрм" (као у случају дрндања где је "дрн, дрн" звук радње) до дрмусања и "дрмавости" на старим друмовима од слаганог камена (кал...дрме) где поскакују дрвени точкови кола...па и до садашњег израза "дрматор."
 
Да ли у грчком и турском појмовнику има сличних речи ?

У српском језику је идејни круг јасан..од ономатопеје "дрм, дрм" (као у случају дрндања где је "дрн, дрн" звук радње) до дрмусања и "дрмавости" на старим друмовима од слаганог камена (кал...дрме) где поскакују дрвени точкови кола...па и до садашњег израза "дрматор."
Drȁga

Obratite pažnju kako funkcioniše zvanična komparativna lingvistika na primeru reči dereglija:

HJP prema hrvatskom enciklopedijskom rečniku navodi "dereglija Etimologijamađ. dereglye"

i kad otvorimo mađarski etimološki rečnik tamo stoji ovo:

dereglye - ‘flat-bottomed, wide-water craft used for transport; ferry'. A word of unclear origin; it is certainly related to the Croatian noun dereglija (‘boat-like’), but since its origin is unknown, it may not be its source but its adoption by the Hungarian ~.
https://www.arcanum.com/hu/online-k...mologiai-szotar-F14D3/d-F1C23/dereglye-F1CC3/

draga:
1. manji morski zaljev; zaton
2. rij. dugačka dolina
prasl. *dorga (rus. doróga: put, polj. droga)

Očigledna je povezanost pojmova grč. dromos (drum), eng. to drag i mađ. dereglye, a svi su objedinjeni slovenskim pojmom drȁga što znači - putanja.
 
Drȁga

Obratite pažnju kako funkcioniše zvanična komparativna lingvistika na primeru reči dereglija:

HJP prema hrvatskom enciklopedijskom rečniku navodi "dereglija Etimologijamađ. dereglye"

i kad otvorimo mađarski etimološki rečnik tamo stoji ovo:

dereglye - ‘flat-bottomed, wide-water craft used for transport; ferry'. A word of unclear origin; it is certainly related to the Croatian noun dereglija (‘boat-like’), but since its origin is unknown, it may not be its source but its adoption by the Hungarian ~.
https://www.arcanum.com/hu/online-k...mologiai-szotar-F14D3/d-F1C23/dereglye-F1CC3/

draga:
1. manji morski zaljev; zaton
2. rij. dugačka dolina
prasl. *dorga (rus. doróga: put, polj. droga)

Očigledna je povezanost pojmova grč. dromos (drum), eng. to drag i mađ. dereglye, a svi su objedinjeni slovenskim pojmom drȁga što znači - putanja.
draga je putanja?
 
Drȁga

Obratite pažnju kako funkcioniše zvanična komparativna lingvistika na primeru reči dereglija:

HJP prema hrvatskom enciklopedijskom rečniku navodi "dereglija Etimologijamađ. dereglye"

i kad otvorimo mađarski etimološki rečnik tamo stoji ovo:

dereglye - ‘flat-bottomed, wide-water craft used for transport; ferry'. A word of unclear origin; it is certainly related to the Croatian noun dereglija (‘boat-like’), but since its origin is unknown, it may not be its source but its adoption by the Hungarian ~.
https://www.arcanum.com/hu/online-k...mologiai-szotar-F14D3/d-F1C23/dereglye-F1CC3/

draga:
1. manji morski zaljev; zaton
2. rij. dugačka dolina
prasl. *dorga (rus. doróga: put, polj. droga)

Očigledna je povezanost pojmova grč. dromos (drum), eng. to drag i mađ. dereglye, a svi su objedinjeni slovenskim pojmom drȁga što znači - putanja.
Реч дрȁга изведена је од прасловенскога глагола *dьrgati 'вући', упоредити рус. дёргать. Источнословенски облици с вокализованим меким полугласом показују изворно место коренскога самогласника, и потврђују реконструкцију прасловенскога облика *darga. С тим кореном је у прасродству енгл. tarry и нпр. западнофризијско tergje, који показују очекивано деловање Гримовог закона ,тј. германску промену d > t, и очекивани положај коренског самогласника. Енглеско drag то не показује, као што се ни не очекује да показује, из чега је јасно да није у вези с прсл. *dьrgati.
Старогрчко δρόμος заправо је у вези с δραμεῖν, суплетивним аористом глагола τρέχω 'трчати'. Наведени старогрчки облици такође показују очекиване систематске подударности са словенским *dьrgati.

У својој објави форумашки свестручњак Мркаљ противречи својим ранијим квазихипотезама, према којима би у енглеским и грчком требало очекивати облике попут **derg, односно **dormos, што очигледно није тачно.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Реч дрȁга изведена је од прасловенскога глагола *dьrgati 'вући', упоредити рус. дёргать. Источнословенски облици с вокализованим меким полугласом показују изворно место коренскога самогласника, и потврђују реконструкцију прасловенскога облика *darga. С тим кореном је у прасродству енгл. tarry и нпр. западнофризијско tergje, који показују очекивано деловање Гримовог закона ,тј. германску промену d > t, и очекивани положај коренског самогласника. Енглеско drag то не показује, као што се ни не очекује да показује, из чега је јасно да није у вези с прсл. *dьrgati.
Старогрчко δρόμος заправо је у вези с δραμεῖν, суплетивним аористом глагола τρέχω 'трчати'. Наведени старогрчки облици такође показују очекиване систематске подударности са словенским *dьrgati.

У својој објави форумашки свестручњак Мркаљ противречи својим ранијим квазихипотезама, према којима би у енглеским и грчком требало очекивати облике попут **derg, односно **dormos, што очигледно није тачно.
Objasni zašto je u ruskom put дорога а вући - дёргать. Дакле, не да кажеш да је у питању превој, већ зашто је ту превој.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Кад угледам – *dьrgati 'вући' – не могу а да не зачујем ТРГАЊЕ тј. специфично вучење краткотрајним интензитетима силе. То тргање се поклапа са Сребрениним дрндањима (честим али краткотрајним дјеловањима силе), али се не поклапа са дереглијом која се вуче континуирано, а не потеже трзањем тј. тргањем. Додуше, могу претпоставити да се дереглија првобитно потезала конопцима које су на о-рук повлачили људи на махове, али то је само моје нагађање.
 
Pošto IgarJ izbegava da odgovori na pitanje, idemo dalje.

Srpski glagol prostreti (pro+s+treti; up. zastreti, zastirati, zastor, streha, prostreti, prostirati, prostirka...) stigao je preko latinskog i u engleski jezik:

prostrate (adj.)
mid-14c., "lying face-down, at length on the ground" (in submission, supplication, humility, worship, etc.), from Latin prostratus, past participle of prosternere "strew in front, throw down," from pro "before, forth" (see pro-) + sternere "to spread out, lay down, stretch out" (from nasalized form of PIE root *stere- "to spread"). Figurative use is from 1590s. General sense of "laid out, knocked flat" is from 1670s.
 
Pošto IgarJ izbegava da odgovori na pitanje, idemo dalje.
- Ниси поставио питање него захтев, којим скрећеш тему и "помераш циљ" (Moving the goalposts).
- Немаш права ништа тражити, јер за своје тврдње не износиш аргументе, илити тачније - пишеш измишљотине и не трудиш више ни претварати се да за њих постоје аргументи.
- Порекло словенских самогласних превоја није важно у контексту предмета разговора.
Srpski glagol prostreti (pro+s+treti; up. zastreti, zastirati, zastor, streha, prostreti, prostirati, prostirka...) stigao je preko latinskog i u engleski jezik:
Сасвим очекивано, произвољне тврдње и нула аргумената.
Глагол прострети потиче од прасловенскога *prosterti (pro- + *sterti). Изворни положај коренскога самогласника јасан је у нпр. простирати, простор. Когнати основе *ster- присутни су у великом броју индоевропских језика, а један од њих је лат. sternere. У латинском основа има индоевропски назални инфикс, те и више превоја, што тешко да би био случај с преузетом речју. :roll:
 
- Ниси поставио питање него захтев, којим скрећеш тему и "помераш циљ" (Moving the goalposts).
- Немаш права ништа тражити, јер за своје тврдње не износиш аргументе, илити тачније - пишеш измишљотине и не трудиш више ни претварати се да за њих постоје аргументи.
- Порекло словенских самогласних превоја није важно у контексту предмета разговора.

Сасвим очекивано, произвољне тврдње и нула аргумената.
Глагол прострети потиче од прасловенскога *prosterti (pro- + *sterti). Изворни положај коренскога самогласника јасан је у нпр. простирати, простор. Когнати основе *ster- присутни су у великом броју индоевропских језика, а један од њих је лат. sternere. У латинском основа има индоевропски назални инфикс, те и више превоја, што тешко да би био случај с преузетом речју. :roll:
Sve bi zvučalo inteligentno da ti nisam već naglasio kako srpsko streti dolazi od s+treti tako da pored streti imamo i satreti, zatreti, utreti, protreti, otreti, potreti. Prema tome, vidi se da je u latinski jezik ušla tvorbeno srpska reč, pa je iz toga dokazana faktičnost mojih tvrdnj u vezi sa tim glagolom.

A ti da se vratiš na postavljeno pitanje o ruskim oblicima jer je to odgovor na tvoje neshvatanje suštine problema, a ne da preskačeš na ono što ti odgovara jer si uspeo da nađeš u knjizi. :mrgreen:
 
Sve bi zvučalo inteligentno da ti nisam već naglasio da srpsko streti dolazi od s+treti tako da pored streti imamo i satreti, zatreti, utreti, protreti, otreti. Prema tome, vidi se da je u latinski jezik ušla tvorbeno srpska reč, pa je iz toga dokazana faktičnost mojih tvrdnj u vezi sa tim glagolom.

A ti da se vratiš na postavljeno pitanje o ruskim oblicima jer je to odgovor na tvoje neshvatanje o suštini problema, a ne da preskačeš na ono što si našao u knjizi. :mrgreen:
Невероватно је колико не знаш а колико се не стидиш писати измишљотине.

Помешао си две различите основе. Можда из незнања, јер полазиш од савремене штокавице уместо од најархаичнијих посведочених облика, а можда их и намерно прећуткујеш, јер сам њихов облик руши твоје маштарије. Наиме старословенско стрѣти, стьрѫ јасно показује да је сугласник /с/ део основе а не префикс съ-. То даље потврђују превојни облици попут просторъ и страна (< псл.*starna).

Реч сътрѣти (съ- + трѣти), пак, стварно постоји, и одговара нашему сатрти, тачно је очекиванога облика - али везе нема са стрѣти и додатно показује колико ти везе немаш с историјском и поредбеном лингвистиком.

Сви индоевропски когнати такође имају /с/ као део основе, а не као какав префикс, нпр. летонско stirnat; санскритско strnaati, strnooti, starati; авестанско staraiti, frastar'ta - па и кентумски језици, нпр. латинско sterno, stratus; старогрчко στόρνῡμι. Сви редом имају више превојних основа, што би било невероватно да су у питању преузете речи.

Али залуд то, анонимни форумаш свестручњак Мркаљ зна боље од лингвиста, у визији му се јавило како прострети личи на prostrate - значи српска реч, верујте му на реч, не размишљајте даље о томе и не тражите доказе.
 
A ti da se vratiš na postavljeno pitanje o ruskim oblicima jer je to odgovor na tvoje neshvatanje suštine problema
Ниси поставио питање, него трипујеш да се можеш саговорницима обраћати императивима. Такође, напоменух да не можеш ништа питати и тражити, јер своје тврдње не аргументујеш. Него, да ти нацртам - ти тврдиш да Мара украла Дари југа, ја ти показах да Дара има фићу, на шта ти тражиш да објасним одакле Дари точкови. Када ти се оповргну тврдње ти скрећеш тему, а ја у том нећу учествовати.
a ne da preskačeš na ono što ti odgovara jer si uspeo da nađeš u knjizi. :mrgreen:
Ево, испливао је Мркаљ књигокласта - књиге су му зло, информише се на јућубу и реформише науку... пишући на форуму. :hahaha:
 
Ниси поставио питање, него трипујеш да се можеш саговорницима обраћати императивима. Такође, напоменух да не можеш ништа питати и тражити, јер своје тврдње не аргументујеш. Него, да ти нацртам - ти тврдиш да Мара украла Дари југа, ја ти показах да Дара има фићу, на шта ти тражиш да објасним одакле Дари точкови. Када ти се оповргну тврдње ти скрећеш тему, а ја у том нећу учествовати.

Ево, испливао је Мркаљ књигокласта - књиге су му зло, информише се на јућубу и реформише науку... пишући на форуму. :hahaha:
Ne, nego nisi kadar razmišljati. Samo prepisati iz knjige.
 

Back
Top