Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.273
Što se samog izraza mrkati, mrčiti, skidati mrak tiče, mislim da se radi o kolokvijalnom govoru, dok se reč mrkva proteže širom slovenstva. Ne izgleda mi uverljivo.
-
- Popularno:
- Glasanje na proznom konkursu " Slobodna...
- Vladan Milojević NOVI SELEKTOR!?
- Srbija vs Albanija
- Da li će Vučić sa NIS-om zakucati...
- Vučić: Izudarao bih sebe što nisam bio...
- Čak ni najpametniji neće uspeti: Imate...
- Volim to i to - da li se uklapaš?
- Hoće li neko da odgovara za Zlatibor?
- Da li je ok da devojka zaradjuje vise...
- Kako to da Srbi nisu imali nikakvu...
Етимологија
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Što se samog izraza mrkati, mrčiti, skidati mrak tiče, mislim da se radi o kolokvijalnom govoru, dok se reč mrkva proteže širom slovenstva. Ne izgleda mi uverljivo.
aleksa ndar
Elita
- Poruka
- 17.732
Gluma se smatrala glupiranjem, kasnije nije i p je prešlo u m
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.273
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.656
aleksa ndar
Elita
- Poruka
- 17.732
A šta ako je u pitanju reč koja je prervobitno označavala pantomimu? Gluviti, gluvac?
e u tom slučaju je v > m
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
да ли би неко могао да ми разјасни порекло именице челенка.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Meni je prvo turski pao na pamet.çelenk Na turskom znaci venac, ali
i onu zavojnicu ( gewinde). Preko nemackog sam ga nasla.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
çelenk на турском значи перјаница, тј. украс од птичјег пера/перја (може бити и од племенитог метала и драгуља) који се стави спреда на чалму или турбан. међутим, мене занима одакле долази то ''челенк'', јер чело је словенска реч, а челенка стоји врх чела
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.656
Ако циљаш на то да је реч изворно словенског порекла, то не би било тако необично. КТакав је случај са речи чета, која је из словенског (српског?) прешла у турски а онда се вратила овамо као турцизам.
Да кажемо да се челенка у нашој народној поезији некад појављује у форми "чекркли-челенка", где чекрк (такође турцизам) означава некакав механизам који омогућује да се перјаница (челенка) окреће на ветру, а у песми "Женидба Бановић-Секула" се говори о некаквој чудесној челенки која је судећи по опису заиста чудесна
.
Ођеде се што мога наљеше:
Вас у свили и у чисту злату,
А о пасу свијетло оружје,
А на главу калпак од самура,
За калпаком чудесну челенку,
Којано се на чекрк окреће
Сваког сата по четири пута,
Те јунака од сунашца брани,
И каже му који вјетар пуше;
Да кажемо да се челенка у нашој народној поезији некад појављује у форми "чекркли-челенка", где чекрк (такође турцизам) означава некакав механизам који омогућује да се перјаница (челенка) окреће на ветру, а у песми "Женидба Бановић-Секула" се говори о некаквој чудесној челенки која је судећи по опису заиста чудесна
. Ођеде се што мога наљеше:
Вас у свили и у чисту злату,
А о пасу свијетло оружје,
А на главу калпак од самура,
За калпаком чудесну челенку,
Којано се на чекрк окреће
Сваког сата по четири пута,
Те јунака од сунашца брани,
И каже му који вјетар пуше;
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
On uvek cilja u tom pravcu, nego zasto ti celenku ne menjas pravilno?Ако циљаш на то да је реч изворно словенског порекла, то не би било тако необично. КТакав је случај са речи чета, која је из словенског (српског?) прешла у турски а онда се вратила овамо као турцизам.
Да кажемо да се челенка у нашој народној поезији некад појављује у форми "чекркли-челенка", где чекрк (такође турцизам) означава некакав механизам који омогућује да се перјаница (челенка) окреће на ветру, а у песми "Женидба Бановић-Секула" се говори о некаквој чудесној челенки која је судећи по опису заиста чудесна
Ођеде се што мога наљеше:
Вас у свили и у чисту злату,
А о пасу свијетло оружје,
А на главу калпак од самура,
За калпаком чудесну челенку,
Којано се на чекрк окреће
Сваког сата по четири пута,
Те јунака од сунашца брани,
И каже му који вјетар пуше;
Celenka , celenci ili ipak nije?
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Ако циљаш на то да је реч изворно словенског порекла, то не би било тако необично. КТакав је случај са речи чета, која је из словенског (српског?) прешла у турски а онда се вратила овамо као турцизам.
Да кажемо да се челенка у нашој народној поезији некад појављује у форми "чекркли-челенка", где чекрк (такође турцизам) означава некакав механизам који омогућује да се перјаница (челенка) окреће на ветру, а у песми "Женидба Бановић-Секула" се говори о некаквој чудесној челенки која је судећи по опису заиста чудесна
Ођеде се што мога наљеше:
Вас у свили и у чисту злату,
А о пасу свијетло оружје,
А на главу калпак од самура,
За калпаком чудесну челенку,
Којано се на чекрк окреће
Сваког сата по четири пута,
Те јунака од сунашца брани,
И каже му који вјетар пуше;
челенка је захваљујући Стојану Новаковићу нашла своје место у српској хералдичкој терминологији и означава кресту (eng. crest), тј. онај део грба који стоји поврх шлема. то је у почетку била перјаница, али касније се јављају и другачији, богатији и знатно сложенији украси. Новаковић је именицу преузео из народне поезије, а истоветан појам (çelenk) имамо и у турском језику где означава перјаницу. занима ме да ли постоји нека етимолошка веза са словенском именицом чело.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.656
On uvek cilja u tom pravcu, nego zasto ti celenku ne menjas pravilno?
Celenka , celenci ili ipak nije?
Што се мене тиче, то је онај случај када може и једно и друго. Што се тиче правила
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.656
У Шкаљићевом Речнику турцизама не каже да је реч словенског порекла, иако он иначе назначава ако реч није изворно турска. Конкретно за реч чета је навео да је словенског порекла.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
хвала ти друже. али тај податак нам није довољан
треба нам порекло речи у турском. одакле је дошла, из ког језика, на који начин. кад се јавља у изворима итд.
Viden
Primećen član
- Poruka
- 765
U prilog slovenskoj tezi, u kolokvijalnom govoru (i nekim slovenskim jezicima) pelena za bebe , ovoj, ovojnica, je PELENKA.
Treba videti da li je nastavak ENKA tipičan i za turski jezik kao za srpski jezik, kad je u pitanju nešto što se obavija oko nečega, kao obruč oko čela, čelenka, ili krpa oko bebine guze, pelenka.
Uočite da je "rajf" za kosu u češkom jeziku,gde nema turcizama, čelenka
https://www.google.rs/search?q=cele...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cUslVd3eD4LmywPlkYGIBg
https://www.google.rs/search?q=cele...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cUslVd3eD4LmywPlkYGIBg
Ako je na čelenki 12 pera, odn.12 litra zlata, to je teško oko 200 kg i ne okreće se na vetru, slomilo bi junaku glavu.
http://www.monumentaserbica.com/epp/jednaPesma.php?id=626&nasl=Стари Вујадин&submit=Тражи
Nego je čekrk, vitlo, bio mali navoj da može da se težak obruč sa teškim perima od zlata natakne na željeni deo glave i preko čela, pa se čekrkli navojem zategne, kao vrsta pribadače sa nekim "šrafom" koji ne da se obruč raširi i spadne sa glave ili da se vrti,
Na turskom pero je tuj ili tij, ili kalem, nije čel...
https://sr.glosbe.com/sr/tr/перо
Treba videti da li je nastavak ENKA tipičan i za turski jezik kao za srpski jezik, kad je u pitanju nešto što se obavija oko nečega, kao obruč oko čela, čelenka, ili krpa oko bebine guze, pelenka.
Uočite da je "rajf" za kosu u češkom jeziku,gde nema turcizama, čelenka
https://www.google.rs/search?q=cele...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cUslVd3eD4LmywPlkYGIBg
https://www.google.rs/search?q=cele...&oe=utf-8&gws_rd=cr&ei=cUslVd3eD4LmywPlkYGIBg
Ako je na čelenki 12 pera, odn.12 litra zlata, to je teško oko 200 kg i ne okreće se na vetru, slomilo bi junaku glavu.
http://www.monumentaserbica.com/epp/jednaPesma.php?id=626&nasl=Стари Вујадин&submit=Тражи
Nego je čekrk, vitlo, bio mali navoj da može da se težak obruč sa teškim perima od zlata natakne na željeni deo glave i preko čela, pa se čekrkli navojem zategne, kao vrsta pribadače sa nekim "šrafom" koji ne da se obruč raširi i spadne sa glave ili da se vrti,
Na turskom pero je tuj ili tij, ili kalem, nije čel...
https://sr.glosbe.com/sr/tr/перо
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
трака или венчић који су жене носиле на глави (на чешком- челенка) код нас се зове почелица. дакле, опет је корен у именици чело.
оно што је у почетку било птичје перо којим би османски паша закитио турбан у знак какве победе или испољене храбрости, временом је постало званично војно одликовање, добивши облик раскошног беџа, који је обично израђиван од племенитог метала и украшаван драгим камењем. носио се с предње стране турбана (изнад чела) и назван је челенка (çelenk). била је слична султановој перјаници (sorguç) коју је он носио на турбану. у свако случају, то је била почаст која је припадала највишим званичницима Порте. овом је челенком султан Селим III одликовао адмирала Нелзона:
међутим, обичај да се на капу или шлем задене перо постојао је и у хришћанској Европи давно пре него су Османлије нагрнули из Азије.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.656
Ма наравно, ово што сам навео је само прва помоћхвала ти друже. али тај податак нам није довољан
Овде и без знања турског могу да кажем да завршетак -енк није несвојствен турском. У оригиналу није челенка него челенк, а имамо турцизам пезевенк (што значи сводник, макро).
Опрез. Овде није реч о нашој метричкој литри која постоји тек од 18. века. Овде је литра мера за злато и једнака је фунти, и дели се на 12 унци. Једна унца је рачунај нешто мање од 29 грама, што значи да је литра злата нешто мање од 350 грама. Пет литри није мало али ипак много мање од 200 кг Паша је у познијим временима био војнички чин у рангу генерала, а пера или тугови су били отприлике као генералске звездице. Па је тако постојао паша са једним, два, три а мислим и четири туга. Паша са три туга се у нашим народним песмама помиње као паша учтуглија (од турског уч, што значи три).
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
BOGAZ?
BOGAZA?
"Hodio je preko staza i bogaza..." "Prodjosmo staze i bogaze"?
Zvuči mi kao posebna vrsta staze, od drugog materijala ili za drugu vrstu prolaznika, ne znam, Našla sam ovo..
?
BOGAZA?
"Hodio je preko staza i bogaza..." "Prodjosmo staze i bogaze"?
Zvuči mi kao posebna vrsta staze, od drugog materijala ili za drugu vrstu prolaznika, ne znam, Našla sam ovo..
?
Poslednja izmena:
- Poruka
- 7.028
dušman-i, -in?
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Dušovadnik ili dušomornik, za ekstremne slučajeve
- Poruka
- 7.028
Dušovadnik ili dušomornik, za ekstremne slučajeve
hi hi
Znaci dusman je skracenica od duze morbidnije rijeci.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.273
BOGAZ?
BOGAZA?
"Hodio je preko staza i bogaza..." "Prodjosmo staze i bogaze"?
Zvuči mi kao posebna vrsta staze, od drugog materijala ili za drugu vrstu prolaznika, ne znam, Našla sam ovo..
У руралним крајевима, некад су се правиле примитивне врсте ограде од посеченог грмља, шибља, трња и свег осталог "непотребног" растиња, добијеног приликом "крчења" тј. рашчишћавања земљишта, а у сврху добијања обрадивих парцела.
Те ограде су прављене тако што се искрчено грмље и жбуње стављло једно на друго, без неког нарочитог реда, а у дужину колико захтева ограђивана парцела, или колико већ имате спремљеног материјала, тј. трња, жбуња, шибља, оструге итд. Тако наслаган "материјал" представљао је непремостиву препреку за стоку, а богами ни људи нису могли прећи ако пре тога на неки начин не уклоне трње, или ако не постоји богаз. Дакле, богаз је место на таквој огради предвиђено за прелазак људи, а направљено је тако што су на том месту наслаге жбуња мање, прекривене неким "материјалом" без трња и бодљи, и на крају угажене или погажене. Неки пут намерно, од стране оног који прави богаз, или пак угажене услед честог коришћења и прелазака.
Оваква ограда, због начина на који се прави, заузимала је у ширину и по цео метар, па се због тога није могла ни прекорачити, ни прескочити, него се морало стати на њу, тј нагазити. Услед тога, на том месту она се све више слегала, па је место за прелаз, тј. богаз, односно погаз било јасно изражено и видљиво.
Током времена, пошто се, услед сушења и трулења (труљења?) ограда сама од себе слегала, било је неопходно периодично додавати нове количине материјала у виду посеченог грања и жбуња, али при том, на места предвиђена за прелаз, односно богаз, није се стављало ништа. Тако је сам богаз постајао израженији и комотнији за употребу.
Реч "богаз" је искварени облик речи "погаз", а у значењу "изгажено" или "погажено" место, на оваквој огради, а предвиђено и направљено за прелажење преко исте.
Када чујете да неко каже да су му познате стазе и богази, то управо то и значи. Тј. уме или може доћи до неког скривеног или неприступачног места захваљујући томе што су му познате стазе и богази тј. места где се може прећи и куда се може прићи.Ако се пак употребљава у неком фигуративном смислу, то онда значи да је неко добро упућен у неку материју, тако да зна и неке неуобичајене ствари, народски речено "цаке", те захваљујући њима, долази до циља.
Онај који је "префарбан свим бојама" обично зна све "стазе и богазе".
?
To sam i ja hteo da ti kažem.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.273
Pa što ne kažeš!
Етимология
Един от балканско-балтийски ИЕ изоглос: бълг. чука, чукар, сръб. чука, чукар каменист връх, словен. диал. čukau „възвишение“, лит. kaukara „хълм“. Семантична иновация у южнослав. езици, съпътстваща балканската миграция на южнослав. племена, От същата ИЕ форма *keu-k- „изпъкналост, издутина“ са още ср.-в.-нем. hocker, hogger, hoger „издутина“, гот. hauhs прил. „висок“, осет. хох „планина“ (иран. *kauka-). Заета и в съседните балкански езици: нгр. τσούκα „земен насип“, алб. çukë „връх“, рум. ciucă, унг. csúcs „връх“.
Taj indoevropeizam je jedan ulični slivnik kroz koji sve ideje odu u kanalizaciju.
A propos etimološke rasprave o (vrškoj) čuki
1. bilo: a. planinski vijenac bez oštrih vrhova b. grbina (1)
2. čuka: čȕka ž 〈D L -i, G mn čẉkā〉 1. brdo ili brdašce s jedne strane izrazito strmo, s druge blaže nagnuto 2. vrh brda [popeti se na čuku]
3. bat
Da prvo razrešimo etimologiju čuke - od ekspr. čukati, tj. onomatopeje "čuk, čuk".
A sada pitanje - šta se to na vrhu planine bije, čuka, tj. udara, odnosno, šta udara, čuka ili bije šta?
U potpisu,
Ilija Thor Perunović
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.273
çelenk на турском значи перјаница, тј. украс од птичјег пера/перја (може бити и од племенитог метала и драгуља) који се стави спреда на чалму или турбан. међутим, мене занима одакле долази то ''челенк'', јер чело је словенска реч, а челенка стоји врх чела
Slovenki sufiks -enko/-enka nastaje spajanjem dvaju sufiksa: sufiksa gl. prideva trpnog -en (-ena) i sufiksa -ka u istoj funkciji kao -ica (npr. dokolenka=dokolenica, pečenka=pečenica, pa tako i čelenka=*čelenica).
Postoji ukrajinsko prezime Чоленко od osnove чоло, što znači čelo. Pretpostavljam da su sufiksi -enko i -enka u istočnoslovenskim jezicima jedna klasa deminutiva.
Orijentalistika, tj. turski nam je svima malo "jača" strana, pa postavljeno pitanje turske etimologije ostaje na dnevnom redu.