radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.063
Nece, ove domace poturice su opasnije.
-
- Popularno:
- Evo ko su kljucni blokaderi
- Da li je bacanje krivice na Vučića za...
- Vučićeva propaganda vs realnost: ko još...
- Reši mozgalicu
- Kišjuhas : Revolucija pa šta ?
- 200 000 ljudi dobilo državljanstvo na...
- Počeo duel Srđana Žunića i urednika...
- Goran Šarić je postao ćaci!
- Трамп гледа финале тениског турнира?
- Aleksandar Vučić
Erdogan: S MMF-om smo završili, devizne rezerve Turske iznose 95 milijardi dolara
- Začetnik teme JankoTheGreat
- Datum pokretanja
V.M.Dokolenko
Veoma poznat
- Poruka
- 11.526
Turci su lutke u rukama ludog čovjeka koji mašta o nekoj uniji sa Rusijom umjesto da popravi saradnju sa Zapadom..nažalost svi ti narodi moraju da trpe i pate pod luđacima
- Poruka
- 30.507
Erdogan odlično zna šta radi.
Pod njegovim rukovodstvom Turska je samo napredovala.
Mora se odvojiti od zapada. Zapad ima u planu rasparčavanje Turske.
Najnovija vest je da su Izrael, SA, UAE i Bahrein sklopili vojni pakt za dominaciju na Bliskom istoku.
Usmeren je pre svega prema Iranu ali i prema Turskoj.
V.M.Dokolenko
Veoma poznat
- Poruka
- 11.526
Pa dobro, zar nije očekivano da semitski blok bude nasuprot perzijskom i turkijskom bloku?
- Poruka
- 30.507
Jeste, ali ne tako otoreno i radikalno.
V.M.Dokolenko
Veoma poznat
- Poruka
- 11.526
Šta je tu radikalno, a naravno da će biti transparentno..pa imaš savez Irana i Rusije i u zadnje vrijeme Rusije i Turske u tom prostoru, samo incognito..zar nije poštenije otvoreno.
- Poruka
- 30.507
Pa dobro, ako već tako kažeš.
Šta onda zameraš Erdoganu?
V.M.Dokolenko
Veoma poznat
- Poruka
- 11.526
Isto što i svakom luđaku koji svoj narod vodi u konfrontaciju, patnju i bijedu.
- Poruka
- 30.507
A šta bi trebao da radi?
Jel pozvao Bidena na saradnju?
Treba da pristane na državni udar i rasparčavanje Turske?
Ili da uvede Tursku u rat sa Rusijom kao što su to pokušali zapadne obaveštajne službe nekoliko puta proteklih godina?
Pametan je Erdogan.
Dobri Bosnjanin
Poznat
- Poruka
- 7.651
Erdogan je diktator skoro kao i Putin, žele da budu doživotni predsjednici. Samo u Turskoj to ne prolazi tako lako kao u Rusiji ali fazon je isti. Te rezerve koje drže Rusija a i Turska su zato što im valutu niko neće a ne zato što su jaki. U slučaju kraha mogu da prežive pola godine možda(Putin se hvalio da Rusija može) i ne mogu da trguju svojom valutom nego iz tog razloga drže dolare ili euro.
Poslednja izmena:
Dobri Bosnjanin
Poznat
- Poruka
- 7.651
Raketa tehnologija je sve manje bitna razvojom lasera. Kad se novi Američki štit postavi sve Rusko nuklearno naoružanje će jednim potezom biti neupotrebljivo, Rusi su sad svim silama krenuli na razvoj novih raketa, iz panike. 2019 su imali veliku katastrofu na razvoju raketa na nuklearni pogon slično Cernobilu (iseljavali stanovništvo) i zataskali sta se dešava. To je sad utrka SAD i Rusije.
- Poruka
- 30.507
VUČIĆ RAZGOVARAO SA ERDOGANOM: Razmotren čitav spektar regionalnih i globalnih pitanja
Tanjug
26. 02. 2021. u 21:39
Foto: EPA
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić čestitao je večeras predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu 67. rođendan i poželeo mu dobro zdravlje i uspeh u radu.
Dvojica sagovornika su u telefonskom razgovoru razmenila iskustva u borbi protiv korona virusa i ponovo istakla da je solidarnost među zemljama i narodima ključna za pobedu nad pandemijom.
Oni su izrazili nadu da će se Srbija, Turska i čitav svet izboriti sa aktuelnim teškoćama i vratiti se uobičajenim društvenim i ekonomskim tokovima.
Vučić je obavestio predsednika Erdogana o toku vakcinacije stanovništva u Srbiji, kao i o tome da Srbija nastavlja da pomaže svojim susedima u procesu imunizacije, a turski predsednik je primetio da Srbija i time pokazuje koliko su joj važni mir i saradnja na Zapadnom Balkanu.
Sagovornici su konstatovali da su bilateralni odnosi Srbije i Turske na najvišem nivou i da dve zemlje time daju svoj doprinos stabilnosti celog regiona.
Razmatrajući srpsko-tursku ekonomsku saradnju, konstatovali su da u ovom trenutku na srpskom tržištu posluje oko hiljadu turskih kompanija i izrazili nadu da će se taj broj uvećavati. Vučić je rekao da veoma uvažava lični doprinos predsednika Erdogana dolasku investitora iz Turske u Srbiju.
Vučić i Erdogan su razgovarali i o konkretnim zajedničkim projektima, izdvojivši po značaju projekte u oblasti infrastrukture, kakav je i autoput između Beograda i Sarajeva.
Dvojica državnika su razmotrila i čitav spektar regionalnih i globalnih pitanja i izrazili nadu da će okolnosti uskoro dozvoliti da se sastanu i nastave svoj konstruktivni razgovor.
--------------------------------------------------------------------
Sultan i Gospodar će se na kraju dogovoriti o ujedinjenju Srbije i BiH u jednu konfederaciju
Jasno je i Erdoganu da BiH ne može ovako opstati.
Tanjug
26. 02. 2021. u 21:39
Foto: EPA
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić čestitao je večeras predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu 67. rođendan i poželeo mu dobro zdravlje i uspeh u radu.
Dvojica sagovornika su u telefonskom razgovoru razmenila iskustva u borbi protiv korona virusa i ponovo istakla da je solidarnost među zemljama i narodima ključna za pobedu nad pandemijom.
Oni su izrazili nadu da će se Srbija, Turska i čitav svet izboriti sa aktuelnim teškoćama i vratiti se uobičajenim društvenim i ekonomskim tokovima.
Vučić je obavestio predsednika Erdogana o toku vakcinacije stanovništva u Srbiji, kao i o tome da Srbija nastavlja da pomaže svojim susedima u procesu imunizacije, a turski predsednik je primetio da Srbija i time pokazuje koliko su joj važni mir i saradnja na Zapadnom Balkanu.
Sagovornici su konstatovali da su bilateralni odnosi Srbije i Turske na najvišem nivou i da dve zemlje time daju svoj doprinos stabilnosti celog regiona.
Razmatrajući srpsko-tursku ekonomsku saradnju, konstatovali su da u ovom trenutku na srpskom tržištu posluje oko hiljadu turskih kompanija i izrazili nadu da će se taj broj uvećavati. Vučić je rekao da veoma uvažava lični doprinos predsednika Erdogana dolasku investitora iz Turske u Srbiju.
Vučić i Erdogan su razgovarali i o konkretnim zajedničkim projektima, izdvojivši po značaju projekte u oblasti infrastrukture, kakav je i autoput između Beograda i Sarajeva.
Dvojica državnika su razmotrila i čitav spektar regionalnih i globalnih pitanja i izrazili nadu da će okolnosti uskoro dozvoliti da se sastanu i nastave svoj konstruktivni razgovor.
--------------------------------------------------------------------
Sultan i Gospodar će se na kraju dogovoriti o ujedinjenju Srbije i BiH u jednu konfederaciju
Jasno je i Erdoganu da BiH ne može ovako opstati.
Dobri Bosnjanin
Poznat
- Poruka
- 7.651
Podjele na Balkanu će se riješiti u sledeće 2 godine, jesi li vidio Bajdena mjesec dana presjednik i već roka po SirijiVUČIĆ RAZGOVARAO SA ERDOGANOM: Razmotren čitav spektar regionalnih i globalnih pitanja
Tanjug
26. 02. 2021. u 21:39
Foto: EPA
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić čestitao je večeras predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu 67. rođendan i poželeo mu dobro zdravlje i uspeh u radu.
Dvojica sagovornika su u telefonskom razgovoru razmenila iskustva u borbi protiv korona virusa i ponovo istakla da je solidarnost među zemljama i narodima ključna za pobedu nad pandemijom.
Oni su izrazili nadu da će se Srbija, Turska i čitav svet izboriti sa aktuelnim teškoćama i vratiti se uobičajenim društvenim i ekonomskim tokovima.
Vučić je obavestio predsednika Erdogana o toku vakcinacije stanovništva u Srbiji, kao i o tome da Srbija nastavlja da pomaže svojim susedima u procesu imunizacije, a turski predsednik je primetio da Srbija i time pokazuje koliko su joj važni mir i saradnja na Zapadnom Balkanu.
Sagovornici su konstatovali da su bilateralni odnosi Srbije i Turske na najvišem nivou i da dve zemlje time daju svoj doprinos stabilnosti celog regiona.
Razmatrajući srpsko-tursku ekonomsku saradnju, konstatovali su da u ovom trenutku na srpskom tržištu posluje oko hiljadu turskih kompanija i izrazili nadu da će se taj broj uvećavati. Vučić je rekao da veoma uvažava lični doprinos predsednika Erdogana dolasku investitora iz Turske u Srbiju.
Vučić i Erdogan su razgovarali i o konkretnim zajedničkim projektima, izdvojivši po značaju projekte u oblasti infrastrukture, kakav je i autoput između Beograda i Sarajeva.
Dvojica državnika su razmotrila i čitav spektar regionalnih i globalnih pitanja i izrazili nadu da će okolnosti uskoro dozvoliti da se sastanu i nastave svoj konstruktivni razgovor.
--------------------------------------------------------------------
Sultan i Gospodar će se na kraju dogovoriti o ujedinjenju Srbije i BiH u jednu konfederaciju
Jasno je i Erdoganu da BiH ne može ovako opstati.
.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.507
Evo malo analiza, ko hoće da čita
--------------------------------------------------------
SILA SA BOSFORA: 20 godina Erdoganove vlasti i turski uticaji na Evropu, Aziju i posebno Balkan
Novosti online
27. 02. 2021. u 09:48
Foto: Depositphotos/Printscreen
DVE decenije od kada je Redžep Tajip Erdogan došao na čelo Turske, ova zemlja je prešla put od koncepta neoosmanizma, preko čistog erdoganizma.
O tome, ali i o uticaju Turske u Aziji i Evropi, a posebno na Balkanu, govori nova knjiga srpskog orijentaliste i diplomate Darka Tanaskovića „Pusto tursko“, koja je promovisana u Narodnom muzeju u Beogradu.
Knjiga „Pusto tursko“ zbirka je radova, naučnih i publicističkih, koje je Darko Tanasković o Turskoj pisao poslednjih desetak godina. Iz knjige možemo da saznamo kako se u Turskoj gleda na Balkanske i Prvi svetski rat, ali i kako savremena Turska, putem serija i muzike sprovodi meku moć na Balkanu.
„PUSTO TURSKO“ – OD NEOOSMANIZMA DO ERDOGANIZMA
Prema temi Turske, kako kaže, Tanasković ima duboko lični i ljudski odnos, ne samo naučnički ili diplomatski.
„To je, naravno, prednost, ali u izvesnom smislu i hendikep. Teško je biti objektivan onda kada ti je nešto blisko i kada nešto voliš; a meni je Turska bliska i ja je volim. Zbog ove knjige i tekstova koje pišem optuživali su me za antitursko raspoloženje, turkofobiju čak, što je veoma daleko od istine i ne bi bilo moguće. To proizilazi iz činjenice što se pisanje o jednoj određenoj karakteristici turske spoljne politike, jednoj konstanti u državno-nacionalnom nastupanju Turske, o nečemu što je dubinski svojstveno turskom mentalitetu, doživljava kao neprijateljstvo prema tom narodu. To je vrlo kratkovidno, površno i mislim, pogrešno“, kaže Tanasković.
U diskursu, natopljenom političkim sadržajem stvari se često posmatraju manihejski, crno-belo, dodaje Tanasković, koji se Turskom, kako je rekao, bavi od 1966. – prvo kao predavač na fakultetu, a kasnije i kao diplomata – ambasador u Turskoj bio je između 1995. i 1999.
Prema Tanaskovićevim rečima, neoosmanizam je dubinska konstanta, ne samo turske spoljne politike, već ukupnog državno-nacionalnog nastupanja turske države i suštinski element turskog mentaliteta.
„To nikako ne znači negativan vrednosni sud u smislu potrebe da uvek i svuda budemo protiv Turske, da mrzimo Turke, da nećemo da sa Turskom imamo što bolje međusobne odnose, već jedino, da je potrebno uvek znati da je strategijska projekcija turske spoljne politike, bez obzira na promene, uvek i neoosmanistička“, naglašava Tanasković.
NEOOSMANIZAM I ERDOGANOVI ZAOKRETI
O knjizi su govorili i pisac predgovora, direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković i profesor geopolitike na Univerzitetu Istočno Sarajevo Srđan Perišić.
Knjiga „Pusto tursko“ je sinteza onoga što je Darko Tanasković radio, objavljivao i pratio o razvoju Turske u poslednjih deset godina, ali, istovremeno i vrlo vredan dokument o tome kako se unutrašnja i spoljna politika Redžepa Tajipa Erdogana menjala.
U unutrašnjoj politici, Turska je doživela nekoliko ozbiljnih preloma od kada je 2003. Erdogan došao na vlast, objašnjava Đurković. Raskid sa Fetulahom Gulenom, pokazao se kao ključan za razvoj Turske, a koji je rezultirao konačnim obračunom nakon neuspešnog državnog udara iz 2016.
„Kao hroničar svih tih unutrašnjih dešavanja, profesor Tanasković daje veliki naglasak na ustavne promene koje su usledile oko 2017. i činjenicu da je centar moći u tom trenutku prebačen na nivo predsednika i da je Erdogan tada ušao u novu fazu koju, čini mi se, profesor Tanasković sa pravom naziva erdoganizmom“, kaže Đurković.
Đurković erdoganizam objašnjava kao oblik lične vlasti Redžepa Tajipa Erdogana koji se gradi na pokušaju odbrane od onoga što turski predsednik naziva terorizmom i da, sa druge strane, napukline u sopstvenoj partiji i drugim strukturama moći suzbije na načine koji nisu povezani sa demokratskom tradicijom.
O spoljnopolitičkim zaokretima Turske govorio je Srđan Perišić. Prema njegovim rečima bilo je četiri takva zaokreta. Prvi se dogodio nakon raspada SSSR, kada je Turska pokušala da ostvari uticaj među srednjoazijskim državama. Taj pokušaj je propao.
Početkom dvehiljaditih, kada je Erdogan došao na vlast, Turska počinje saradnju sa Rusijom. Od 2011, Turska se okreće od svoje evroazijske politike i udaljavanje od Rusije i okreće se neoosmanizmu, čiji je vrhunac dosegnut obaranjem ruskog aviona u Siriji. Sledeći preokret u spoljnoj politici Turske dolazi 2016, tokom pokušaja držanog udara u Turskoj. U kom se pravcu kreće turska spoljna politika, ima li u njoj još primesa neoosmanizma, pita se Perišić.
„Mislim da se Turska sa Erdoganom kreće u pravcu erdoganizma – to su primese neoosmanističke politike, ali su u njoj izbačene SAD i atlantistička geopolitika, što je dobro za nas. U poslednjih pet godina gledamo dobre odnose između Turske i Srbije“, kaže Perišić.
--------------------------------------------------------
SILA SA BOSFORA: 20 godina Erdoganove vlasti i turski uticaji na Evropu, Aziju i posebno Balkan
Novosti online
27. 02. 2021. u 09:48
Foto: Depositphotos/Printscreen
DVE decenije od kada je Redžep Tajip Erdogan došao na čelo Turske, ova zemlja je prešla put od koncepta neoosmanizma, preko čistog erdoganizma.
O tome, ali i o uticaju Turske u Aziji i Evropi, a posebno na Balkanu, govori nova knjiga srpskog orijentaliste i diplomate Darka Tanaskovića „Pusto tursko“, koja je promovisana u Narodnom muzeju u Beogradu.
Knjiga „Pusto tursko“ zbirka je radova, naučnih i publicističkih, koje je Darko Tanasković o Turskoj pisao poslednjih desetak godina. Iz knjige možemo da saznamo kako se u Turskoj gleda na Balkanske i Prvi svetski rat, ali i kako savremena Turska, putem serija i muzike sprovodi meku moć na Balkanu.
„PUSTO TURSKO“ – OD NEOOSMANIZMA DO ERDOGANIZMA
Prema temi Turske, kako kaže, Tanasković ima duboko lični i ljudski odnos, ne samo naučnički ili diplomatski.
„To je, naravno, prednost, ali u izvesnom smislu i hendikep. Teško je biti objektivan onda kada ti je nešto blisko i kada nešto voliš; a meni je Turska bliska i ja je volim. Zbog ove knjige i tekstova koje pišem optuživali su me za antitursko raspoloženje, turkofobiju čak, što je veoma daleko od istine i ne bi bilo moguće. To proizilazi iz činjenice što se pisanje o jednoj određenoj karakteristici turske spoljne politike, jednoj konstanti u državno-nacionalnom nastupanju Turske, o nečemu što je dubinski svojstveno turskom mentalitetu, doživljava kao neprijateljstvo prema tom narodu. To je vrlo kratkovidno, površno i mislim, pogrešno“, kaže Tanasković.
U diskursu, natopljenom političkim sadržajem stvari se često posmatraju manihejski, crno-belo, dodaje Tanasković, koji se Turskom, kako je rekao, bavi od 1966. – prvo kao predavač na fakultetu, a kasnije i kao diplomata – ambasador u Turskoj bio je između 1995. i 1999.
Prema Tanaskovićevim rečima, neoosmanizam je dubinska konstanta, ne samo turske spoljne politike, već ukupnog državno-nacionalnog nastupanja turske države i suštinski element turskog mentaliteta.
„To nikako ne znači negativan vrednosni sud u smislu potrebe da uvek i svuda budemo protiv Turske, da mrzimo Turke, da nećemo da sa Turskom imamo što bolje međusobne odnose, već jedino, da je potrebno uvek znati da je strategijska projekcija turske spoljne politike, bez obzira na promene, uvek i neoosmanistička“, naglašava Tanasković.
NEOOSMANIZAM I ERDOGANOVI ZAOKRETI
O knjizi su govorili i pisac predgovora, direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković i profesor geopolitike na Univerzitetu Istočno Sarajevo Srđan Perišić.
Knjiga „Pusto tursko“ je sinteza onoga što je Darko Tanasković radio, objavljivao i pratio o razvoju Turske u poslednjih deset godina, ali, istovremeno i vrlo vredan dokument o tome kako se unutrašnja i spoljna politika Redžepa Tajipa Erdogana menjala.
U unutrašnjoj politici, Turska je doživela nekoliko ozbiljnih preloma od kada je 2003. Erdogan došao na vlast, objašnjava Đurković. Raskid sa Fetulahom Gulenom, pokazao se kao ključan za razvoj Turske, a koji je rezultirao konačnim obračunom nakon neuspešnog državnog udara iz 2016.
„Kao hroničar svih tih unutrašnjih dešavanja, profesor Tanasković daje veliki naglasak na ustavne promene koje su usledile oko 2017. i činjenicu da je centar moći u tom trenutku prebačen na nivo predsednika i da je Erdogan tada ušao u novu fazu koju, čini mi se, profesor Tanasković sa pravom naziva erdoganizmom“, kaže Đurković.
Đurković erdoganizam objašnjava kao oblik lične vlasti Redžepa Tajipa Erdogana koji se gradi na pokušaju odbrane od onoga što turski predsednik naziva terorizmom i da, sa druge strane, napukline u sopstvenoj partiji i drugim strukturama moći suzbije na načine koji nisu povezani sa demokratskom tradicijom.
O spoljnopolitičkim zaokretima Turske govorio je Srđan Perišić. Prema njegovim rečima bilo je četiri takva zaokreta. Prvi se dogodio nakon raspada SSSR, kada je Turska pokušala da ostvari uticaj među srednjoazijskim državama. Taj pokušaj je propao.
Početkom dvehiljaditih, kada je Erdogan došao na vlast, Turska počinje saradnju sa Rusijom. Od 2011, Turska se okreće od svoje evroazijske politike i udaljavanje od Rusije i okreće se neoosmanizmu, čiji je vrhunac dosegnut obaranjem ruskog aviona u Siriji. Sledeći preokret u spoljnoj politici Turske dolazi 2016, tokom pokušaja držanog udara u Turskoj. U kom se pravcu kreće turska spoljna politika, ima li u njoj još primesa neoosmanizma, pita se Perišić.
„Mislim da se Turska sa Erdoganom kreće u pravcu erdoganizma – to su primese neoosmanističke politike, ali su u njoj izbačene SAD i atlantistička geopolitika, što je dobro za nas. U poslednjih pet godina gledamo dobre odnose između Turske i Srbije“, kaže Perišić.
- Poruka
- 30.507
Hebo te Biden već mi ideš na q sa tim mister AlchajmeromPodjele na Balkanu će se riješiti u sledeće 2 godine, jesi li vidio Bajdena mjesec dana presjednik i već roka po Siriji
Šta su vam bre oni dobro doneli?
Jedini čovek koji vam misli dobro je taj Erdogan. Zato vam i pravi autoput do Beograda a vi ga uporno pljujete.
Nema nikakvih podela.
Na kraju će Sultan pozvati Bakira i izdati direktive
Dobri Bosnjanin
Poznat
- Poruka
- 7.651
Ja sam samo objektivan a ti imaš samo puste želje. I Bakir srećom gubi teren polako, Izgubio Sarajevo kao i Erdogan Istanbul.Hebo te Biden već mi ideš na q sa tim mister Alchajmerom
Šta su vam bre oni dobro doneli?
Jedini čovek koji vam misli dobro je taj Erdogan. Zato vam i pravi autoput do Beograda a vi ga uporno pljujete.
Nema nikakvih podela.
Na kraju će Sultan pozvati Bakira i izdati direktive
- Poruka
- 30.507
Erdogana vi u skute da ljubite!
Jedino vas ON može spasiti.
Zapadni satanisti će vas uništiti!
Završiće ono što su započeli 90tih.
Dobri Bosnjanin
Poznat
- Poruka
- 7.651
Ćuj satanisti
. Ti satanisti su mi imovinu vratili i puno pomoći poslali u Bosnu. Da bi izašao živ iz Prijedora 1993 morao sam u opštini potpisati da svu imovinu dobrovoljno ostavljam Republici Srpskoj, da nije bilo zapada nikad je ne bi dobio nazad i fantastično me primili kao izbjeglicu, nisam mogao ni sanjati da je život ovako dobar na zapadu. Zahvalan sam im do neba.
- Poruka
- 30.507
Lepo od njih što su ti pomogliĆuj satanisti
Ako nastave da vam "pomažu" ... e, tek ste tad nahebali ... a i mi pored vas.
Ti kao kontraargument navodiš neka svoja lična iskustva i ličnu sudbinu, ali mi govorimo i analiziramo malo globalnije teme.
Kad bi Srbi i Bošnjaci rešavali sudbinu i uredjenje prostora na kome živimo, sa Erdoganom i Putinom, siguran sam da bi se to za par dana rešilo na obostranu korist i zadovoljstvo.
Sa "zapadom", večiti zaledjeni konflikt uz povremene ratove.
- Poruka
- 30.507
Erdogan: Tursku ćemo uvesti među deset najvećih ekonomija svijeta
Vlasti će podići standard zemlje na nivo koji ona zaslužuje, rekao je turski predsjednik.
28 Feb 2021
Predsjednik Republike Turske Recep Tayyip Erdogan izjavio je da Turska, uprkos izazovima zbog pandemije korona virusa, i dalje bez prestanka nastavlja sa izgradnjom važnih infrastrukturnih projekata.
“Dok planiramo i realizujemo naše investicije, uvijek u vidu imamo naš narod. Razmišljajući šta našem narodu i državi treba, implementirali smo mnoge projekte”, kazao je Erdogan u obraćanju putem video konferencije na ceremoniji otvaranja tunela Kizilcahamam-Cerkes.
Istakao je da putevima koje su izgradili prethodnih godina ne prolaze samo ljudi i roba, već je to i pitanje budućnosti.
“Povećana upotreba prevoznih sredstava, od naših aerodroma do brzih vozova, svakako je rezultat širenja naše putne mreže. Zahvaljujući putnim mrežama, koje se međusobno nadopunjuju, u budućnost gledamo s mnogo više samopouzdanja u smislu razvoja i ekonomske infrastrukture”, kazao je Erdogan, prenijela je Anadolija.
Postići sve postavljene ciljeve do 2023.
Naglasio je da je zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi njegova zemlja na putu da postane jedan od najvažnijih proizvodnih i trgovinskih centara u svijetu tokom procesa preoblikovanja globalnog, političkog i ekonomskog poretka.
“U prošlosti su industrija i trgovina bili koncentrirani samo u određenim regijama i gradovima naše zemlje. Danas smo došli do tog nivoa da svaki od 81 našeg grada može koristiti mogućnosti koje mu se nude, uključujući lakoću transporta i prednosti sirovina i radne snage”, kazao je Erdogan.
Istakao je da će turske vlasti postići sve ciljeve postavljene do 2023. godine te da će zemlju učiniti jednom od 10 najvećih ekonomija u svijetu i podići standard zemlje na nivo koji ona zaslužuje, napominjući da stoga užurbano nastavljaju neprekidno ulagati u transport i brojne druge oblasti.
-------------------------------------------------------------------------------------
Svaka čast Erdoganu!
Vlasti će podići standard zemlje na nivo koji ona zaslužuje, rekao je turski predsjednik.
28 Feb 2021
Predsjednik Republike Turske Recep Tayyip Erdogan izjavio je da Turska, uprkos izazovima zbog pandemije korona virusa, i dalje bez prestanka nastavlja sa izgradnjom važnih infrastrukturnih projekata.
“Dok planiramo i realizujemo naše investicije, uvijek u vidu imamo naš narod. Razmišljajući šta našem narodu i državi treba, implementirali smo mnoge projekte”, kazao je Erdogan u obraćanju putem video konferencije na ceremoniji otvaranja tunela Kizilcahamam-Cerkes.
Istakao je da putevima koje su izgradili prethodnih godina ne prolaze samo ljudi i roba, već je to i pitanje budućnosti.
“Povećana upotreba prevoznih sredstava, od naših aerodroma do brzih vozova, svakako je rezultat širenja naše putne mreže. Zahvaljujući putnim mrežama, koje se međusobno nadopunjuju, u budućnost gledamo s mnogo više samopouzdanja u smislu razvoja i ekonomske infrastrukture”, kazao je Erdogan, prenijela je Anadolija.
Postići sve postavljene ciljeve do 2023.
Naglasio je da je zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi njegova zemlja na putu da postane jedan od najvažnijih proizvodnih i trgovinskih centara u svijetu tokom procesa preoblikovanja globalnog, političkog i ekonomskog poretka.
“U prošlosti su industrija i trgovina bili koncentrirani samo u određenim regijama i gradovima naše zemlje. Danas smo došli do tog nivoa da svaki od 81 našeg grada može koristiti mogućnosti koje mu se nude, uključujući lakoću transporta i prednosti sirovina i radne snage”, kazao je Erdogan.
Istakao je da će turske vlasti postići sve ciljeve postavljene do 2023. godine te da će zemlju učiniti jednom od 10 najvećih ekonomija u svijetu i podići standard zemlje na nivo koji ona zaslužuje, napominjući da stoga užurbano nastavljaju neprekidno ulagati u transport i brojne druge oblasti.
-------------------------------------------------------------------------------------
Svaka čast Erdoganu!
- Poruka
- 30.507
subota, 27.02.2021. u 22:14
Erdogan poručio Kurtiju da ne otvara ambasadu u Jerusalimu
Erdogan poručio Kurtiju da ne otvara ambasadu u Jerusalimu
- Poruka
- 30.507
"Vreme da se kaže Erdoganu da odnosi Kosova i Turske ne mogu biti kao u Osmanskom carstvu"
Politički analitičar Bljerim Ljatifi kaže da bi Aljbin Kurti trebalo da odluči da li će na poziv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua otići u Jerusalim.
IZVOR: KOSOVO ONLINE NEDELJA, 28.02.2021. | 11:40
On je naveo da ako Kurti razmišlja kao Albanac, trebalo bi da ode na otvaranje ambasade u Jerusalim.
"Ako razmišlja kao socijalistički internacionalista, ne bi trebalo da ide. Ako razmišlja kao islamista, ne bi trebalo da ide. Vreme je da se odluči između saveza sa Amerikom i Islamsko-levog saveza“, rekao je Ljatifi.
On je istakao da je vreme da se turskom predsedniku Erdoganu kaže da današnji odnosi između Kosova i Turske ne mogu biti formulisani u terminologiji Osmanskog carstva.
----------------------------------------------------------------
Ovo je KRAJ šiptarskog sna o nezavisnoj državi.
Politički analitičar Bljerim Ljatifi kaže da bi Aljbin Kurti trebalo da odluči da li će na poziv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua otići u Jerusalim.
IZVOR: KOSOVO ONLINE NEDELJA, 28.02.2021. | 11:40
On je naveo da ako Kurti razmišlja kao Albanac, trebalo bi da ode na otvaranje ambasade u Jerusalim.
"Ako razmišlja kao socijalistički internacionalista, ne bi trebalo da ide. Ako razmišlja kao islamista, ne bi trebalo da ide. Vreme je da se odluči između saveza sa Amerikom i Islamsko-levog saveza“, rekao je Ljatifi.
On je istakao da je vreme da se turskom predsedniku Erdoganu kaže da današnji odnosi između Kosova i Turske ne mogu biti formulisani u terminologiji Osmanskog carstva.
----------------------------------------------------------------
Ovo je KRAJ šiptarskog sna o nezavisnoj državi.
Dobri Bosnjanin
Poznat
- Poruka
- 7.651
Zato što vam jeftinu propagandu prosipaju ti diktatori i vi padate na to. Putin truje, novinare, opoziju bilo koga ko ga kritikuje i ti si za Putina. BolesnoLepo od njih što su ti pomogli
Ako nastave da vam "pomažu" ... e, tek ste tad nahebali ... a i mi pored vas.
Ti kao kontraargument navodiš neka svoja lična iskustva i ličnu sudbinu, ali mi govorimo i analiziramo malo globalnije teme.
Kad bi Srbi i Bošnjaci rešavali sudbinu i uredjenje prostora na kome živimo, sa Erdoganom i Putinom, siguran sam da bi se to za par dana rešilo na obostranu korist i zadovoljstvo.
Sa "zapadom", večiti zaledjeni konflikt uz povremene ratove.
Ja to kao argument navodim zato što je Srbija gora nego za vrijeme Miloševića. Horde četnika festaju po istočnoj Bosni. Draža Mihajlović je heroj u Srbiji. Emisija Ćirilica je najgori oblik besramne propagande i obara rekorde gledanosti u Srbiji.
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Turska ostvarila najveći februarski izvoz u historiji
0
BY BIZNISINFO ON 02/03/2021EKONOMIJA
Ministrica trgovine Ruhsar Pekcan saopćila je kako je Turska u februaru ove godine ostvarila najveći izvoz u historiji u tom mjesecu, javlja Anadolu Agency (AA).
“U februaru smo ostvarili rast izvoza za 9,6 posto u odnosu na isti mjesec prošle godine. Februarski izvoz je iznosio 16 milijardi i 12 miliona dolara”, kazala je Pekcan u Ankari.
Turska je tokom februara povećala i izvoz za 9,8 posto i on je iznosio 19,4 milijarde dolara.
Resorna turska ministrica Pekcan je kazala kako je ta zemlja u prva dva mjeseca ove godine povećala pokrivenost uvoza izvozom sa 79,5 na 82,9 posto.
“Predviđamo da ćemo pravljenjem iskoraka u reformskim procesima u 2021. godini dodatno povećavati investicije i proizvodnju”, poručila je Pekcan.
https://www.biznisinfo.ba/turska-ostvarila-najveci-februarski-izvoz-u-historiji/
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
UZ UČEŠĆE ERDOGANA I PUTINA
Turska: Položen kamen temeljac za izgradnju treće jedinice Nuklearne centrale Akkuyu
Objavljeno: 10.03.2021. u 15:00
3
FOTO: AA
Uz učešće predsjednika Turske Recepa Tayyipa Erdogana i predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina, u Turskoj je danas položen kamen temeljac za izgradnju treće jedinice Nuklearne elektrane Akkuyu (NGS) koja je jedna od najvećih investicija u toj zemlji.
Svečanom početku gradnje nove jedinice prve turske nuklearne elektrane je posredstvom video konferencije prisustvovao predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan i njegov ruski kolega Vladimir Putin, kao i resorni ministri te brojni drugi zvaničnici.
Turski predsjednik Erdogan je u obraćanju na svečanoj ceremonji polganja kamena temeljca rekao kako je odluka o uključivanju nuklearne energije u energetsku infrastrukturu strateški korak prema sigurnosti opskrbe energijom.
- Cilj Turske je energija bez štete za okoliš, cilj nam je kroz taj pristup doći i do nuklearne energije - poručio je Erdogan.
Erdogan je napomenuo da je udio obnovljive i domaće energije unutar instalirane električne snage 63,7 posto.
- Otkriće 405 milijardi kubnih metara rezervi prirodnog plina u Crnom moru važan korak u cilju energetske nezavisnosti Turske - rekao je Erdogan.
Ruski predsjednik Putin je kazao da "počinje nova era u našem zajedničkom projektu Nuklearna elektrana Akkuyu (NGS)".
- Projekat izgradnje nuklearne centrale učinit će ekonomiju Turske još snažnijom - dodao je Putin.
Moći će zadovoljiti 10 posto potreba Turske za električnom energijom
Ministar energetike i prirodnih resursa Turske Fatih Donmez kazao je na ceremoniji polaganja kamena temeljca kako će nuklearna elektrana Akkuyu, količinom energije od 35 milijardi kilovat-sati koje će proizvoditi godišnje kada počne raditi punim kapacitetom, moći zadovoljiti 10 posto potreba Turske za električnom energijom.
Riječ je o nuklearnoj elektrani koja se gradi u mjestu Buyukeceli u distriktu Gulnar u Mersinu. Vlasti Turske i Rusije su sporazum o gradnji te elektrane potpisale u maju 2010. godine, a kamen temeljac za izgradnju prve njene jedinice položen je 3. aprila 2018.
Gradnja je intenzivirana u aprilu prošle godine, kada je položen kamen temeljac i druge jedinice, a danas počinje i gradnja treće jedinice koja je građevinske saglasnosti dobila u novembru prošle godine.
Akkuyu nuklearna centrala će imati ukupno četiri reaktora kapaciteta po 1.200 megavata, dakle bit će ukupnog kapaciteta od 4.800 megavata.
Prva jedinica centrale bi s radom trebala početi 2023. godine, kada Turska slavi jubilarnu stotu godišnjicu proglašenja Republike. Preostale tri jedinice bi trebale biti otvarane u jednogodišnjim intervalima tako da bi centrala u punom kapacitetu trebala proraditi do kraja 2026. godine.
Otvaranje brojnih radnih mjesta
Projekt je dobio sve potrebne saglasnosti, a tokom ove godine se očekuje da građevinska licenca bude izdata i za četvrtu jedinicu te da i ona bude spremna za početak gradnje. Projekt nuklearne elektrane otvara brojna radna mjesta. Tokom najintenzivnijih radova na gradnji te centrale će raditi skoro 15.000 ljudi, a nakon izgradnje Akkuyu centrala će upošljavati 4.000 radnika.
Nuklearna centrala Akkuyu će raditi bez emisije štetnih gasova i neprekidno će proizvoditi električnu energiju. Njen radni vijek je planiran na period od 60 godina, uz mogućnost produženja za dodatne dvije decenije. Punim kapacitetom će Akkuyu centrala proizvoditi skoro 35 milijardi kilovatsati električne energije godišnje, što će biti dovoljno za podmirivanje deset posto od ukupne potražnje za tom energijom u Turskoj.
Direktor Instituta za nuklearne nauke pri Univerzitetu u Ankari Niyazi Meric je kazao kako od planiranja do izgradnje nuklearnih elektrana prođe u prosjeku oko deset godina, a da sama izgradnja traje u prosjeku četiri godine.
- Realizacija projekta se provodi shodno planiranom, što potvrđuje i to što ćemo sutra početi gradnju treće jedinice - kazao je Meric.
Ističući kako je nuklearna energija nešto što napredne zemlje razvijaju i koriste već sedam decenija, Meric je rekao kako će centrala Akkuyu značajno doprinijeti razvoju nuklearne nauke, tehnologije i ljudskog kadra u toj oblasti u Turskoj.
Turska: Položen kamen temeljac za izgradnju treće jedinice Nuklearne centrale Akkuyu
Objavljeno: 10.03.2021. u 15:00
3
FOTO: AA
Uz učešće predsjednika Turske Recepa Tayyipa Erdogana i predsjednika Ruske Federacije Vladimira Putina, u Turskoj je danas položen kamen temeljac za izgradnju treće jedinice Nuklearne elektrane Akkuyu (NGS) koja je jedna od najvećih investicija u toj zemlji.
Svečanom početku gradnje nove jedinice prve turske nuklearne elektrane je posredstvom video konferencije prisustvovao predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan i njegov ruski kolega Vladimir Putin, kao i resorni ministri te brojni drugi zvaničnici.
Turski predsjednik Erdogan je u obraćanju na svečanoj ceremonji polganja kamena temeljca rekao kako je odluka o uključivanju nuklearne energije u energetsku infrastrukturu strateški korak prema sigurnosti opskrbe energijom.
- Cilj Turske je energija bez štete za okoliš, cilj nam je kroz taj pristup doći i do nuklearne energije - poručio je Erdogan.
Erdogan je napomenuo da je udio obnovljive i domaće energije unutar instalirane električne snage 63,7 posto.
- Otkriće 405 milijardi kubnih metara rezervi prirodnog plina u Crnom moru važan korak u cilju energetske nezavisnosti Turske - rekao je Erdogan.
Ruski predsjednik Putin je kazao da "počinje nova era u našem zajedničkom projektu Nuklearna elektrana Akkuyu (NGS)".
- Projekat izgradnje nuklearne centrale učinit će ekonomiju Turske još snažnijom - dodao je Putin.
Moći će zadovoljiti 10 posto potreba Turske za električnom energijom
Ministar energetike i prirodnih resursa Turske Fatih Donmez kazao je na ceremoniji polaganja kamena temeljca kako će nuklearna elektrana Akkuyu, količinom energije od 35 milijardi kilovat-sati koje će proizvoditi godišnje kada počne raditi punim kapacitetom, moći zadovoljiti 10 posto potreba Turske za električnom energijom.
Riječ je o nuklearnoj elektrani koja se gradi u mjestu Buyukeceli u distriktu Gulnar u Mersinu. Vlasti Turske i Rusije su sporazum o gradnji te elektrane potpisale u maju 2010. godine, a kamen temeljac za izgradnju prve njene jedinice položen je 3. aprila 2018.
Gradnja je intenzivirana u aprilu prošle godine, kada je položen kamen temeljac i druge jedinice, a danas počinje i gradnja treće jedinice koja je građevinske saglasnosti dobila u novembru prošle godine.
Akkuyu nuklearna centrala će imati ukupno četiri reaktora kapaciteta po 1.200 megavata, dakle bit će ukupnog kapaciteta od 4.800 megavata.
Prva jedinica centrale bi s radom trebala početi 2023. godine, kada Turska slavi jubilarnu stotu godišnjicu proglašenja Republike. Preostale tri jedinice bi trebale biti otvarane u jednogodišnjim intervalima tako da bi centrala u punom kapacitetu trebala proraditi do kraja 2026. godine.
Otvaranje brojnih radnih mjesta
Projekt je dobio sve potrebne saglasnosti, a tokom ove godine se očekuje da građevinska licenca bude izdata i za četvrtu jedinicu te da i ona bude spremna za početak gradnje. Projekt nuklearne elektrane otvara brojna radna mjesta. Tokom najintenzivnijih radova na gradnji te centrale će raditi skoro 15.000 ljudi, a nakon izgradnje Akkuyu centrala će upošljavati 4.000 radnika.
Nuklearna centrala Akkuyu će raditi bez emisije štetnih gasova i neprekidno će proizvoditi električnu energiju. Njen radni vijek je planiran na period od 60 godina, uz mogućnost produženja za dodatne dvije decenije. Punim kapacitetom će Akkuyu centrala proizvoditi skoro 35 milijardi kilovatsati električne energije godišnje, što će biti dovoljno za podmirivanje deset posto od ukupne potražnje za tom energijom u Turskoj.
Direktor Instituta za nuklearne nauke pri Univerzitetu u Ankari Niyazi Meric je kazao kako od planiranja do izgradnje nuklearnih elektrana prođe u prosjeku oko deset godina, a da sama izgradnja traje u prosjeku četiri godine.
- Realizacija projekta se provodi shodno planiranom, što potvrđuje i to što ćemo sutra početi gradnju treće jedinice - kazao je Meric.
Ističući kako je nuklearna energija nešto što napredne zemlje razvijaju i koriste već sedam decenija, Meric je rekao kako će centrala Akkuyu značajno doprinijeti razvoju nuklearne nauke, tehnologije i ljudskog kadra u toj oblasti u Turskoj.
