Sta se desava kada evolucija dostigne svoj maksimum? Da li je krajnja svrha univerzuma Bog, da li Bog sebe kreira kroz evoluciju?
Da li je Bog krajnji cilj volje za moc?
Skoro sam naisla na ovaj tekst koji bas o tome govori
http://armageddonconspiracy.co.uk/The-Enigma-of-Existence%281361286%29.htm
Циљ еволуције је да успори ентропију, и то је једино што еволуција може да учини. Елан витал или животна сила која се супростставља општој ентропији исту успорава али не може да је заустави.
То сам јасније објаснио на теми о елан виталу а тај пост ћу пренети овде као одговор:
Elan Vital je zivotna sila koju neposredno mozemo doziveti kao nepregnutost sopstvene volje koja pokusava da se probije kroz otpor koji predstavlja sopstvena inertnost - materija.
Ove reči mogu postati veoma jasne uz jednu malu"vežbu" .
Ako podignemo ruku paralelno ispred sebe. Posle par minuta izgubicemo snagu i ruka ce protiv nase volje poceti da pada. Upravo je to situacija koju trazimo! U tom trenutku spustanja ruke, u njoj ce i dalje biti delic nase volje koja je ruku podigla. Medjutim, taj delic volje sada nije vise u stanju da spustanje ruke spreci ali ga moze barem usporiti.
Ovo je neverovatno jasna analogija same sustine ovoga sveta. Ako opstu inertnost , opstu entropiju u univerzumu uzmemo za otpustenost volje, a zivot i svaku slobodnu akciju uzmemo za ostatak prvobitne volje koja opstu entropiju univeruzma ne moze da zaustavi, ali moze da je uspori.
Bog je umro" govorio je Nice ali pre mozemo reci da je Bog zaspao a da smo mi ono budno sto je jos od boga ostalo.
Ili da smo mi kao ostaci snage u ruci koja je klonula i koja pokusava da ono sto pada ako ne zaustavi, bar uspori.
Kao sto sam vec pisao ovde ova slika je idealan simbol toga:
Klonuli Isus je zaspali bog ili inteligibilna sloboda - volja po sebi.
Dva andjela su ono sto je jos ostalo od budnosti zaspalog boga i sto istog "pridrzava" i usporava od njegovog pada i potpune inertnosti.
Jasno je da je nasa borba protiv materije uzaludna i da Bog "zeli da spava". ElanVital ga moze samo pridrzati da potpuno ne klone.
Mozda je vrhunsko znanje i uvid koji vodi u spasenje od ovoga sveta jednostavno odustajanje vu-vei (nedelanje) i cekanje na miru i bez otpora da se ono transcedentno, a sto je zaspalo, to jest mi sami probudimo. A mozda je i taj trenutak odustajanja samo budjenje
Da je moguce dostici neku konacnu destinaciju, vec bismo je dostigli jer smo imali celu vecnost za to. Univerzum ne moze biti u staticnom stanju, da je tako nesto moguce uvek bi bio u takvom stanju i nikad se nista ne bi ni desavalo. Univerzum je dinamican, vecno postajanje neceg novog.
