комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Engel: Kosovo je nezavisno - Srbija neće ući u EU dok ga ne prizna; Olbrajt: Da se ne stopira razvoj "državnosti Kosova"
Srbiji neće biti odobreno članstvo u Evropsku uniju sve dok ne prizna Kosovo, poručio je danas predsednik Komiteta za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma Eliot Engel.
08. decembar 2020.
"Vreme je da Srbija nastavi dalje. Kosovo je nezavisno, nikada se neće vratiti", rekao je Engle na sastanku odbora, na koji su pozvani i Danijel Server, Januš Bugajski i Medlin Olbrajt, zvaničnici i nevladini promoteri kosovske nezavisnosti.
Engel nije predstavnik EU, ali, sudeći po nastupu na Odboru, zna šta smeta Srbiji na putu ka Uniji:
"Iskreno, blokiranje priznanja Kosova i njegovo članstvo u UN samo smeta Srbiji, jer joj ulazak u EU neće biti odobren sve dok ne prizna nezavisnost Kosova", rekao je Engel.
Odbor, inače, razmatra strategije koje bi nova američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom mogla da primeni na Zapadni Balkan i Srbiju.
Kosovo je, kaže Eliot, "već deset godina nezavisno" i poziva se, sa zadovoljstvom, na to da je tzv. Kosovo sada član niza međunarodnih organizacija i institucija:
"Ako se sat vrati tri decenije unazad, to je bio samo san. Nisam mogao ni da zamislim da ću čuti te reči, ali danas je Kosovo postalo član Svetske banke, IMF-a, i više od 110 zemalja je priznalo njegovu nezavisnost, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku , Japan i mnoge druge važne zemlje".
Kosovo, kaže Engel, ima poznate pop pevače, fudbalere, ugostitelje, vlasnike nekretnina....ali, priznaje, to nije kraj:
"Mnogo je ozbiljnih izazova ostalo, a najvažnije od svega je da je vreme da Srbija nastavi dalje. Kosovo je nezavisno, nikada se neće vratiti. Iskreno, blokirajući priznanje Kosova, i njegovo članstvo u UN samo smeta Srbiji jer joj ulazak u EU neće biti odobren sve dok ne prizna nezavisnost Kosova. Pozivam Srbiju da nastavi dalje kako bi sve zemlje u regionu nastavili dalje", zaključio je Engel.
U uvodu je priznao i da mu "nijedna zemlja nije dotakla srce više od Kosova".
Olbrajt: Srbija da ne stopira razvoj "državnosti Kosova"
Kosovo treba da razvija svoju državnost, a Srbija da ne stopira taj proces, kaže sekretarka Medlin Olbrajt.
Ona je rekla da bi Vašington trebalo da podrži demokratski razvoj država Balkana.
Kao prepreku tome vidi Rusiju i Kinu, koje, kako je kazala, na područje Zapadnog Balkana unose nestabilnost.
„Sa kojima Srbija razvija saradnju", primetila je, "usput", Olbrajtova.
Olbrajt je elaborirala na Odboru strategiju prema regionu, iz tri dela:
„Potrebno je da uspostavimo čvršću saradnju sa Evropskom unijom, u kojoj šest zemalja Zapadnog Balkana želi članstvo. Potrebno je pojačati borbu protiv korupcije, koja značajno šteti političkim institucijama i urušava vladavinu prava u regionu. Govorim o zarobljenim državama prema kojima je potrebno razviti regionalnije orijentisan pristup. Strategija treba da pomaže pojedinačnim državama u reformama i da ih nagradi, ali i da se izvrši pritisak na one koje to ne čine“, sumirala je svoje sugestije Bajdenovom timu Olbrajtova.
Ona je ukazala da je prošlo više od dve decenije od kada je američka administracija, čiji je i ona bila akter, bila uključena u rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu, poput sukoba na Kosovu i postizanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Po ta dva pitanja, Olbrajtova rezimira učinak politike od pre dve decenije i konstatuje:
„Danas je Balkan mirniji nego pre 25 godina. Zemlje se nisu dezintegrisale".
A kao problem vidi da, kako kaže, korumpirani lideri koriste nacionalna pitanja da bi se održali na vlasti, dok Rusija i Kina destabilizuju region.
Olbrajt: "Nije sve u Srbiji negativno..."
Amerika mora da pokaže šta su njena očekivanja kad je reč o srpsko-američkim odnosima, rekla je Olbrajt u završnici tzv. saslušanja u Spoljno političkom odboru Predstavničkog doma i "podsetila" da Amerika ima ekonomske i diplomatske instrumente da na to utiče.
Na pitanje kako da SAD povrate značajnu ulogu i uticaj na Zapadnom Balkanu, posebno kada je reč o pregovorima između Beograda i Prištine, Olbrajt je rekla da bi nova američka administracija morala da ima u vidu da, kako je navela, nisu svi u Srbiji saglasni sa politikom i potezima koje povlači predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Ako kažemo da se za nešto zalaže vlada SAD, onda to ima značaja. Značajan deo našeg zadatka je da im se jasno poruči da ne mogu da budu deo EU, ukoliko nastave da rade to što rade, na način na koji to rade. Amerika bi morala da pokaže šta su njena očekivanja od srpsko-američkih odnosa. Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo", rekla je Olbrajt, završavajući svoje izlaganje jasnom porukom.
Na samom kraju debate, u kojoj, inače, Vašingtonski sporazum uopšte nije bio tema, ponovo se kratko oglasio Janoš Bugajski, podsećanjem da, pored vojne saradnje Srbije i Rusije, i NATO ima dosta zajedničkih aktivnosti sa srpskom vojskom.
"To moramo razvijati. Moramo da utičemo na to da se okončaju zajedničke vojne vežbe Rusije i Srbije i jasno da stavimo do znanja da bi dalja nabavka vojne tehnologije iz Rusije, kao što je npr. protivvazdušni sistem S400, izazvala američke sankcije Srbiji", poručio je i Bugajski.
Server: Obnoviti osovinu Britanija-Nemačka-SAD za Balkan
Buduća vašingtonska administracija trebalo bi da neutrališe uticaj Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu, rekao je Danijel Server, direktor instituta za spoljnu politiku i rešavanje sukoba na Univerzitetu Džon Hopkins, apostrofirajući, posebno, Srbiju.
On je, na Odboru za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa, ocenio da ruski uticaj ne bi bio ni blizu toliko osetan u Srbiji koliko jeste da srpske vlasti to ne omogućavaju:
"Predsednik Vučić je otvorio svoje medije Rusiji i naneo štetu Glasu Amerike, koji je nakon višedecenijskog prisustva u Srbiji sveden na najmanju meru. To bi trebalo da bude jedan od prioriteta za novu američku administraciju", smatra Danijel Server.
Na pitanje moderatora kako bi SAD trebalo da se vrate kao aktivan i značajan politički faktor za postizanje stabilnosti na Zapadnom Balkanu, posebno u odnosima između Srbije i tzv. Kosova, Server je najpre ocenio da je u ovom trenutku uticaj Rusije i Kine daleko veći, ali da će Rusija, zbog unutrašnjepolitičkih problema, u naredne četiri godine biti, "po svemu sudeći, više okrenuta sebi".
On se složio sa ocenom Janoša Bugajskog da bi američke obaveštajne agencije morale posebno da obrate pažnju na odnose između Rusije i Kine i njihove zajedničke aktivnosti, koje bi, kako kaže, mogle da ugroze uticaj SAD.
“Korupcija nagriza društva Zapadnog Balkana. Verujem u ulogu privatnog sektora koji bi mogao da poboljša život građana, ali najvažnije je da se SAD ponovo aktivno uključe u rešavanje pitanja između Srbije i Kosova. Nismo uspeli da ostanemo dovoljno aktivni na Kosovu i prepustili smo rešavanje gorućih pitanja korumpiranim političarima. Sada korupcija izjeda ta društva, a pozitivnog pomaka nema. Ne samo na Kosovu, već ni u BiH, niti u Srbiji", rekao je Server.
Server je podsetio da tzv. Kosovo ne priznaje pet zemalja članica EU i ukazao da bi SAD trebalo da sarađuju sa EU kao celinom, ali da bi morale da ožive i ojačaju saradnju na relaciji V. Britanija- Nemačka - SAD, koja je osnova za uravnoteženu politiku i prema zapadnom Balkanu.
"Tu osovinu bi trebalo obnoviti i to bi bio moj savet za novu američku administraciju”, zaključio je Danijel Server.
Vulin: Od Olbrajtove i Engela samo mržnja i laži o Srbiji
Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izjavio je danas da se od američkih političara Medlin Olbrajt i Eliota Engela mogu očekivati samo predrasude, mržnje i laži kada govore o Srbiji.
Vulin kaže da bi Olbrajtova i Engel da nateraju Srbiju da se posvađa sa Rusijom i Kinom, ali i da nas ''pouče'' da smo, kako navodi, sami krivi što su nas ubijali, bombardovali i Republiku Srpsku i Srbiju, i da za svaku srpsku smrt treba da im budemo zahvalni.
Vulin je u saopštenju naveo da Olbrajtova i Engel ispituju odluke slobodne i suverene Srbije, ali da nikada nisu ispitivali poreklo novca kojim su ih, kaže, obasipali politički predstavnici narko-klanova sa Kosmeta.
''Srbija je i Rusiju i Kinu izabrala za prijatelje i to prijateljstvo je izdržalo brojne probe, nikada nas nisu ni bombardovali, ni određivali šta smemo, a šta ne, poštovali su nas bar koliko velika sila može da poštuje malu zemlju, a nekada i mnogo više. Srbi su premali narod da izgube tako velike saveznike'', poručio je Vulin.
On smatra da, ako nova administracija u SAD želi da Srbiju svrsta među prijatelje, mora da zna da to ne zavisi samo od Srbije.
''Što bude manje Medlin Olbrajt i Eliota Engela, to će biti više prilike da budućnost nadvlada prošlost'', naveo je Vulin.
Marinković: Engel morao da opravda uloženi albanski novac
Vladimir Marinković, poslanik SNS u Skupštini Srbije i jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, smatra da neće imati preteranog uticaja poruka koju su danas učesnici saslušanja u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD uputili novoj administraciji u Vašingtonu.
''Ništa novo, do sada već nebrojano puta ispričano od strane Eliota Engela, Medlin Olbrajt, Danijela Servera…Nismo čuli nijednu novu ideju ili inicijativu. Ova priča je već ispričana mnogo puta i ovoga puta od potpuno prevaziđenih igrača. Ovo danas je bilo verovatno poslednje saslušanje u Kongresu koje Engel organizuje kao predsednik spoljnopolitičkog odbora'', rekao je Marinković za Kosovo onlajn.
On je dodao da mu današnje saslušanje više liči na odrađivanje posla, ''odnosno opravdavanje novca koji su Albanci investirali'' u učesnike skupa.
''Politika koju oni promovišu poslednjih 20 godina prema Balkanu nije dala rezultata i poruka koju su danas uputili novoj administraciji u Vašingtonu neće imati preteranog uticaja, jer sve što je urađeno u poslednjih nekoliko godina, zaključno sa dolaskom DFC, odrađeno je sa administracijom sa Trampom na čelu, kao i sa Grenelom, Pompeom i Pensom", kaže Marinković.
On je ocenio i da neće uslediti promena američke politike prema pitanju Kosova za 360 stepeni.
''Ono što je Tramp prepoznao jeste da Srbija ima legitimne interese na KiM. Smatram da će to prepoznati i nova administracija ukoliko želi da ostvari uticaj u regionu i Srbiju za saveznika. Novu administraciju u Beloj kući čine pragmatični ljudi i ovo danas je više, kako da kažem pežurativno, bilo čavrljanje ljudi sa prevaziđenim idejama, čiji uticaj na međunarodnoj pozornici nije više veliki'', dodao je Marinković.
Engel, Olbrajtova i Server - posednji pokušaj da utiču na spoljnopolitičke tokove SAD prema Srbiji?
Ovo je jedan od poslednjih pokušaja Eliota Engela da utiče na spoljnopolitičke tokove SAD prema Srbiji i regionu, ocenjuje Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka najavu da će danas na sednicu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma kongresa, kojom predsedava Eliot Engel, poznati lobista za kosovsku nezavisnost, biti date preporuke administraciji predsednika Džoa Bajdena o politici prema Zapadnom Balkanu i Srbjii.
Nedeljković smatra da zaključci sa te sednice neće imati presudni uticaj na politiku nove administracije ni prema regionu, ni prema Srbiji i objašnjava da sledi promena sastava Predstavničkog doma i to u potpunosti, te da Republikanci, iako neće imati večinu, dobijaju na snazi.
Okupljeni po kriterijumu što žešćih antisrpskih stavova
"Ovo jeste pokušaj Engela, Olbrajt i Servera da utiču na novu administraciju, ali nisam siguran da će oni u tome u potpunosti uspeti", ističe Nedeljković koji kaže da najavljeno prisustvo istaknutih promotera albanskih interesa na Kosovu Medlin Olbrajt, Danijela Servera i Januša Bugajskog, na toj sednici govori o profilu sastanka koji se održava danas.
"Da su birali ljude koji gaje više antisrpske stavove ne bi uspeli da ih okupe na jednom mestu kao što je u ovom slučaju", kaže Nedeljković za Tanjug i dodaje da je reč o skupu istomišljenika od kojih se ne može očekivati da se čuje ništa novo.
"Niti administracija Džozefa Bajdena može da dobije bilo kakve nove korisne informaicje i savete od njih", smatra Nedeljković i dodaje da je reč o pokušaju da se, u okviru stare garniture Demokratske partije, utiče na novu administraciju Džozefa Bajdena.
Nedeljković skreće pažnju da ta administracija neće biti preslikana administracija niti Bila Klintona, niti Baraka Obame, bez obzira koliko ima sličnosti u sastavu, te ističe da su SAD i svet danas drugačiji nego što su bili 2016, a pogotovo devedesetih godina.
Veći pritisak na Srbiju
Ako se procenjuje šta će nova administracija činiti on, kaže, veruje da će to biti nešto pogoršana politika u odnosu na Srbiju, za razliku od Trampove.
"Postojaće veći pritisak na Srbiju za rešavanje statusnih pitanja na KiM, u smislu da će se Srbija posmatrati više, nego što je bio slučaj ranije, kao neko ko kvari regionalne odnose", smatra Nedeljković i dodaje da u tom kontekstu treba posmatrati i današnju sednica Odbora.
Ako čitamo, dodaje on, ono što su ljudi koji će biti na saslušanju pisali, odnosno, da Zapad i SAD iznad svega moraju da imaju agresivniji pristup prema regionu u suzbijanju ruskog i kineskog uticaja, koji, kako se tumači, pre svega dolazi kroz Srbiju, onda je jasnije čemu služi ova sednica.
Međutim, iako su kongres, predstavnički dom i senat značajni u spoljnopolitičkom i bezbednosnom delovanju SAD, Nedeljković ne veruje da će oni imati bilo kakvu presudnu ulogu na administraciju Bajdena
Gledajući konture te administracije u domenu spoljne politike, objašnjava, prioriteti su već postavljeni i Bajden svakako neće previše vremena trošiti na Balkan već će se Zapadnim Balkanom baviti nešto niži činovnici u Stejt departmentu.
Podseća da će se nova administracija zagovarati snažnije pritiske na Srbiju da reši statusna pitanja u vezi KiM, ali da će joj prioritet na spoljnopolitičkom i bezbednosnom planu ipak biti Kina, te da će njoj biti posvečeno previše vremena.
"To znači da vlast u Srbiji mora da bude posebno obazriva kada je reč o odnosima sa Kinom jer motriće se svaki korak", ocenjuje Nedeljković.
Nikog ko drugačije misli
Na pitanje da li je uobičajena praksa da se održava takva sednica Odbora u trenutku kada nije formirana nova administracija SAD, niti je konačno poznat sastav i odnos snaga u Kongresu i Senatu, Medeljković kaže da jeste, te da će biti održano još sednicado kraja Trampovog mandata koji se završava 6. januara 2021. godine.
Međutim, dodaje on, neuobičajeno je stanje u kome nema ni jednog člana na tom saslušanju koji može da iznese drugačije mišsljenje.
Kada je reč o prisustvu bivših zvaničnika SAD na toj sednici, Nedeljković kaže da je to takođe uobičajeno a kao primer navodi Henrija Kisindžera koji je mnogo puta učestvovao na tim sednicama u Senatu i Predstavničkog doma.
Na pitanje kakav signal predstavlja ovo za Beograd, on kaže bi trebalo da se ipak razume kao negativan korak koji bi trebalo da se uzme u razmatranje.
"S obzirom da ima veliki broj aktera u SAD koji utiču na spoljnu politiku Beograd bi trebalo da deluje u drugim pravcima, kroz lobiranje, kroz uticaj na različite tink-tenkove u SAD, kroz uticaj na nove članove predstavničkog doma Kongresa, uticaj na senatore da nađe kanale komunikacije do administacije Bajdena, do Džejka Salivena, do Tonija Blinkena", objašnjava Nedeljković.
Srbija će, zaključuje on, morati mnogo više vodi računa o detaljima, nego što je bilo ranije ako želi da bude povoljno posmatrana u očima nove administracije u SAD.
Milivojević: Engel pokušava da reafirmiše staru politiku SAD
Odlazeći kongresmen Eliot Engel pokušava da stavi pitanje KiM na dnevni red nove Bajdenove administracije i da reafirmiše politiku prethodnih demokratskih administracija u SAD po ovom pitanju, komentariše bivši diplomata Zoran Milivojevih najave da će danas Odbor za spoljne poslove predstaničkog doma kongresa, kojom predsedava upravo Engel, dati preporuke o politici nove SAD administracije prema Zapadnom Balkanu i Srbiji.
On smatra da je ovo pokušaj da se reafirmiše politika iz vremena Bila Klintona i Barake Obame, imajući u vidu da se novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden već zalaže za kontinutet te politike.
"Oni hoće to da urade u jednom dosta osetljivom trenutku koji je vezan za budućnost KiM, kada se taj projekat pokazuje kao neuspeo već dugo godina, kada je počeo da radi sud gde su praktično na dnevnom redu OVK i vrh političke elite u Prištini, koji je do sada imao podršku američcke administracije, kada EU koja nije u stanju da vodi ovaj dijalog na način koji bi dao rezultate...", objašnjava Milivojević.
Kako tvrdi, politika buduće Bajdenove administracije treba da odigra ključnu ulogu i ovo je sada nastojanje da se podseti na tu politiku, da se reafirmišu stavovi od ranije i da se potvrdi opredeljenje američke administracije za nezavisnost KiM.
"Cilj je da se da određena dinamika i da pitanje KiM ne bude baš deo centralnih prioriteta SAD, ali da bude negde odmah posle njih u novoj adminiatraciji", ocenjuje Milivojević.
Kada je reč o ličnostima koje će biti na sednici, poput Medlin Olbrajt, Danijela Servera, on kaže da to šalje poruku da se radi o tome da se zastupa ta energična plitika SAD i se državnost KiM potvrdi po svaku cenu.
"S druge strane, taj izbor pokazuje u kojim pravcima možemo očekivati delovanje buduće administracije. U tom smislu, zaključi će sigurno imati određenu težinu, posebno što se radi o demokratama i strukturi koja se ponovo vraća na vlast, a radi se o ličnostima koje imaju uticaj na američku politiku", objašnjava Milivojević.
Kada je reč o prisustvu Danijela Servera i Januša Bugajskog na toj sednici, Milivojević kaže da su to poznati, aktivni albanski lobisti, koji šalju poruke u prilog kosovskoj nezavisnosti i to da se Srbija u narednom periodu suoči sa takvom činjenicom i da se reše pitanja u regionu na način koji je u skladu sa zapadnim strateškim i nacionalnim interesima.
"Kada to kažem, u prvom planu imam u vidu srpski korpus, ne samo Srbiju kao državu, već i Republiku Srpsku i BiH. Dakle da se dva preostala pitanja reše na način koji je u skladu sa zapadni strateškim interesima za vreme Bajdenove administracije i da se zaokruži proces uključivanja regiona u zapadnu sferu interesa, što uključuje i proširenje NATO", tvrdi Milivojević.
Na pitanje da li je uobičajeno u ovom trenutku da se saziva takva sednica kada još nije formirana nova vlast u SAD, Milivojević kaže da nije, ali navodi da razlog tome leži u ponašanju odlazeće Trampove administracije, koja je na neki način modifikovala raniju politiku i kontinuitet koji je postojao za vreme Klintona, Buša mlađeg i Obame, a koja je i prozvela nezavisnost Kosova.
"Administracije pre Trampa su insistirale na tome i stvorile strateški ambijent kako bi trebalo ovaj region da izgleda. Tramp je na neki način to modifikovao i izvršio neke korekcije, ne u suštinskom smislu da odustane od priznanja KiM, ali na nivou real politike imajući u vidu i promene na globalnom planu, i u regionu, ali i nemogućnost da se ta kosovska nezavisnost potvrdi po svaku cenu, a da se ignoriše interes Srbije", objašnjava Milivojević
Zbog toga, dodaje on, američke demokrate, ali pre svega albanski lobi, su se opredelili za ovakvu akciju, koristeći priliku da na mestima koja su važna za ovo pitanje imaju svoje ljude.
"Unapred da daju do znanja koji bi morao da bude stav i demokrata i buduće administracije i da ne izađe iz vidnog polja nove administracije, imajući u vidu probleme u samoj SAD i potrebe nove administracije da se posveti i tome, ali i globalnim odnosima", smatra Milivojević.
Podseća da se ovo na neki način oslanja i na dva dokumenta, koja je predizborni tim Bajdenove kampanje obznanio još tokom predsedničke kampanje, a vezano za KiM i BiH.
"Kada su hteli da animiraju svoje birače i da deluju suprotno od srpskog korpusa u SAD, koji je bio za Trampa, jasno su naznačili spoljnopolitičke ciljeve i dali do znanja da politika ne bi smela da se menja i da treba vratiti onu staru politiku pre Trampa i postaviti u prvi plan one ciljeve za koje su se svojevremeno administracija Obame i demokrata opredelili još devedesetih", tvrdi Milivojević.
Mislim, kaže, da je to razlog održavanja i ove sednice Odbora, odnosno da bi se dalo do znanja kakav bi trebalo da bude stav, da ne bi se ostavio utisak da posle Trampa ostaje i dalje važeće ono što je Trampova administracija pokušala da nametne kao koncept rešenja.
A to što je Tramp nudio jeste da se odustane od onog tvrdog stava priznanja Kosova po svaku cenu i da se prihvate novi regionalni odnosi, nove srpske granice bez KiM i ulazak celog regiona u zapadnu sferu interesa, uključujući i proširenje NATO.
Kaže da je Beograd svestan i da računa s tim da će biti vraćanja na onu staru politiku, kao i da će administracija Bajdena imati u vidu raniju politiku demokrata i stavove te politike, te da Srbija nije iznenađena.
"Ono što je jasno, jeste da, prvo, nije moguće danas nametati rešenje i sprovoditi politiku svršenog čina, onako kako želi albanski lobi u SAD. Okolnosti su drugačije. Bez Srbije se ne može. Srbija nema razloga da menja principijelne stavove o KiM zasnovane na principima međunarodnog prava", zaključuje Milivojević.
link
Сјајно је што се вратио добри дух Рамбујеа. Данас је Регион мирнији, али се мора још радити. Корумпирани лидери морају у политичку пензију!
