- Poruka
- 388.934
Kada smo pod stresom, jelo može izgledati kao nešto što može da smiri emocije – bilo da osećamo dosadu, usamljenost, depresiju ili čak i anksioznost
Emocionalno prejedanje, je termin poznat u psihologiji i odnosi se na situaciju kada glad dolazi ne kao fiziološka potreba, već je uzrokovan stresom. Problem je što je konzumiranje hrane izazvano stresom teško zaustaviti, a to može dovesti do prejedanja. Ako pokušavate da održite zdravu telesnu težinu, emocionalno prejedanje će to otežati.
Emocionalno prejedanje i traženje utehe u hrani
Stres oslobađa hormon kortizol, a unošenje hrane zapravo čini da se osećate bolje, barem nakratko.
– Hrana nam može pružiti istu vrstu nagrade i zadovoljstva kao i lekovi – rekla je za Melissa Majumdar, portparol Akademije za ishranu i dijetetiku
. Žvakanje takođe može poslužiti kao odvraćanje pažnje od svega što nas opterećuje.
Ali konzumiranje hrane da bi se smirio stres, kada ne osećate glad, nije pobednička strategija. Bez obzira da li imate anksiozni poremećaj ili se suočavate sa stalnim stresom u životu, nekoliko jednostavnih saveta može vam pomoći da ukrotite stresnu ishranu.
Pazite na ravnotežu u ishrani
Nisu šargarepe i brokoli ono što ljudi vole da jedu kada su pod stresom, to je uglavnom bilo šta prepuno šećera ili masti. Verovatno nećete preterati sa nečim poput pilećih prsa na žaru.Izbor šećera i masti može da umrtvi emocije, ali takođe podiže nivo šećera u krvi. To može da dovede do toga da glad ponovo osetite veoma brzo, što vas vodi u novi krug konzumiranja hrane zbog stresa.Umesto slatkiša i čipsa, težite unošenju proteina i vlakana, jer se oni sporije vare, rekala je Majumdar.
Pošto grickalice poput krekera mogu biti okidač za neke ljude, uzrokujući da pojedu odjednom celu kutiju, Melissa voli da preporuči hranu kao što su bobice i dinja. Ona preporučujue da se kombinuju sa tvrdo kuvanim jajima, nemasnim grčkim jogurtom ili svežim sirom za proteine.
Emocionalno prejedanje i ishrana protiv stresa
Što duže ne jedete, veća je verovatnoća da ćete jesti previše, bez obzira da li ste uznemireni ili ne.
– Imali ste dug, stresan dan, gladni ste, veća je verovatnoća da ćete se prejesti – rekla je Dena Kabrera, psihijatar, izvršni klinički direktor Rouzvudovih centara za poremećaje u ishrani.
Umesto da se prejedate prilikom jednog obroka, jedite uravnotežene obroke i grickalice svaka tri do četiri sata. Ovako redovno konzumiranje hrane pomoći će vam da kontrolišete veličinu porcija i ograničite želju za jelom zbog stresa.
– Cilj je da se osećamo zadovoljno i da se ne okrećemo hrani zbog nervoze – kaže Kabrera.
Emocionalno prejedanje i svest o gladi
Istraživanje objavljeno u februaru 2017. sugeriše da bi svakodnevna praksa svesnosti mogla da smanji emocionalnu ishranu kod ljudi čiji je nivo stresa stalno visok. U studiji, objavljenoj u časopisu Appetite, učesnici su meditirali 45 minuta dnevno skoro svakog dana u nedelji i izvodili druge prakse svesnosti, poput jedenja jednog obroka dnevno.
Neki od načina da više pazite na ishranu i obuzdate grickanje izazvano anksioznošću uključuju: konzumiranje hrane polako i sa svrhom, nekoliko dubokih udisaja pre obroka, oslaganje pribora za jelo tokom jela.
Proverite koliko ste pod stresom pre nego što jedete. Koristite metod HALT, predlaže Majumdar. Osvestite da li ste gladni, ljuti, usamljeni ili umorni da biste procenili da li jedete iz nužde ili zbog svojih emocija.
Stvorite bezbedno okruženje za ishranu
To znači da ne jedete ispred televizora ili sa telefonom u rukama. Umesto toga, pokušajte da jedete za kuhinjskim stolom ili, još bolje, u trpezariji, gde ste daleko od frižidera punog hrane.
Drugi načini da se uverite da je vaše okruženje za ishranu dobro, a ne štetno: odložite hranu nakon što ste završili obrok da biste ograničili vraćanje na nju i nemojte ostavljati jelo tamo gde vam je na dohvat ruke.
– Ako imamo kesu čipsa i kolačića i prođemo pored, uzećemo ih ako smo u stanju uznemirenosti – ističe Majumdar, koja je takođe klinički barijatrijski dijetetičar u Brigamu i ženskom centru za Metaboličku i barijatrijsku hirurgiju u Bostonu.
Emocionalno prejedanje i promena navika
Ako se osećate da ste pod stresom, nemojte se voziti pored svog omiljenog restorana brze hrane na putu kući, savetuje Majumdar.
Ponekad može pomoći da se drugačije krećete u svom domu. Kabrera je prenela iskustvo iz prakse i ispričala da je radila ženom koja je imala naviku da uzima hranu i piće kada je prolazila kroz kuhinju da izvede svog psa usred noći. Kabrera je predložila ženi da izlazi na zadnja vrata, umesto na prednja kako bi mogla da izbegne kuhinju. Ona je objasnila da joj je to značajno pomoglo u odvikavanju od emocionalnog prejedanja.
https://eklinika.telegraf.rs/psihologija/72761-emocionalno-prejedanje-i-kako-ga-izbeci//
Emocionalno prejedanje, je termin poznat u psihologiji i odnosi se na situaciju kada glad dolazi ne kao fiziološka potreba, već je uzrokovan stresom. Problem je što je konzumiranje hrane izazvano stresom teško zaustaviti, a to može dovesti do prejedanja. Ako pokušavate da održite zdravu telesnu težinu, emocionalno prejedanje će to otežati.
Emocionalno prejedanje i traženje utehe u hrani
Stres oslobađa hormon kortizol, a unošenje hrane zapravo čini da se osećate bolje, barem nakratko.
– Hrana nam može pružiti istu vrstu nagrade i zadovoljstva kao i lekovi – rekla je za Melissa Majumdar, portparol Akademije za ishranu i dijetetiku
. Žvakanje takođe može poslužiti kao odvraćanje pažnje od svega što nas opterećuje.
Ali konzumiranje hrane da bi se smirio stres, kada ne osećate glad, nije pobednička strategija. Bez obzira da li imate anksiozni poremećaj ili se suočavate sa stalnim stresom u životu, nekoliko jednostavnih saveta može vam pomoći da ukrotite stresnu ishranu.
Pazite na ravnotežu u ishrani
Nisu šargarepe i brokoli ono što ljudi vole da jedu kada su pod stresom, to je uglavnom bilo šta prepuno šećera ili masti. Verovatno nećete preterati sa nečim poput pilećih prsa na žaru.Izbor šećera i masti može da umrtvi emocije, ali takođe podiže nivo šećera u krvi. To može da dovede do toga da glad ponovo osetite veoma brzo, što vas vodi u novi krug konzumiranja hrane zbog stresa.Umesto slatkiša i čipsa, težite unošenju proteina i vlakana, jer se oni sporije vare, rekala je Majumdar.
Pošto grickalice poput krekera mogu biti okidač za neke ljude, uzrokujući da pojedu odjednom celu kutiju, Melissa voli da preporuči hranu kao što su bobice i dinja. Ona preporučujue da se kombinuju sa tvrdo kuvanim jajima, nemasnim grčkim jogurtom ili svežim sirom za proteine.
Emocionalno prejedanje i ishrana protiv stresa
Što duže ne jedete, veća je verovatnoća da ćete jesti previše, bez obzira da li ste uznemireni ili ne.
– Imali ste dug, stresan dan, gladni ste, veća je verovatnoća da ćete se prejesti – rekla je Dena Kabrera, psihijatar, izvršni klinički direktor Rouzvudovih centara za poremećaje u ishrani.
Umesto da se prejedate prilikom jednog obroka, jedite uravnotežene obroke i grickalice svaka tri do četiri sata. Ovako redovno konzumiranje hrane pomoći će vam da kontrolišete veličinu porcija i ograničite želju za jelom zbog stresa.
– Cilj je da se osećamo zadovoljno i da se ne okrećemo hrani zbog nervoze – kaže Kabrera.
Emocionalno prejedanje i svest o gladi
Istraživanje objavljeno u februaru 2017. sugeriše da bi svakodnevna praksa svesnosti mogla da smanji emocionalnu ishranu kod ljudi čiji je nivo stresa stalno visok. U studiji, objavljenoj u časopisu Appetite, učesnici su meditirali 45 minuta dnevno skoro svakog dana u nedelji i izvodili druge prakse svesnosti, poput jedenja jednog obroka dnevno.
Neki od načina da više pazite na ishranu i obuzdate grickanje izazvano anksioznošću uključuju: konzumiranje hrane polako i sa svrhom, nekoliko dubokih udisaja pre obroka, oslaganje pribora za jelo tokom jela.
Proverite koliko ste pod stresom pre nego što jedete. Koristite metod HALT, predlaže Majumdar. Osvestite da li ste gladni, ljuti, usamljeni ili umorni da biste procenili da li jedete iz nužde ili zbog svojih emocija.
Stvorite bezbedno okruženje za ishranu
To znači da ne jedete ispred televizora ili sa telefonom u rukama. Umesto toga, pokušajte da jedete za kuhinjskim stolom ili, još bolje, u trpezariji, gde ste daleko od frižidera punog hrane.
Drugi načini da se uverite da je vaše okruženje za ishranu dobro, a ne štetno: odložite hranu nakon što ste završili obrok da biste ograničili vraćanje na nju i nemojte ostavljati jelo tamo gde vam je na dohvat ruke.
– Ako imamo kesu čipsa i kolačića i prođemo pored, uzećemo ih ako smo u stanju uznemirenosti – ističe Majumdar, koja je takođe klinički barijatrijski dijetetičar u Brigamu i ženskom centru za Metaboličku i barijatrijsku hirurgiju u Bostonu.
Emocionalno prejedanje i promena navika
Ako se osećate da ste pod stresom, nemojte se voziti pored svog omiljenog restorana brze hrane na putu kući, savetuje Majumdar.
Ponekad može pomoći da se drugačije krećete u svom domu. Kabrera je prenela iskustvo iz prakse i ispričala da je radila ženom koja je imala naviku da uzima hranu i piće kada je prolazila kroz kuhinju da izvede svog psa usred noći. Kabrera je predložila ženi da izlazi na zadnja vrata, umesto na prednja kako bi mogla da izbegne kuhinju. Ona je objasnila da joj je to značajno pomoglo u odvikavanju od emocionalnog prejedanja.
https://eklinika.telegraf.rs/psihologija/72761-emocionalno-prejedanje-i-kako-ga-izbeci//
sprema
