-
- Popularno:
- Minimalizam
- AI muzika...Bezvredni plagijati i...
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- Ko bolje hebe?
- Osmani: Sirija priznala Kosovo
- Nepismeni naprednjaci bi da ruše...
- Zene sta vas najvise seksualno privlaci...
- Koji bi grad bio najpodesniji za...
- Nuklearke ili solar?
- Srbi sa Kosova krenuli peške ka Novom...
EKV
- Začetnik teme DJM
- Datum pokretanja
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
otrovno zelena
Primećen član
- Poruka
- 750
Милунка Савић
Buduća legenda
- Poruka
- 35.890
****
Дакле, смем и ја да кажем као многи познати музичари: „Имао сам част свирати са Маргитом“. Неважно што је то на Тргу у Грацу. И што ја уопште нисам музичар. Успео сам да пристојно учествујем у неколико композиција. И осећао сам се тад одлично, срећан, поносан, предан музици, тим звуцима.
Као да је било некад. И, на крају, у песми која није од EKV, већ од С времена на време, Tema classica. Једна од Маргитиних најомиљенијих песама наше музике. „Словенски ген донет балканским преломљеним ритмом, у колосалној синтонији с универзалним акустичарским свемиром“, како га је описала.
А онда се Маргита нагне к Матилди и нешто јој шапне, ова пренесе Давиду, а онда приђе мени, док Матилда на гитари, пратњу, а Давид, на приму, као „водећи“, започињу да свирају један валцер. У почетку не препознајем.
-Стари лалошки валс… - подсећа ме Маргита - Бра-хууу... - ухвати ме за руку, и пре но сам могао реаговати, поведе у плес, по такту валцера.
-Не можеш одбити Маги овај плес – каже тихо - уз валцер, један од најлепших словенским ДНК и тамбурама исцртан. Нема везе што му је име погрешно - шапуће даље Маргита – „Лале“ нису Војвођани, него заправо само Банаћани. Али, због лепоте мелодије спремна сам опростити му ту грешку, а због оних тамбура, тек…
И плешемо Маргита и ја, на сред Трга у Грацу, бодрени пролазницима, публиком која се окупља. На крају проломи се громки аплауз, а кофер Давидове гитаре је још пунији.
И одиста, зарадили смо, не само за Моцарт кугле.
3.
Следећих дана они су вредно увежбавали, снимали, ја их слушао и гледао.
Гледам Маргиту, и мислим: тако је нежна, лепа и блиска, али превише моћна и харизматична да би била налик иједној другој, и да би је се икад докучило.
Сви су радили с пуним посвећењем. Али Маргита би знала да повремено „одлута“, сасвим се отме од првобитне линије, отплови на својој свирци, као да других људи уопште нема. Договоре се, погоде неки ток, крену одлично, усаглашени, а свако са својом „причом“, прави џезерски „разговор“ инструмената, организовани хаос, а онда - паф! Маргиту повуче неки тон, фраза, хармонија, или шта већ, и она пође за њим, па се баци с брода у таласе, зарони дубоко, и рони, рони… Не вреде позиви са палубе, не чује она остале сапутнике, који прво покушавају да је врате музиком, а онда, коначно, престанком свирања. Једино кад звук утихне, Маргита се врати на површину, а касније опет успне на палубу, и настави заједничку пловидбу.
Настојала је да буде прави сарадник и педагог, да усмери своју енергију и моћ у ту сврху. У моментима пуне концентрације, веома је успевала.
Призивао сам сећање на концерте EKV. И тамо је плесала уз клавијатуре, у ритму музике, препуштала се нотама, пловила звуком. Али, колико памтим, никад се није отискивала толико далеко.
Мислим: штета је што не наступа као солиста, онда би све то могла слободно исказати, јер било је само по себи одлична музика и изведба, али се није уклапало у ову концепцију младог трија.
(Одломак из романа "Командант и Маргита").
Дакле, смем и ја да кажем као многи познати музичари: „Имао сам част свирати са Маргитом“. Неважно што је то на Тргу у Грацу. И што ја уопште нисам музичар. Успео сам да пристојно учествујем у неколико композиција. И осећао сам се тад одлично, срећан, поносан, предан музици, тим звуцима.
Као да је било некад. И, на крају, у песми која није од EKV, већ од С времена на време, Tema classica. Једна од Маргитиних најомиљенијих песама наше музике. „Словенски ген донет балканским преломљеним ритмом, у колосалној синтонији с универзалним акустичарским свемиром“, како га је описала.
А онда се Маргита нагне к Матилди и нешто јој шапне, ова пренесе Давиду, а онда приђе мени, док Матилда на гитари, пратњу, а Давид, на приму, као „водећи“, започињу да свирају један валцер. У почетку не препознајем.
-Стари лалошки валс… - подсећа ме Маргита - Бра-хууу... - ухвати ме за руку, и пре но сам могао реаговати, поведе у плес, по такту валцера.
-Не можеш одбити Маги овај плес – каже тихо - уз валцер, један од најлепших словенским ДНК и тамбурама исцртан. Нема везе што му је име погрешно - шапуће даље Маргита – „Лале“ нису Војвођани, него заправо само Банаћани. Али, због лепоте мелодије спремна сам опростити му ту грешку, а због оних тамбура, тек…
И плешемо Маргита и ја, на сред Трга у Грацу, бодрени пролазницима, публиком која се окупља. На крају проломи се громки аплауз, а кофер Давидове гитаре је још пунији.
И одиста, зарадили смо, не само за Моцарт кугле.
3.
Следећих дана они су вредно увежбавали, снимали, ја их слушао и гледао.
Гледам Маргиту, и мислим: тако је нежна, лепа и блиска, али превише моћна и харизматична да би била налик иједној другој, и да би је се икад докучило.
Сви су радили с пуним посвећењем. Али Маргита би знала да повремено „одлута“, сасвим се отме од првобитне линије, отплови на својој свирци, као да других људи уопште нема. Договоре се, погоде неки ток, крену одлично, усаглашени, а свако са својом „причом“, прави џезерски „разговор“ инструмената, организовани хаос, а онда - паф! Маргиту повуче неки тон, фраза, хармонија, или шта већ, и она пође за њим, па се баци с брода у таласе, зарони дубоко, и рони, рони… Не вреде позиви са палубе, не чује она остале сапутнике, који прво покушавају да је врате музиком, а онда, коначно, престанком свирања. Једино кад звук утихне, Маргита се врати на површину, а касније опет успне на палубу, и настави заједничку пловидбу.
Настојала је да буде прави сарадник и педагог, да усмери своју енергију и моћ у ту сврху. У моментима пуне концентрације, веома је успевала.
Призивао сам сећање на концерте EKV. И тамо је плесала уз клавијатуре, у ритму музике, препуштала се нотама, пловила звуком. Али, колико памтим, никад се није отискивала толико далеко.
Мислим: штета је што не наступа као солиста, онда би све то могла слободно исказати, јер било је само по себи одлична музика и изведба, али се није уклапало у ову концепцију младог трија.
(Одломак из романа "Командант и Маргита").
jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj
Aktivan član
- Poruka
- 1.006
Che_Guevara
Aktivan član
- Poruka
- 1.865
The_Ekatarina_Bojan
Zainteresovan član
- Poruka
- 249
Arzberg
Zainteresovan član
- Poruka
- 381
Druugariii Tatatatirci! Tu je Arzberg, tu- negde!
Mislim da je i @slightsigh tu- negde... @slightsigh, nadam se da si i sada, kao i pre, dobro i zdravo!
Drage moje @jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj i @martina_hingis, Arzberg je dobro. U raljama zivota. Bori se sa vremenom, poslom, jezikom, ljudima... ,, i da borba nikada ne ugasi proljece u tvome srcu...'' Temu pratim, ali, AVAJ AVAJ, kampanjski... Te stoga kasno primetih vase pisalice (post-ove)...
Razmisljam, kad-kad, o nasim ,,tuznim andjelima, palim herojima u kosmickoj atmosferi'' , da citiram dragog Zikicu Simica... Razmisljam o njihovoj tragediji, prostoru i vremenu u kojima su bili, o muzici koja cuva ono njihovo najbolje sto su imali i sto su ostavili buducima... Da li su uspeli da se spasu tragedije? Da li sila dobra moze da je pobedi izvan ovog naseg zivota ogranicenog prostorom i vremenom?
Nadam se da ste mi dobro i zdravo!
@4everpunk, pa ove tvoje fotografije su SJAAJJNE! Ooo, Vd! Kakva cudnovata, tanana, interesantna i tragicna licnost! Deder, tako ti skenova, nabaci te retke intervjue, da ih procitamo pa i po neki razgovro zapodenemo!
@Milunka, odoh ja danas do Graz-a! Mislicu na tvoje pisanije! Hmm... Kada uzmem u obzir svo moje saznanje o Magicnoj, mora da si podobro studirala gradju- svakojaku mogucu: audio, video, pisanu, pripovedanu... - o Magi. Pretpostavljam da ta rekonstrukcija licnosti nimalo nije laka, pogotovu kada je nisi poznavala, ali i da jesi- ni to mozda ne bi olaksalo dati rad... No, to je valjda taj dar za pisanje...
Dragi Tatatatirci, evo jednog zanimljivog video-zapisa na koji naleteh u proteklih mesec dana... Mozda ste to i videli, ne zamerite stoga na ponavljanju... Mene je mnogo obradovao!
Poslednja izmena:
