EKV

Milan-CDKaonada-1.jpg
 
Zašto je umro Šarlo Akrobata?


Nebojša Mirčetović, 14. oktobar 2005. email


(Ponekad mi nije jasno zašto posle godina i mraka neko vitla nožem oko moje glave)


Prošla je jedva godina otkako je Tito umro kada sam stigao do polovine svoje sadašnje starosti. Bilo je drugo vreme. Svako se tih ranih 80-tih seća na svoj način, svako oseća nostalgiju ili gorčinu kroz prizmu i šizmu sopstvenih osećanja. Tada je podela između roka i folka bila i jasnija i jača nego danas. Ali jedan datum kome se sada bliži 22-godišnjica je ostao neizbrisiv u sećanju svih ljudi koji su prisustvovali ritualu ubistva Šarla Akrobate. 16. maja će biti tačno 22 godine otkako se Yu-rock iluzija razlila na nekoliko strana da bi se desetak godina kasnije raspršila u sopstvenoj nemoći da spoji nespojivo, da ispravi Krive Drine naših drevnih nesaglasja i sukoba Evrope i Orijenta koji su naši geni izveli na pozornici postavljenoj na Balkanu krajem XX veka.

Tog 16. maja 1981. je James Marshal Hendrix, povampiren u rukama gitariste Četvoročlane Bande, u zagrebačkoj Hali sportova, sa jedne strane razbio niti koje su povezivale Koju, Milana i Vda, a sa druge je podvukao crtu nerazumevanja među rokerima koji su po našoj miloj domovini ("Jugoslavijooooo, Jugoslavijooooo" (c) by Brena the Hecate) 10 godina kasnije benavili parole Bratstva i Jedinstva sukobljene sa navijačkim bezumljem. A crta se ispisala kao materijalizacija naizgled bezazlenog filozofsko-estetskog pitanja: "Da li voliš Šarla?".

Наставак на:

http://www.pionirovglasnik.com/index.php?content=345#top
 
"Ispraznite svoje srce od njegovog smrtnog sna,ali sanjajte,sanjajte,jer i to je uteha.

Sporo pišem. Ne mogu da pišem. Kao da u iščekivanju odlazi svaka mogućnost izbora, ovog puta izbora reči; kao da svaka definisanost same reči ne ostavlja. Veče je sporo-požuri me! Izbor postoji-ali konačan. Spremna sam-ali moje vreme nije.
Kasnim,kasnim! -viče Zec, trčeći mi u susret. Sačekaj, samo da vidim šta je bilo...

Usnila je Margita potpuno nepoznat predeo-beznadan, sumoran, pod tmurnim nebom ranoga proleća. Usnila je ovo kovrdžavo, pokrenuto, sivo nebo, a pod njim jato. Nečujno jato gačaca.
Nekakav čvornovat mostić. Pod njim mutna prolećna rečica, neveselo i ubogo, polugolo drveće, usamljena jasika. A negde dalje-između drveća, iza nekakvog povrtnjaka-brvnara, kao da je letnja kujna ili kupatilo. Đavo će ga znati šta je. Unaokolo sve umrtvljeno i do te mere sumorno,da čoveka čisto vuče da se obesi o onu jasiku kraj mostića.

Ni vetar da dune, ni oblaka da se pokrene i nigde žive duše..
Pakleno mesto za živog čoveka.
Pakleno mesto. Za živog čoveka."

Margita Stefanović
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top