Posle onog sna pisala sam nesto za Magi sastavljeno od njihovih tekstova.Pisala sam slicno i o Milanu,to sam otkucala ovde za njegov rodjendan.A evo da vidite i neku vrstu pisma Magi.
Dugo se pitam kao u snu da li tvoje oči gledaju u moj dlan.Šta ti znače reči te:Idemo?Neću te buditi.Ti budna spavaš u noći koja miriše na istinu.Sklopi te umorne oči i pričaj mi.Želim da znam da li padaš u jednom letu.Da li tvoje oči boje meda još uvek posmatraju iznutra i da li si tamo gde je lako reći dobro je.Ti sigurno hodaš biranim ulicama u hodniku vremena.Tvoje vreme do sada,tvoje vreme od sada,uvek isto vreme,uvek isto tvoje.Vreme od sreće,vreme od bola.I kad je gotovo,za tebe,znam,tek tad je počelo.Sjaj u tvojim očima je dubok i nestvaran i kada želiš da kažeš skloni se od sebe ti kažeš osloni se na sebe.Ti znaš voda nosi sve sem onog pravog,jedinog,istinitog.Zar je to prevara?
Mi smo snažni,mi smo jaki da lutkama sašijemo male haljine i lovcima zategnemo lukove.Dani beže,i puze,i lebde a ti si sama na ulici,gledaš obećani grad.Prolaze brodovi,trube u čast,zvone na uzbunu.Umor je duboko u tebi,kao planinska reka.Ti nemaš svoj strah od sebe.Kada kreneš ka...prelazeći kamen po kamen i korak po korak videćeš se sa...i tada će te prepoznati.Tebe koja koliko god tražila nećeš naći u sebi truo hrast,samo kuću svog tela,koja zvoni i diše cela.
Da li smo isti ko pre?Ako lišće što pada nije dovoljan znak,ako vetar što zviždi nije dovoljan znak,da odlaze ljudi a mi ne znamo gde onda je to sećanje na nešto što bilo je a nije.Ti znaš da ne postoji kraj
