EKV

  • Začetnik teme Začetnik teme Karadjole De Mirel
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Iz knjige Mesto u mecavi:
,,To je bilo negde u vreme postave Katarine druge",zavrsava ovu seriju podsecanja Dule Dejanovic. ,,Ja sam ziveo kod svoje tadasnje devojke i nesto mi se desilo,neko otkinuce,nesto sam tamo izlomio po njenom stanu i negde sam izasao,onako lud,na ulicu,negde sam otisao. Ona je javila Milanu i Gagiju i oni su krenuli da se muvaju po gradu,ne bi li me sreli da me,kao, smire.I zaista smo se sreli,negde na kraju Knez Mihajlove.Secam se Milana koji mi prilazi sa idejom da me smiri,to je susret koji koji nikada necu moci da zaboravim:prilazio je kao otac koji dolazi po zabludelo dete.Prisao mi je na toj ulici,nasred Knez Mihajlove,uhvatio me za ramena,ili za glavu,ne znam vise i bez reci,prepun neke stvarne ljubavi,poljubio me je u celo!Kao da tim poljupcem razresava sve moje zivotne probleme,dok je sveta i veka To je bio jedan...izliv,prosto me potopio u te emocije,koje su mu bile svojstvene."
 
I sinoć sam po prvi put gledao film "Dečko koji obećava"...bilo mi je interesantno da čujem Vda kako govori,a film je pristojan,gledljiv ali ništa spektakularno,zanimljiv jer se u više navrata vide snimci Beograda '81:D
Kako bih voleo da sam tada bio mlad...:sad2:
 
je li ovo neka organizovana banda? Zanimljivo(sala)
Pa,morala sam dosta da se potrudim da se moji postovi uklapaju(nije ovo predavanje samo podsecanje na omiljeni bend,je'l tako?)
A pamtim kada sam bila osnovac,srednjoskolac, pa zavolela ekv,pa student...pa?a ne, malo ste me ohrabrili,jos uvek nisam bila sve to
ne budimo maliciozni jedni prema drugima,ne treba nam to.(Mozda smo razliciti,ali to i nije tako lose) Samo jos muzike... ,,I samo da sviramo"
 
Sibil Vejn:
Vazi,stavici ti i to... Vidite sta sam nasla..:).malo tuzan tekst...:-(

U zagrebačkom klubu “Kulušić”, na dotad najuspešnijoj turneji EKV po SFRJ, snimljen je i objavljen na albumu “EKV live 1986”. Na njemu se jasno čuje koliko je artikulisana izvorna silina Milanovog glasa i koliko su rane pesme izgubile na sirovosti, a dobile na rafinmanu, te da je grupa u međuvremenu postala jedna od svirački najsnažnijih na domaćoj sceni. Krajem godine EKV je dobila još uvek aktuelno društveno priznanje, nagradu “Sedam sekretara SKOJ”, čime se vlast trudila da zamaže oči mlađim generacijama, navodno svrstavajući rokenrol među etablirane umetnosti sa važnom društveno-političkom ulogom u socsamoupravnom sistemu. Ma koliko to zvučalo banalno, rokenrol je, kao nosilac centralne ideje o nepokornosti, potencijalni neprijatelj svake vlasti, koja stoga nastoji da raznim društvenim priznanjima udari na rokersku sujetu i uključi ih, kao topovsku hranu ili, u najboljem slučaju, za male pare, u razne društvene akcije.
- Da, ima uspomena, kao što su svirke na radnim akcijama, gde su nam tražili da sviramo “Suadu”, što je morbidno - bio je jedini Margitin komentar na dodeljenu nagradu, kojom članovi EKV nisu bili nimalo fascinirani.
Prvi kvartal 1987. obeležile su dve značajne novine. Naravno, promenjen je bubnjar, s tim da je Milan sebi ispunio davnašnju želju i konačno na saradnju privoleo mladog glumca Srđana Žiku Todorovića. I drugo: večito slepa za briljantne talente sa sopstvenog bunjišta, PGP RTS je konačno načula gromoglasnu podršku objedinjene publike, kritike i medija i nakon skoro decenije oklevanja potpisala ugovor o snimanju sa najboljim domaćim bendom.

“Pojeli smo svako zrno / celu noć strpali u nedra / popili sve do
kapi / suve usne duvaju u jedra /
putujemo iznad grada / grad se
smeje, gleda na nas / bežimo u
novo jutro / iznad grada ispod nas / spojili smo dlan i dlan /
zamenili noć za dan / ne gubimo dah / mala deca ne poznaju strah”
(“Iznad grada”)


“LJubav” je, posle dužeg vremena, bio prvi album koji je “Ekatarina” snimila u Beogradu, u sopstvenoj produkciji, uz pomoć tamnoputog Australijanca grčkog porekla Teodora Janija, s kojim su Milan i ostali lako postigli za talentovane i dobronamerne ljude uobičajenu otvorenost u komunikaciji. To je bio pravi primer situacije kada se na jednom mestu u pravom trenutku nađu pravi ljudi, a Ted je doneo ono što im je falilo - širinu da krenu ka ljudima, a da se ne prodaju. Milanu je bilo izuzetno važno da urade dobru ploču, jer je bio svestan, tvrdi Aleksandar Žikić u “Mestu u mećavi”, da nakon uspeha ljudi vole da pljuju po grupama za koje smatraju da su ih lično oni uzdigli. Neskladno izrečeno proročanstvo pokazalo se kao tačno: od tada “Ekatarina” nikada više nije doživela jednodušnu podršku, a o hvalospevima da i ne govorimo.
Paradoksalno, “LJubav” je pri tom ispala njihova najzrelija i najbolje izbalansirana ploča, jedna od retkih u istoriji jugoslovenskog rokenrola koja se može nazvati velikom. Po atmosferi, emocijama, raspoloženju, pretenzijama i kvalitetu, ona je dosledna i jasno opredeljena celina, a tek se s vremenom izdvajaju pojedine pesme, uglavnom prema ličnim afinitetima slušalaca. Svirački gledano, raskoš Milanovog pevačkog dara došla je do izražaja, jednako kao i sposobnost da stvori specifičnu muzičku frazu u kojoj se, ispod gustih naslaga izvornog rokenrol nasleđa, skoro po pravilu krije i prizvuk starovekovnog melosa balkanskog paganstva.
- Svima nam je zajednički taj slovenski gen - govorila je Margita - a razlikujemo se po vaspitanju, priči iz koje je svako došao. Od krajnje racionalnog i za sve talentovanog Srđana, preko Bojanove beskonačne maštovitosti i moje intimnosti, do krajnje intuitivnog čoveka kakav je Milan, koji komunicira i radi u muzici samo preko svojih osećaja.
Intuicija i dubok, gotovo šamanski spiritualizam glasnogovornika novotalasne generacije pokazali su se već početkom 1989, kada je svetlost dana ugledao naredni album proročanskog naziva “Samo par godina za nas”. Materijal je pripreman u Bojanovoj kući u selu Progar, a kao producent potpisan je jedan od ljudi za koje se tvrdi da su bili u uskom krugu Milanovih najintimnijih prijatelja, Mitar Subotić Suba, sa kojim je i ranije sarađivao, a učiniće isto i koju godinu kasnije, na udaljenim meridijanima Zemljine kugle. Prateći nit uspostavljenu na prethodnom albumu, kada se poetski pozabavio nekim zaboravljenim ili polunamerno iz govora potisnutim izrazima, značenjskim nosiocima pravih, ljudskih vrednosti i topline, kao što su ljubav, majka, kuća, zemlja, slava, Milan se ovoga puta odvojio od tvrdog balkanskog tla i osmatračkim letom u sivoj izmaglici naslutio ono što većini nije postalo jasno ni kad se već uveliko dešavalo: skori kraj iluzije u kojoj su bezbrižno uživali tad još bratski uljuljkani narodi, budući krvavi neprijatelji.
Potpuno nepripremljena na takav udarac i nesposobna da prihvati izrečene istine, kritika se potpuno okrenula protiv benda: album je proglašen za bledu kopiju prethodnog remek-dela, nastao maniristički, po utvrđenom receptu koji garantuje komercijalni uspeh. EKV tada nije odgovarala mladim kritičarima koji su voleli nešto sasvim drugačije, a neki od starijih su se osećali izneverenim zbog navodnog ponavljanja ideja, što se tumačilo kao nedoslednost u neprestanom lancu promena, kao i zbog suviše prisutnih uticaja tada aktuelnih britanskih grupa “U2”, “The Cure” i “The Cult”. Milan je, kao i uvek, ostao smiren, svestan da ga ljudi - ne razumeju. Do koje mere je bio u pravu, pokazala je vrlo bliska budućnost, koja se već tada, u vidu mračne senke devedesetih, nadvijala nad uspavanu balkansku zajednicu slovenskih plemena.
Kliknite za proširenje...



Malo sam vrteo stare stranice pa sam naleteo na ovo što je stavila Sibil....reko da malo

obnovimo gradivo:D Onaj deo za Ljubav sam morao da istaknem,to je potpuno savršen

album:klap:
 
Poslednja izmena:
Da,to je bas fin tekst:).

Trenutno sam u fazonu citanja svih Milanovih intervjua.


Jeste citali onaj kad ga neki novinar pita da li sebe smatra seks simblolom,kako ga je Milan tu spustio,da tako kazem:D:D


Bas sam se ismejala...:p
 
Sibil Vejn:
--------------------------------------------------------------------------------

Ne mogu ti definirati Ekatarinu Veliku. Kad bih pokušala, upotrijebila bih riječi kao suštinski, bezizlazno, poezija. U stvari, ne znam za poeziju, tko danas koristi tu riječ u normalnom razgovoru? Treba težiti izvana nalikovati na druge ljude. To je valjda dio štosa sa Ekatarinom. Izvana su djelovali pitomo, podšišano, pristupačno. Kao da znaju što rade. A iznutra ta njihova subverzivna direktnost u odnosu na nešto što u ljudskom organizmu u svakodnevnim okolnostima jedva da posoji. Lijepo narkotizirani proroci u crnom, tri muškarca i jedna užasno fina djevojka na klavijaturama, nenašminkana i s apsolutnim sluhom. Kažu da imamo još samo par godina za nas... Rijetko veličanstven heroinski sartori. Poslije rata su počeli izumirati kao mamuti, svake druge godine u jesen. Jedan po jedan član benda. Nisu učinili ništa da prekinu ili uspore proces. U vrijeme kad je njihovo postojanje postalo apsurdno, kad su se male države kontinenti razvojili, a oni ostali plutati na splavi koja je bila imaginarna kao ono u crtanom filmu kad pogledaš ispod sebe i propadneš, onda su počeli umirati To nije bilo romantično kao s rokenrol legendama (Što uopće znači romantično? Ne znam što to znači.) Mislim, i to su činili pitomo i podšišano. Staloženo, odmjereno, dostojanstveno, jako diskretno, dosljednim drogiranjem sve do otkazivanja unutrašnjih organa. Skončavali su tiho, na zatvorenim bolničkim odjelima, bez cirkusa po novinama, bez fotografija razbacanih hotelskih soba, bez oproštajnih pisama. Bez ičega drečavog: otužnog cvijeća, tragične pogreške, zlatnog šuta.

odlomak iz romana ‘Putnici’ Slađane Bukovac
__________________
Ovo je sa nekog foruma...:(
"U davno doba, kada su mi koncerti jos nesto znacili, s omanjim sam drustvom pjesice isla kuci nakon koncerta EKV u Kulusicu. Tko bi docekao nocne tramvaje...
Bas smo bili nekako pompozni. Ulica nam je bila pozornica, slucajni prolaznik publika, a mi pjevali pred svakom banderom. Ustvari, ja sam bila jos najvise cool zbog jednog detalja: imala sam na sebi traper kosulju koju je Milan Mladenovic zavitlao i bacio, a ja uhvatila.
Citam sada u Jutarnjem kako je Margita umrla sama, bez benda i bez obitelji.
Bas si razmisljam kako je jos puno prije nestao svijet u kojem je ona nesto znacila.
I koji je meni nesto znacio.
Magi, pocivaj u miru. "
Kliknite za proširenje...



Morao sam i ovo što je Sibil ranije postavila i obećavam neću više da vas smaram;)
 
Poslednja izmena:
bas tako zvuce sve nase poruke ja ne razumem ne vidim a bas je lepo kad smo licemeri ili ne razumemo sta je neko hteo da kaze ne pitamo iako je sve ostalo ne doreceno mislimo da puno znamo
a nije nam ni vazno mislimo kako smo se suuuper zabavili kako je tooooo duhovito dobro smo te zezali kako smo te samo dooooobro zezali da li da razmislimo o svemu
 
Dobro,ajde kazi,sta ti smeta kod nasih poruka,molim te??!

ovo vec pocinje da me nervira.

Mozda to i nije Magi,ali jako lici na nju.

I zasto smo licemeri?
 
Poslednja izmena:
za pocetak mogli bi da se nasmesimo za promenu mnogo smo prevrtali ocima i da budemo fini i da razgovaramo pomislimo da smo razliciti kako ne mislimo isto i da se ne nerviramo
 
Hmm sta se ovde desava? Jesam li ja nesto propustila? :confused:

@ Sibil- i ja mislim da ovo nije Magi. Ne znam, cini mi se da sam negdje procitala da je to neka njegova cura jer je ispod slike pisalo Lola. Ne znam mozda grijesim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Neki od stihova iz pesama grupe “EKV”
Odgovora
7
Pregleda
272
Ortak2
O

Back
Top