- Poruka
- 295.729
Eksperiment „Svemir 25“ jedan je od najstrašnijih eksperimenata u istoriji nauke, koji je pokušaj naučnika da ponašanjem kolonije miševa objasne ljudsko društvo.
Ideja o „Svemiru 25“ potekla je od američkog naučnika Johna Calhouna, koji je stvorio „idealan svet“ u kojem će živeti i razmnožavati se stotine miševa. Tačnije, Calhoun je sagradio takozvani „raj za miševe“, posebno dizajniran prostor u kojem su glodari imali obilje hrane i vode, kao i veliki životni prostor.
U početku je stavio četiri para miševa koji su se u kratkom vremenu počeli razmnožavati, usled čega je njihova populacija naglo rasla. Međutim, nakon 315 dana njihova reprodukcija počela je značajno opadati. Kad je broj miševa stigao do 600, između njih se formirala hijerarhija i tada su se pojavili takozvani „bednici“. Veći miševi počeli su napadati grupu, što je rezultiralo da se mnogi mužjaci počinju psihološki „urušavati“. Kao rezultat toga, ženke nisu štitili, a one su zauzvrat postale agresivne prema svojoj deci. Kako je vreme prolazilo, ženke su pokazale sve agresivnije ponašanje, izolacijske elemente i nedostatak reproduktivnog raspoloženja.
Zabeležen je nizak natalitet, a istovremeno i porast smrtnosti mlađih miševa. Tada se pojavila nova klasa muških miševa , takozvani „lepi miševi“. Odbili su se pariti sa ženkama ili se „boriti“ za svoj prostor. Brinuli su samo o hrani i snu. U jednom trenutku „lepi mužjaci“ i „izolovane ženke“ činili su većinu populacije. Kako je vreme odmicalo, smrtnost maloletnika dostigla je 100%, a reprodukcija se svela na nulu. Među ugroženim miševima primecena je homoseksualnost, a istvremeno se povećao i kanibalizam, uprkos činjenici da je bilo puno hrane. Dve godine nakon početka eksperimenta, rođeno je poslednje dete iz kolonije. Do 1973. godine eksperiment je ubio poslednjeg miša u Svemiru. John Calhoun ponovio je isti eksperiment još 25 puta, i svaki put je rezultat bio isti. Calhoun-ov naučnii rad korišcen je kao model za tumačenje društvenog kolapsa, a njegovo istraživanje služi kao žarište za proučavanje urbane sociologije.
Koliko ovaj naucni eksperiment moze da vazi i za ljude, da u jednom trenutku civilizacija dodje na nulu.
Ideja o „Svemiru 25“ potekla je od američkog naučnika Johna Calhouna, koji je stvorio „idealan svet“ u kojem će živeti i razmnožavati se stotine miševa. Tačnije, Calhoun je sagradio takozvani „raj za miševe“, posebno dizajniran prostor u kojem su glodari imali obilje hrane i vode, kao i veliki životni prostor.
U početku je stavio četiri para miševa koji su se u kratkom vremenu počeli razmnožavati, usled čega je njihova populacija naglo rasla. Međutim, nakon 315 dana njihova reprodukcija počela je značajno opadati. Kad je broj miševa stigao do 600, između njih se formirala hijerarhija i tada su se pojavili takozvani „bednici“. Veći miševi počeli su napadati grupu, što je rezultiralo da se mnogi mužjaci počinju psihološki „urušavati“. Kao rezultat toga, ženke nisu štitili, a one su zauzvrat postale agresivne prema svojoj deci. Kako je vreme prolazilo, ženke su pokazale sve agresivnije ponašanje, izolacijske elemente i nedostatak reproduktivnog raspoloženja.
Zabeležen je nizak natalitet, a istovremeno i porast smrtnosti mlađih miševa. Tada se pojavila nova klasa muških miševa , takozvani „lepi miševi“. Odbili su se pariti sa ženkama ili se „boriti“ za svoj prostor. Brinuli su samo o hrani i snu. U jednom trenutku „lepi mužjaci“ i „izolovane ženke“ činili su većinu populacije. Kako je vreme odmicalo, smrtnost maloletnika dostigla je 100%, a reprodukcija se svela na nulu. Među ugroženim miševima primecena je homoseksualnost, a istvremeno se povećao i kanibalizam, uprkos činjenici da je bilo puno hrane. Dve godine nakon početka eksperimenta, rođeno je poslednje dete iz kolonije. Do 1973. godine eksperiment je ubio poslednjeg miša u Svemiru. John Calhoun ponovio je isti eksperiment još 25 puta, i svaki put je rezultat bio isti. Calhoun-ov naučnii rad korišcen je kao model za tumačenje društvenog kolapsa, a njegovo istraživanje služi kao žarište za proučavanje urbane sociologije.
Koliko ovaj naucni eksperiment moze da vazi i za ljude, da u jednom trenutku civilizacija dodje na nulu.
