Quantcast

Eksperiment „Svemir 25“

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
227.867
Eksperiment „Svemir 25“ jedan je od najstrašnijih eksperimenata u istoriji nauke, koji je pokušaj naučnika da ponašanjem kolonije miševa objasne ljudsko društvo.

Ideja o „Svemiru 25“ potekla je od američkog naučnika Johna Calhouna, koji je stvorio „idealan svet“ u kojem će živeti i razmnožavati se stotine miševa. Tačnije, Calhoun je sagradio takozvani „raj za miševe“, posebno dizajniran prostor u kojem su glodari imali obilje hrane i vode, kao i veliki životni prostor.

U početku je stavio četiri para miševa koji su se u kratkom vremenu počeli razmnožavati, usled čega je njihova populacija naglo rasla. Međutim, nakon 315 dana njihova reprodukcija počela je značajno opadati. Kad je broj miševa stigao do 600, između njih se formirala hijerarhija i tada su se pojavili takozvani „bednici“. Veći miševi počeli su napadati grupu, što je rezultiralo da se mnogi mužjaci počinju psihološki „urušavati“. Kao rezultat toga, ženke nisu štitili, a one su zauzvrat postale agresivne prema svojoj deci. Kako je vreme prolazilo, ženke su pokazale sve agresivnije ponašanje, izolacijske elemente i nedostatak reproduktivnog raspoloženja.

Zabeležen je nizak natalitet, a istovremeno i porast smrtnosti mlađih miševa. Tada se pojavila nova klasa muških miševa , takozvani „lepi miševi“. Odbili su se pariti sa ženkama ili se „boriti“ za svoj prostor. Brinuli su samo o hrani i snu. U jednom trenutku „lepi mužjaci“ i „izolovane ženke“ činili su većinu populacije. Kako je vreme odmicalo, smrtnost maloletnika dostigla je 100%, a reprodukcija se svela na nulu. Među ugroženim miševima primecena je homoseksualnost, a istvremeno se povećao i kanibalizam, uprkos činjenici da je bilo puno hrane. Dve godine nakon početka eksperimenta, rođeno je poslednje dete iz kolonije. Do 1973. godine eksperiment je ubio poslednjeg miša u Svemiru. John Calhoun ponovio je isti eksperiment još 25 puta, i svaki put je rezultat bio isti. Calhoun-ov naučnii rad korišcen je kao model za tumačenje društvenog kolapsa, a njegovo istraživanje služi kao žarište za proučavanje urbane sociologije.

bf8be367f57cbe9e73db53c41cca4b5f.jpg

Koliko ovaj naucni eksperiment moze da vazi i za ljude, da u jednom trenutku civilizacija dodje na nulu.
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
31.918
Eksperiment „Svemir 25“ jedan je od najstrašnijih eksperimenata u istoriji nauke, koji je pokušaj naučnika da ponašanjem kolonije miševa objasne ljudsko društvo.

Ideja o „Svemiru 25“ potekla je od američkog naučnika Johna Calhouna, koji je stvorio „idealan svet“ u kojem će živeti i razmnožavati se stotine miševa. Tačnije, Calhoun je sagradio takozvani „raj za miševe“, posebno dizajniran prostor u kojem su glodari imali obilje hrane i vode, kao i veliki životni prostor.

U početku je stavio četiri para miševa koji su se u kratkom vremenu počeli razmnožavati, usled čega je njihova populacija naglo rasla. Međutim, nakon 315 dana njihova reprodukcija počela je značajno opadati. Kad je broj miševa stigao do 600, između njih se formirala hijerarhija i tada su se pojavili takozvani „bednici“. Veći miševi počeli su napadati grupu, što je rezultiralo da se mnogi mužjaci počinju psihološki „urušavati“. Kao rezultat toga, ženke nisu štitili, a one su zauzvrat postale agresivne prema svojoj deci. Kako je vreme prolazilo, ženke su pokazale sve agresivnije ponašanje, izolacijske elemente i nedostatak reproduktivnog raspoloženja.

Zabeležen je nizak natalitet, a istovremeno i porast smrtnosti mlađih miševa. Tada se pojavila nova klasa muških miševa , takozvani „lepi miševi“. Odbili su se pariti sa ženkama ili se „boriti“ za svoj prostor. Brinuli su samo o hrani i snu. U jednom trenutku „lepi mužjaci“ i „izolovane ženke“ činili su većinu populacije. Kako je vreme odmicalo, smrtnost maloletnika dostigla je 100%, a reprodukcija se svela na nulu. Među ugroženim miševima primecena je homoseksualnost, a istvremeno se povećao i kanibalizam, uprkos činjenici da je bilo puno hrane. Dve godine nakon početka eksperimenta, rođeno je poslednje dete iz kolonije. Do 1973. godine eksperiment je ubio poslednjeg miša u Svemiru. John Calhoun ponovio je isti eksperiment još 25 puta, i svaki put je rezultat bio isti. Calhoun-ov naučnii rad korišcen je kao model za tumačenje društvenog kolapsa, a njegovo istraživanje služi kao žarište za proučavanje urbane sociologije.

Pogledajte prilog 760653
Koliko ovaj naucni eksperiment moze da vazi i za ljude, da u jednom trenutku civilizacija dodje na nulu.
Mislim da je početak problema bio jer se povećanjem broja miševa NIJE povećavao životni prostor pa je došlo do 'prenapučenosti'. Ostalo vidimo i među ljudima: Razvijene zapadne države koje u proseku žive u izobilju imaju 'belu kugu', širenje homoseksualnosti, tri-seksualnosti i sve ostalo što smanjuje broj populacije pa trebaju migrante itd....
 

Selkhet

Elita
Poruka
17.446
Koliko ovaj naucni eksperiment moze da vazi i za ljude, da u jednom trenutku civilizacija dodje na nulu.
Paaa sumnjam da ovaj eksperiment u ovoj postavci može da se primeni ljude.
Ponašanje ovih životinja je dobrim delom posledica teškog inbridinga, jer je kolonija zasnovna od relativno malog broja jedinki. Posle generacija i generacija međusobnog ukrštanja bez bilo kakvog priliva svežeg genetskog materijala, sve jedinke su u nekom momentu postale bliski srodnici. A poznato je da kao posledica ukrštanja u srodstvu dolazi do neplodnosti i raznih fizičkih i psihičkih bolesti, kako kod ljudi, tako i kod ostalih životinja.
Sličnu situaciju sam i ja imala u labu u kom radim - zasnovali smo koloniju miševa od 8 jedinki. Posle nekoliko godina ukrštanja bez uvođenja novih jedinki mišice su slabo ostajale trudne, i ako bi ostale trudne i porodile se, pojele bi svoju decu preko noći. Kanibalizam je takođe počeo da se javlja, neke životinje su dobijale neke epi napade, tumore itd. Sve se popravilo kad smo počeli da ih ukrštamo sa novim miševima.
Msm ok, i naša civilizacija jeste zasnovana od nekog odeđenog broja jedinki i u nekom momentu toliko ćemo se svi međusobno izukrštati da ćemo postati bliski srodnici, ali msm da je taj trenutek veeeooma daleko.
 

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
31.918
Paaa sumnjam da ovaj eksperiment u ovoj postavci može da se primeni ljude.
Ponašanje ovih životinja je dobrim delom posledica teškog inbridinga, jer je kolonija zasnovna od relativno malog broja jedinki. Posle generacija i generacija međusobnog ukrštanja bez bilo kakvog priliva svežeg genetskog materijala, sve jedinke su u nekom momentu postale bliski srodnici. A poznato je da kao posledica ukrštanja u srodstvu dolazi do neplodnosti i raznih fizičkih i psihičkih bolesti, kako kod ljudi, tako i kod ostalih životinja.
Sličnu situaciju sam i ja imala u labu u kom radim - zasnovali smo koloniju miševa od 8 jedinki. Posle nekoliko godina ukrštanja bez uvođenja novih jedinki mišice su slabo ostajale trudne, i ako bi ostale trudne i porodile se, pojele bi svoju decu preko noći. Kanibalizam je takođe počeo da se javlja, neke životinje su dobijale neke epi napade, tumore itd. Sve se popravilo kad smo počeli da ih ukrštamo sa novim miševima.
Msm ok, i naša civilizacija jeste zasnovana od nekog odeđenog broja jedinki i u nekom momentu toliko ćemo se svi međusobno izukrštati da ćemo postati bliski srodnici, ali msm da je taj trenutek veeeooma daleko.
Sa tim da kod ljudi imaš i 'intelektualnu' nadogradnju inbridinga? Ljudi će se teže odlučiti na kanibalizam, ali će radi raznih verskih i ideoloških razloga rado pobiti milion ljudi.....
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.