Obaveza je novinara da priča bude tačna. Stoga on MORA dobro da izračuna i da logički proveri sve računice u tekstu. Mediji često izveštavaju o promenama – zarada, javne potrošnje, broja stanovnika — te je od velike važnosti da se zapamti ova
MATEMATIKA NA DVE STRANE:
PROCENTI
Ako je neka veličina porasla sa 3.0 na 4.0, je li to povećanje iznosilo 25 odsto?
Kako izračunati procentualni rast (pad):
Promena = novi broj MINUS početni broj PODELJENO SA početnim brojem, pa puta 100.
(4.0 - 3.0)/3 = 1/3 = 1/3 ili 0.33, pa puta 100, te dobijamo 33 odsto.
Drugi primer: Gradski budžet se za godinu dana smanjio sa 60 na 50 milijardi dinara. Koliki je procentualni pad?
Procentualni pad računamo na sledeći način:
Promena = početni broj MINUS novi broj PODELJENO sa početnim brojem
To jest:
50 - 60 = -10/60 = 16.666 odsto. Uvek zaokružite rezultat, naviše ili naniže, ovde, naravno, naviše, i odgovor je – 17 odsto..
PROSEK/SREDNJA VREDNOST
Novinari bi morali znati ovu razliku, da priča ne bi postala konfuzna.
Prosek: Ovo je lako. Prosečnu vrednost dobijamo kada saberemo sve raspoložive vrednosti i podelimo brojem posmatranih slučajeva. Ako su, recimo, prosečne padavine u januaru bile 5, pa 6,5 pa 4 i 6 cm, prosečne padavine računamo ovako:
5 + 6,5 + 4 + 6 = 21,5/4 = 5,375 cm.
Ali, prosek se lako može promeniti ako se doda jedan veliki ili jako mali broj. Na primer, neka su poslednjeg januara padavine bile 20 umesto 6cm. Tada bi prosek iznosio 8.875, što je veći broj od bilo kog pojedinačno zabeleženog slučaja! U ovom primeru, koristeći prosek možete čitaocima da date potpuno lažnu sliku o stvarnoj prosečnoj vrednosti padavina u tom kraju.
U ovom slučaju, pogodnije je nalaziti ovu srednju vrednost:
Medijana:
To je srednja vrednost u nizu koji sadrži neparan broj elemenata.
Primer: Medijana je 7 u nizu 1, 4, 7, 16, 43.
U nizu sa parnim brojem elemenata, medijana je prosečna vrednost dva središnja broja u nizu.
Primer: Medijana je 10 u nizu 3, 4, 8, 12, 46, 72.
Tako bi u ranijem primeru sa padavinama (4, 5, 6.5, 20 cm medijana bi bila 5.75 inches (dakle srednja vrednost između brojeva 5 u 6.5.)
Evo drugog primera:
U centru grada prodato je pet stanova. Dva su na Miljakovcu, i prodati su za 35.000, a drugi za 45.000 evra. Dva su na Senjaku, za 80,000 i 90,000 evra. Peti stan je na Dedinju i prodat je za 250,000 evra, Prosečna prodajna cena je 100,000 EUR, mada su četiri stana prodata za manji iznos od tog proseka!
Medijana — srednji broj u niz poređanom po veličini — iznosi 80,000 EUR. Ona mnogo tačnije odražava srednju vrednost stanova nego što to čini prosek.
Teško: STOPE RASTA, PROSECNE GODISNJE STOPE RASTA, INDEKSI
Indeks – tekuća vrednost podeljena baznom vrednošću puta 100. Evo primera: ona prva veličina sa prve strane porasa je sa 3 na 4. Indeks je 4/3*100=1.33*100=133. Procenat je ono sa prve strane – dakle – 33%
Naravoučenije – kada od indeksa odbijem 100, dobijem procenat!!!!
Ako je prošlo više godina – onda taj procenat moram da «raspodelim» na sve godine – tako što TRAŽIM KOREN IZ INDEKSA DVA BROJA KOJA UPOREDJUJEM!
Ako je ovaj procenat od 33% ostvaren za dve godine, onda je prosečan godišnji rast bio (1.33-1)^1/3*100=(1,155-1)*100 = 0.155*100= 15.5%.
Da je prošlo 3 godine, prosečna godišnja stopa bi bila
(1.33 -1 )^1/3*100=(1,1006-1)*100 = 0.1006*100= 10.06%., itd.
PRIJATELJSKI SAVET – UVEK PROVERITE STVARI UNAZAD – POČETNI BROJ POMNOŽITE DOBIJENOM PROSEČNOM STOPOM RASTA PA IZRAČUNAJTE JESTE LI DOBILI ONO OD ČEGA STE POČELI!!!
U SLUČAJU 3 GODINE 3 * (1+0.1006)^3=4 U SLUČAJU 2 GODINE 3 * (1+0.155)^2=4
Legenda : ^ oznacava "na"
