Egzistencija

[Kant u meni]

Svrha teme jeste da svako iznese zašto misli da se nalazi na zemlji i koja je svrha ili cilj. I da li ima cilja ako Bog ne postoji?

 

[gost 248950]

Zbog diktature proleterijata. Marks i Engels u meni, double penetration

 

[Џорџи]

Duzivas svaki trenutak u onom sto te cini srecnim

 

[момоа]

Svrhe nema, bog ne postoji, cilj je sto bezbolnije umreti.

 

[Kant u meni]

Svrhe nema, bog ne postoji, cilj je sto bezbolnije umreti.

Veoma precizno, lepo.

 

[gost 248950]

Veoma precizno, lepo.

Ne muvaj ga, on je moj!!1

 

[момоа]

Veoma precizno, lepo.

Tenks, a ti

Ne muvaj ga, on je moj!!1

Ja sam zajednicki <3

 

[Baudrillard]

Svrhe nema, bog ne postoji, cilj je sto bezbolnije umreti.

I pročitati što više knjiga pre toga ili u tvom slučaju pogledati što više filmova.

 

[момоа]

I pročitati što više knjiga pre toga ili u tvom slučaju pogledati što više filmova.

Da, to je u sluzbi cilja, tj pripreme da se sto bezbolnije umre

 

[Kant u meni]

Tenks, a ti


Ja sam zajednicki <3

Hahahah no homo

 

[момоа]

Hahahah no homo

Ok :/

 

[Kant u meni]

Ok :/

Ono što mene zanima jeste to, kako si došao do zaključka da Bog ne postoji, a to je po mom mišljenju jako bitno radi provere tvoje istine o cilju?

 

[момоа]

Ono što mene zanima jeste to, kako si došao do zaključka da Bog ne postoji, a to je po mom mišljenju jako bitno radi provere tvoje istine o cilju?

Nisam dosao do nekog konacnog zakljucka, jednostavno sam iz dosadasnjeg zivotnog iskustva i proucavanja dosao do pozicije da zivot nastaje odozdo (iz materije, spontano), a ne odozgo (od neke primordijalne esencijalne bozanske svesti).

 

[Kant u meni]

Nisam dosao do nekog konacnog zakljucka, jednostavno sam iz dosadasnjeg zivotnog iskustva i proucavanja dosao do pozicije da zivot nastaje odozdo (iz materije, spontano), a ne odozgo (od neke primordijalne esencijalne bozanske svesti).

U redu, znači sve je nastalo slučajno. Ali mene zanima sad, da li su po tvom mišljenju prirodni zakoni nužno postojeći i zašto stvarnost mora da postoji kad je sve slučajno? Najlogičnije jeste da ne postoji ništa pa ni ovaj svet. I šta ako je Bog stvorio tu materiju.

 

[момоа]

U redu, znači sve je nastalo slučajno. Ali mene zanima sad, da li su po tvom mišljenju prirodni zakoni nužno postojeći i zašto stvarnost mora da postoji kad je sve slučajno? Najlogičnije jeste da ne postoji ništa pa ni ovaj svet.

To su neki reoni u kojem je tesko primeniti zakone logike. Na pitanje "zasto nesto, a ne nista?", mislim da je Marvin Minski odgovorio sa "a zasto nista a ne nesto".

 

[Kant u meni]

To su neki reoni u kojem je tesko primeniti zakone logike. Na pitanje "zasto nesto, a ne nista?", mislim da je Marvin Minski odgovorio sa "a zasto nista a ne nesto".

U pravu si, ali ponovo nema dokaza za to nešto.

 

[Bobib]

Ja sam iz rupe izasao, kratko kao san cu da budem na Zemlji i u drugu rupu cu se morati kad tad vratiti kao i svi ostali ljudi na Zemlji.

Eto i to vam je taj kratki vremenski period boravka na Zemlji zvani zivot. Iz rupe u rupu pa ko sta stigne pametno da uradi.

 

[Родитељ Три]

Svrha teme jeste da svako iznese zašto misli da se nalazi na zemlji i koja je svrha ili cilj. I da li ima cilja ako Bog ne postoji?

Сврха живота је преживљавање.

 

[oziman]

Svrha teme jeste da svako iznese zašto misli da se nalazi na zemlji i koja je svrha ili cilj. I da li ima cilja ako Bog ne postoji?

Ако под "ја" замишљаш своје матерјално тело, онда је његова сврха јасна. Сваки орган тела има своју функцију а сви заједно удружени имају јасан крајњи циљ размножавање, то јест остављање потомства. Када је тај циљ једном испуњен тело се оставља пропадању, као они водени цветови на Тиси.
Дакле, ако под ЈА замишљаш своје тело, онда немаш се шта више чудити над његовом сврхом.

Међутим, ако си један од оних малобројних људи који су захваљујући идеалистичкој филозофији схватили да нису тело, да је свет представа и да је истина о свету и животу сасвим другачија. Јер...

Ali najzad se filozofija novijeg doba, pogotovo zahvaljujući radovima Berklija i Kanta, dosetila da je, ipak, sav svet samo moždani fenomen i da je povezan s tako važnim, mnogobrojnim i različitim subjektivnim uslovima da njegova tobožnja apsolutna realnost iščezava prepuštajući mesto jednom sasvim drugačijem poretku sveta, poretku koji leži u osnovi tog fenomena, drugim recima: koji se odnosi prema njemu kao stvar po sebi prema pukoj pojavi. Ili drugacije receno „Svet je moja predstava."

Artur Šopenhauer

Самим тим питање сврхе отпада а контемплација о свету и животу добија сасвим друге темеље.

 

[Kant u meni]

Ja sam iz rupe izasao, kratko kao san cu da budem na Zemlji i u drugu rupu cu se morati kad tad vratiti kao i svi ostali ljudi na Zemlji.

Eto i to vam je taj kratki vremenski period boravka na Zemlji zvani zivot. Iz rupe u rupu pa ko sta stigne pametno da uradi.

Čiju drugu rupu ako se sme znati?

 

[Kant u meni]

Ако под "ја" замишљаш своје матерјално тело, онда је његова сврха јасна. Сваки орган тела има своју функцију а сви заједно удружени имају јасан крајњи циљ размножавање, то јест остављање потомства. Када је тај циљ једном испуњен тело се оставља пропадању, као они водени цветови на Тиси.
Дакле, ако под ЈА замишљаш своје тело, онда немаш се шта више чудити над његовом сврхом.

Међутим, ако си један од оних малобројних људи који су захваљујући идеалистичкој филозофији схватили да нису тело, да је свет представа и да је истина о свету и животу сасвим другачија. Јер...


Самим тим питање сврхе отпада а контемплација о свету и животу добија сасвим друге темеље.

Savršen napisano. Mene zanima, a i malo mi nije jasno iz kog razloga kada JA posmatramo idealistički dobijamo tvoj zaključak da nema svrhe u tom pogledu? I ako bi mogao detaljnije da objasniš koje to nove temelje sagledavanja dobija svet i život?

 

[oziman]

Savršen napisano. Mene zanima, a i malo mi nije jasno iz kog razloga kada JA posmatramo idealistički dobijamo tvoj zaključak da nema svrhe u tom pogledu?

Зато што ЈА непосредно спознато као оно што јесте, не познаје простор и опросторено време. Та егзистенција нема делова, не познаје јукстапозицију овога и онога, узрока и последице. Све то постоји у томе само у потенцији, виртуелно, а тек у представи постаје актуелно. Ради се о својеврсној егзистенцији квалитативног мноштва, како би рекао Бергсон, нечему што није ни једно ни мноштво, нечему до чега долазимо интуицијом а не сазнањем.

Život je psihološkog reda, a u suštini psihičkog je da sadrži nejasnu množinu članova koji se prožimaju. Bez svake sumnje, u prostoru, i jedino u prostoru, moguća je razgovetna mnogostrukost, gde bi svaka tačka bila apsolutno spoljna prema svakoj tačci. Isto tako, čisto i prazno jedinstvo susreće se samo u prostoru: to je jedinstvo matematičke tačke. Apstraktno jedinstvo i apstraktna množina jesu, kako se hoće, odredbe prostora ili kategorije razuma, jer prostornost i intelektualnost su precrtane jedna s druge. Ali, ono što je psihološke prirode ne bi se moglo tačno primeniti na prostor, niti potpuno ući u okvire razuma. Moje ja, u jednom datom momentu, je li jedno ili mnogostruko? Ako ga oglasim za jedno, odmah se diže unutarnji glas i protestuje, glas osećaja, osećanja, predstava na koje se moje ja deli. Ali, ako ga odlučno oglasim za mnogostruko, moja svest se isto tako jako buni, ona tvrdi da su moji osećaji, moja osećanja, moje misli samo apstrakcije koje ja izvodim na samom sebi i da svako moje stanje sadrži sva ostala. Ja sam, dakle, - treba usvojiti jezik razuma, jer razum jedini ima jezik - mnogostruko jedinstvo i jednostavna mnogostrukost; ali, jedinstvo i mnogostrukost su samo pogledi moga razuma na moju ličnost, razuma koji je uperio svoje kategorije na mene. Ali, ja ne ulazim ni u jednu ni u drugu, ni u obe u isti mah, mada obe udružene mogu dati jednu približnu imitaciju ovog uzajamnog prožimanja i ove neprekidnosti koju ja nalazim u osnovi sebe. Takav je unutarnji život, takav je takođe život uopšte.

Бергсон

I ako bi mogao detaljnije da objasniš koje to nove temelje sagledavanja dobija svet i život?

Суштински другачије темеље. Оно што смо сматрали реалним светом постаје појава у свести сазнајућег субјекта а права реалност се премешта у оно што зовемо "ствар по себи".

 

[a bre Milun]

Svrha teme jeste da svako iznese zašto misli da se nalazi na zemlji i koja je svrha ili cilj. I da li ima cilja ako Bog ne postoji?

svrha naseg postojanja na zemlji je da se borimo za americke nacionalne interese .........preko kojih ce dinastija Rotschild doci do vecnog zivota.

 

[Metronomy]

svrha naseg postojanja na zemlji je da se borimo za americke nacionalne interese .........preko kojih ce dinastija Rotschild doci do vecnog zivota.

Nije svacijeg, samo onih koji od toga mogu lepo da zive i uzivaju....i da ubijaju ljude po svom nahodjenju....

 

[a bre Milun]

Nije svacijeg, samo onih koji od toga mogu lepo da zive i uzivaju....i da ubijaju ljude po svom nahodjenju....

a zapadni filozofi nas ubedjuju da je prirodno i normalno da se ljudi medjusobno ubijaju , da vode ratove radi gole egzistencije, prezivljavanja......................KO DA SU JAHTE, VILE, MILIJARDE I VLAST NAD PLANETOM "GOLA EGZISTENCIJA".
Tako nas ubedjuju da prihvatamo kada oni bombarduju Irak, Siriju, Libiju, Jugoslaviju..........................JER SVE JE TO PRIRODNO I NORMALNO ...........RADI "GOLE EGZISTENCIJE"............americkog naroda, tacnije americkih milijardera, ili jos tacnije, ROTSCHILDA.