Efikasnost srpske vojske

Da li je Moravska divizija bila najbolja u srpskoj vojsci


  • Ukupno glasova
    4
  • Ova anketa će se završiti: .
2. tuzlanski korpus Armije RBiH imao je više vojnika od sarajevsko-romanijskog, drinskog, hercegovačkog, 2. krajiškog i istočnobosanskog korpusa Vojske Republike Srpske zajedno, a ništa nije uradio. Naprotiv, imao je velike gubitke: 18 hiljada poginulih i ratnih invalida. I sami bosansko-hercegovački Turci (Bošnjaci) se hvale brojkama ovog korpusa.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Drugi_korpus_Armije_Republike_Bosne_i_Hercegovine
 
Sta je odlucila bitka na Kajmakcanalu ? Nista

Solunski front je samo mi, jer rat je vec bio zavrsen, a srpska vojska je samo trebala da saceka da se Bugari i ostali povuku, i ne bi niko pogino. Nego srpska vojska jurisa i gine od Bugara u povlacenju....

Sto se tice sremskog fronta , rat nije bio zavrsen, morao je neprijatelj da se porazi i da se krene u oslobadjanju Jugoslavije.
Za tebe je bilo i srljanje saveznika u propast kada su tri meseca probijali liniju kod Monte Kasina ?
Solunski front je jedini front probijen u Prvom svetskom ratu. Čak i da su komandanti naredili da ostanu mirni, vojnici bi masovno kršili naredbe i jurišali. Solunski front je bio u koordinaciji sa ostalim frontovima, to jest bilo je podjednako napredovanje savetnika. Dok su na Sremu partizani gonili Njemce, dok savetnici zauzimaju Beč.
 
Solunski front je jedini front probijen u Prvom svetskom ratu. Čak i da su komandanti naredili da ostanu mirni, vojnici bi masovno kršili naredbe i jurišali. Solunski front je bio u koordinaciji sa ostalim frontovima, to jest bilo je podjednako napredovanje savetnika. Dok su na Sremu partizani gonili Njemce, dok savetnici zauzimaju Beč.
'Na Zapadnom frontu se resavalo sve, na solunskom nista, srpski vojnici su uzaludno ginuli. Trebali su da sacekaju da se Bugari i ostali povuku i niko ne bi poginuo.
 
Gluposti, proboj solunskog fronta je odlucio prvi svetski rat...
Happy Big Brother GIF by MOODMAN
 
Bec-odnosno..Austrougarska odigrala navodno katastrofalno nekakve pregovore pri kraju I svetskog rata kako neko ovde napisa..pa to se Raspalo iznutra samo od sebe prije ikakvih pregovora iz razno raznih razloga jos krajem oktobra 1918 god muceni Karlo Habsburg nije tada kontrolisao ni sve sobe u svome dvorcu..
 
Bugarska je u Drugom balkanskom ratu izgubila 66 000 vojnika i 140 topova. 11 od 13 divizija koliko ih je bugarska vojska imala bilo je na srpskom ratištu, plus jedini (dobrovoljački) korpus bugarske vojske, sa 15-16 000 vojnika. U napadima na srpsku Makedoniju 1915. godine, Bugari su izgubili još 25 000 vojnika ili 25%, 1/4 svih agresora . Bregalnička i vardarska divizija srpske vojske su se odlično pokazale i dokazale pri odbrani ove srpske teritorije.
 
Pre proboja solunskog fronta, recimo koji je bio cilj bitke na Kajmakcalanu ?
Bitka je imala ograničen cilj da se zaustavi nalet Bugara i da se privežu jače snage Centralnih sila i olakša preduzimanje savezničke ofanzive na Zapadnom frontu, a i da se obezbedi stupanje Rumunije u rat na strani saveznika. Posle poraza rumunske vojske, general Žofr je sredinom decembra 1916. godine uputio direktivu generalu Saraju da se na Solunskom frontu obustave sve ofanzivne operacije. Englezi i Italijani tražili su da se Solunski front napusti.
Bitka na Kajmakčalanu je vođena između 12. i 30. septembra 1916, kada je Prva srpska armija uz velike gubitke uspela da ga konačno zauzme jurišima 30. septembra 1916. Posle mnogo preokreta, srpske i francuske trupe su primorale Nemce i Bugare da napuste Bitolj 19. novembra 1916. u koji je ušao jedan srpski konjički puk, a zatim i ruska pešadija. Za tri i po meseca teških borbi srpska vojska prodrla je oko 40 km na sever, ali bitka je završena bez neposrednih strateških pomeranja
Zrtvovanje srpskih vojnika.....


Na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u kosturnici je sahranjeno 5580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu, a oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se deset parcela na kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika
12369116.jpg
 
Koliko ja znam, Kajmakčalan je bio u septembru 1916., a proboj 1918.
Znam da hoćeš da napraviš paralelu sa Sremskim frontom, jer ovdje imamo situacija da srpska vojska oslobađa domovinu, dok ovamo omladina ratuje na strani bandi koje ih srljaju u propast.

Лаже змија чим зине.

Мој деда је био у првој чети која је освојила врх Кајмакчалана.

Отац је био регрутован као водич код мајора Вишњића и обучаван за озну. Када је видео стрељања пријавио се за фронт где је отишао са допуном шесте личке док су многи првоборци остали да пљачкају по Београду а у командном кадру заменили их усташе.

Два пута је био рањаван а други пут тешко и пуким случајем је преживео.
Код Товарника га је у главу погодио шрапнел.
Три дана је лежао у коми у превијалишту.

У исто време су у штабу ђоке јованића совјетски официри за везу извршили тежак масакар огорчени због узалудног страдања поред, смрзавања и гладовања, српске омладине док они у штабу банче.
После је чуо да су рекли да би једна совјетска бригада била довољна за тај фронт.

Довели су врхунског неурохирурга доктора Костића да им спасава олош.
Он је у списку рањеника наишао на име Растко(!) ........ и сетио се старог кумства његовог оца (такође хирурга) и мојег прадеде.
Рекао им је да му прво њега донесу што одбили су јер је његов живот безначајан.
Онда им је рекао да у том случају могу слободно да га стрељају јер неће никога да оперише пре њега!

Да не преносим очеве описе страдање шумадијске деце него само да (у већ дигресији због провокаторског олоша) споменем дедину посету сина на фронту.
Њих неколико старих дедињаца (моји су тамо у селу Дедињу од 1867-е и пак Маћедонци) су обишли синове на фронту па је деда, поред упозорења да ће да их побију, говорио да је на солунском фронту командир вода поводом два погинула морао да у детаље опише акцију, околности погибије и шта се постигло и проследи све до команде дивизије!

Црног нам ли црнила, мислим мени овде рођеном конкретно није али роду ми јесте а сваки имамо свог родитеља који је имао свог и тако редом у недоглед од турског освајања па нам није потребна "едукација" швапских Срба
 
Лаже змија чим зине.

Мој деда је био у првој чети која је освојила врх Кајмакчалана.

Отац је био регрутован као водич код мајора Вишњића и обучаван за озну. Када је видео стрељања пријавио се за фронт где је отишао са допуном шесте личке док су многи првоборци остали да пљачкају по Београду а у командном кадру заменили их усташе.

Два пута је био рањаван а други пут тешко и пуким случајем је преживео.
Код Товарника га је у главу погодио шрапнел.
Три дана је лежао у коми у превијалишту.

У исто време су у штабу ђоке јованића совјетски официри за везу извршили тежак масакар огорчени због узалудног страдања поред, смрзавања и гладовања, српске омладине док они у штабу банче.
После је чуо да су рекли да би једна совјетска бригада била довољна за тај фронт.

Довели су врхунског неурохирурга доктора Костића да им спасава олош.
Он је у списку рањеника наишао на име Растко(!) ........ и сетио се старог кумства његовог оца (такође хирурга) и мојег прадеде.
Рекао им је да му прво њега донесу што одбили су јер је његов живот безначајан.
Онда им је рекао да у том случају могу слободно да га стрељају јер неће никога да оперише пре њега!

Да не преносим очеве описе страдање шумадијске деце него само да (у већ дигресији због провокаторског олоша) споменем дедину посету сина на фронту.
Њих неколико старих дедињаца (моји су тамо у селу Дедињу од 1867-е и пак Маћедонци) су обишли синове на фронту па је деда, поред упозорења да ће да их побију, говорио да је на солунском фронту командир вода поводом два погинула морао да у детаље опише акцију, околности погибије и шта се постигло и проследи све до команде дивизије!

Црног нам ли црнила, мислим мени овде рођеном конкретно није али роду ми јесте а сваки имамо свог родитеља који је имао свог и тако редом у недоглед од турског освајања па нам није потребна "едукација" швапских Срба
Ti si zmija ?
Koji je uspeh bitke na Kajmacalnu ?
 

Back
Top