Опште је познато да српски језик не дозвољава акцентовање самогласника на задњем слогу у речима када се те речи састоје од два или од више слогова. Али шта се дешава ако се изговарају имена странаца која у оригиналу акцентују самогласник на задњем слогу? Када се каже Макрон уместо Макрон или Џабар уместо Џабар мало необично звучи, зар не?