Književnost Duško Radović

Tetka iz Že-Te-Pe-a
Duško Radović
Molim vas... obratite pažnju! Ovo prvi put iznosim... 1964. godine, avgusta, mene Socijalno pošalje u Vrnjce... Da se malo odmorim i da se lečim... Jedva sam došao na red. I dobro... Pokupim se ja i odem. Nemam pojma, ne znam šta me tamo čeka. Prvog dana - ništa, drugog dana - ništa, al' trećeg dana, samo da vam pričam... Trećeg dana zakači se za mene neka tetka... Tako, mojih godina, samo krupna, jaka, jača od mene, iz ŽETEPE-a Beograd. Kao, i ona bolesna... ali onako... prilično jedra i vesele naravi. Ja je izbegavam, nije mi ni do čega, došao sam da se lečim, al' vidim ona insistira. Da joj pravim društvo, da ručamo zajedno, da idemo na izvor... Ja se izvlačim, koliko mogu... al' kako ćeš? Mala je banja: malo, malo, pa ili ja natrapam na nju ili ona na mene. Ne vredi! I dobro, mislim se ja, nema veze. Važno je da redovno pijem vodu i da se izlečim, ako mogu. To mi je najvažnije.
tetka
Kad, jednog dana, evo nje kod mene u sobu... Šta će biti? Upao joj trun u oko, pa ako imam čistu maramicu da joj pomognem. Ja se tu malo trgnem, al' još sam naivan... Ništa ne pretpostavljam. Imao sam čistu maramicu, izvadim joj trun... i mislim to je sve. Još uvek ništa ne slutim. Al' 'oćeš! Ona me gleda onim vlažnim očima i samo trepće... I taman ja da ustanem i da vratim maramicu u kofer, kad me ona uhvati za ruku: „Kaži, srećo, kako da ti se odužim!" Au! Tek tu ja shvatim koliko je sati! Pokušam da izvučem ruku, al' ona ne pušta! Gotovo! Gospođo, zavapim ja, mogu da vam pokažem dijagnozu... bolestan sam... nemojte, molim vas, nije mi ni do čega... nemojte da grešite dušu... ja vam nisam dao nikakvog povoda... mene je ovde poslalo Socijalno... Al' ne vredi! Ona se sve više primiče, golica me, naginje se na mene da me poljubi. Ja trzam ruku, trzam, al' ne mogu da se iščupam. I opet počnem da je preklinjem. Gospođo, ja to ne želim, ja to ne želim. Meni je lekar zabranio za izvesno vreme... dok pijem vodu. Al' ne vredi! Ona ne sluša šta ja govorim, nego se onako velika i jaka baci na mene, poklopi me... ja počeh da se koprcam kao kornjača ispod onog njenog oklopa... Borio sam se koliko sam mogao i dok sam mogao... i na kraju popustim, predam se, šta ću? I tako sam ja, može se reći - silovan, u svojoj 42. godini... Borio sam se, na svaki način, da ne prevarim svoju ženu, ali, vidite i sami, nisam mogao... Da li to, u izvesnim slučajevima, može da se odobri ili ne - to vi odlučite!
 
Posle zabrane emisije Duška Radovića shvaćeno je da je

mnogo veća šteta od eventualne koristi takve političke odluke,

pa je i sam Stambolić krajem 1983. pozvao na razgovor nekoliko ljudi iz Studija B.

Pokušavajući da izgladi nesporazum, s obrazloženjem u stilu narodne izreke

“ko radi, taj i greši”, posle desetak minuta, Stambolić predlaže da se

Duško Radović vrati u emisiju “Beograde, dobro jutro”. Bilo je to iznenađujuće,

pa su za trenutak svi ostali bez teksta.

Prvi se oglasio Duško: “Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj

koji se pali i gasi na dugme.” Izrekao je svoj politički epitaf. Posle toga svi su ustali i otišli.
 
Veliki je dar i talenat kad neko sa malo reči, pažljivo odabranih, ume da jasno ukaže na nešto što je važno. I još važnije, kada neko sa malo pravih reči uspe da dotakne naše srce i dušu. Tek tada osim misli, možemo da menjamo i osećanja. I samo tako pored znanja, stičemo i životnu mudrost.
Duško Radović je neko kod koga je taj talenat bio posebno izražen, i u amanet nam je ostavio mnoštvo mudrih i podsticajnih reči.
  • Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.
  • Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite-možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
  • Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi.
  • Ko ume da se raduje ima čemu da se raduje
 
  • Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loše svako dobro koje nas razdvaja.
  • Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
  • Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši a ne i oči.
  • U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
  • Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako popravio česmu ili makar zube.
  • Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete. A čim je nema, vi primetite, je l’ tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego ono čega ima.
  • Teško je biti sam. Od toga je jedino teže kada su dvoje sami.
 
Душко Радовић, духовни отац нашег Малог позоришта, рођен је 1922. године у Нишу. Био је главни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио-Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе" и од 1975. године био је уредник Студија Б. Умро је 1984. године у Београду.

Они који су га највише волели и поштовали записали су:

Све што је узео - платио је

"И ми који никад нећемо умрети, морамо говорити да ћемо сви умрети, из обзира према онима који ће умрети", говорио је више него обзирни песник Београда, новинар, мислилац и највећи "мргуд" међу децом - Душко Радовић.

Они који су га познавали кажу да су Душан - од душа и Радовић - од радености, уистину били имена - судбине. О томе како нас је творац "Џона Пиплфокса" и "Страшног лава" ослобађао од глупости, од власти, од рђавих навика, од неосетљивости на доброту - сведоци књиге песама и афоризама, записи култних емисија "Београде, добро јутро", речи којима деца, цитирајући га, покушавају да објасне себе и свет. А нико није мање личио на дете, а више имао душу детета - уверавају и данас његови пријатељи.

"Радовић је писао приче и песме, најаве и одјаве, сонгове и скечеве, куварице и сликовнице, афоризме и рекламе, синопсисе за филмове и прославе, пароле за акцију градске чистоће, текстове за матичаре..." Није, кажу, волео да га зову песником, њега, добитника Андерсенове и Змајеве награде, првог међу песницима у борби против соцреализма. Ни њега власт није много волела.

Често у немилости због бритких и јетких порука, у неспоразумима и постхумно (попут оног са Словенцима када су га потписали, "новим именом"), Душка Радовића, Змаја после Змаја, ни после 15 година, "Брана није гумом избрисао". Можда зато што је кроз живот, по сопственом признању, прошао као кроз самопослугу: све што је узео - платио је.

Познатија дела: "Капетан Џон Пиплфокс" (1953), радио-игра;"Поштована децо" (1954), песме; "Смешне речи" (1961), песме; "Причам ти причу" (1963), песме и приче; "На слово, на слово" (1963-1965), телевизијска серија; "Че, трагедија која траје" (1969. са М. Бећковићем), поема; "Вукова азбука" (1971), песме; "Зоолошки врт" (1972), песме; "Београде, добро јутро 1" (1977), афоризми; "Београде, добро јутро 2" (1981), афоризми; "Понедељак, Уторак, Среда, Четвртак", поезија и проза за децу у четири књиге; "Београде, добро јутро 3" (1984), афоризми.

Дела овог аутора превођена су на све значајније светске језике. Радовић је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде змајевих дечијих игара, Награде Стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечију књижевност Ханс Кристијан Андерсен.
 
Ženski razgovori

Ja nikada ne zavirujem u džepove svoga muža
Znate šta... Ja to moram odmah da vam kažem. Ja nikad ne zavirujem u džepove svoga muža. Nikad! Ja to smatram poniženjem za ženu. Ne, hvala! Ja se tim stvarima nikad neću baviti. To su stvari u koje jedna prava žena, sa dostojanstvom, ne bi smela da dira. Ja se unapred grozim od toga što bi sve moglo da se nađe u džepu jednog muškarca.
Po mom mišljenju, žena ne bi smela da se spusti na taj nivo. Mi naše muževe nikad dovoljno ne poznajemo... Ja mislim da je tako. Mi ih ipak ne poznajemo... Da li ćemo ih bolje upoznati ako im zavirujemo u džepove? - to je pitanje. Uostalom, ja i ne želim da baš sve saznam o svom mužu. Meni to nije potrebno... Zašto?
Mogu da vam navedem samo jedan primer:
Moj muž je jednom hteo da mi pokaže rentgentski snimak pluća - nešto su sumnjali pa su mu snimali pluća. I on je hteo da mi pokaže taj snimak, valjda da se pohvali ili da me uteši da nema ništa na plućima. Međutim, ja sam odbila, nisam htela da gledam. To je, recimo, stvar koja me kod mog muža uopšte ne interesuje. A tako je i sa džepovima...

Ispala sam glupa
Ja sam, u početku, radila takve stvari. Kontrolisala sam svog muža. Međutim, ili ja to ne umem da radim ili nemam sreće tako da nikad nisam znala da li sam ga uhvatila ili nisam. Jer kad god ja mislim da sam ga u nečemu uhvatila on mi posle sve objasni... i ja ispadnem glupa, i još posle moram da mu se izvinjavam. I zato još više izbegavam da ga kontrolišem. Jednom sam ga zatekla kako se sa nekom komšinicom ljubi u liftu. On mi posle objasni da je to bila opklada.
Drugi put sam mu u džepu našla fotografiju neke žene, sa plaže, u kupaćem kostimu. Ja ga pitam šta je to a on mi kaže da je to jedno žensko đubre i da je baš poneo tu fotografiju da mi je pokaže... Da vidim ženu koja je napustila nekog njegovog najboljeg druga.
I uvek tako. Ja ga uhvatim ili mislim da sam ga uhvatila, a on mi objasni da sam u zabludi.
A pošto žena nikada ne može da zna da li je nešto istina - ili nije - ja sam rešila da izbegavam takve stvari. Lakše mi je tako.
 
636.jpg


Moj kofer je spreman
Ako mene pitate, ja sam za opreznost, za preventivu. Sa muževima se nikad ne zna... Žena mora svakog trenutka da bude spremna na sve. Za svaki slučaj. Zato ja stalno držim u predsoblju spakovan kofer sa mojim stvarima. Ono što mi je najpotrebnije, to držim u koferu. I moj muž to zna. Ako se nešto dogodi, ako me izda ili izneveri ja uzimam kofer i odlazim. S vremena na vreme promenim stvari u koferu, operem ih, ispeglam, provetrim - pa opet u kofer! Taj mi kofer stoji kao onaj pesak za gašenje požara... Ako ne bude požara, molim! Nećemo upotrebiti pesak. I da vidite, moj muž malo cvikuje od tog kofera. Možda bi nekad nešto i pokušao ali ga taj kofer i isprati i dočeka. Ne može a da ne misli na njega. To ga, razumljivo, nervira i iks puta me je molio da sklonim kofer da ga više ne nerviram, ali ja neću! Samo tako mogu da te sačuvam, ako se nerviraš. A kad prestaneš da se nerviraš, sve je gotovo. Ako te uhvatim, ako ti nađem karte u džepu, ja tog trenutka odlazim i nikad se više ne vraćam.
Prema tome, možemo da se volimo, i sve normalno, ali kofer ima da stoji tamo gde sam ga ostavila.
 
files.jpg

Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan".
Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.
Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.
I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.
Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...


Beograde, dobro jutro
Druga knjiga

6a2770c1db19afd35f9acea807c11e74.jpg


...To je, ponovo, manji i bolji deo onoga što je Radović, u vremenu od aprila 1977. do maja 1978., svakog jutra govorio. Od sedam jutarnjih replika, autor je za knjigu izabrao svaku osmu. Pokušao je da zaboravi ono što je mlako i tanko a morao je preskakati i sve drugo što je bilo dobro samo za jedno jutro i samo za uži krug svedoka i slušalaca.
I geografski i vremenski knjiga bi trebalo da stigne dalje od talasa Prvog programa STUDIJA B pa je autor i o tome morao voditi računa.
Ovo je druga knjiga. Kada je pre devet godina počeo pozdravljati Beograd i Beograđane, u julu 1975. godine, autor nije mogao znati dokle će stići. Kao i sve drugo, i ovaj posao treba raditi samo dok ima smisla i završiti ga na vreme. Ograničene su naše mogućnosti da mislimo i govorimo prvi put, da naša zapažanja budu nova i mlada.
Sve drugo su samo odjeci već izgovorenih misli i slika. Radović se nada, voleo bi da je i sadržaj ove druge knjige još uvek prvi put, i njemu ili bar čitaocima.
 


Petak, 1. april 1977.
Proleće osvaja Beograd.
Mi vam savetujemo krajnju uzdržljivost.
Ne trošite ili trošite sasvim malo - i para, i snage, i života.
Čuvajte se za kraj.

Danas će se profesori iskidati od smeha.
Niko ne ume biti duhovit kao đak koji ne zna.

Ne dosađujte svojoj deci, ne pričajte im ponovo kako ste se mučili dok ste sve to stekli.
Izazvaćete sasvim suprotne efekte.
Prvo, po vama se vidi da ste se mučili.
I drugo, po tome šta ste stekli, ne vidi se zašto ste se mučili.

Dragi anonimni druže, nema ništa od vašeg zaposlenja. Onaj na čije ste mesto računali trči po Košutnjaku kao Dane Korica.
Dok se ne zabrani rekreacija, nećemo rešiti pitanje nezaposlenosti.

U školama drugog stupnja devojčice vode ljubav sa ponavljačima. Ponavljači izgledaju muževno i zrelo. Nose prsluke, džepne satove i puše na muštikle.

Danas je rođendan Miodraga Petrovića-Čkalje.
Neka su blagosloveni ono dvoje Kruševljana kojima je tako nešto palo na pamet.

Danas je sedmi rođendan STUDIJA B.
Tim povodom, prvih pet slušalaca koji se jave na telefon 95 dobiće tačno vreme.
 
Subota, 2. april
Kiša pada na beogradski vikend.
Još jedan kiseli dan našeg života.
Da ga nismo dobili džabe, mogli bismo praviti pitanje.
Ovako, ćutimo i mislimo na nešto drugo.

Žene i majke nadaju se da će im bar danas neko prosuti đubre. Muževi hoće pod uslovom da se ne vraćaju.
Hoće i deca ako usput mogu za velike pare da kupe nešto malo i da kusur zadrže.

Žene ništa nisu postigle.
Nekada su bile neravnopravne sa pravim muškarcima.
A sad su ravnopravne sa nikakvim.

Sutra je godišnja skupština Udruženja književnika Srbije.
Sve što traže loši pisci jeste - da ne dele sudbinu svojih knjiga.

Juče su se najzad sreli jedan otac i jedna ćerka i ovako se dogovorili:
ako ćerka prestane da puši, otac će joj kupiti automobil.
A ako prestane i da pije, kupice joj i vozačku dozvolu.

Mi mnogo volimo da imamo, ali ne umemo da živimo od onoga što imamo.
Ništa što imamo ne može nas učiniti toliko srećnim, koliko nas može učiniti nesrećnim ono što nemamo.

Ako niste sigurni u sebe, ćutite dok vas ne pitaju.
A kad vas pitaju, recite da se slažete.
Ne znamo sigurniji način da uspete u životu.

Upoređivali smo zdravstvenu legitimaciju i pasoš jedne drugarice.
Neverovatno kako se datumi poklapaju.
Ako je danas dobila bolovanje, sutradan je već bila na granici.
I tako bezbroj puta.
Nema malo takvih bolesnica, koje bi umrle da ne odu do Trsta, Rima ili Soluna.

Evo još jedne društvene nepravde: oni koji se vole nemaju gde da se vole, a oni koji se ne vole imaju gde da se ne vole.
 
Ponedeljak, 4. april
Majke koje vole svoju decu idu često na bolovanje.
A one druge, ravnodušne, skapavaju na poslu u preduzeću.

Do pre dve-tri godine papagaji su bili u velikoj modi, mislili smo da nam oni mogu ispuniti život.
Međutim, ta moda je brzo prošla.
Mnogi su ponovo prešli na decu.

Ulica Vojislava Ilica zaista deluje prilično zaostalo i primitivno.
Prizemne kuće, u svakom dvorištu po neka voćka. Čuju se čak i ptice. Kao na slikama naivnih slikara.
U ovom ambijentu mogao bi se snimiti izuzetan film o tome kako se živelo pre rata u ovoj istoj ulici.

Sve je teže živeti pošteno.
Sve je poskupelo osim kazni za nepoštenje.
One su ostale na nivou od pre dvadeset godina.
 
Utorak, 5. april
Kao da se malo razvedrilo nad Beogradom.
Pa ako i danas nešto poskupi, ako još nečemu podignu cenu, nema veze.
Mi smo rešili da živimo po svaku cenu.

Nije lako.
Otvorili radnje, otvorili kafane, otvorili robne kuće, otvorili šaltere - sve je zinulo na grešnog radenika, koji samo jednom u mesecu prima novac, a trideset dana ga daje.

Samo za malo para treba mnogo da se radi.

Kad u trgovini probate odelo ili haljinu, odvedu vas u kabinu. A kad probate cipele, to morate raditi na licu mesta, pred očima svih.
Pa vas prodavačica može zapitati:
zašto kupujete cipele kad su vam čarape potrebnije?

Da li domaći film kvari decu?
Kvari, ali samo onu koja se bave filmom.

Žali nam se jedan slušalac: čim počne da misli - zaspi.
Nemamo objašnjenja za ovu pojavu.
Mi ga samo molimo da ne misli dok radi.
Nema više krađa automobila.
Izgleda da je već svako ukrao po jedan.
 


Petak, 8. april
Danas je petak, dan kad baksuzi stradaju.
Ko je baksuz, može mu se dogoditi da se razboli dok je na bolovanju.

Danas bi bilo dobro otputovati negde o tuđem trošku i bez razloga.

Počela je tradicionalna školska kampanja.
Deci je najzad krenulo iz dupeta u glavu.
Molimo profesore da ne budu čistunci i ne prave pitanje od toga - odakle im takva pamet i toliko znanje.

Kad se sretnu muškarac koji ne zna šta hoće i žena koja zna šta hoće, takav susret mora se završiti brakom.

Pita nas jedan slušalac - može li ružnoća biti razlog za psihičke patnje?
Trebalo bi da može.
Međutim, pokušajte danas nekog da ubedite da je ružan, pa ćete videti šta će vas snaći.
Oženiće vam se ili ćerkom ili ženom.

Poznajemo mnoge kojima nije do života i koji pristaju da umru od svega i svačega, samo ne od gladi.
Grozno je to - nemati apetit na život, a imati apetit na hranu.

Košutnjak je pun manijaka.
Jedni trče za ženama a drugi bez razloga.

Divan dan.
Ne zna se ko je na lepšem položaju - da li vi, da li Beograd.
 



Ponedeljak, 11. april
Na današnji dan, pre 29 godina, počela je izgradnja Novog Beograda.
S tim u vezi, želimo da vam ispričamo istinitu anegdotu, koja slikovito govori o tome čega smo se sve morali odricati da bismo mogli obnavljati i graditi.
Dakle, pre 29 godina, diraju jednog beogradskog mališana da nosi ogromne, verovatno mamine gaće.
A on se brani: Moja mama nema gaće!
Da, to je bilo vreme kad gaće nisu činile ni čoveka ni ženu. Dalje, to je bilo vreme kad niko nije mogao ostati miran i ravnodušan jer su vaške u svačiji život unosile živost i nemir.
Gledamo danas ove sumorne i beznadežne švedske
bračne i porodične drame i mislimo:
ceo njihov problem rešilo bi jedno tuce vašiju.
U tom slučaju morali bi da se bave vaškama a ne glupostima.
A svaka uhvaćena vaška ispunila bi im srce neizmernom radošću.

Lepo li je raditi sa mršavim drugovima a veseliti se sa debelim!
 



Utorak, 12. april
Jutros je temperatura u Beogradu NULA stepeni.
Danas ćemo svi startovati od nule, pa dokle ko stigne.

Vi nikuda ne idete, nigde ne svraćate, ni za šta nemate vremena.
Izgleda da ste krenuli pravo na groblje.

Pošto je u jednoj radnoj organizaciji usvojen Pravilnik
o dodeli stanova, sve što je moglo ostalo je u drugom stanju. Daju se, istina, bodovi i za školsku spremu, ali se ništa ne može naučiti za jednu noć.

Danas se sve manje kunemo u majku i sve rede jedni drugima psujemo majku.
Nešto sa majkama nije u redu.

Srećni su oni koji ne razmišljaju o sreći,
zdravi su oni koji ne misle mnogo o svom zdravlju.
Pravi ljudi imaju preča posla
i ne stižu da se bave sobom.

Došla su druga vremena. Dece je sve manje,
A pasa sve više.
Danas znamo ono što nikad nismo znali:
Psi su uglavnom rasni, a deca su naša, domaća i divlja. Od pasa ne treba ništa i nikoga stvarati, oni se rađaju i umiru kao psi.
A od dece treba stvarati ljude, što je skoro nemoguće. Nikad vam žena ne može roditi tako kvalitetno dete, kakvog psa možete kupiti.
Od deteta nikad nećete stvoriti psa, a pas vam može postati više nego dete.
Sa psom morate u šetnju,
što samo može koristiti vašem zdravlju.
Prema detetu nemate takvih obaveza.
Nailazi neko pasje vreme, u najboljem smislu te reči. Ako vam je muž spao na to da VAS pita - da li ga volite? - budite sigurni da je u velikoj krizi, da ga niko više ne voli.

Danas ima sve više lepih i skupih stvari, koje deci uspešno mogu zameniti roditelje.

Deco, hoćemo li u školu?
Samo hrabro!
Setite se svojih dedova i očeva koji su jurišali na nemačke bunkere!
 


Sreda, 13. april
Vreme prolazi.
Sve je manje stvari na nama koje se drže, a sve više onih koje se nečim moraju pridržavati.

Sinoć je bila neka sedeljka.
Vodio se kulturni razgovor - o knjigama.
Bilo je zanimljivih zapažanja i osvrta na aktuelne knjige - Hajduk Stanko, Robinson Kruso, Vlak u snijegu... Nesrećni roditelji čitaju jedino ono što njihova deca ne čitaju - obaveznu školsku lektiru.

Nad našom decom biće izvršena još jedna školska reforma.

Setite se: dok nam je trpeza bila posna i prazna, oko nje je zujalo stotine muva.
Muva više nema. Ubila ih je jaka hrana.
Kao što će ubiti i nas ako još malo ne poskupi.

Veliki rodoljubi grade velike privredne objekte, a mali saniraju njihove gubitke.

Čuvajte se poltrona, poltroni su opasni.
Najpre osetite da vam je milo, a zatim vam se tako uvuku u život da ih se teže otresti nego pantljičare.

Samo kukavice vole po nekoliko žena.
Hrabri muškarci ne plaše se rizika da vole samo jednu ženu.

Žali nam se jedan slušalac - nikako da spoji dva dobra. Dok nije imao gde, teralo ga je svakog časa.
A sad, kad je dobio stan i u stanu lep i komforan engleski klozet - on nema stolicu.

Mislite na svoje ostarele majke. Obradujte ih nečim. Navešćemo vam primer jednog druga. On je svoju majku obradovao na najlepši mogući način: nije odbio njen poklon.

Nemojte nam samo pričati o svojim mukama.
Vidimo čime se mučite - ne možete da zatvorite rajsferšlus do kraja.

Ako vam je život prazan i dosadan - usvojite svoju decu, ako baba i deda hoće da ih daju.
 


Četvrtak, 14. april
Beograde, dobro jutro!
Evo nas u novom jutru i novom danu.
Vezujte u čvor parče na parče, pa će vam život izgledati kao persijski tepih.

Kad čovek počinje da stari?
Čim počne druge da vaspitava.

Kupite ženi mašinu za pranje posuđa, kako bi stigla da vam ispegla pantalone.

Seljak je bio direktor na svom imanju, dok je živeo i radio na selu.
A sada je u fabrici - pomoćni radnik.
Sad je socijalno i politički osiguran.

Uskoro će početi pregovori o razoružanju, između dve beogradske opštine.
Najpre će biti reči o sekirama, noževima i toljagama, a zatim i o vatrenom oružju.
 


Petak, 15. april
Danas je petak, na granici između radnih i slobodnih dana.
Danas se još ide na posao ali se više ne radi.

Neki očevi sasvim pogrešno podižu svoje sinove.
Otac puši a sinu ne da da puši.
Otac srče čorbu a sinu ustupa i svoj deo mesa.
Uporedite sad ta dva organizma i procenite - ko u eventualnoj tuči ima više šansi?
Ko misli dugo da bude jači od svog sina, mora ga držati na lakoj hrani i ne srne mu zabranjivati nijedan porok.

Da li ste primetili:
najskuplje frizure mogu se naći na najjeftinijim ženama?

Da li gojaznost može biti smetnja seksu?
Može.
Ima stomaka koji se ničim ne mogu premostiti.

Sinoć su se pipali neki studenti medicine i preslišavali iz anatomije.
Već su puni modrica ali će večeras morati da nastave, jer je gradivo obimno.

Zamislite - kako ste vi važna ličnost.
Od vas zavisi da li će se neko roditi.

Posmatrali smo jednog druga dok misli.
I možemo vam reći - taj se zaista muči.
 


Subota, 16. april
Mnogi među nama nisu zaslužili ovakvu subotu, sa ovoliko kiše i vetra.
Međutim, moramo da trpimo zbog onih drugih.

Strašno je to kad imate nešto važno da ispričate, a nemate kome.
A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta.
A subota je, slobodan dan i kiša pada.

Moramo priznati: i dosada je dokaz izvesnog standarda. Došli smo dotle da sebi možemo dozvoliti da nam čak bude i dosadno.
Ko oseća glad, ne može osećati i dosadu.
Ko ima problema, taj u dosadi oskudeva.
Dosadno nam je zato što nam je dobro.

Druže, ako mislite samo to što govorite, to je malo.

U slučaju zemljotresa, prvo zaustavite luster koji se klati. Uvežbavajte tu logiku i gde god možete uklanjajte dokaze.

Recite i sami, zar nije bolje ovako:
da vam kućna pomoćnica bude žena,
a zaposlena žena neka vrsta ispomoći u kući i braku?

Nikome se ništa ne može dokazati.
Svako je i srećan i nesrećan samo po svom mišljenju.

Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.
 


Sreda, 20. april
Kad vidite napadno elegantnog muškarca, budite sigurni da je rešio da se nekome dopadne.
Ne ženi, već nekom drugom muškarcu.
Mnoge karijere počele su u kupatilu, pred ogledalom.
Niko nije toliko slab prema elegantnim muškarcima, kao aljkavi i prljavi muškarci.

Ko misli da umre, morao bi i sam raditi malo na tome.

Ugledajte se na pušače.
Uostalom, bolje je unapred znati od čega ćeš umreti nego živeti u neizvesnosti.

Kako li će se zapošljavati deca naše dece, kad neće imati ni ujaka, ni strica, ni pašanca, ni šuraka?

Žena pita muža:
Reci, kad si prestao da me voliš?
Muž odgovara:
Hoću, samo me podseti kad sam te voleo?

Danas će se održati javni dopunski čas iz košarke, za sve članove beogradskih košarkaških ekipa. Predavanje će držati poznati košarkaški stručnjaci iz Bosne i Jugoplastike.
 


Četvrtak, 21. april
Sunce se ponovo vratilo na beogradsko nebo.
Možda će tu i ostati.
Ako ostane, doći će do velikih socijalnih promena. Zimi odelo a leti telo čini čoveka, a još više ženu.

Sinoć su u Klubu glumci isprebijali pisce.
Lako je glumcima da biju slabe pisce, zašto ne tuku Crnjanskog?

Dok smo imali samo zajedničkih problema i interesa, više smo ličili na ljude.
Lični problemi i interesi prilično su nas degradirali. Ne treba svakome dozvoliti da ima problema.

Govorite jedno, da biste sebi stvorili uslove da mislite drugo.

Sramota je voleti svoga muža.
Zato volite tuđe muževe.
Tako će, ipak, svi muževi biti voljeni.

Imate li ženu ili drugaricu?
Da li češće jedete kuvano ili podgrejano?

Jedna ptica je sama na Dorćolu.
Ako postoji još jedna negde u Beogradu, trebalo bi im pomoći da se sretnu.
 


Ponedeljak, 25. april
Od danas ćemo ponovo na sastanke.
Velikih promena na sastancima neće biti.
Oni koji dolaze - doći će, oni koji ne dolaze - neće.
Oni koji govore - govoriće, oni koji ne govore - neće. Ponovo će oni isti otići pre završetka sastanka, a oni drugi, takođe uvek isti, utvrdiće da nemaju kvorum.

Od ovog proleća mnoga deca počela su da se kupaju sama, u zaključanom kupatilu.
Gotovo je. Gole, kao od majke rođene, majke ih nikada više neće videti.

Jedan drug hteo je da kaže nešto važno, ali se uplašio da se nama ne učini još važnije nego što je i sam mislio.

Pošteni su pošteni zato što ne smeju ili ne umeju da budu nepošteni.

Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.

Beograd će još i sići na svoje reke, ali mnogi Beograđani - nikad!
Mogli bi da siđu, nije problem, ali zašto da silaze kad posle opet moraju da se vraćaju.

U fudbalu je kao i u životu - iz igre ispadaju najnaivniji. Tako će biti i u Prvoj saveznoj ligi.

Jedan čovek je umro preko veze.
Poznavao je nekog u bolnici.
 


Utorak, 26. april
Utorak je kao druga brzina u radnoj nedelji, sreda kao treća, četvrtak, naravno, kao četvrta...
A u petak se već koči.
Za naš mentalitet sedmica je kratka deonica.
Taman se nekako zagrejemo za posao, i kad smo u punoj brzini i formi - dođe kraj radne sedmice.
Ohladimo se i onda sve ispočetka.

Ima li sličnosti između para i žena?
Ima.
I pare i žene ne vole muškarce koji mnogo filozofiraju.

Tražili smo najbolji primer za one koji žive od danas do sutra.
I nismo našli bolji - od meteorologa.

Naš turizam više živi od putnih naloga i dnevnica nego od turista.
Biće strašno ako se naša deca budu ponašala prema nama kao mi prema svojih roditeljima.
Nadajmo se da su ona bolja od nas.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top