Dusa

sai_baba.jpg

I uz prvu kafu, ruke mi se tresu,
Tu se ipak radi o krvi i mesu.
Gdje će ti duša, ko će da te spase?
Ti ćeš dušo u pakao zna se!
 
Čovjek je beskonačan. Rasprostranjen je svuda, premda misli da je tijelo i stoga sebe smatra ograničenim. Kada bi se zagledao unutra, u sebe, i doživio svoju dušu u njenoj istinskoj prirodi, shvatio bi da je iznad cjelokupne kreacije. Uzrok pogrešnom poistovjećivanju leži u neznanju kojem posreduje um.
Duša kao duša je beskonačna - nezavisna od tijela i uma - mada, zahvaljujući neznanju, pada pod uticaj uma i postaje "mislilac", poistovjećujući se nekad sa tijelom, nekad sa umom. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje (Iluzije, Neznanja), postoje bezbrojne jedinke. Naizgled ima onoliko jedinki koliko ima umova i tijela. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša, jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. Jedna te ista Duša, sakrivena iza umova prividno različitih jedinki, proživljava kroz njih različita iskustva svijeta oprečnosti. Tako Jedna-u-mnogima, doživljava sebe kao jednu-od-mnogih. Ovo se dešava zahvaljujući uobrazilji, odnosno pogrešnom mišljenju.
Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja impresija koje su se nagomilale u procesu evolucije svijesti. Funkcija svijesti se vremenom izopačila usljed djelovanja impresija manifestovanih u vidu želja. Kroz mnoge živote svijest je sve više pritiskalo breme posljedica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Te posljedice su ograničile opažanje duše. Mišljenje duše nije se moglo probiti kroz ogradu koju su podigle impresije, pa je svijest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo đe je svijest djelimično razvijena, već i kod čovjeka, kod koga je svijest potpuno razvijena.
Progresivna evolucija svijesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čovjeku. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svijesti. Konačni plod evolucije je puna svijest koja odlikuje čovjeka. Ali, čak i ovakva potpuno razvijena svijest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom. Zahvaljujući djelovanju impresija, ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Iako u potpunosti razvijena, sve dok je njeno slobodno djelovanje zakočeno djelovanjem impresija, ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Štaviše, ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen.
Granice svijesti određuju impresije, a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe, dolazi do upojedinjavanja svijesti i njenog usredsrjeđivanja na samu sebe. Upojedinjavanje (individualizovanje) svijesti može se na neki način shvatiti i kao posljedica vrtložnog kretanja želja. Duša se uplete u želje i ne može da se iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. Uobražavajući pomenute barijere, ona samu sebe hipnotiše. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Vezuje se za svoje izolovano postojanj, te u imaginaciji stvara svijet sačinjen od brojnih činilaca, sastavljen od brojnih jedinki, pojedinačnih tijela i umova.
Kada se zraci sunca usmjere kroz prizmu, oni se usljed prelamanja raspršavaju i razdvajaju. Kada bi svaki od ovih zraka posjedovao svijest, smatrao bi sebe odijeljenim od drugih zraka, u potpunosti zaboravljajući da neđe na izvoru, na drugoj strani prizme, njegovo postojanje nije odvojeno. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Nepodijeljena univerzalna Duša zamišlja podijeljenost u sebi i iz te podjele rađa se misao o "ja" i "moje" kao nečem suprotnom od "ti" i "tvoje". Premda je u stvarnosti Duša nepodijeljena i apsolutno jedinstvena, prividno postaje mnogostruka zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. A imaginacija nije stvarnost. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima, daleko je od Istine. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. To je zabluda duše. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. To se zove Maja, ili Neznanje.
 
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/hriscanka_i_paganka.htm

Одличан текст о души....

Хришћанка и истовремено паганка
Архимандрит Рафаил Карелин

Наша душа је по својој природи Хришћанка, али је по својим страстима паганка. Она је невеста Христова, коју је, међутим, силовао демон; она је царица која је постала блудница. Она је образ и подобије Божије, међутим, уједно у њој налази одраз мрачни лик сатане. Она је становница земље – зрнца које се врти у космосу, у космичком вихору, и уједно – у пољу велике и последње битке између Бога и палог архистратига. Она је робиња света, условљена, ограничена у свом постајању простором и временом, и она решава коначну судбину. Она живи у киптећој бујици времена, али уједно припада вечности. ..........
 
Шалом:
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/hriscanka_i_paganka.htm

Одличан текст о души....

Хришћанка и истовремено паганка
Архимандрит Рафаил Карелин

Наша душа је по својој природи Хришћанка, али је по својим страстима паганка. Она је невеста Христова, коју је, међутим, силовао демон; она је царица која је постала блудница. Она је образ и подобије Божије, међутим, уједно у њој налази одраз мрачни лик сатане. Она је становница земље – зрнца које се врти у космосу, у космичком вихору, и уједно – у пољу велике и последње битке између Бога и палог архистратига. Она је робиња света, условљена, ограничена у свом постајању простором и временом, и она решава коначну судбину. Она живи у киптећој бујици времена, али уједно припада вечности. ..........
Kliknite za proširenje...

Ovo sve sto ti napisa cista je glupost.
Kad covjek nebi imao strasti - tad bi bio uslovljen (ovim sto si reko da je kontrateza strastima). To je jedna protivurecnost sa samim sobom koju imas, i koju ti pokazujem. Dakle izjavio si da je covjek uslovljen zbog strasti - sto nije tacno.

Druga glupost je to sto ne poznajes sopstvenu religiju. Hriscanstvo nidje ne kaze da su strasti uvjek gresne. Gresan (kako u psihoanalizi, tako i u hriscanstvu) moze biti samo covjek, a ne nikad strast po sebi. To je druga protivurecnost sa samim sosobom koju imas.

Ima tu jos mnogo protivurecnost...

Najbitnija je ta da covjek ako nebi imao strasti bio bi isto sto i zivotinja. Strasti su ono sto ga cini svetim, a ne gresnim. Zivotinja nikad nebi uradila nesto sveto (ili gresno) iz strasti, zato sto ih nema, ona ima mehanizme koji lice na straste, ali nisu to....

Drugo, kad covjek nebi imao strasti, tad nebi imao ni jezik. Pa ti nebi mogo da pises ovaj post. To ti je treca portivurecnost. Itd. itd.
 
Za sve prijatelje, bracu, poznanike, slucajne I namerne prolaznike I ostale visokopostovane ucitelje…par reci o energiji toka…

"Seks ne sme ostati seks,
to je ucenje Tantre -
mora se pretvoriti u ljubav.
Ni ljubav ne sme ostati ljubav.
Mora se pretvoriti u svetlost,
u meditativno iskustvo,
u poslednji,jedini misticni vrh.
Kako transformisati ljubav ?
Budi gluma i zaboravi na glumca.
Dok volis,budi ljubav -
jednostavna ljubav.
Onda to nije tvoja ljubav,
ili moja ili bilo cija.
To je jednostavno ljubav.
Kad nisi tamo,
u rukama si jedinog izvora struje:
tada si u ljubavi.
Nisi ti taj koji je zaljubljen.
Ljubav te je okruzila,nestao si.
Postao si samo energija toka."

Osho


Let there be Love…
 
alles_gut:
Za sve prijatelje, bracu, poznanike, slucajne I namerne prolaznike I ostale visokopostovane ucitelje…par reci o energiji toka…

"Seks ne sme ostati seks,
to je ucenje Tantre -
mora se pretvoriti u ljubav.
Ni ljubav ne sme ostati ljubav.
Mora se pretvoriti u svetlost,
u meditativno iskustvo,
u poslednji,jedini misticni vrh.
Kako transformisati ljubav ?
Budi gluma i zaboravi na glumca.
Dok volis,budi ljubav -
jednostavna ljubav.
Onda to nije tvoja ljubav,
ili moja ili bilo cija.
To je jednostavno ljubav.
Kad nisi tamo,
u rukama si jedinog izvora struje:
tada si u ljubavi.
Nisi ti taj koji je zaljubljen.
Ljubav te je okruzila,nestao si.
Postao si samo energija toka."

Osho


Let there be Love…
Kliknite za proširenje...

KOLKO WOLTI TREBA DA BUDE PISE LI, I KOJI SE IZVOR KORISTI, DAL NAIZMJENICNA ILI JEDNOSMJERNA?
 
upadljivo_tih_:
Ovo sve sto ti napisa cista je glupost.
Kad covjek nebi imao strasti - tad bi bio uslovljen (ovim sto si reko da je kontrateza....................БЛА БЛА БЛА............... ovaj post. To ti je treca portivurecnost. Itd. itd.
Kliknite za proširenje...

ово говори о твом поимању свега..везе са животом ...укратко

Реч "страст" (το πάθος) означава патњу (страдање, трпљење) и потиче од глагола "пасхо" (πάσχο), што указује на унутрашњу болест. Према св. Филотеју Синајском, "страшћу се обично назива оно, што се током дужег периода страствено прикрива у души" (Добротољубље, 2. том, стр. 285).

Господ је на многим местима објаснио своје учење ο страстима и оно је забележено у светим Еванђељима. Господ је, одговарајући на питање фарисеја: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих него једу хлеб неумивеним рукама (Мк.7;5), усмерио пажњу на унутрашњег човека: Изнутра, из срца људскога, излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавства, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље. Сва ова зла изнутра излазе и погане човека (Мк.7; 21-23).

Апостол Павле је такође свестан постојања страсти у човековом срцу. Говорећи ο стању које претходи светом крштењу и које представља телесни, плотски живот, он пише: Кад бејасмо у телу, страсти греховне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси (Рим. 7;5). Описујући живот незнабожаца - идолопоклоника, пише: Зато их предаде Бог у срамне страсти (Рим.1;26).

Страсти се, дакле, скривају у души и у читавом бићу изазивају тешке проблеме. Према учењу св. Григорија Паламе, човек, који воли неправду, мрзи своју сопствену душу, подрива и срамоти образ Божији, односно своју душу и "доживљава готово истоветну патњу" као безумници што кидају своја тела. Као што они (безумници) "уништавају своје тело, тако и безаконик најбесрамније скрнави и најжалосније уништава лепоту која се скрива у њему" (Добротољубље, 4. том, стр. 147-148). Страсти су помрачење, скрнављење и затамњење образа, лепоте Божије.

Поред ове поделе, св. Григорије Палама, архиепископ солунски, користи и ону, установљену у епохи старогрчких философа. "Људска душа, иако јединствена, поседује многе силе" (Добротољубље, 4. том, стр. 133). Она се дели на три дела, разумни, вољни и жељни (το λογιστικό, το θυμικό καί τό επιθυμητικό) (исто, стр. 100). Истоветну поделу користи и св. Максим Исповедник. Према овом светитељу, душа поседује три силе: разум, жељу и вољу. Вољни и жељни део сачињавају тзв. страсни део душе, а разум њен разумни део (в. 400 глава.., стр. 90-91). С обзиром да ћемо у наставку развити тему страсти и говорити ο страсном делу душе који је оскрнављен и захтева исцелење, неопходно је да схватимо вољу и жељу. Учењу двојице великих отаца Цркве можемо прикључити и учење аве Доротеја, који, опет, користећи је-дан одломак из учења св. Григорија Богослова, пише да се " душа састоји из три дела: жељног, вољног и разумног" (Φιλοκαλία των νηπτικών καί ασκητικών, Θεσσαλονίκη 1981, τόμος 12ος, стр. 592).

итд....
 
Čovjek je beskonačan. Rasprostranjen je svuda, premda misli da je tijelo i stoga sebe smatra ograničenim. Kada bi se zagledao unutra, u sebe, i doživio svoju dušu u njenoj istinskoj prirodi, shvatio bi da je iznad cjelokupne kreacije. Uzrok pogrešnom poistovjećivanju leži u neznanju kojem posreduje um.
Duša kao duša je beskonačna - nezavisna od tijela i uma - mada, zahvaljujući neznanju, pada pod uticaj uma i postaje "mislilac", poistovjećujući se nekad sa tijelom, nekad sa umom. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje (Iluzije, Neznanja), postoje bezbrojne jedinke. Naizgled ima onoliko jedinki koliko ima umova i tijela. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša, jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. Jedna te ista Duša, sakrivena iza umova prividno različitih jedinki, proživljava kroz njih različita iskustva svijeta oprečnosti. Tako Jedna-u-mnogima, doživljava sebe kao jednu-od-mnogih. Ovo se dešava zahvaljujući uobrazilji, odnosno pogrešnom mišljenju.
Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja impresija koje su se nagomilale u procesu evolucije svijesti. Funkcija svijesti se vremenom izopačila usljed djelovanja impresija manifestovanih u vidu želja. Kroz mnoge živote svijest je sve više pritiskalo breme posljedica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Te posljedice su ograničile opažanje duše. Mišljenje duše nije se moglo probiti kroz ogradu koju su podigle impresije, pa je svijest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo đe je svijest djelimično razvijena, već i kod čovjeka, kod koga je svijest potpuno razvijena.
Progresivna evolucija svijesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čovjeku. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svijesti. Konačni plod evolucije je puna svijest koja odlikuje čovjeka. Ali, čak i ovakva potpuno razvijena svijest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom. Zahvaljujući djelovanju impresija, ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Iako u potpunosti razvijena, sve dok je njeno slobodno djelovanje zakočeno djelovanjem impresija, ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Štaviše, ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen.
Granice svijesti određuju impresije, a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe, dolazi do upojedinjavanja svijesti i njenog usredsrjeđivanja na samu sebe. Upojedinjavanje (individualizovanje) svijesti može se na neki način shvatiti i kao posljedica vrtložnog kretanja želja. Duša se uplete u želje i ne može da se iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. Uobražavajući pomenute barijere, ona samu sebe hipnotiše. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Vezuje se za svoje izolovano postojanj, te u imaginaciji stvara svijet sačinjen od brojnih činilaca, sastavljen od brojnih jedinki, pojedinačnih tijela i umova.
Kada se zraci sunca usmjere kroz prizmu, oni se usljed prelamanja raspršavaju i razdvajaju. Kada bi svaki od ovih zraka posjedovao svijest, smatrao bi sebe odijeljenim od drugih zraka, u potpunosti zaboravljajući da neđe na izvoru, na drugoj strani prizme, njegovo postojanje nije odvojeno. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Nepodijeljena univerzalna Duša zamišlja podijeljenost u sebi i iz te podjele rađa se misao o "ja" i "moje" kao nečem suprotnom od "ti" i "tvoje". Premda je u stvarnosti Duša nepodijeljena i apsolutno jedinstvena, prividno postaje mnogostruka zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. A imaginacija nije stvarnost. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima, daleko je od Istine. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. To je zabluda duše. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. To se zove Maja, ili Neznanje.
 
paramanand:
Čovjek je beskonačan. Rasprostranjen je svuda, premda misli da je tijelo i stoga sebe smatra ograničenim. Kada bi se zagledao unutra, u sebe, i doživio svoju dušu u njenoj istinskoj prirodi, shvatio bi da je iznad cjelokupne kreacije. Uzrok pogrešnom poistovjećivanju leži u neznanju kojem posreduje um.
Duša kao duša je beskonačna - nezavisna od tijela i uma - mada, zahvaljujući neznanju, pada pod uticaj uma i postaje "mislilac", poistovjećujući se nekad sa tijelom, nekad sa umom. Sa ograničenog stanovišta osobe koja nije iskoračila iz područja Maje (Iluzije, Neznanja), postoje bezbrojne jedinke. Naizgled ima onoliko jedinki koliko ima umova i tijela. Iako postoji samo jedna univerzalna Duša, jedinka je ta koja misli da je različita od ostalih jedinki. Jedna te ista Duša, sakrivena iza umova prividno različitih jedinki, proživljava kroz njih različita iskustva svijeta oprečnosti. Tako Jedna-u-mnogima, doživljava sebe kao jednu-od-mnogih. Ovo se dešava zahvaljujući uobrazilji, odnosno pogrešnom mišljenju.
Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja impresija koje su se nagomilale u procesu evolucije svijesti. Funkcija svijesti se vremenom izopačila usljed djelovanja impresija manifestovanih u vidu želja. Kroz mnoge živote svijest je sve više pritiskalo breme posljedica neprekidnog nizanja raznih iskustava. Te posljedice su ograničile opažanje duše. Mišljenje duše nije se moglo probiti kroz ogradu koju su podigle impresije, pa je svijest postala bespomoćnim zatočenikom uobrazilja koje je projektovalo njeno pogrešno mišljenje. Krivotvorenje misli prisutno je ne samo tamo đe je svijest djelimično razvijena, već i kod čovjeka, kod koga je svijest potpuno razvijena.
Progresivna evolucija svijesti započeta na nivou kamena svoj vrhunac doživljava u čovjeku. Istorija evolucije je istorija postupne evolucije svijesti. Konačni plod evolucije je puna svijest koja odlikuje čovjeka. Ali, čak i ovakva potpuno razvijena svijest nalik je na ogledalo pokriveno prašinom. Zahvaljujući djelovanju impresija, ona ne odražava jasno i pravo znanje o prirodi duše. Iako u potpunosti razvijena, sve dok je njeno slobodno djelovanje zakočeno djelovanjem impresija, ona ne odslikava istinu već izmišljenu konstrukciju. Štaviše, ne može da se pruži izvan rešetaka svojih želja i zbog toga joj je domet ograničen.
Granice svijesti određuju impresije, a njeno funkcionisanje se odvija po diktatu želja. Zahvaljujući željama koje teže da zadovolje same sebe, dolazi do upojedinjavanja svijesti i njenog usredsrjeđivanja na samu sebe. Upojedinjavanje (individualizovanje) svijesti može se na neki način shvatiti i kao posljedica vrtložnog kretanja želja. Duša se uplete u želje i ne može da se iskobelja iz ograničene individualnosti sačinjene od želja. Uobražavajući pomenute barijere, ona samu sebe hipnotiše. Ona vidi sebe kao ograničenu i izdvojenu od ostalih jedinki. Vezuje se za svoje izolovano postojanj, te u imaginaciji stvara svijet sačinjen od brojnih činilaca, sastavljen od brojnih jedinki, pojedinačnih tijela i umova.
Kada se zraci sunca usmjere kroz prizmu, oni se usljed prelamanja raspršavaju i razdvajaju. Kada bi svaki od ovih zraka posjedovao svijest, smatrao bi sebe odijeljenim od drugih zraka, u potpunosti zaboravljajući da neđe na izvoru, na drugoj strani prizme, njegovo postojanje nije odvojeno. Tako se i jedinstveno Biće spušta u područje Maje i poprima višestrukost koja zapravo ne postoji. Nepodijeljena univerzalna Duša zamišlja podijeljenost u sebi i iz te podjele rađa se misao o "ja" i "moje" kao nečem suprotnom od "ti" i "tvoje". Premda je u stvarnosti Duša nepodijeljena i apsolutno jedinstvena, prividno postaje mnogostruka zahvaljujući radu njene sopstvene imaginacije. A imaginacija nije stvarnost. Čak i u svojim najuzvišenijim uzletima, daleko je od Istine. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. To je zabluda duše. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. To se zove Maja, ili Neznanje.
Kliknite za proširenje...

Najzad neko na ovom forumu da razume.Svaka cast,slazem se.
 
Malo o Jungu :

Arhetip – arhaicni ostatak...

Arhetip je Jungov hipotetički konstrukt koji označava sveopšti, nasleđeni okvir celokupnog iskustva. To su urođeni obrasci mišljenja, osećanja i delanja nastalih kao rezultat vekovima taloženog iskustva brojnih generacija predaka.
U širem smislu, prvobitni model, prototip, prauzor ili pratip. Arhetip je osnovna strukturalna i dinamička jedinica kolektivnog nesvesnog. Može se proučavati preko svojih manifestacija na kolektivnom planu (u mitskim slikama i simbolima, religijskim dogmama, pesničkim slikama, ritualima itd.) i na individualnom (u snovima, vizijama, simptomima i parapsihološkim doživljajima). Najpoznatije arhetipske predstave su: Persona, Senka, Anima, Animus, Mana – ličnost i Sopstvo. Funkcija arhetipa je da pojedincu olakša snalaženje u životno važnim, kriznim situacijama.



1.Persona je kolokvijalno: osoba, pojedinac, lice, ličnost. U filozofiji i teologiji, stvorenje koje ima individualnost, razum, moralnu svest i slobodnu volju. U pravu, svako lice koje je steklo prava i koje je kadro da preuzima obaveze. U Jungovoj kompleksnoj psihologiji, izraz se odnosi na površinski sloj ličnosti, na njenu fasadu koja je okrenuta drugim ljudima. Svaki čovek poseduje personu ili masku, koja štiti njegovu pravu ličnost od pogleda i pritisaka spoljnjeg sveta. Ona je posrednik između ličnosti i socijalne sredine.
2. Senka je prema Jungu, deo identiteta ličnosti, koji svesno Ja ne prihvata i kojeg se stidi. Psihičke osobine, koje čovekovo Ja ne priznaje kao svoje, bivaju potisnute u nesvesno, gde se formira inferiorni „tamni” deo ličnosti koji se naziva senka. Zato Jung senku definiše kao sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne priznaje da jeste.
3. Anima je, u Jungovoj analitičkoj psihologiji, arhetip društvenog života i ženskosti u nesvesnom kod muškarca, stečen kroz istorijsko iskustvo odnosa muškaraca sa ženama, ali i kao individualni sadržaj, razvijen kroz proces individuacije. Ženski princip – anima nalazi se u svakom muškarcu. Ona obuhvata i personifikuje materinski Eros, odnosno psihičke kvalitete kao što su intuicija, slutnja, ćudljivost, sklonost iracionalnom.
4. Animus je arhetip muškog lika u nesvesnom delu ličnosti žena, stečen kroz istorijsko iskustvo žena u odnosima sa muškarcima, ali i kroz proces individuacije konkretne ličnosti. U psihodinamskoj teoriji K. Junga muški aspekt ženske ličnosti koji nastaje akumuliranim iskustvom žena u odnosima sa muškarcima. On posreduje između svesnog „Ja” žene i njoj nepoznate vlastite unutrašnjosti, njenog ličnog i kolektivnog nesvesnog.
5. Mana-ličnost je dominanta kolektivno nesvjesnog, poznati arhetip moćnog heroja, poglavice, čarobnjaka ili sveca. Ovladavanje manom od strane principa Ja predstavlja sposobnost održavanja realiteta (osvješčivanja zahtjeva kolektivnog nesvjesnog) i kanaliziranja energije mane u kreativne svrhe. Suprotno, ukoliko mana ovlada našim Ja i našom svješću postoji opasnost psihoze u kojoj čovjek na paranoidan način izjednačava s pojedinim herojima, svecima i sl...


6. Sopstvo – arhetip Boga ( srediste sveukupne, celovite, svesne i nesvesne licnosti )






Ličnost se, po Jungu, razvija tokom celog svog života, ali je on posebnu pažnju posvetio procesu duhovnog razvoja u drugoj polovini života, kada se težište ličnosti pomera sa ja na Sopstvo. Ovaj put spontanog samorazvoja i samoupotpunjavanja, na kojem se ličnost susreće sa svojom Personom, Senkom, Animom/Animusom i Mana—ličnošću, Jung je nazvao individuacijom. Ličnost je samoregulativni sistem koji se razvija pomoću mehanizma kompenzacije, kojim neprestano stremi sve potpunijoj ravnoteži.



“ Ličnost se na tegobnom putu poniranja u sebe samu i vlastito nesvesno, odnosno tokom procesa samorazvoja ili individuacije, susreće sa arhetipovima Senke, Persone, Anime / Animusa, Mudrog starca dok ne dospe do svog unutrašnjeg središta do arhetipa Sopstva koji je ujedno i arhetip Boga, imago Dei. Ovaj složen i rizičan proces duhovnog sazrevanja i unutrašnje metamorfoze ličnosti Jung je otkrio dešifrujući teško razumljive starokineske i srednjovekovne arapske i evropske alhemijske tekstove u kojima su se ponavljali zagonetne reči i izrazi lapis, prima materia, solve et coagula, Mercurius. Veliki trud odgonetanja ovih hermetičkih tekstova urodio je plodom. U njima alhemičari, opisujući proces transmutacije, pretvaranja prvobitne materije u zlato, zapravo simboličkim jezikom govore o unutrašnjem duhovnom preobražaju ličnosti i dostizanju celovitosti, potpunosti. « Nin

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Mana - licnost ( Jung ) – energetsko telo… ( by me )

Sopstvo ( Jung ) – Jedno, Tao, ravnoteza, prapocetak … ( by me )


'' POSTOJI PROSTOR GDE NEMA MUSLIMANA , HRISCANA...
gde sve je muzika...» Rumi
 
paramanand:
Ovo se dešava zahvaljujući uobrazilji, odnosno pogrešnom mišljenju...
Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja impresija koje su se nagomilale u procesu evolucije svijesti. Funkcija svijesti se vremenom izopačila usljed djelovanja impresija manifestovanih u vidu želja. Kroz mnoge živote svijest je sve više pritiskalo breme posljedica neprekidnog nizanja raznih iskustava...
Te posljedice su ograničile opažanje duše. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. To je zabluda duše. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. To se zove Maja, ili Neznanje.
Чему све ово води?
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
 
kojica:
paramanand:
Ovo se dešava zahvaljujući uobrazilji, odnosno pogrešnom mišljenju...
Pogrešno mišljenje nastaje zbog uplitanja impresija koje su se nagomilale u procesu evolucije svijesti. Funkcija svijesti se vremenom izopačila usljed djelovanja impresija manifestovanih u vidu želja. Kroz mnoge živote svijest je sve više pritiskalo breme posljedica neprekidnog nizanja raznih iskustava...
Te posljedice su ograničile opažanje duše. Iskustva koja duša prikuplja u okviru zasebnog ega su prividna. To je zabluda duše. Iz imaginacije univerzalne Duše rađaju se mnoge jedinke. To se zove Maja, ili Neznanje.
Чему све ово води?
Kliknite za proširenje...

Zaključku da je naša duša nesavršena i podložna zabludama koje prima iz spoljnog sveta (a sve zbog želja). Jedini način da "usavršimo" dušu jeste da se pročistimo od želja iliti da razvijemo sopstvenu svest tako da ona tačno prepozna šta je uobrazilja a šta istina.
Valjda.:roll:
Ima to veze sa onom našom pričom o međusobnom saplitanju misli i emocija, Kojice.
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
 
Borac za prava zivotinja:
Zaključku da je naša duša nesavršena i podložna zabludama koje prima iz spoljnog sveta (a sve zbog želja). Jedini način da "usavršimo" dušu jeste da se pročistimo od želja iliti da razvijemo sopstvenu svest tako da ona tačno prepozna šta je uobrazilja a šta istina.
Valjda.:roll:
Ima to veze sa onom našom pričom o međusobnom saplitanju misli i emocija, Kojice.
Kliknite za proširenje...

Опет ти са саплитањем...:D Ево, ја попуштам... ко се саплиће нека се саплиће, ја ништа против немам...

Мени само ток претходне приче није био јасан... толико незнање које се годинама акумулира, морало би да изазове много веће последице... а ни смисао не видим у томе, никакав... Но то бих волела да ми Парамананд објасни...
 
kojica:
Опет ти са саплитањем...:D Ево, ја попуштам... ко се саплиће нека се саплиће, ја ништа против немам...

Мени само ток претходне приче није био јасан... толико незнање које се годинама акумулира, морало би да изазове много веће последице... а ни смисао не видим у томе, никакав... Но то бих волела да ми Парамананд објасни...
Kliknite za proširenje...
Dobra primedba. Problem je u shvatanja arhetipa i njegovog porekla. Ja sam ubeđen da arhetip nisu naslage mišljenja nataložene evolucijom. Po meni, arhetip je deo genskog koda. E sad, konkretni doživljaji sigurno utiču na izmene u genkom kodu. (Objasnio sam to na nekoj temi, videću kojoj).
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top