duga posle kishe...

M

malecka

Aktivan član
Poruka
1.333
ovaj topic je namenjen iskljucivo osobama koje su prezivele pakao od veze...

koliko vam je vremena trebalo da vratite poverenje u muskarce, posle ,recimo, emotivnog zlostavljanja od istih, pa prijatelja koji u stvari pokusavaju da vas smuvaju i td.? i na koji nacin ste uspele da dignete glavu i udjete u novu vezu...?
 
Prvo i osnovno je da zivis svoj bol,nemoj ga potiskivati jer ce te sacekati pre ili kasnije,druga stvar a to zavisi kakva si osoba pitanje je da li upoznavanje sa novim ljudima moze pomoci,mislim da li si od onih koje nikako ne mogu podneti misao da budu same ili od onih koje zele da vreme ucini svoje.
Ja sam od ovih drugih bila,znaci nerviralo me svako moguce upoznavanje od strane drugarica sa nekim ko bi mi pomogao da prebolim.Vreme je ucinilo svoje,a kad se bude pojavio neko novi znaces i sama da je to to.O vremenskom periodu koji je potreban ne govorim jer mislim da je to krajnje individualno,da zavisi i od same osobe i od veze kakva je bila,koliko je trajala....samo glavu gore,ko zna zasto je to dobro,mozda on nije onaj pravi vec samo prilika kroz koju te zivot uci nekim stvarima.
Pozdrav1
 
malecka:
ovaj topic je namenjen iskljucivo osobama koje su prezivele pakao od veze...

koliko vam je vremena trebalo da vratite poverenje u muskarce, posle ,recimo, emotivnog zlostavljanja od istih, pa prijatelja koji u stvari pokusavaju da vas smuvaju i td.? i na koji nacin ste uspele da dignete glavu i udjete u novu vezu...?
Kliknite za proširenje...

Mozda nisam bas tipicna, ali bez obzira na sve promasaje i uplitanja u besmislene veze, nikada nisam gubila poverenje u muskarce! Zapravo, nikad, ali bas nikad nisam jednog mesala sa drugim niti tudje "grehe" pripisivala nekom buducem...
Ali, uvek je trebalo da prodje dosta vremena da sve prezivim i prozivim. Najvecu "pomoc" su tu imali papir i olovka, sto je neki moj "ventil".
Vreme je tu vrlo relativno, zaista ne znam od cega sve zavisi koliko oporavak traje, ali verujem da svaka veza i isvaki promasaj jesu samo put do shvatanja i prihvatanja same sebe, kao i pronalaska onoga sto trazimo.
U principu, onda kad smo spremni - nova osoba se pojavljuje...
 
Kao sto je rekla dr. prvo i osnovno je da moras ziveti svoj bol!
Ja sam potiskivala taj bol, bila sam strasno sujetna i htela sam se potpuno sama izboriti sa situacijom....no to ne moze bash tako.Nagomilalo se mnostvo negativnih emocija...koje su imale za rezultat potpuni izostanak reakcija na suprotni pol, vezu, sex, ljubav...i to je dosta dugo trajalo! Napominjem da sam ja bila svesna sta takvo stanje nosi sa sobom i da se klin klinom izbija ali....rekoh...
No, dobro vreme je proslo, svakako nosi sa sobom promene....nisam se upustila u sledecu vezu, ali i nakon toliko vremena ja ne zelim vezu, nego samo nesto kratko, brzo, nepotpuno, pokusaje, iskrice...ajmo reci zelim nekog neznanca koji ce odneti sve moje terete...
Mogu pretpostaviti kako se ti osecas...zato bi moj savet bio da se opustis, das krila svojim zeljama i isprobas sebe u necem novom, tek toliko da vidis kako ti na sve to reagujes, sta ti stvarno treba
 
ono sto me je bacilo u ocajanje je cinjenica da ni likovi sa kojim sa bila ql ortakinja nisu bili bas fini prema meni kad smo se smuvali, tj. posle raskida /bila sam u kratkim vezama sa nekim prijateljima/... mislim, odlicno je neko rekao da treba sebe da upoznajem kroz te stvari. mene izjedaju one nedorecenosti koje su ostale izmedju mene i mojih ortaka, nijedan me nije udostojio odgovora na par pitanja koja sam zelela da im postavim...

i naravno najmucnije mi je da prihvatim taj period zivota /vezu u kojoj sam bila maltretirana/ kao sopstvenu proslost! ono, bilo mi je grozno, a lik nije hteo da me pusti da odem od njega... i tako smo se vucarali... bilo je tu i poqsaja samoubistva,naravno,... sad sam pametnija pa trpim & borim se...

jedina olaksavajuca je okolnost sto sam jos deriste, kao i akteri... ;)
 
Anonymous:
Kao sto je rekla dr. prvo i osnovno je da moras ziveti svoj bol!
Ja sam potiskivala taj bol, bila sam strasno sujetna i htela sam se potpuno sama izboriti sa situacijom....no to ne moze bash tako.Nagomilalo se mnostvo negativnih emocija...koje su imale za rezultat potpuni izostanak reakcija na suprotni pol, vezu, sex, ljubav...i to je dosta dugo trajalo! Napominjem da sam ja bila svesna sta takvo stanje nosi sa sobom i da se klin klinom izbija ali....rekoh...
No, dobro vreme je proslo, svakako nosi sa sobom promene....nisam se upustila u sledecu vezu, ali i nakon toliko vremena ja ne zelim vezu, nego samo nesto kratko, brzo, nepotpuno, pokusaje, iskrice...ajmo reci zelim nekog neznanca koji ce odneti sve moje terete...Mogu pretpostaviti kako se ti osecas...zato bi moj savet bio da se opustis, das krila svojim zeljama i isprobas sebe u necem novom, tek toliko da vidis kako ti na sve to reagujes, sta ti stvarno treba
Kliknite za proširenje...

- kao da slusam sopstvene misli...! ne mogu da se oslobodim straha...
 
To da li mozes nekom verovati....to se nikad ne zna, cak i sami sebe ponekad iznenadimo!
Nemoj da se opterecujes time...pozeli nekog 8) (ne prijatelja!), neko ce te pozeleti...opusti se i ne misli na obecanja, veze....to je privilegija novog...
 
Anonymous:
To da li mozes nekom verovati....to se nikad ne zna, cak i sami sebe ponekad iznenadimo!
Nemoj da se opterecujes time...pozeli nekog 8) (ne prijatelja!), neko ce te pozeleti...opusti se i ne misli na obecanja, veze....to je privilegija novog...
Kliknite za proširenje...

-bas je smesna forica "pozeli nekog /ne prijatelja!/" :lol: :lol: :lol: moja divna snajkica je prvo bila prijateljica sa mojim bratom, pa sam se ponadala da ce ista fora i kod mene upaliti... al' avaj! moracu da smislim nesto novo za "porodicne legende"... :wink:
 
Koliko mi je bilo potrebno vremena da povratim poverenje u muskarce? Mislim da jos uvek nisam to uspekla u potpunosti. Kako sam prezivela pakao od veze? U pocetku mi nije bilo lako,zatvorila sam se medju cetiri zida sto je bilo pogresno. Prisecala sam se samo lepih trenutaka koje sam dozivela sa njim. Imam tu srecu da su oko mene stvarno divni prijatelji,osobe na koje mogu da se oslonim,koje su uvek tu (kao i ja za njih naravno). Na njihovo insistiranje smo izasli jedno vece,pa drugo,trece... Zapostavila sam studiranje zbog njega,sto je takodje bilo potpuno pogresno. Drugarica me je bukvalno odvukla na predavanja. Jedan drug me je cak i zaposlio (kako bih se osecala korisno,kupila sebi neku krpicu... itd.). Krajem jula sam otisla na more sa drustvom na mesec dana. Pocela sam polako da shvatam neke stvari. Prozivljavala sam ponovo sve ruzne i bolne trenutke iz dugogodisnje veze (a bilo ih je koliko i lepih,mozda i vise samo sto tada nisam bila svesna i nisam mogla realno da gledam na stvari.Ne kazu bez razloga da je ljubav slepa :wink: .).Sada ne mogu sama sebi da objasnim zasto sam prelazila preko uvreda i ponizavanja. Kada ga sretnem,okrenem glavu na drugu stranu jer jednostavno ne mogu vise da ga gledam. Najbolji recept je- PUSTI DRUSTVO DA TI SE UVUCE U KUCU!!!
 
Kroz nas zivot prolaze mnogi, neki ostavljaju svoje pecate, neki ne!
Niko nije vredan da zbog njega ubijes svoju licnost. Ako si ga mnogo volela i ako je bilo lepih trenutaka, seti ih se, ponekad, sa osmehom, ali oko tebe ima jako puno muskaraca koji te cekaju!
To da vreme leci sve-je istina!
Nema univerzalnog pravila za sve, ali, izlazi, druzi se, radi, probaj i da radis na sebi sto vise, obrazuj se, idi na fizicke vezbe, promeni se.
A, sledeci ce doci i brze nego sto mislis i znaces da si spremna-osetices ga!
Srecno!
 
Kada sam prvi put bila ostavljena, bilo je to najbolnije iskustvo u mom zivotu. Tada sam mislila da bol nikada nece proci. Iako se sada toga stidim, moram da priznam da sam i ja tada pomisljala na samoubistvo. I upravo me je bolelo TO sto zaista ne znam zasto sam bila ostavljena. Nikada me nije udostojio "doticni" ODGOVORA. A ja sam ga tada tako naivno i toliko cisto volela.
Istina je da vreme leci SVE. Sada kada pogledam sama se sebi nasmejem. Valjda je sve to moralo da bude tako.
Dosle su tu druge veze, necu lagati svaki rastanak boli, mozda manjeg intenziteta ali ipak BOLI.
Razocarana u ljude resila sam da se povucem. Par godina mog zivota bio je samo sveden na studije, posao i kucu. Bilo je tu i dalje izlazaka, udvaranja... ali ja vise nisam mogla ponovo i ponovo da prolazim kroz sve to.
Kada sam napokon se suocila sa svojim strahovima, razocarenjima, ponizavanjima i odlucila da uopste nije toliko strasno ziveti sam. Da je na ovom svetu toliko ljudi samo i da ako vec ne mogu da se ostvarim kao necija ljubav, devojka, zena, majka... Ja sam resila da se posvetim svojem unutrasnjem JA, svojoj karijeri, svom hobiju (slikanju) itd.
Kao da je sam Bog gledao i poslao mi zaista pravog princa iz bajke. Ljubav je sama naisla (za tri godine ni jedna svadja izmedju nas). Svuda idemo zajedno i sve radimo zajedno. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da je on zaista PRAVI.
Hocu da ti kazem da iako tebi sada sve izgleda crno i bez obzira na sve sto ti se desava i sto ti sada mozda u to ne verujes, jer nisam verovala ni ja, prava ljubav ce zaista doci, bez ikakve sile, bez ikakve zurbe, onda kada se ti budes najmanje nadala.
Opusti se, uzivaj u zivotu, posveti se sebi....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top