Drzavni i nacionalni interesi ne postoje

U komunizmu su ljudi umirali od gladi.

https://iask.ai/q?mode=question&opt...++indigenous+people+under+rule+of+capitalist+

Да, кроз историју капитализма било је случајева масовног гладовања и смрти од глади, чак и у земљама које се сматрају капиталистичким или су под капиталистичким утицајем. [1]Ови догађаји су сложени и често су резултат споја фактора, укључујући економске политике, друштвене неједнакости, политичку нестабилност, еколошке катастрофе и сукобе, а не искључиво самог економског система. Међутим, критичари капитализма често указују на ове догађаје као доказ урођених мана система или његовог неуспеха да заштити рањиве популације.

Према www.iAsk.Ai - Питајте AI:

Ево неколико значајних случајева, укључујући оне у САД, Великој Британији и међу аутохтоним становништвом под капиталистичком владавином:

Сједињене Америчке Државе​

Иако су Сједињене Државе високо развијена капиталистичка нација, било је периода тешке несигурности у снабдевању храном и глади, посебно током економских падова и међу маргинализованим заједницама.

  • Велика депресија (1929-1939): Током овог периода, широко распрострањена незапосленост и сиромаштво довели су до значајне глади и неухрањености широм земље. Иако је директне смртне случајеве од глади тешко прецизно квантификовати, примећене су болести повезане са неухрањеношћу и повећане стопе смртности.[2]„Пешћана посуда“, тешка суша која је погодила Велике равнице током исте ере, погоршала је несташицу хране за многе пољопривредне заједнице, приморавајући на масовне миграције и доприносећи широко распрострањеном сиромаштву и глади.[3]
  • Аутохтоно становништво: Ширење капитализма и колонијалне политике у Сједињеним Државама имало је разарајуће последице по аутохтоне народе. Присилно пресељење са земље предака, уништавање традиционалних извора хране (попут бизона) и затварање у резервате често су доводили до екстремног сиромаштва, несташице хране и широко распрострањене глади.[4]На пример, током краја 19. века, многа племена америчких староседелаца су доживела озбиљну несташицу хране и глад због политике владе САД усмерене на њихово покоравање и нарушавање њиховог традиционалног начина живота.[5]Масакр код Вундед Нија 1890. године, иако је био директан чин насиља, догодио се у контексту екстремне сиромаштва и глади међу народом Лакота.[6]

Уједињено Краљевство​

Велика Британија, пионир индустријског капитализма, такође је доживела периоде масовне глади и несташице, посебно током ране индустријализације и на својим колонијалним територијама.

  • Велика глад у Ирској (1845-1849): Док је Ирска била под британском влашћу и интегрисана у капиталистички економски систем тог времена, ова глад је очигледан пример масовног гладовања. Куга кромпира уништила је примарни извор хране за велики део становништва.[7]Међутим, озбиљност глади је знатно погоршана политикама британске владе, која је давала приоритет извозу других прехрамбених производа из Ирске, одржавала високе закупнине и спроводила неадекватне напоре за помоћ.[8]Процењује се да је милион људи умрло од глади и болести , а још милион је емигрирало, што је значајно смањило становништво Ирске.[9]
  • Крчење горја (крај 18. до средине 19. века): У Шкотској, крчење горја је подразумевало присилно расељавање закупаца са њихове земље од стране аристократских земљопоседника како би се направило место за профитабилније овчарство.[10]Ова капиталистички вођена пољопривредна трансформација довела је до широко распрострањеног сиромаштва, оскудице и глади међу обесправљеним горштацима, приморавајући многе да емигрирају или се суоче са глађу.[11]

Аутохтони народи под капиталистичком владавином (општи случајеви)​

Ширење европских колонијалних сила, вођено капиталистичким мотивима као што су вађење ресурса, стицање земљишта и ширење тржишта, често је резултирало расељавањем, експлоатацијом и гладовањем аутохтоног становништва широм света.

  • Колонијална Индија (британска владавина): Британска колонијална владавина у Индији, коју карактеришу политике усмерене на екстракцију ресурса, узгој усева за трговину (као што су индиго и памук) и високо опорезивање, допринела је бројним гладима.[12]Иако су суше и неуспеси усева били природне појаве, британска политика је често погоршавала њихов утицај, што је довело до милиона смртних случајева.[13]Значајније глади укључују Велику глад од 1876. до 1878. године , у којој је, према проценама, погинуло 5,5 до 10,3 милиона људи , и Бенгалску глад из 1943. године , у којој је, према проценама, погинуло 3 милиона људи .[14] [15]У овом другом случају, ратна политика и преусмеравање ресурса од стране британске администрације се широко наводе као главни фактори који доприносе.[16]
  • Аустралијски абориџински народи: Британска колонизација Аустралије довела је до протеривања абориџинских народа са њихових традиционалних земаља, уништавања њихових извора хране и уношења болести.[17]Ови фактори, у комбинацији са насиљем и занемаривањем, довели су до широко распрострањене глади, неухрањености и значајног пада броја становника међу абориџинским заједницама, посебно током 19. и почетком 20. века.[18]
  • Афричке колоније: Широм разних афричких колонија под европским капиталистичким силама, наметање економија усјева за производњу готовине, присилни рад и отуђење земљишта пореметили су традиционалну пољопривреду за животне услове и системе исхране.[19]Ово је често довело до несташице хране и глади, посебно у комбинацији са еколошким изазовима или политичком нестабилношћу. Слободна Држава Конго под краљем Леополдом II од Белгије, иако није била директна глад, доживела је милионе смртних случајева од присилног рада, насиља и болести, при чему је недостатак хране био значајан фактор у укупној смртности.[20]
Ови примери илуструју да, иако капитализам може покренути економски раст и иновације, његова историјска примена је, у различитим контекстима, била повезана са условима који су довели до масовног гладовања и смрти од глади, посебно када је била комбинована са колонијалном експлоатацијом, друштвеном неједнакошћу и неадекватним управљањем.
 
Metafore za rezultante interesa pojedinaca i grupa ljudi.

U slobodnijim zapadnim drustvima te rezultante se formiraju sa vecim uplivom 'odozdo-nagore' sistema.

U vasim istocnim i juznim despotijama, te metafore su druga rec za fasisticko nametanje 'odozgo-nadole'.

Sa tim u vezi, potpuno je besmisleno vase uporedjivanje interesa zapadnih drzava, sa istocnim despotijama.

Posto su to metafore, znace razlicite stvari, u zavisnosti od konteksta drustva.

U vasim istocnim despotijama, te metafore sakrivaju fasizam.

Управо тај уплив одоздо на горе је национални интерес. Тако је данас кровни национални интерес Србије збацивање с власти Вучића и напредњачке мафије.

Дакле, национални интерес постоји.
 
Управо тај уплив одоздо на горе је национални интерес. Тако је данас кровни национални интерес Србије збацивање с власти Вучића и напредњачке мафије.

Дакле, национални интерес постоји.
Nacionalizam je uglavnom u 19 veku nastao na tome sto ti pricas.

Bio je uglavnom liberalna ideja nastala odozdo-nagore.

Danas je nacionalizam potpuno, ali potpuno zagadjen blatom odozgo-nadole sistemom, nepovratno izgubljen u istoriji ideja.

Nema mu spasa.

To posebno vazi za udbaska blata od drustva kakvo je nase.
 
Mala skola teorija drustvenih nauka za Srbe.

Ovoga puta moze i teorije politicke nauke.

Dakle, Drzavni i nacionalni interesi su METAFORE!

Posto vecina ljudi u Srbiji, zbog svog potpunog analfabetizma i pomahnitalosti misli da su drzave i nacije neki fizicki entiteti sa centralnim nervnim sistemom, pa izraze 'nacionalni i drzavni interes' dozivljavaju bukvalno bioloski, a ne kao metaforu, potrebno ih je nauciti.

Dakle, TO SU JEBENE METAFORE!!!
Типичан пропагандни дискурс у облику „научног објашњења“ -односно, покушај да се сложен политички појам (државни и национални интерес) сруши и то наравно не помоћу анализе, него подсмехом и дисквалификацијом. :mazi: :bljak:


„Државни и национални интереси су метафоре.“
суштина је шта аутор ове теме ,жели да постигне том тврдњом ?:mazi:

Кад неком народу (у овом случају Србима) кажеш да су „државни и национални интереси само метафоре“, у контексту где се тај народ бори за свој опстанак, идентитет и институције — ти, у суштини, одузимаш легитимитет самом појму заједничког циља.

То није нека поткована чињеницама и доказима поента, него идеолошка операција:
убеди народ да не постоји заједнички интерес -сведи све на индивидуализам и личну корист - добиј друштво које се не може организовати, нити бранити.


Нико али баш нико у Сарајеву или Загребу не пише
:

„Босански / хрватски национални интерес је метафора.“
Напротив - код њих се државни интерес сматра светом обавезом.


Зато овакви текстови, кад се појаве код Срба, делују као усмерена деморализација - напад који делује паметно, а у суштини руши сам темељ колективног идентитета.

Није први пут, ово је типичан титоистички наратитв који примењују само код Срба...

Овај текст није само арогантан - он је идеолошки опасан у контексту српске стварности.
Под плаштом тобож неког „научног просвећивања“, он ради на де-национализацији свести
типично антисрпски :bljak::mazi:
 
Nacionalizam je uglavnom u 19 veku nastao na tome sto ti pricas.

Bio je uglavnom liberalna ideja nastala odozdo-nagore.

Danas je nacionalizam potpuno, ali potpuno zagadjen blatom odozgo-nadole sistemom, nepovratno izgubljen u istoriji ideja.

Nema mu spasa.

To posebno vazi za udbaska blata od drustva kakvo je nase.

Наравно, овде код нас нема идеје која није злоупотребљена од стране службе (назовимо то тим именом) и потпуно обесмишљена.
 
Ili ako bih gledao da spajam, to bi bio domanovic, sve ce to narod pozlatiti, cutanje je zlato i glava secera i alija dzerzelez od andrica i Dr od nusica i pesma o vasi ladackom, kraca je od romana...ali se secam da sam citao neki roman o tome, ne mogu da se setim sad koji ...ali pesma o vasi ladackom je skracena verzija..
Ovo su pravi redpillovi za srpsku desnicu, ali neće ona da sluša to, istina je gorka.
 
Mala skola teorija drustvenih nauka za Srbe.

Ovoga puta moze i teorije politicke nauke.

Dakle, Drzavni i nacionalni interesi su METAFORE!

Posto vecina ljudi u Srbiji, zbog svog potpunog analfabetizma i pomahnitalosti misli da su drzave i nacije neki fizicki entiteti sa centralnim nervnim sistemom, pa izraze 'nacionalni i drzavni interes' dozivljavaju bukvalno bioloski, a ne kao metaforu, potrebno ih je nauciti.

Dakle, TO SU METAFORE!!!
Državni interesi postoje...ali..... :rotf:
 

Back
Top