eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Знам да си ГЛАДАН... црвени бандити пате од ликорексије...
Ево мало да се едукујеш
У СУСРЕТ... РАДОСТИ ВАСКРСА
Часлав М. Дамјановић, 11.04.2011, СРПСКЕ НОВИНЕ -Торонто
+++
Средином априла 1941. године Дража Михаиловић је ‘’у околини Дервенте и Добоја у Босни, на коверти, у којој му је по куриру мајору Љубичићу достављено наређење Врховне Команде да обустави борбе са Немцима јер је потписана капитулација – једноставно написао'’:
‘’Не признајем капитулацију југословенске војске.'’
‘’И курира са тим наређењем вратио је од куда је и дошао.'’
‘’Тога тренутка Дража Михаиловић је кренуо на историјски пут, пробијајући се у правцу Србије, према Равној Гори и од тада почиње једна нова епоха.'’(1)
Да је Дража написао ове речи на коверти на којој му је достављено наређење да се преда, да је осим чувених речи ‘’не признајем капитулацију'’ додао и речи ‘’југословенске војске'’, да су те две речи логичне јер је његов одговор био одговор војника који је под заклетвом да брани отаџбину а наређено му је да се преда… сматрам да су те чињенице мање важне. Важно је да је Дража, као војник, и то као Српски Војник, одговорио оно што му војничка заклетва – али такође и заклетва Вери и Нацији – налажу, и да је то учинио свесно, рационално, и поштено… и да је од тога важније да том својом одлуком Дража не само да јесте ‘’кренуо на историјски пут'’ – већ је наставио – наставио Историјску Неминовност Српског Родољубља на уској Божијој стази Правде и Истине. Међутим, сматрам најважнијим да је и са тим речима Дражиног Српства, и са претходним речима Српства Српског Народа ‘’Боље гроб него роб'’, и са Српством Равне Горе којима се она спонтано узвинула из једногласја Националног Духа и Српства Српског Народа и Драже – да тим речима Српство као Нација јесте доиста закорачило у ‘’једну нову епоху'’.
Пре него се дефинише да ли је та ‘’нова епоха'’ уопште нова, мора се са радошћу истаћи да ‘’Равногорски Глас'’ данас – наглашавам данас – схвата врло тачно да се ‘’Дража, управо, сукобио не само са окупатором као таквим, него и са три убитачне и мрачне идеологије: нацистичком, фашистичком и комунистичком, које jeсу искључиво имале за циљ да завладају, да покоравају и убијају физички и духовно'’, и које јесу имале још од пре рата ‘’спремљене огромне политичке и пропагандне апарате и организоване армије истренираних агената'’, и да у тој ситуацији Дража јесте ‘’морао поред улоге војсковође'’, преузме ‘’и улогу националног политичара и државника, и то без икаквог припремљеног политичког апарата'’ – и да основу своје борбе, онако како му је налагао Дух Српства, јесте ‘’ослонио на високу националну народну свест'’, на ‘’народну љубав према слободи'’, на народни ‘’косовски дух и српску традицију'’ и народну девизу ‘’За Крст часни и слободу златну'’, и на принцип ‘’туђе нећемо, своје не дајемо'’ – обједињених у Српском Народу у којем баш зато и данас трају ‘’национални темељи Народног равногорског покрета'’ и ‘’Равногорско Слободарство.'’
Међутим, иако јесте итекако тачно да ‘’ми знамо да су Савезници учинили фаталну грешку напуштањем свога верног савезника и пријатеља'’ – закључци да ‘’не знамо'’ и да се ‘’још дуго неће сазнати истина: зашто су то управо учинили?'’ и шта је ‘’био мотив у зениту мозга ових одговорних државника?'’(2) – сматрам да се данас то ‘’не знамо'’ мора променити – јер је данас очигледно да ‘’државници'’ који јесу починили ‘’фаталну грешку'’ – нису били ‘’одговорни'’! Наиме, нису били одговорни нити према истини ратних збивања, нити према доприносу успешности рата, нити према праведности циљева рата, нити према праведности послератног света. Насупрот тој злочиначкој неодговорности – били су уместо тога ‘’одговорни'’ лажи и расистичкој мржњи, у чему су очигледно били здружени и такозвани победници и такозвани поражени. У овој здруженој завери у којој је страдао и страда послератни свет, наравно најтрагичнија је издаја Српске нације, Равне Горе, Равногорске Србије, и опстанка и будућности Срба – од стране здружене завере. Међутим, уколико је уопште могуће да нешто буде важније од таквог издајства – још је важније да се данас разлог те издаје – зна.
Разлог није никаква ‘’фатална грешка'’ – никаква заблуда – напротив:
Разлог је мржња!
И то расистичка мржња – која траје здруженим садизмом којем је циљ истребљење Српске нације, ликвидација њеног постојања и ликвидација Српске Државе…
…већ крајем априла 1941. године Њујорк Тајмс је објавио да Срби кољу Хрвате. Мржњу усташког клања Срба као ‘’праведништво'’ зацртао је Папа Пије XII одлуком да усташки ‘’геноцид над Србима – мора бити избачен из светске историје.'’(3)
Здруженост расистичке мржње, њен историјски непромењен садистички циљ, њен историјски непромењен и здружен расизам против стварног праведништва, и циљ данашњег настављања мржње – ликвидацију Српског Православног Духа и Православља, данас активираних инквизицијом против Владике Артемија – није исказао Ватикан – него Роџер Коен 2006. године: ‘’Српско питање још увек није решено'’ јер се наводно ‘’од XIX века када се српска национална држава појавила у модерној Европи, још увек не знају границе Србије'’!(4) Усредсређење Коена на мржење српске државе у модерној Европи јесте дословно понављање антисрпског расизма Моше Пијаде, који је, истоветно усташтву, сматрао циљем Титовог такозваног ‘’НОБ-а'’ – претварање Срба у ‘’бескућнике'’. Из овакве истините историјске перспективе – сва бомбардовања… аустроугарско рушење Београда; нацистичко априлско Рушење Београда и искључиво српских насеља; америчко усркшње и потоња рушења Београда и убијање искључиво Срба све до средине септембра 1944. године; америчко бомбардовање Србије 1999. године… сви ти злочини јесу мржење Равне Горе – мржење Српске државе.
Да није у питању никаква ‘’грешка'’, нити ‘’фатална'’ нити нефатална, иако наравно фатална за Србе, и да није никаква ‘’грешка'’ никаквих ни негдањих нити садањих ‘’одговорних државника'’, и да није никаква ‘’грешка'’ ни у какво име посебно Ватикаканове, америчке, британске нити коеновско-пијадинске ‘’праведности'’ – већ да је резултат – здружене расистичке мржње – доказују чињеница да се на тлу Југославије од средине 1943. године више уопште – не води Други светски рат – већ напротив – води се здружени рат против Равне Горе.
Гомиле лажи и фатаморгана, и још веће гомиле обмана, и још веће гомиле српских лешева, и још већа гомила издаја, и данашња инквизиција над веровањем у Бога – другим речима, јавни Холокауст који данас воде здружени назови ‘’праведници'’ разноразних националности и идеологија ради докрајчења ликвидације не само српског идентитета – него зарад ликвидације чак и сећања да је тај идентитет икада постојао… доказују да из историјске перспективе, пошто Срби – благодарећи Чистоти њиховог Православља – нису били ликвидирани ни поразом на Косову, ни отоманском окупацијом, ни аустроугарским рушењем, ни стављањем у југословенски забран после победе у Првом светском рату, ни ватиканским, нацистичким, америчким, нити усташким рушењима и геноцидима… већ су напротив успели да упркос свем том Холокаусуту настављају оно што је мржња сматрала да Срби немају право да настављају – српску државу у модерној Европи – зато је Равна Гора била издана од стране здружене завере… и зато, када је тај Српски Национални Дух ипак преживео све геноциде и све издаје сарадника са окупатором, па чак и титоистички злочиначки погром над Српством – Југославија је распарчана даровањем наследницима сарадника окупатора, Србија је поново бомбардована, Косово јој је отето… и ‘’коначно решење'’ ‘’српског питања'’ поверено је узурпаторима Српске Цркве… то је та ‘’нова епоха'’ – идеолошка мржња која је издала Духовну Чистоту Равне Горе у Другом светском рату.
./.
