Дрво Живота

@SW, u pitanju je tibetanska poslovica:)

''Mada imaš oči kojima vidiš druge ljude, treba ti ogledalo da bi video sebe!''

а то огледало су други, јер ми се огледамо у туђим очима :)

у хришћанској теологији човек се пре свега одређује као личност. међутим, личност не постоји сама за себе и сама по себи. без другога (другог лица / друге личности) ни ми се не потврђујемо као личности, тј. не постојимо као личности. дакле, личности се остварују само у међусобном односу, тј. у заједници. зато без тог другог нема ни нас самих. то се не тиче само човека, него и Бога, који је за хришћане Свето Тројство - Један Бог у Три Личности (Заједница/Сабор Тројице). у супротном, бог не би био Бог, него безлична сила.

---------

ево још неких занимљивих слика везаних за тему:

у ранохришћанским апокрифима који се односе на живот Адама и Еве (касније унети у једно од најчитанијих дела средњег века- Legenda aurea Jacobusa de Voraginea) помиње се и предање о Дрвету Крста (Lignum crucis). по причама које бележе стари апокрифи, Адамов син Сит, идући на исток стопама својих родитеља, долази до Еденског врта, чији улаз чува Херувим са огњеним мачем. Сит плаче за изгубљеним Рајем, а Херувим (Арханђел Михаило) му даје три семенке са дрвета живота и каже Ситу да их стави у гроб свога оца Адама кад он умре. (по другој верзији те три семенке су једино што је преостало од дрвета познања добра и зла, које се осушило након што су Адам и Ева појели његов плод. Сит их је ставио у Адамова уста кад га је сахранио.) тако је из Адамовог гроба (тј. из старог Адама) никло дрво Часног Крста, на коме ће бити распет Христос (Нови Адам). дакле, опет врло снажна симболика.
 
''Mada imaš oči kojima vidiš druge ljude, treba ti ogledalo da bi video sebe!''

а то огледало су други, јер ми се огледамо у туђим очима :)

у хришћанској теологији човек се пре свега одређује као личност. међутим, личност не постоји сама за себе и сама по себи. без другога (другог лица / друге личности) ни ми се не потврђујемо као личности, тј. не постојимо као личности. дакле, личности се остварују само у међусобном односу, тј. у заједници. зато без тог другог нема ни нас самих. то се не тиче само човека, него и Бога, који је за хришћане Свето Тројство - Један Бог у Три Личности (Заједница/Сабор Тројице). у супротном, бог не би био Бог, него безлична сила.

---------

ево још неких занимљивих слика везаних за тему:

у ранохришћанским апокрифима који се односе на живот Адама и Еве (касније унети у једно од најчитанијих дела средњег века- Legenda aurea Jacobusa de Voraginea) помиње се и предање о Дрвету Крста (Lignum crucis). по причама које бележе стари апокрифи, Адамов син Сит, идући на исток стопама својих родитеља, долази до Еденског врта, чији улаз чува Херувим са огњеним мачем. Сит плаче за изгубљеним Рајем, а Херувим (Арханђел Михаило) му даје три семенке са дрвета живота и каже Ситу да их стави у гроб свога оца Адама кад он умре. (по другој верзији те три семенке су једино што је преостало од дрвета познања добра и зла, које се осушило након што су Адам и Ева појели његов плод. Сит их је ставио у Адамова уста кад га је сахранио.) тако је из Адамовог гроба (тј. из старог Адама) никло дрво Часног Крста, на коме ће бити распет Христос (Нови Адам). дакле, опет врло снажна симболика.
obožavam apokrife:)
ovo je divno
hvala
a boldovano stalno čujem od svog Učitelja
 
''Mada imaš oči kojima vidiš druge ljude, treba ti ogledalo da bi video sebe!''

а то огледало су други, јер ми се огледамо у туђим очима :)

у хришћанској теологији човек се пре свега одређује као личност. међутим, личност не постоји сама за себе и сама по себи. без другога (другог лица / друге личности) ни ми се не потврђујемо као личности, тј. не постојимо као личности. дакле, личности се остварују само у међусобном односу, тј. у заједници. зато без тог другог нема ни нас самих. то се не тиче само човека, него и Бога, који је за хришћане Свето Тројство - Један Бог у Три Личности (Заједница/Сабор Тројице). у супротном, бог не би био Бог, него безлична сила.
.

Ličnost je ustvari obličije živog Boga u čoveku zar ne?
 
Ne, to je suština.
Ličnost je veštački nastala tvorevina (dakle, lažna) kroz identifikaciju čoveka sa životom.
Suština je ono sa čim se rađamo, dok je ličnost ono što kroz život postajemo.

да, али у хришћанству (кападокијска школа) не прави се разлика између суштине и личности. божанска суштина је личност Оца.
 
Ne, to je suština.
Ličnost je veštački nastala tvorevina (dakle, lažna) kroz identifikaciju čoveka sa životom.
Suština je ono sa čim se rađamo, dok je ličnost ono što kroz život postajemo.

Ličnost je ono sa čim se rađamo,jedinstveno i neponovljivo ja a postepeno se otkriva kroz odnos,relaciju sa svetom i naročitom drugim ličnostima.Ličnost je nosilac suštine(prirode) a ne obratno.

- - - - - - - - - -

да, али у хришћанству (кападокијска школа) не прави се разлика између суштине и личности. божанска суштина је личност Оца.

U pravoslavlju se ne zna niti je moguće spoznati Božiju(suštinu)prirodu,barem sve do dolaska eshatološke realnosti,do tada je jedino moguće opštenje sa božanskim nestvorenim energijama.
 
Poslednja izmena:
Ličnost je ono sa čim se rađamo,jedinstveno i neponovljivo ja a postepeno se otkriva kroz odnos,relaciju sa svetom i naročitom drugim ličnostima.Ličnost je nosilac suštine(prirode) a ne obratno.

дабоме. зато Исус није постао Христос кроз сопствено узрастање. није се развио у Христа. Исус је Христос од тренутка зачећа. зар и Јован не пророкује још у утроби матере своје?
 
Ličnost je ono sa čim se rađamo,jedinstveno i neponovljivo ja a postepeno se otkriva kroz odnos,relaciju sa svetom i naročitom drugim ličnostima.Ličnost je nosilac suštine(prirode) a ne obratno.
Rađaš se kao tabula raza - um ti je potpuno prazan. Do negde 4. godine te na životu održava suština koja ima tesnu povezanost sa majkom još iz vremena dok je bila fetus.
Identifikacija sa svojim Ja, kroz ime koje su ti dali roditelji, počinje i identifikacija sa životom, odnosno počinje da se razvija ličnost.
Sve što u životu vežeš za to svoje Ja, kroz učenje i druge vidove identfikacije, utiče na kreiranje tvoje ličnosti, tvog lažnog Ja.
Problem je što sa razvojem ličnosti prestaje razvoj suštine jer lažna Ja postaju dominantna u čoveku i kao takvi blokiraju razvoj suštine.
Najčešće nam suštna ostaje na nivou deteta od 3-4 godine. Isus i kaže: da bi ušli u kraljevstvo nebesko moramo se vratiti na nivo deteta. U prevodu, moramo probuditi suštinu u nama.

Moje duhovno učenje se i zasniva na ponovnom razvoju suštine, tako što nastojim da dominantna Ja moje ličnosti dovedem u pasivan položaj kako bi prekinuo blokadu kojim oni blokiraju rast suštine. Što si u tom učenju svesniji sebe, to je dominacja lažne ličnosti slabija.
Dakle, rad je usmeren na sebe: na laganje sebe, na sve negativne emocije koje nam identifikacija sa životom donosi, na razvoju volje koja će me voditi do zadanog cilja itd.
 
Rađaš se kao tabula raza - um ti je potpuno prazan. Do negde 4. godine te na životu održava suština koja ima tesnu povezanost sa majkom još iz vremena dok je bila fetus.
Identifikacija sa svojim Ja, kroz ime koje su ti dali roditelji, počinje i identifikacija sa životom, odnosno počinje da se razvija ličnost.
Sve što u životu vežeš za to svoje Ja, kroz učenje i druge vidove identfikacije, utiče na kreiranje tvoje ličnosti, tvog lažnog Ja.
Problem je što sa razvojem ličnosti prestaje razvoj suštine jer lažna Ja postaju dominantna u čoveku i kao takvi blokiraju razvoj suštine.
Najčešće nam suštna ostaje na nivou deteta od 3-4 godine. Isus i kaže: da bi ušli u kraljevstvo nebesko moramo se vratiti na nivo deteta. U prevodu, moramo probuditi suštinu u nama.

Moje duhovno učenje se i zasniva na ponovnom razvoju suštine, tako što nastojim da dominantna Ja moje ličnosti dovedem u pasivan položaj kako bi prekinuo blokadu kojim oni blokiraju rast suštine. Što si u tom učenju svesniji sebe, to je dominacja lažne ličnosti slabija.
Dakle, rad je usmeren na sebe: na laganje sebe, na sve negativne emocije koje nam identifikacija sa životom donosi, na razvoju volje koja će me voditi do zadanog cilja itd.

дакле, треба поништити себе као личност да би се развила некаква суштина у нама. како племенито учење.
 
evo jedne zanimljive predstave Drveta Života
meksička umetnost
heron-tree-large.png
flores-arbol-vida.png

115dd46865675ce8e5b8ad6f13687d78.jpg

833591_l.jpg
 
дакле, треба поништити себе као личност да би се развила некаква суштина у нама. како племенито учење.

Ne možeš ti ništa poništiti, ličnost je tu, ona se već razvila. Moraš je učiniti pasivnom jer njena aktivnost blokira razvoj suštine.
Identifikacija sa životom i stvarima iz života je čini aktivnom jer ti nesvesno to radiš.
To mora prestati. Moraš svoju svesnost o sebi da digneš na veći nivo. Moraš se probuditi iz sna u koji te je život odveo.
 
Ne možeš ti ništa poništiti, ličnost je tu, ona se već razvila. Moraš je učiniti pasivnom jer njena aktivnost blokira razvoj suštine.
Identifikacija sa životom i stvarima iz života je čini aktivnom jer ti nesvesno to radiš.
To mora prestati. Moraš svoju svesnost o sebi da digneš na veći nivo. Moraš se probuditi iz sna u koji te je život odveo.

како год, ти настојиш рећи да то што се личност развила није добро. боље да се никад не развије, јер личност нам помрачује суштину.
међутим, у хришћанству личност је афирмативан принцип. јер волимо другога не због његове (видљиве или помрачене) суштине, него онаквог какав јесте.
 
Naći drvo života je u stvari pobediti smrt mi nismo u tom vremenu. Za tako nešta je potrebna velika mudrost. Ako neko uspe da pobedi smrt on je našao drvo života. Isuviše je prizemno verovati da se radi o doslovnom drvetu. Adam i Eva jesu okusili plod sa nekog drvetra ali nisu bili svesni da su već bili genetsku predodređeni da umru a drvo je samo simbiloka koja nešta treba da kaže i da to neko razume i po mogućnosti nešta preduzme u tom smeru.
 
како год, ти настојиш рећи да то што се личност развила није добро. боље да се никад не развије, јер личност нам помрачује суштину.
међутим, у хришћанству личност је афирмативан принцип. јер волимо другога не због његове (видљиве или помрачене) суштине, него онаквог какав јесте.

Ne, ličnost se mora razviti inače čovek ostaje glup. Ali ličnost ne treba da bude prepreka u razvoju suštine, nego da služi u razvoju suštine.
Ono što treba da se uradi je da se ličnost učini pasivnom kako bi se suština razvila.
Najprostije rečeno: znanje ne sme da bude ispred razumevanja, nego da služi razumevanju. Možeš ti naučiti nešto napamet, a da to uopšte ne razumeš, ali često ti to nije prepreka da iskažeš to svoje napamet naučeno znanje. Biblijski fariseji su imali izraženu tu odliku.
 
Ne, ličnost se mora razviti inače čovek ostaje glup. Ali ličnost ne treba da bude prepreka u razvoju suštine, nego da služi u razvoju suštine.
Ono što treba da se uradi je da se ličnost učini pasivnom kako bi se suština razvila.
Najprostije rečeno: znanje ne sme da bude ispred razumevanja, nego da služi razumevanju. Možeš ti naučiti nešto napamet, a da to uopšte ne razumeš, ali često ti to nije prepreka da iskažeš to svoje napamet naučeno znanje. Biblijski fariseji su imali izraženu tu odliku.

да, али заборављаш један врло важан детаљ - личност није саткана само од разума (знање/разумевање) него и од осећања. ако потиснемо и ум и емоције шта смо постали? биљка.

овај разговор је врло занимљив, али мислим да смо се удаљили од теме.
 
да, али заборављаш један врло важан детаљ - личност није саткана само од разума (знање/разумевање) него и од осећања. ако потиснемо и ум и емоције шта смо постали? биљка.

овај разговор је врло занимљив, али мислим да смо се удаљили од теме.

Ne, nisi me razumeo. Sve vreme pokušavam da ti objasnim da znanje pripada nečemu što stičemo, dakle nije deo nas nego se mi identifikujemo s njim, dok razumevanje pripada nama, ono je suštinski deo nas, bez obzira koliko je razvijeno.
Znanje je, dakle, kao stečeni deo, deo ličnosti, dok je razumevanje deo suštine, bez obzira koliko je razvijeno.

Što se tiče emocija, to je deo na kojem najviše radim, jer se najlakše identifkujemo preko emocija. Rad na emocijama su ključ za razvoj suštine. Treba otkriti dobro u sebi i to pokušati preneti na druge. Sve to u paketu ide sa razvojem razumevanja sebe i preko sebe razumevanju drugih.
 
чувени фрањевац, Св. Бонавентура (1221-1274), један од највећих писаца и мистика Западне цркве, написао је дело Lignum vitae (Дрво живота), које је касније надахнуло многе писце и уметнике. ово је илустрација из једног енглеског рукописа из 14. века:

8485.jpg

Исус Христос је приказан распет на крсту, при чему је lignum crucis представљено као lignum vitae из Откровења Јовановог. дрво има дванаест грана, са персонификацијама његових дванаест различитих плодова. док се у самом врху крошње налази пеликан који храни своје младе сопственом крвљу. што је свакако симбол Христа и Његове жртве.

још једна занимљива слика, пуна симболичких паралела. у питању је страница из салцбуршког мисала из 15. века (Missal of Bernhard von Rohr, Archbishop of Salzburg ca.1481. by Berthold Furtmeye):

34c63df42878445ea01618c0c8d8c454.jpg

овде је приказано дрво живота и смрти, где је Марија Богородица - Нова Ева, која са њега убире и дели плодове живота (хостију). док је са друге стране стара Ева која узима (од ђавола) и дели плодове смрти. исто дрво је дакле извор и пропасти и спасења. овде је очигледно дрво живота поистовећено са дрветом познања добра и зла, које је представљено као његов други аспект.
 

Back
Top