Dražа Mihailović - zbirna tema

[proka]

Нетачно.
Црногорски и херцеговачки четници су пропали због народа који је био са њима. Да није било народа, пробили би се они до Ђујића и Јевђевића у Словенију. Водили су задњу борбу са два непријатеља у исто вријеме.
Пресудило је то што због народа нијесу се могли кретати брзо као што би могли да је била сама војска.

Није у питању неслога. Дража је био слаб командант, катастофално слаб. Србијански четници су требали бити у Босни двије године прије него што су дошли. Макар да су дошли крајем 1943. друге би се пјесме пјевале - засигурно - а не крајем 1944. кад им више нико није могао помоћи и кад је баланс потпуно био на другој страни.
А што је најгоре, Дража је све до Зеленгоре вјеровао у побједу.

ovo si sasvimn u pravu, a to sto je verovao to upravo pokazuje koliko je bio slab komandant....
totalno van stvarnosti..
ali resen da prezivi makar on
pa na kraju, pisao je i potpisao je molbu za pomilovanjem, kako bi spasao glavu, kojoj nije bilo spasa..
zato sam vec jednom irekao, da je bio realniji, treba je da ne prizna sud i da toliku paznju javnosti celog sveta iskoristi da brani svoju borbu i pokret !!!

- - - - - - - - - -

da je bar jednom za svo vreme sudjenja, uzviknu strasno "ziveo kralj" ili "ziveli cetnici"
a on k'o upuvak...

 

[vučji čopor]

Лаку ноћ.

 

[Grof Vronski]

Лаку ноћ.

Žešći borci ovi ravnogorci !

 

[k.jankovic]

Лаку ноћ.

Kusturica: Када је започела ревизија Другог свјетског рата!? Да ли се то десило прије три дана када је Јуриј Сергејев, представник Украјине при Уједињеним нацијама, изјавио да су докази Совјетског Савеза у Нирнбершком процесу против злодјела украјинских нациста у Другом свјетском рату били фалсификовани!?

Što mi ovo nešto poznato iz domaće četničke prakse.

Dobro jutro!

 

[vučji čopor]

Их Грофе, па видиш да ту нико ни оружје не носи. Нису сви Равногорци само војска под оружјем.
Ово је једна лепа фотографија из Слободних српских планина.
и би хтео да буде овако

 

[Добро дошли]

Их Грофе, па видиш да ту нико ни оружје не носи. Нису сви Равногорци само војска под оружјем.
Ово је једна лепа фотографија из Слободних српских планина.
и би хтео да буде овако.

Kaма је основно Равногорско наоружање.
Камом су секли гибаницу, овчетину, чачкали зубе и клали Србе.

 

[k.jankovic]

Их Грофе, па видиш да ту нико ни оружје не носи. Нису сви Равногорци само војска под оружјем.
Ово је једна лепа фотографија из Слободних српских планина.
и би хтео да буде овако

Ne daj bože da naidju partizani pa da ovaj tvoj krene u bežaniju. Olupala bi mu boma testise, jbt.

 

[vučji čopor]

Непримерено поређење Јанковицу, али када смо већ код ревизије да ти и томе кажем.
Ревизија тек завршеног рата је била ваше дело, оног тренутка када сте почели да изједначавате четнике и усташе, како би сте направили ваш братсвојединствени баланс. Ревизија је да сте све своје политичке противнике ставили у исти кош.

 

[Grof Vronski]

Их Грофе, па видиш да ту нико ни оружје не носи. Нису сви Равногорци само војска под оружјем.

Znam da nisu.
Ima tu i daFtilografkinja !

 

[vučji čopor]

Који партизани Јанковицу, јел они којих у Србији није било све до покрета Црвене Армије?

 

[k.jankovic]

Који партизани Јанковицу, јел они којих у Србији није било све до покрета Црвене Армије?

Nemoj ti oma da se ljutiš, meni bre žao čoveka. Zamisli da malo mrdne gizicom, odoše jaja.

 

[vučji čopor]

Не љутим се ја Јанковицу, само питам

 

[Милица]

* Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
* Engleski Vojni krst, uručen 1917.
* Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
* Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
* Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
* Albanska spomenica, uručena 1921.
* Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
* Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava trećeg stepena za vojne zasluge, uručio lično predsednik 1937.
* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl de Gol, 1943.
* Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima,
dodelio predsednik Hari Truman 29. marta 1948.
(Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.)

Spojler

Legion of Merit – Хари Труман, председник САД, поводом додељивања
Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу: “Генерал Драгољуб Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovich)
истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни,
организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију,
од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа,
многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну.
Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним
тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе.“

- - - - - - - - - -

Spojler

Ратни крст – Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол,
одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом.

Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године
прочитана свим француским јединицама:

“Армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic),
легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина,
није престао водити борбу на окупираном националном тлу.
Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш
који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали
да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.“

 

[k.jankovic]

Та багра није смела да присмрди Србији пре доласка совјета. Време су прекратили убосни, кољући Србе.

Da, to bi stvarno bila nemnoguća misija. Ući u Srbiju koja je krcata četnika, Nedićevaca, Ljotićevaca, Balista, Bugara, Kozaka, Nemaca. Morali su partizani da sačekaju da malo narastu, a posle je bilo šta je bilo. Nisam ja mame mi, ali kasno. Draža pred streljački stroj, ostali, kako koga gde ufatiš, na licu mesta.

Jbg, uvek na kraju dodje kelner da naplati.

 

[Милица]

Spojler

Virtuti Militari - Председник Пољске владе у избеглиштву (у Лондону), генерал Владислав Сикорски,
одликовао је генерала Дражу Михаиловића највећим пољским војним одличјем – орденом Virtuti Militari.
Својеручно писмо генерала Сикорског за Дражу, као и орден, донео је пољски официр Михаил Јакубовски Левандовски,
који је падобраном искочио на Хомоље 16. јуна 1943. године. Писмо и орден запленили су Немци, после борбе
од 11. децембра 1943, код села Танде на Хомољу, у којој су погинули капетан Левандовски и три четника.
Заробљени су енглески капетан Едгар Харгривс, два Грка и један Србин.

 

[vučji čopor]

Kaма је основно Равногорско наоружање.
Камом су секли гибаницу, овчетину, чачкали зубе и клали Србе.

Знаш како наша песма каже : Оштра кама , девојачка нана

Ти без зловбе не можеш ни да зинеш!
Али ако, навикли смо се.

 

[k.jankovic]

Spojler

Virtuti Militari - Председник Пољске владе у избеглиштву (у Лондону), генерал Владислав Сикорски,
одликовао је генерала Дражу Михаиловића највећим пољским војним одличјем – орденом Virtuti Militari.
Својеручно писмо генерала Сикорског за Дражу, као и орден, донео је пољски официр Михаил Јакубовски Левандовски,
који је падобраном искочио на Хомоље 16. јуна 1943. године. Писмо и орден запленили су Немци, после борбе
од 11. децембра 1943, код села Танде на Хомољу, у којој су погинули капетан Левандовски и три четника.
Заробљени су енглески капетан Едгар Харгривс, два Грка и један Србин.

Zaboravila si da potpišeš autora ove "istorijske analize" / darko1971

 

[Добро дошли]

* Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
* Engleski Vojni krst, uručen 1917.
* Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
* Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
* Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
* Albanska spomenica, uručena 1921.
* Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
* Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava trećeg stepena za vojne zasluge, uručio lično predsednik 1937.
* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl de Gol, 1943.
* Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima,
dodelio predsednik Hari Truman 29. marta 1948.
(Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.)

,,Толика одличја'' а не зна му се гроб. И споменик му нисте подигли како треба. Онај на Равној гори више нико и не посећује, осим понеког кучета које га запиша и усташа када дођу у посету.

 

[k.jankovic]

* Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
* Engleski Vojni krst, uručen 1917.
* Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
* Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
* Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
* Albanska spomenica, uručena 1921.
* Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
* Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava trećeg stepena za vojne zasluge, uručio lično predsednik 1937.
* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl de Gol, 1943.
* Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima,
dodelio predsednik Hari Truman 29. marta 1948.
(Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.)

Spojler

Legion of Merit – Хари Труман, председник САД, поводом додељивања
Legion of Merit Драгољубу Михаиловићу: “Генерал Драгољуб Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovich)
истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни,
организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију,
од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа,
многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну.
Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним
тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били учесници у извојевању коначне савезничке победе.“

- - - - - - - - - -

Spojler

Ратни крст – Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол,
одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом.

Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године
прочитана свим француским јединицама:

“Армијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић (Dragoljub Draza Mihailovic),
легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина,
није престао водити борбу на окупираном националном тлу.
Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш
који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали
да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу.“

TRAŽIO JE POMILOVANJE
* Ima indicija da je Draža verovao da će mu Broz pokloniti život, ako on podrži Titovu državu?
- Da je takav dogovor postojao pokazuje i tekst Dražine molbe za pomilovanje, u kome obećava da će da pomaže "novoj državi", odnosno Titovoj vlasti. Draža Mihailović je bio svestan svojih nedela i to je indirektno priznao u ličnom zahtevu za pomilovanje, koji je poslao Prezidijumu FNRJ 15. jula 1946. godine. Napisao ga je penkalom sa zelenim mastilom. U njemu četnički komandant priznaje da oseća "iskreno pokajanje". Potpisao se sa "Učtiv Dragoljub - Draža Mihailović".
* Kako je Dragoljub Mihailović proveo poslednji dan života?
- Draži su 15. jula 1946. saopštili da je Prezidijum FNRJ odbio njegovu molbu za pomilovanje. Rečeno mu je da kaže poslednju želju. Da vidi decu. Rekao je da ne želi, jer su se Gordana i Branko njega odrekli. A da on tako nešto nikad ne bi uradio. Poslednja želja mu je bila da vidi ženu i brata u zatvoru u Đušinoj. Kad mu je rečeno da će da bude streljan ujutro, naručio je litar rakije. Popio je ceo litar. Zbog toga su ga faktički odneli na streljanje. Uhvatili su ga ispod ruku i nosili, tako da je Draža samo vrhovima prstiju dodirivao zemlju.

/zamisli kad ovo napiše četnički aktivista/
Marko Lopušina

Ne treba se radovati ničijoj nesreći, ali onoliko odlikovani srpski đeneral pa ovako. Litar rakije. Pa on nije ni znao da je pred streljačkim strojem, a onolika odlikovanja. I njegov drug iz Struganika, Aca Mišić je plakao pred streljačkim strojem u Valjevu 21.12.1941.

 

[Милица]

Званични портал општине Ивањица

Dragoljub Draža Mihailović

Rodjen je 27. aprila 1893. godine u Ivanjici. Draža je dobio ime po Dragoljubu Draži Petroviću, ocu njegove majke Smiljane, domaćinu raškog sela Tisovica. Posle Draže, Smiljana i Mihailo dobili su ćerke Milicu i Jelicu.

Draža, Milica i Jelica rano su ostali bez roditelja. Otac Mihailo je umro od tuberkuloze odmah po Jeličinom rodjenju, a majka Smiljana pet godina kasnije. Zato je 1901. godine Dražin stric, veterinarski major Vladimir Mihailović, doveo siročiće u svoj dom u Beogradu, u Studeničkoj ulici preuzevši staranje o njima.

Prvog septembra 1910. godine Draža je stupio u 43. klasu Niže škole, Vojne akademije u Beogradu. Posle šest meseci, bio je unapredjen u čin pitomca-kaplara, a posle dve godine, 1912, u čin pitomca-podnarednika. Posle Kumanovske bitke Draža je unapredjen za narednika i bio je odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost. Učestovao je u borbama na Zletovskoj reci i dalje na Kočanima. Bio je ranjen i odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost, a ubrzo posle bitke, 18. jula, proizveden je zajedno sa celom svojom klasom, u čin potporučnika.

U Prvi svetski rat Draža Mihailović je stupio u 3. prekobrojnom pešadijskom puku 1. poziva, koji je pripadao Drinskoj diviziji. U Cerskoj bici učestovao je kao vodnik 3. čete 1. bataljona. U Kolubarskoj bici, Dragoljub Mihailović, sada vodnik 3. čete 1. bataljona, se istakao 24. i 25. oktobra na Kostajniku i 7. novembra na Plamomištu.

Na Solunskom frontu Mihailović je učestovao u borbama na Ostrovskom jezeru, Gorničevu, kod Žiove, na kotama 1050 i 1368, na Sokocu, Zelenom brdu, Govedarskom kamenu i Dobrom polju. U bici kod sela Neokazi i Donje Vrbine, 11. septembra 1916, teško je ranjen. Posle oporavka, vratio se u svoju jedinicu na prvu liniju fronta, aprila 1917. godine. Na Solunskom frontu unapredjen je u čin poručnika, 25. januara 1918. godine.

Orden belog orla sa mačevima 2. reda dobio je 14. januara 1918. godine, za stečene zasluge i pokazanu hrabrost u ratu. Najzad, Mihailović je, jedini u diviziji, dobio i Engleski vojni krst i to odlukom komandanta divizije.

Mihailović je, 11. aprila još jednom odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost. Usledilo je unapredjenje u čin kapetana 2. klase, 14. oktobra, i još jedno odlikovanje, Orden belog orla sa mačevima 5 reda, koje mu je uručeno 1. decembra 1920. godine
Te, 1920. godine, oženio se sa Jelicom Branković, ćerkom pukovnika Jevrema Brankovića. Jelica i Dragoljub su izrodili četvoro dece: sinove Branka, Ljubivoja i Vojislava i ćerku Gordanu.

5. novembra 1921. godine Draža Mihailović je odlikovan Albanskom spomenicom, a 24. oktobra 1922. unapredjen je u čin kapetana 1. klase.

Majorski ispit je položio 16. marta 1925. godine, da bi u čin majora bio unapredjen krajem te godine, 17. decembra. U generalštabnu struku je preveden 24. februara 1926, koja se može porediti sa današnjom titulom doktora vojnih nauka.

Prosvetni Orden Svetog Save 2. reda dobio je 25. januara 1928. godine, a 17. decembra 1933. Orden jugoslovenske krune 2. reda. Čin pukovnika dobio je na Vaskrs 1930. godine.
Službovao je u Sofiji, na mestu vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije. Tamo je dobio dva bugarska odličja: Orden Aleksandra Nevskog 3. stepena, koji mu je uručio lično car Boris prilikom odlaska i Orden krsta Svetog Aleksandra, koji će stići tri godine kasnije, 1939. Za vreme službe u Sofiji dobio je i pukovnički čin, 6. septembra 1935, povodom rodjendana prestolonaslednika Petra Karadjordjevića.

Nakon Sofije bio je vojni ataše u Pragu. Na oproštajnom prijemu, predsednik Čehoslovačke uručio je Draži Mihailoviću Orden belog lava 3. reda.

Izbegavajući da ga okupator zarobi u Aprilskom ratu, pukovnik Dragoljub Mihailović se sklonio na Ravnu goru i sredinom maja 1941. od nekoliko oficira i podoficira, oformio grupu svojih pristalica. Draža Mihailović održava stalne kontakte i s Britancima i sa emigrantskom vladom.

Od tada pa sve do potpunog razlaza Engleza i Draže Mihailovića, juna 1944, četnici Draže Mihailovića su imali stalnu vezu i punu podršku emigrantske vlade. Ona je Dražu Mihailovića stalno unapredjivala (od pukovnika do armijskog generala) i postavila za načelnika štaba komande Jugoslovenske vojske u otadžbini i ministra vojnog.

Na Teheranskoj konferenciji Staljina, Ruzvelta i Čerčila je doneta odluka o obnovi jugoslovenske države i pružanju pomoći Titovim partizanima, i to 28. novembra 1943, dan uoči zasedanja AVNOJ-a.

Najteži udarac četnicima Draže Mihailovića, ipak je zadao kralj Petar II Karadjordjević. Kralj je smenio u junu 1944. godine Božidara Purića sa mesta predsednika vlade i postavio Ivana Šubašića.

Ironično, prvi čovek koji se sa oružjem u ruci i gerilskim formacijama pojavio u borbi protiv Nemaca u proleće 1941. godine, ostao je poslednji i jedini u šumi 1945. godine. Kao što je nekada prvi ustao u protest protiv nemačke okupacije u Evropi, tako je po završetku rata bio takodje, prvi u protestu protiv uspostave komunističkog režima u Jugoslaviji.

Od 47 tačaka optužnice koju je Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osudjen po osam tačaka. Draža Mihailović nikad nije osudjen kao ratni zločinac, kako se kasnije našlo u istorijskim udžbenicima, već uglavnom za zločine protiv tzv. NOB-a.

Mihailoviću je nametnut brz tempo sudjenja koji on posle dugog mučenja nije mogao da prati. Navodni dokazi nisu bili dostupni odbrani. Shvatajući da je njegova presuda već doneta Mihailović odbija ponudu američkih vazduhoplovaca, spašenih nad Srbijom, da svedoče u njegovu korist. I pored svih nedaća, Mihailovićev branilac Dragić Joksimović je uspešno pobijao navode optužbe i pokazivao njihovu neosnovanost. General Mihailović je 15. jula 1946. godine osudjen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i gradjanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine. Kazna je izvršena 18. jula 1946. godine u Lisičjem Potoku u Beogradu. Osudjenici su sahranjeni u jarku na mestu streljanja.

Dragoljub Mihailović najodlikovaniji je srpski oficir u istoriji. Osim „Legije zaslužnih“ nagradjen je i francuskim ratnim krstom. Komandant francuskog pokreta otpora, general Šarl De Gol, odlikovao je generala Dražu Mihailovića Ratnim krstom. Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine pročitana svim francuskim jedinicama.

Pored odlikovanja koje je Draža Mihajlović dobio tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata, 1948. godine, američki predsednik Hari Truman posthumno ga je odlikovao ordenom Legije časti zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije.

Komisija za odlikovanja Pentagona odlučila je da generala Dragoljuba Mihailovića uvrsti u “Legiju zaslužnih”, nakon izveštaja istražne komisije Komiteta za pravedan sud Draži Mihailoviću.
Orden je, u maju 2005. god. uručen njegovoj kćerki Gordani na skromnoj ceremoniji održanoj u ambasadi SAD u Beogradu. Odlikovanje nije uručeno sve do tada zato što je američki interes na Balkanu bila neutralna Jugoslavija pod Titovom upravom.

Poštovaoci lika i dela pokojnog "djenerala" podigli su mu spomenik u centru Ivanjice aprila meseca 2003. godine u znak poštovanja i zahvalnosti. Spomenik je visok 2,30 metara i delo je akademskog vajara Bogdana Tijanića.

 

[vučji čopor]

Ево једне другачије фотографије да ме Гроф не критикује

 

[Милица]

Zaboravila si da potpišeš autora ove "istorijske analize" / darko1971

Већ је било време да научиш,
ја ништа не заборављам.

У сваком мом посту у којем се налази текст
који је однекуд копиран, увек се крије линк.

Наравно, за оне који су писмени.

 

[Милица]

,,Толика одличја'' а не зна му се гроб.

Spojler

И споменик му нисте подигли како треба. Онај на Равној гори више нико и не посећује, осим понеког кучета које га запиша и усташа када дођу у посету.

Да Вики (педисто), јеси увидео сада и сам, то је велика срамота за један народ,
зато и ова рехабилитација. Да се опере образ српском народу, а и други народи нису били невини ..

ПС Део у којем си написао увредљив текст сам ти ставила у споилер.

 

[k.jankovic]

Већ је било време да научиш,
ја ништа не заборављам.

У сваком мом посту у којем се налази текст
који је однекуд копиран, увек се крије линк.

Наравно, за оне који су писмени.

Pa ne vidim Darka?

 

[Милица]

Pa ne vidim Darka?

То шта ти видиш кад затвориш очи,

није више релевантно за историјске чињенице.