drama

Dok publika ceka na zbivanja neka,
stari mudrac na scenu ce izaci,
besedu poceti,
mudrost novu naci,
da prekrati svima ovaj zvuk tisine,
u smiraj noci i pocetak jutra,
da smeha donese,
a da tuga mine.

(nadam se da nisam pokvario fabulu sadrzaja...:))
 
To sto kuca u gori zelenoj,
nit` je detlic,
nit` je dabar vredni,
vec je srca pesma nova,
izatkana od pustijeh snova,
sto na javu nikad stici nece.
A opet,uz novo prolece,
probudi se neka ceznja davna,
kao pesma u tisini vecnoj
obgrli nas toplinom mekom,
i podesti da si srce svoje,
obecao negde tamo nekom.
 
never stay
alone
someone
never
been strong
never
ever
maybe
who now
it's snow
now
it's raining
just now
the rainbow
shining
somewhere
here
near
maybe
at once
coincidence
last dance
sense
so what?
...space
::::::::::::
 
Nema ih.... Ali će doći...
Šta god da te muči sada,
jednom će proći...
Nek' te ne napušta nada.

I svaki tvoj san,
biće ostvariv...
I svaki tvoj dan,
nijedan neće biti siv.

Sve će biti u redu,
otvori srce nekome...
Prepusti se medu,
mleku i vinu rujnome...

Uživaj u životu...
Pusti strast da te povede,
u greh i sramotu...
Zaboravi dlake sede...

Iako ćeš se kajati
što si poklekla tamnoj strani...
Bolje je ipak znati,
da su ti bili ispunjeni dani...
 
lepo je sve to chuti
ali preteshko je docji do cija
kad znam, sama sam kriva
shto poljuljah dno na kojem stojim
znam, procjicje
ali ostacje cigle poljuljane
da me saplicju
dok novi i lepshi dani svicju
 
kada se probudim, znam, bicje tako
al svake nocji opet ovako
dok mi se ne pojavi neko ko cje da mi ulepsha dan

no moram icji
vremena, konji, trenuci ,sati
necje me sticji
moram da jurim nekuda sada
umor nada amnom trenutno vlada

putniche hvala, tvoje mi rechi
svecja na tavanu znache
i znaj da sa moje strane
necje biti zaboravljane

a sada idem
nevoljno
no, videcjemo se mi opet
mozhda se kasnije vratim
 
U snežnoj noći počinje drama...
Večernjača bdi na nebu sama.
Žuti se mesec za oblak skrio;
Nameti snega su gde put je bio...

Na vratima se silueta tamna ocrtava...
Sveću na tavanu taj vihor je zgasn'o,
Hoće li se ikad rasplamsat jasno?
 
Povukla se u svoju tišinu. Tražila je sigurnost bez svjedoka i slušača. Pažljivo pregledala sve uspomene i nasmiješila se nevažnima, kao što bi ubila škodljive kukce. Njezin zaštitni znak uvijek je bio stereotipni zvuk prijezira na stisnutim usnama.Tim se više na njoj vidjelo da je zaljubljena jer joj je ljubav utisnula prilično dražestan izraz. A držala je tu ljubav u sebi poput male radoznale životinje u krletci. Ona nikada ne bi dopustila da je obuzme zasićenost, nakaza koja ubija i najživlju strast. Kad njezina lutka odigra ulogu, pospremi je u prašinu da miruje do nekog sljedećeg puta. Tako je mogla uzbuditi i ono već trulo u čovjeku, oboriti ga bez udarca prije nego li i izvuče svoju sablju, učiniti da klone pod težinom vlastite želje. Obilno se koristila kosom jer se njezina bujnost i dužina mogla smatrati ljepotom za sebe. Misli su joj se prevrtale glavom kao žene prije spavanja. Tko zna čega sve ima među tim plahtama.

(fss)
 
ozbiljno u tebi trazhim tishinu
ozbiljno u tebi trazhim visinu
o, nocji...
i vlat trave
i pogled jednog oka
i dah...
kuda je nestalo sve to, dok su zvezde treptajem svojim usnule dushe hipnotisale
 
izgleda da tishina govori sama za sebe
a prichati , na kraju i nije loshe, sa sobom
pod nebom, tamom i milim bogom
otkriti tajne koje od svih krijesh
i zbog toga se ubijesh!
shta cjesh, tako to ide
apsurd ne zna za kraj lavirinta
 
Tisina je istina sto zna mnogo reci
I vise od reci, al' ume i peci.
Uzivati cutnjom- umetnost se zove,
Kad oci sve govore- pogledi se love...
Pa, paznju obrati u nemome trenu,
Jeno lose cutanje- stvari lose krenu...
 
1.
On se okrenuo još jednom ka meni pre nego što je prekoračio reku automobila, ja sam se pravila da ga ne vidim... Okolo je tutnjilo.
Zvala sam ga posle da dođe da krademo iz začaranih bašta pernate otiske stihova na pergamentima uraslih u neka sasvim obična stabla jasenova i omorika.
Ništa se to njega nije ticalo.
Tvrdio je da treba da se odreknem tih detinjih pizdarija ako nameravam da iz života izvučem maksimum. E tu smo se baš zakačili - kako, pitala sam... Kako?
Šta ti nije jasno? Odgovorio je... Treba da u sebi nađeš svoj cilj i da kroz život stremiš pravo ka njemu.
- Ali moji pogledi će se suziti...
- Tvoji pogledi će se iskositi...
- Ubiću čoveka u sebi
- Ti nisi čovek, ti si žena rekao je... I to ne još uvek sasvim, trebalo bi da već jednom odrasteš. Ti se bojiš, ja znam da se ti bojiš - to je tvoj način skrivanja. Ispoljavanje seksualnosti je ono što je u stvari bitno.
- Da li je stvarno? Pitala sam... Da li je stvarno to toliko bitno?
- Postavljaš suvišna pitanja, rekao je - već sam ti dao odgovore koje si tražila.
- Ne postoje suvišna pitanja, rekoh mu... Pitanja bar nikada nije suviše... Ali ti mi nisi dao odgovore koje sam tražila - dao si mi jednu trulu predpostavku i mišljenje o meni samoj a meni to ne treba.
- Lagano draga, pazi da se ne umoriš.
- Baš fino od tebe što se brineš, hvala ti na vremenu i trudu ali sad bih te molila da se okreneš i izađeš.
Okrenuo se i izašao. Sav nekako napet i uspravljen, prkosno čini jedan pomak glavom ka meni i napušta prostoriju.
Gledam ga sa prozora kako ponosno korača ulicom čvrsto umotan u svoj specijalno izvezen intelekt čije je, ja i dalje tvrdim, pravo ime ego.
Vole se njih dvoje... Ne treba ih ometati nekim beznačajnim pričama otisnutih iz naručja Šeherezade - to se ne jede.

Malo nakon njegovog odlaska zvoni telefon.
- Gde si šećeru, pita me glas
- Topim se na plotni iščekivanja.
- Šta lepo treba da se desi?
- Desilo se.
- A, tako stoje stvari dakle... Uz malo mleka od meseca večeras kroz okno prozora u tvojoj sobi će se održati jedan karamel koktel na koji se sam pozivam.
Dajem mu jedan iskren smešak kao odobrenje - i on prekida razgovor.
Kada je došao i seo, nisam mogla da izdržim a da ga ne pitam koliko je važna seksualnost u ženi i koliko je potrebno da se ona kroz nju izražava da bi bila prihvaćena kao žena. Pogledao me je začuđeno i prstima desne ruke podigao bradu dok nam se oči nisu našle u istoj ravni.
- Ko je uznemirio moje malo suludim temama svakodnevice?
- Niko, slagala sam... Samo pitam, onako... Bez povoda.
- Ne, ne pitaš onako...
- Zašto je bitno što pitam tako nešto, uobičajeno... O tome se priča, Ne? Što ti je teško da mi odgovoriš na takvo pitanje?
- Pa teško je mače, jer je pojam seksualnosti banalizovan i uglavnom sveden na pornografiju i tu i tamo na nešto što se ne bi baš moglo tako nazvati ali meni baš i nema neke razlike. Ljudima nedostaje strpljenje da je u drugima pronalaze i vremena da je u sebi neguju.
- Ali šta to tačno znači?
- Znači da želim da prekineš sa uplitanjem razgovora i poređenjem odgovora, šta god tražila, traganje ti je suviše lično, ne mogu da ti pomognem ali da, želim da podelimo društvo u ispijanju tog karamel koktela, nadam se da na njega nisi zaboravila.
- Čini mi se da je bolje da kreneš, vrabci su se izlegli iz naprstaka. Progovoriće baba marta a šuma uši ima, čula sam od nekog ko je čuo. Ako te u sebi ne sakrijem ja ću te izgubiti, ako te u sebe pustim mene će sahraniti... na sreću spokojnu ali to baš sad nije tema.
- Zašto nije tema?
- Zato što sam joj zabranila da se uplete u trenutak i skrenula je provokacijom sa spontanog puta – a ako nije spontana onda je naturena a ako je naturena koji će mi takva tema u razgovoru sa tobom?
- Slušaj mačak, rekao je - u naturi naturi slobodno, kraj je neizvesan – spontano je izvesno, šta će biti nemam pojma.
I mesec je osvetlio sobu i u sobi gola tela koja nisu znala šta im je najbolje činiti i obukla su jedno u drugo jedno drugoga.
Vreme je relativna pojava – život postoji mimo naših svesti, tako da je na suprotnom kraju grada jedan nedorečen on okrenuo njen telefonski broj u želji da sazna gde je ona.
- Dobro veče, rekao je jasno
- Dobro veče – tiho i sanjivo sa druge strane prošaputano više u vrat nego u slušalicu telefona.
- Vidim, osećaš se bolje od razgovora samnom. Napokon zvučiš kao prava ona. Danas me izgleda nećeš maltretirati da ti u sred zime tražim maslačke i izmišljam neke glupe priče dok ti zanesena u pesku crtaš piramide...
- Ali dragi, mart je..
- Da znam, mart je – juče sam otcepio list sa kalendara... Kakve veze ima? Gde si ti uopšte, zar je moguće da još uvek spavaš?
- Ja sam... Ja sam... Ju! Izvini, nije mi jasno... Izgleda da sam celo veče prespavala gola. Kad obučem nešto i popijem par andola, zvaću te da pričamo ko sam ja, ja ili ta tvoja ona...
2.
Gledala sam po sobi, tražila dokaze od sinoć, nigde ničega nije bilo. Uhvatila sam rukama glavu, pa zadubila nos u posteljinu... pa okretala jastuk, tražila sam svoje stvari – ni njih nigde po sobi nije bilo. Pretražila sam svaki ćošak svog stana, ni njega, ni stvari, ni.... Telefon je zazvonio
- Halo?!
- Šta ti je honey?
- Ma nije mi ništa, sve mi je i svašta, smešno mi je... ali mislim da ću se rasplakati.
- Strpi se, dolazim da vidim šta je. Ti si dete poludela naskroz.
 
i sad, josh uvek u sebi i sama trazhicje shapat koji je budi
koji je trza pod velom tishine,
miluje i mazi
dok prstima, tiho, obline joj gazi nejasan san,
a kad se u mirise zore sutra uvijesh
videcje strahom i chudjenjem
da provela je nocj sama,
dok tishinu i shapat sakrijesh
u postelju bicje ti vecj utkan trag
..sinocj je san pozivao na ples
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top