Dragutin Dimitrijević - Apis

Hrastovnik:
Krupne istorijske licnosti su oni cija su djela stablo u korijenima narodne proslost, a grane tih djela mu rastu i plodove narodnog napretka daju. Oni koji cupaju korijene narodne proslosti i koji kresu grane narodnog stabla nisu krupne istorijske licnosti, vec neprijatelji tog naroda.
Kliknite za proširenje...

Ti sad iovde aludirtas na jednu od tih frakcija , i time unizavas drugu .
A vidis , ja mislim da su svi Srbi tog doba bili najcesce rodoljubi .
 
Након масакра Краља Александра Обреновића и Краљице Драге у Србији су Апис и његова банда радили шта су хтели, а били су под директном заштитом Круне. О томе може да се прочита у мемоариа војводе Живојина Мишића, који је ражалован пошто је био ордонанс официр Краља Александра Обреновића...Све у свему опасан човек, плаћеник и обавештајац. Ко зна за кога је тај радио.
 
dlugomir:
Opasan nesumnjivo, ali on je streljan pod optuzbom da je kovao zaveru protiv kralja Petra. Da li je to zaista i dokazano ili je samo bio u pitanju kraljev strah?:think:
Kliknite za proširenje...

Nije Petra nego Aleksandra. Nikakve veze sa istinom, uklonjen je da ne bi doveo bagru u red poslije rata. Prije nego sto je pocinio samoubistvo Pavle Jurisic je ostavio za sobom pismo u kojem je priznao da je lazno svjedocio protiv Apisa i njegovih ljudi. Solunski proces je bio namjestaljka u reziji Aleksandra i Petra Zivkovica.
 
Лички гусар:
Nije Petra nego Aleksandra. Nikakve veze sa istinom, uklonjen je da ne bi doveo bagru u red poslije rata. Prije nego sto je pocinio samoubistvo Pavle Jurisic je ostavio za sobom pismo u kojem je priznao da je lazno svjedocio protiv Apisa i njegovih ljudi. Solunski proces je bio namjestaljka u reziji Aleksandra i Petra Zivkovica.
Kliknite za proširenje...

Да, Солунски процес су монтирали регент Александар и вођа Беле руке Петар Живковић. А то је био један од најпаметнијих потеза будућег Краља Александра. Багру је требало давно пострељати.
 
Краљ Милан:
Да, Солунски процес су монтирали регент Александар и вођа Беле руке Петар Живковић. А то је био један од најпаметнијих потеза будућег Краља Александра. Багру је требало давно пострељати.
Kliknite za proširenje...

Prava spletkari bili su Aleksandar i Zivkovic. Apis je bio srpski rodoljub prvog reda. Ako se sta i pogresio, gresili su svi. Da nije bilo Apisa mnoge bi stvari bile puno gore po Srbe.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Лички гусар:
Prava spletkari bili su Aleksandar i Zivkovic. Apis je bio srpski rodoljub prvog reda. Ako se sta i pogresio, gresili su svi. Da nije bilo Apisa mnoge bi stvari bile puno gore po Srbe.
Kliknite za proširenje...

Не знам. За мене издајник Круне никако не може бити родољуб. Мислим на масакр Обреновића. Да су прилике биле другачије него што су нас годинама учили, потврђује сјајна књига о Александру Обреновићу аутора Сузане Рајић, у издању Српске књижевне задруге. Аутор се позива на изузетно озбиљне изворе и могу вам рећи успева аргументовано да обори чак и неке тврдње Слободана Јовановића. Или бар да озбиљно доведе у питање њихову веродостојност.
 
Poslednja izmena od moderatora:
vujadin:
Значи, другим речима, родољубиви комунисти?.
Kliknite za proširenje...

Оно што су Апис и његови радили непосредно након масакра Обреновића, може се поредити са ониме што су радили црвени по уласку у Београд. Чак су двојица завереника били касније чланови Другог заседања АВНОЈА.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Screenshot_20200703-123636~2.png

Апис Димитријевић и Војвода Трбић 1916 ... из мемоара Војводе В.Трбића
 
Краљ Александар Карађорђевић је, смакнућем Аписа, обезбедио себи мирнији терен за формирање, након рата, краљевине СХС. Апис јесте био за уједињење, али српских земаља. Да је Апис поживео, питање је да ли би Александар могао тако безобзирно да заборавља шта је А-У војска радила по Србији. Ја сам потомак носилаца Албанске споменице, као и српских добровољаца из Америке. Сви они су својим мушким потомцима давали имена Петар и Александар. Међутим, сви су били итекако свесни да, након рата, формирање краљевине Југославије и "праштање" бившим А-У војницима неће донети добро Србима.
 
Нешто не видим да се Цинцари ломатају око Аписа или Николе Пашића само су важни српски ексклузивитети типа Пупин , Тесла и таква екипа.
Свакако мајски преврат је ужасан злочин о којем у свету и нису писали. Неки који су имали прилику видети тело краља Александра Обреновића и краљице Драге то су била изнскажена тела са сломљеном кичмом и много костију.
Тако да такав злочин сви носимо на рукама. Проблем је што те људе који су извршили тај злочин и вероватно свесно изазвали први светски рат је требало много раније уклонити само није имао ко.
Уместо уједињење или смрт!
Изабрали су смрт без уједињења.
 
Рођен је 5. августа 1876. године у Београду . Рано је остао без родитеља. Након тога, о њему су се бринули његова сестра и њен муж. Основну школу је завршио у Нишу , а нижу гимназију у Београду ( прва београдска гимназија ). Након школе, уписао се у нижу гимназију Војне академије коју је завршио 1896. године као шести у класи. Служио је у 7. пешадијском пуку у Београду, где је унапређен у чин потпоручника.

У септембру 1898. године уписао се у Вишу школу за генералштабне официре Војне академије. Унапређен је у чин пешадијског поручника у августу 1899. године .

За време владавине краља Александра Обреновића , због лошег стања у земљи, осмишљен је и организован официрски пуч против краљевског пара Обреновић .

У ноћи 29. маја , повео је заверенике из Официрског дома до палате, где је, трагајући за краљем и краљицом, тешко рањен са три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи, Димитријевић је превазишао ове ране, а његов утицај на официре и послове у војсци је стално растао.

Године 1905. положио је генералштабни испит и отпутовао у Берлин на војне студије . По повратку у земљу, распоређен је у Генералштабно одељење Министарства рата и тамо је служио од септембра 1906. до марта 1907. године .

Кратко је боравио у Македонији , а по повратку је 1908. године служио као помоћник начелника штаба Дринске дивизије . Док је још био у јужној Србији, Апис се придружио тајном одбору који је већ био основан са циљем отпора бугарским претензијама. Истовремено, постао је члан Четничког удружења са седиштем у Скопљу и Куманову .

Године 1911 , са својим друговима, основао је тајно удружење Уједињене или смрт , познато као Црна рука . Током мобилизације у септембру 1912. године , тешко се разболео од тровања крви, те је морао бити враћен у Београд, те стога није могао да учествује у Балканском рату . Као шеф обавештајног одељења Министарства рата, Димитријевић је успоставио контакте са истомишљеницима из многих крајева.

У Првом светском рату, био је на челу обавештајне службе. Затим је био начелник штаба Ужичке и Тимочке војске. Затим, помоћник начелника штаба 3. армије. Апис је ухапшен на Солунском фронту у децембру 1916. године као члан тајне организације Уједињене или смрт . Оптужница га је теретила за „субверзивне активности“ са политичким циљем у самој земљи. Поред тога, у оптужници се наводи да је прикривао Радета Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића , који су били оптужени за исту оптужбу, и да су 29. августа 1916. године извршили атентат на престолонаследника регента Александра , када се возио са Острва у свој логор. Суђење је вођено у Солуну пред војним судом за официре. Пресудом од 23. августа 1916. године , Димитријевић је осуђен на смрт , а стрељан је 14. јуна 1917. године на Солунском пољу заједно са артиљеријским мајором Љубом Вуловићем и Радетом Малобабићем .

На поновљеном суђењу 1953. године у Београду , све пресуде Вишег војног суда у Солуну су поништене, а сви осуђеници су рехабилитовани, укључујући и самог Драгутина Димитријевића Аписа.



Личност који у многоме је права слика типичнога Србина


250px-Dragutin_Dimitrijevi%C4%87-Apis%2C_ca._1900.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top