Драгољуб Дража Михаиловић

Михаиловић лично наређивао стрељања, клања, чак и убијао
http://www.znaci.net/00001/269.htm

Стр.278
У књизи „Трагом издаје" (Ваљево, 1987) нашао сам стравичан податак. Један заробљени партизан, који је преживео „одисеју" по Равној гори и затворски живот и стрељања на Крушику, сведочи да су четници једног јутра, још док су их држали на Равној гори, извели за Михаиловића заробљену групу партизанских болничарки и лекарки. Шетајући се поред строја, Михаиловић, када је дознао да је једна од заробљених партизанки по занимању лекар, грубо је упитао:
„Хоћеш ли да останеш код четника, па да лечиш моје војнике и да Ти полклонимо живот?"
„Нећу!" - одговорила је млада жена, додавши да не би лечила људе који су је претходне ноћи мучили, тукли и силовали!
На запрепаштење присутних Михаиловић је извадио пиштољ и пред свим окупљеним на лицу места стрељао ову партизанску лекарку.
********************************
Ово је лик и дело рехабилитованог ,,Првог герилца Еврпе'' којим се поносе данашњи нео-четници!
 
Добро дошли:
Михаиловић лично наређивао стрељања, клања, чак и убијао
http://www.znaci.net/00001/269.htm

Стр.278
У књизи „Трагом издаје" (Ваљево, 1987) нашао сам стравичан податак. Један заробљени партизан, који је преживео „одисеју" по Равној гори и затворски живот и стрељања на Крушику, сведочи да су четници једног јутра, још док су их држали на Равној гори, извели за Михаиловића заробљену групу партизанских болничарки и лекарки. Шетајући се поред строја, Михаиловић, када је дознао да је једна од заробљених партизанки по занимању лекар, грубо је упитао:
„Хоћеш ли да останеш код четника, па да лечиш моје војнике и да Ти полклонимо живот?"
„Нећу!" - одговорила је млада жена, додавши да не би лечила људе који су је претходне ноћи мучили, тукли и силовали!
На запрепаштење присутних Михаиловић је извадио пиштољ и пред свим окупљеним на лицу места стрељао ову партизанску лекарку.
********************************
Ово је лик и дело рехабилитованог ,,Првог герилца Еврпе'' којим се поносе данашњи нео-четници!
Kliknite za proširenje...
По стоти пут лепиш овај чланак на стотој различитој теми, и по стоти пут ћу питати питања на које ми никада ниси дао одговор по питању овог чланка и верујем да ми ни овај пут нећеш дати одговор или ће твој одговор бити ,,неочетничићи, неочетничићи'' и слично.

Зашто наводни сведок нема име? Због чега се наводни сведок није појавио на суђењу генералу Михаиловићу ако га је видео да наводно лично убија партизане? Због чега овај податак никада пре 1987. није поменут?
 
Ненад:
По стоти пут лепиш овај чланак на стотој различитој теми, и по стоти пут ћу питати питања на које ми никада ниси дао одговор по питању овог чланка и верујем да ми ни овај пут нећеш дати одговор или ће твој одговор бити ,,неочетничићи, неочетничићи'' и слично.
Зашто наводни сведок нема име? Због чега се наводни сведок није појавио на суђењу генералу Михаиловићу ако га је видео да наводно лично убија партизане? Због чега овај податак никада пре 1987. није поменут?
Kliknite za proširenje...
Опет дисквалификација?
Имаш ЛИНК па тражи?
 
Добро дошли:
Опет дисквалификација?
Имаш ЛИНК па тражи?
Kliknite za proširenje...
То је твој одговор, пошто немаш конкретан одговор једино умеш да ми понудиш ,,иди на линк'' у којем такође нема одговора?
Корисниче Добро дошли, ако си заиста човек у годинама како се представљаш и тиме старији од мене, онда ваљда не би требао као много млађи од тебе да те учим да историјска наука није ,,рекла-казала'', него наука која барата конкретним чињеницама, и да људи који се представљају као сведоци морају имати име и презиме.

Шта имамо у овом тексту који си поставио?
1. Немамо име наводног сведока
2. Наводни сведок тврди да је видео Дражу како убија заробљенике без доказа који упућују да је четнички официр био Дража, ако се догађај заиста десио
3. Прича наводног сведока је објављена тек 40 година након суђења Дражи. Стога остаје питање, због чега се наводни сведок није појавио на суђењу Дражи да посведочи против њега. Такво сведочење би судијама и партизанској историји ишло итекако на руку и партизанска историја би такво сведочење ширила у недоглед деценијама, као један од крунских доказа
4. Наводно сведочење је објављено у време када је о Дражи и четницима почела да се износи друга страна медаље, стога остаје сумња да је прича објављена да се сузбије друга страна. У рату је чест облик пропаганде обе стране био јавно објављивање ,,докумената друге стране'' ради окретања народа против исте.

Али ово све што сам рекао ти неће сметати да првом следећом приликом објавиш овај текстић на другој теми и да га сматраш догмом у коју се не сме сумњати, зар не?
 
Ненад:
То је твој одговор, пошто немаш конкретан одговор једино умеш да ми понудиш ,,иди на линк'' у којем такође нема одговора?
Корисниче Добро дошли, ако си заиста човек у годинама како се представљаш и тиме старији од мене, онда ваљда не би требао као много млађи од тебе да те учим да историјска наука није ,,рекла-казала'', него наука која барата конкретним чињеницама, и да људи који се представљају као сведоци морају имати име и презиме.
Шта имамо у овом тексту који си поставио?
1. Немамо име наводног сведока
2. Наводни сведок тврди да је видео Дражу како убија заробљенике без доказа који упућују да је четнички официр био Дража, ако се догађај заиста десио
3. Прича наводног сведока је објављена тек 40 година након суђења Дражи. Стога остаје питање, због чега се наводни сведок није појавио на суђењу Дражи да посведочи против њега. Такво сведочење би судијама и партизанској историји ишло итекако на руку и партизанска историја би такво сведочење ширила у недоглед деценијама, као један од крунских доказа
4. Наводно сведочење је објављено у време када је о Дражи и четницима почела да се износи друга страна медаље, стога остаје сумња да је прича објављена да се сузбије друга страна. У рату је чест облик пропаганде обе стране био јавно објављивање ,,докумената друге стране'' ради окретања народа против исте.
Али ово све што сам рекао ти неће сметати да првом следећом приликом објавиш овај текстић на другој теми и да га сматраш догмом у коју се не сме сумњати, зар не?
Kliknite za proširenje...
Апсолутно хоћу и на исти јачин како ви лепите једне те исте памфлете и слике сумњиве вредности!
 
mi u vojvodini čuvamo spomenike, kao ovaj recimo na primer

- - - - - - - - - -

131609100.jpg
 
Дундурије:
Ајде Марко не цјепидлачи, па нема везе, Мађари у рацији убише мање Срба него "наши" пролетери и револуционари по "ослобођењу" Новог Сада 1944.
Kliknite za proširenje...

Nasi proleteri nisu nikoga ubili prilikom oslobadjanja Novog Sada ko nije bio neprijatelj, sta ti trabunjas? Rusi su oslobadjali Novi sad.
 
BLAJBI:
Rusi? Sovjeti? Rusi? Ne Rusi? Sovjeti Rusi?......:hahaha1:
Kliknite za proširenje...

nije napisao čovek brašno pa da se cerekaš,razlika između ruske armije i sovjetske armije je veika jer je Rusija bila deo Sovjetskog Saveza od 1922 do 1991
nego barone napiši ti nama,naravno svojim rečima,kako su rusi oslobađali ustaški agram,kako si onomad tvrdio :per:

- - - - - - - - - -

21151622_845854615576035_2608621719996521746_n.jpg


- - - - - - - - - -

ЛОЗНИЦА – ПРВИ СЛОБОДАН ГРАД У ХИТЛЕРОВОЈ ЕВРОПИ 1941

Потпуковник Веселин Мисита, командујући месним Четничким одредом ЈВуО, напао је 31. августа 1941. године на Немце у Лозници, који су били утврђени у три јака објекта у граду: у гимназији, дому културе и кафани Лазе Хајдуковића.

Потпуковник Мисита, који је напад отпочео у седам сати ујутру, погинуо је заједно са својим борцима бацајући бомбе на Немце. После његове погибије, команду је преузео капетан Богдан Дрљача и старешина манастира Троноша Георгије Бојић Џиџа, који успешно савлађују групу Немаца у гимназији, да би се на крају преостали предали.

Тако су у борбама за ослобођење Лознице заробљена 93 Немца, неколико је погинуло и рањено, а остали су се повукли у правцу Бање Ковиљаче. Заробљени Немци су спроведени у манастир Троношу, а рањени упућени у болницу. Са заробљеним Немцима је постпано хумано – свима којима је била потребна указана је лекарска помоћ.

Четнички одред је имао осам погинулих, заједно с потпуковником Веселином Миситом и четири рањена борца.
Заплењена је већа количина муниције и аутоматског оружја.
Тако је Лозница постао први ослобођени град у Хитлеровој окупираној Европи 31. августа 1941.године.

- - - - - - - - - -

21106358_845854848909345_8246343567755916966_n.jpg
 
Marko Mare Jaric:
Pogledajte prilog 453115
Kliknite za proširenje...
И Бог се одриче оваквих пастора који се бавили нечасним пословима - четништвом. Колико ли је српских глава пало, док је нечастиви поп Џиџа био командант јадарске бригаде. То сам Бог зна и зато га није спашавао.Стигла га је заслужена Божја казна.
ПС:Дај ЛИНК (због последње реченице) да се види ко је аутор овог памфлета!
 
Добро дошли:
И Бог се одриче оваквих пастора који се бавили нечасним пословима - четништвом. Колико ли је српских глава пало, док је нечастиви поп Џиџа био командант јадарске бригаде. То сам Бог зна и зато га није спашавао.Стигла га је заслужена Божја казна.
ПС:Дај ЛИНК (због последње реченице) да се види ко је аутор овог памфлета!
Kliknite za proširenje...

Jeste jeste,eno ti balija isti takav rečnik imaju kao prema srpskim junacima, kao što već napisah...

Starešnina manastira narodni neprijatelj

LOZNICA - Arhimandrit Georgije Bojić Džidža, od 1936. do 1946., starešina manastira Tronoša, kojeg je komunistička vlast pogubila posle smrtne presude, još nosi žig narodnog neprijatelja, iako se 31. avgust, dan kada su 1941. Loznica i Banja Koviljača bile prva dva mesta u Evropi oslobođena od fašista odavno slavi, a on je bio jedan od ključnih aktera tih događaja.
- Bio je uman i čestit čovek, sjajan duhovnik, te veliki rodoljub i humanista, koji nikada i nigde, nije ni naložio, ni učestvovao u zločinu - svedočio je, svojevremeno, Milivoje Mikan Lazić
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:450184-Staresnina-manastira-narodni-neprijatelj
Kliknite za proširenje...

- - - - - - - - - -

Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena
 
Poslednja izmena od moderatora:
Георгије Бојић Џиџа, oпеван је у песми „Ој Рачићу здраво здраво“, заједно са пуковником Драгославом Рачићем.
ОЈ РАЧИЋУ ЗДРАВО, ЗДРАВО
(народна)
Ој Рачићу, здраво, здраво,
све што радиш имаш право.
Нема борбе, нема рата
без Рачића команданта.
Рачић зове оца Џиџу
да ударе на Илиџу.
Џиџа вели, нема свеца,
треба тући сваког Немца.
 
Poslednja izmena:
lep članak koji govori o oficirima stare jugoslavije koji su se hteli boriti protiv okupatora a ne saradjivati sa njima kako je hteo draža

na par mesta u članku, ističe se da su razmišljali da napadnu dražu i njegove pratioce na ravnoj gori i da tako okončaju njegovu izdaju

vredi pročitati:

- - - - - - - - - -

http://www.znaci.net/00001/9_5.htm#a5

- - - - - - - - - -

a pominje se u sličnom kontekstu i kaludjer džidža
 
proka:
lep članak koji govori o oficirima stare jugoslavije koji su se hteli boriti protiv okupatora a ne saradjivati sa njima kako je hteo draža

na par mesta u članku, ističe se da su razmišljali da napadnu dražu i njegove pratioce na ravnoj gori i da tako okončaju njegovu izdaju

vredi pročitati:

- - - - - - - - - -

[B][U]http://www.znaci.net/00001/9_5.htm#a5[/U][/B]

- - - - - - - - - -

a pominje se u sličnom kontekstu i kaludjer džidža
Kliknite za proširenje...

kao što reče kolega Ненад ,ili su ustaško-baliski izvori ili su znaci.net,trećeg izvora za vas titine sluge nema

urednik znakova:
Goran Despotovic
Kej oslobodjenja 47
Zemun, 11080
RS
 
Marko Mare Jaric:
kao što reče kolega Ненад ,ili su ustaško-baliski izvori ili su znaci.net,trećeg izvora za vas titine sluge nema

urednik znakova:
Goran Despotovic
Kej oslobodjenja 47
Zemun, 11080
RS
Kliknite za proširenje...
А када вам одговара и ти и Ненад и нарочито Коча, користите овај ЛИНК - http://www.znaci.net
Том се ЛИНК-у верује јер нико (осим вас монархиста и нео-четника) није оспорио овај извор. Али га ипак користите јер је бољи а нарочито веродостојнији од *Погледа* и друге бораније.

Ево примера када је Администратор Погледа : Самарџић усликао ,,Првог герилца Европе'' а још није био ни рођен. Није био ни спермазоид а сликао четнике.

Draza-sedi-govori.jpg

Фото: Милосав Самарџић​
 
Poslednja izmena:
izvori za gornji članak u kome stoji da oficiri jugoslovenske vojske a koji su bili na ravnoj gori su hteli da ubiju dražu zbog izdaje su:





VII, br. reg. 16/12-106, K 1641, Proglas štaba Valjevskog narodnooslobodilačkog odreda.
VII, arh. Washing., snim. 00868, T-315.
VII, Ultimatum, arh. Washing., T-315, rola 2237, snim. 001338.
Arh. Washing., ser 315, rol. 2237, Izveštaj kapetana Sajfer-ta, komandira 11. čete 724. puka 704. pešadijske divizije. Kapetan Sajfert navodi da je situacija u Krupnju 4. septembra bila neizdrživa, naročito u bolnici gde je bila 10. četa 724. puka, usled nestašice vode i hrane. Zahvaljujući zaštiti "štuka", popodne su pripremili i komoru za pokret. Pri četvrtom napadu "štuka" u 18,30 časova krenule su obe čete, pod jakom neprijateljskom vatrom, ali su već na petom kilometru od Krupnja naišle na porušen most i zasedu. Čete su izvršile proboj, ali su raspršene i, kako Sajfert kaže, glavnina se probila preko visova. Međutim, to su bili samo delovi 10. i 11. čete.
VII, dok. k. 44-H. F-1.
Užička "Borba", br. 10, 1941, str. 6.
 
3. СЕПТЕМБАР 1944. – ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕЛАНОВИЦЕ, ЛАЗАРЕВЦА И ЦЕЛЕ КАЧЕРСКЕ ОБЛАСТИ ОД СТРАНЕ ЧЕТНИКА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

14203103_1058265744289512_3024816517306688579_n.jpg

Један од батаљона Рудничког корпуса ЈВуО на дефилеу кроз Белановицу.
Легендарни поручник Милован Недељковић, родом из Мораваца код Љига, командант Качерске бригаде Рудничког корпуса ЈВуО предводи своју бригаду састављену од 5 батаљона (1. поручника Милосава Поповића, 2. наредника Влаја Вукајловића, 3. потпоручника Војина Никића, 4. поручника Момира Кузмановића и 5. потпоручника Слободана Џокића) кроз Карађорђеву улицу у ослобођеној Белановици. На самој фотографији, код аутомобила, стоји и поздравља ослободиоце стари српски ратник из Великог рата. Фотографију је иначе забележио Драгиша Милетић, фотограф са Рудника.
У ноћним часовима тога дана припадници Рудничког корпуса ЈВуО су ослободили Лазаревац. Нажалост, енглеска лажљива уста су овај подвиг приписала комунистима. Велика неверица завладала је међу окупљеним народом, а наводи се да је капетан Драгомир Гага Топаловић дубоко потресен том неистином разбио телефункен.
22.jpg

33.jpg
 
Poslednja izmena:
U zoru 17. septembra divizija je nastavila marš prema varošici Belanovici, koju je trebalo da zauzme 4. krajiška brigada. Pred Belanovicom brigada se sukobila sa četničkim Rudničkim korpusom, jačine 500 četnika. Oni su u početku pružili jak otpor, ali bočnim dejstvom dvaju bataljona bili su primorani da se u neredu povuku. Poginulo je 48 četnika, predalo se 15 prisilno mobilisanih mladića, koji su ostali u brigadi. Zaplijenjeni su: protivavionski mitraljez sa 200 metaka, 70 granata za top 37 mm, 37 pušaka, 2.000 metaka i druga ratna oprema. Brigada nije imala gubitaka. Uveče se smjestila u Belanovicu.

- - - - - - - - - -

O teroru koji su vršili četnici nad stanovništvom piše da su četnički komandanti izmišljali razne gadosti da bi maltretirali narod te u izveštaju sekretara Sreskog partijskog rukovolstva za srez kačerski OK Kragujevac, između ostalog, stajalo je:
„…Skoro je ovuda (u srezu Kačerskom) išao p. pukovnik Palošević i držao zborove. On govori da je ovde partizana malo, da su četničke snage u Crnoj Gori jake, da će nas „šaku komunista, za čas istrebiti“, a kad je u Trudelju čuo da su naši u blizini, pitao je kuda može najbrže da dođe u Ugrinovce i prekinuo zbor i utekao....

Govori kako će poklati sve koji nas čuvaju i hrane. Narod ne sme da pije. Ko se prvi put opije kažnjava se sa 50 kila žita ili 15.000 dinara, drugi put — ovca i batine, treći put — klanje. Četnici su naredili da niko ne sme da igra, da svira, da peva, da se nosi lepo, da nosi crveno. Devojke ne smeju da nose cic, već samo težinu i to neobojenu. Samo vuna i težina ima da se nosi, pa čak i težinjave marame“…

- - - - - - - - - -

A Dušan Perduh u članku "Zaseda na asvaltnom drumu " svedoči između ostalog u istoj knjizi piše:
….Na putu za Šumadiju, navečer 17. septembra 1944. godine, naša brigada je stigla u varošicu Belanovicu. Posle kraće borbe sa četnicima, koje smo brzo razbili, tu smo prenoćili i sutradan rano krenuli u pravcu Bukulje i Aranđelovca. Odlučeno je da se toga dana izvrši napad na Aranđelovac. Za napad na grad određena je 1. krajiška brigada i 3. i 4. bataljon 4. brigade. Deseta krajiška brigada napala je Venčac, a kao glavni zadatak je imala da spreči intervenciju neprijatelja od Topole ka Aranđelovcu….

- - - - - - - - - -

eto, opet četnici oslobadjaju napuštena sela , oslobadjaju sela u kojima nije bilo okupatora i onda posle dan dva razbijeni beže kud koji mili moji
 
Ujutro smo krenuli na zadatak — da oslobodimo varošicu Belanovicu. Brani je, čujemo, Rudnički četnički korpus. Naziv jedinice je tako zvučan da bi čovjeka mogao i da zabrine, ali mi iz iskustva, stečenog u borbama na Kopaoniku i u Župi, znamo da to može biti nekoliko stotina četnika, djelom i nasilno mobilisanih za »odbranu Srbadije«, kojima često nije ni do Draže ni do borbe.

Podilazimo prilazima varošice. Idemo u kolonama, ali kad je na naš stroj otvorena vatra iz nekog topčića i mitraljeza posve neobična »glasa« — razvismo se u strijelce. Silazimo u neki potok pa onda krećemo uz čuku sa koje tuku po nama, a neki djelovi naših jedinica našle su se iza leđa četnicima, pa udarismo sa svih strana. Naprijed odmiče komandant Ilibaša i jedva ga sustižemo.

On misli da je ono gore topčić »pito« i mitraljez »flak«, po čemu sudi da tamo mogu biti i Nijemci, jer su dosad, bar na našem ratnom putu, jedino oni imali to oružje. Ko je gore — niko nije znao, ali sam i ja, po pucnjavama, brzini dejstva d fijuku zrna, osjećao da je ispred nas »flak«, jer smo ga češće slušali i dobro upamtili u borbama od Krajine dovde. Okružujemo one na brdu. Oni se brane. Ali, brzo shvataju da im je s druge strane nišana jača jedinica partizanske vojske, pa se u panici povlače pred nama.

U toj bježaniji uspjevaju da odvuku i top »pito« kalibra 37 mm, ali ne stižu da to učine i sa municijom za njega. Posada »flaka« se, pak, zaglavila oko skidanja sa postolja, pa smo ih sve zarobili. U stvari, to je bio mitraljez većeg kalibra skinut sa nekog od oborenih savezničkih aviona, pa kako nije imao postolje to su četnici nešto improvizovali.


Naše čete su prosto pregazile te položaje i produžile za četnicima koji su bježali ka Belanovici, vukući za sobom kare sa topom. U tom opštem metežu komandant Ilibaša naredi Draganu Vekiću i meni da se pobrinemo za zarobljenu posadu i da mitraljez predamo našim jedinicama koje su pristizale. Nakon toga sustižemo naše jedinice u varošici Belanovici. Dan je sunčan i topao, neke radnje su otvorene, po zidovima tragovi četničkih parola i crteža mrtvačkih glava, tek poneko od mještana proviri da pozdravi nas. Ubrzo su nam izašli u susret mnogi građani, ali sa dubokim tragovima preživjelog straha, četnička propaganda je činila svoje i ostavila tragove. Stanovništvo je brzo shvatilo da je stigla prava, organizovana, disciplinovana oslobodilačka, Titova vojska, a čuli su da su blizu i trupe Crvene armije, pa time i nazirali slobodu koju ćemo zajedno izvojevati.

U Belanovici dobismo predah, uoči napada na jak neprijateljski garnizon u Aranđelovcu.

- - - - - - - - - -

daj još neko selo koje su oslobodili četnici :hahaha:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top