Драгољуб Дража Михаиловић

Lamasu:
Tokom te zime bio je zadužen za bezbednost Mihailovića u svojoj zoni odgovornosti, a na jesen 1942. godine biva unapređen u čin kapetana i postavljen za komandanta Prvog ravnogorskog korpusa te odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Istovremeno, Draža mu dodeljuje zvanje vojvode takovskog. Negde u to vreme Vučković bira i svoje ratno ime Feliks, koje je koristio prilikom slanja radio-šifrovanih poruka.

http://www.telegraf.rs/vesti/154146...eta-i-cetnicima-i-ustasama-i-komunistima-foto

Da li je istinit ovaj članak?
Kliknite za proširenje...

Severinin rodja.
 
Lamasu:
Tokom te zime bio je zadužen za bezbednost Mihailovića u svojoj zoni odgovornosti, a na jesen 1942. godine biva unapređen u čin kapetana i postavljen za komandanta Prvog ravnogorskog korpusa te odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Istovremeno, Draža mu dodeljuje zvanje vojvode takovskog. Negde u to vreme Vučković bira i svoje ratno ime Feliks, koje je koristio prilikom slanja radio-šifrovanih poruka.

http://www.telegraf.rs/vesti/154146...eta-i-cetnicima-i-ustasama-i-komunistima-foto

Da li je istinit ovaj članak?
Kliknite za proširenje...

Покатоличени примерак Србина, у коме је порекло победило ватиканско испирање мозга. Има и данас још таквих, под разним именима и надимцима...
 
Lamasu:
Tokom te zime bio je zadužen za bezbednost Mihailovića u svojoj zoni odgovornosti, a na jesen 1942. godine biva unapređen u čin kapetana i postavljen za komandanta Prvog ravnogorskog korpusa te odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Istovremeno, Draža mu dodeljuje zvanje vojvode takovskog. Negde u to vreme Vučković bira i svoje ratno ime Feliks, koje je koristio prilikom slanja radio-šifrovanih poruka.

http://www.telegraf.rs/vesti/154146...eta-i-cetnicima-i-ustasama-i-komunistima-foto

Da li je istinit ovaj članak?
Kliknite za proširenje...

U svakoj reči !
Ovo se znalo i pre članka u "Telegrafu".
 
Lamasu:
Tokom te zime bio je zadužen za bezbednost Mihailovića u svojoj zoni odgovornosti, a na jesen 1942. godine biva unapređen u čin kapetana i postavljen za komandanta Prvog ravnogorskog korpusa te odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Istovremeno, Draža mu dodeljuje zvanje vojvode takovskog. Negde u to vreme Vučković bira i svoje ratno ime Feliks, koje je koristio prilikom slanja radio-šifrovanih poruka.

http://www.telegraf.rs/vesti/154146...eta-i-cetnicima-i-ustasama-i-komunistima-foto

Da li je istinit ovaj članak?
Kliknite za proširenje...

Било и часних Хрвата у Другом светском рату, а Ламасу? ниси знао? ето, треба да се поносиш..z;)

secanja-iz-rata.jpg


Капетан Звонимир Вучковић (Бијељина, 1916. данас живи у Калифорнији), командовао је Таковским четничким одредом, Таковском бригадом и Првим равногорским корпусом.

Вуковић долази на Равну Гору 27. јуна 1941. године. Крајем септембра заробљава немачки гарнизон у Горњем Милановцу, у октобру брани слободну територију од окупаторских напада, а већ у новембру његов одред ступа у крвави грађански рат.

У зиму 1941/42. године Вуковић чува генерала Дражу Михаиловића од немачких потера, потом две године суверено влада Таковом и Драгачевом.

Пролећа 1944. године Први равногорски корпус учествује у победоносним биткама против надирућих комуниста у Западној Србији, а потом обезбеђује евакуацију преко 500 савезничких пилота са аеродрома у Прањанима.

Августа месеца 1944. године генерал Михаиловић шаље Вучковића на положај војног аташеа код америчких снага у Италији. Тако он остаје један од ретких официра из најужег руководства који ће преживети рат и један од најважнијих сведока судбоносних догађаја на нашем тлу …
 
Ројалиста:
Је л' тачно људи да су током Другог светског рата четничке јединице на тлу Босне (и Херцеговине?) имале чак и до трећину муслимана војника?
Kliknite za proširenje...

Ово су делови из књиге “Споменица Братства 1954-1974“, коју је 1974. године у Торонту, Канада, приредио и објавио Алија С. Коњхоџић:

У штабској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабовића са малим изузетком били су муслимани-четници, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани-четници из Коњичке Жупе, Бјелемића и Улошки батаљон. Коњичка бригада бројала је 330 бораца, Коњичка Жупа 200, Бјелемићи 200, а Улошки батаљон 150 бораца. Из Коњичког среза скоро сви муслимани, способни за борбу, били су у четницима. На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника од Умчана у заједници са Вукасовићем. Вукасовић је био командант 2. сарајевске бригаде. У Вишеградској бригади капетана Никића налазило се 200 муслимана четника. У борбама око Неретве-Главатићева потпуковник Јовановић, поред својих 200 бораца, имао је у своме саставу и 200 муслимана-четника на линији Бјелашница – Коњиц – Бијела. Код резервног поручника на положају Девојчин Кук 70, у одреду Куртеша, који је бројао 550 бораца, било је 80 муслимана четника, а у саставу Херцеговачког одреда исто толико муслимана четника.
Као што се из изложеног види, босанско-херцеговачки муслимани из Санџака били су на страни своје прогоњене браће Срба православне вероисповести. Они су активно учествовали у оружаним четничким одредима под вођством бесмртног Драже, писали резолуције и мушки, како доликује оџаковићима и кољеновићима, протествовали против усташког насиља. Многи знани и незнани појединци, махом интелектуалци, на разне начине чинили су неоцењиве користи борби, коју је голоруки Српски народ водио против усташких и партизанских хорди.
Почетком 1942. године образован је у Сарајеву Муслимански четнички акциони комитет од 14 чланова, чија имена из разумљивих разлога ни данас не можемо објавити, јер многи живе и таворе своје дане под Титовим терором.
Kliknite za proširenje...

Цео текст
https://www.pogledi.rs/muslimani-u-cetnicima-prema-spomenici-bratstvo/

Скривена историја: Муслимани у четницима – са Дражом за краља
http://www.in4s.net/skrivena-istorija-muslimani-u-cetnici-borili-se-s-drazom-za-kralja/

Опширније:
https://www.pogledi.rs/muslimani-u-cetnicima/

%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%83-%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0-1944-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5.1.jpg
 
Ројалиста:
Је л' тачно људи да су током Другог светског рата четничке јединице на тлу Босне (и Херцеговине?) имале чак и до трећину муслимана војника?
Kliknite za proširenje...

Не, то је претеривање. Тачно је да је у редовима Југословенске војске у отаџбини било и других осим православних Срба, али ипак не у неком превеликом броју. Свеједно, ти принципијелни несрби заслужују поштовање.
 
Написао је до трећину Четнички јединицА у цијелој Босни и Херцеговини.
Наравно да то није тачно.
Вјероватно је било неки мањи јединица које су имале трећину муслимана, али свеобухватно на територији Босне и Херцеговине, Срби су чинили 95% војног састава ако не и више (и не само у четничким него и у партизанским јединицама у БИХ Срби су били 90%). Муслимани су углавном гледали да прођу мимо рата.

Јако је тешко утрвдити и колики је удио муслимана био у хрватским јединицама. Поготово ако се знаде да су на многим мјестима Хрвати стављали на главу фесове кад иду убијати Србе да створе већу мржњу између Срба и муслимана.
 
Katolik iz Hrvatske ravnogorski heroj
Trebalo je da prođu 73 godine da bi bilo otkriveno junačko držanje jugoslovenskog rodoljuba dr Kriste Grbina (43) pred Gestapoom koji ga je streljao jer je bio organizator pokreta Draže Mihailovića.

krsto.png


Grbin je rođen na Korčuli u Hrvatskoj, u katoličkoj porodici čiji su se članovi izjašnjavali kao Jugosloveni. Na tom hrvatskom ostrvu danas postoji spomenik žrtvama nacista, na kojem se nalazi i Grbinovo ime.

Istovremeno, u Srbiji, gde je ovog doktora pravnih nauka i advokata uhapsio Gestapo, zverski ga mučio i streljao u Jajincima 25. januara 1943. sa još 24 ravnogorca, ne postoji nijedna zabeleška, čak ni u knjigama.

Vređao Pavelića

Međutim, istraživač Ratko Leković otkrio je dokumente o Grbinu u arhivi Gestapoa, koju je preuzela Ozna. Iz dokumentacije se vidi da dr Grbin na početku rata s porodicom živi u Staroj Pazovi, koja je pripala NDH, i zapisuje zločine ustaša. „Ustaša Đura Beker zaklao osam Srba... ustaša Franjo Grbač ubio Srbina Tovroljanovića...“, beležio je Grbin.

Nakon što je javno pogrdnim imenima nazivao Antu Pavelića, 9. oktobra 1941. beži u Beograd, gde postaje jedan od vodećih ravnogorskih ilegalaca. Gestapo dobija informaciju da se u Kumanovskoj 14 „održavaju glavne konferencije pripadnika D. M. (pokret Draže Mihailovića, prim. aut.), kojima redovno prisustvuje i Grbin“.

Otkrivaju da Grbin organizuje izvlačenje interniraca iz koncentracionog logora na Sajmištu i upućuje ih u ravnogorske jedinice, kao i da organizuje ravnogorske odrede u istočnoj Srbiji. Uhapšen je 12. decembra 1942. u Beogradu i sproveden u Ratnički dom (Dom vojske), centar Gestapoa za Srbiju.

Mučio ga Gestapo

Saslušavan je i mučen u „Anti D. M. odseku“, na čelu s kapetanom Hajncom Hajnrihom Brantom, koji se više puta potpisao na dokumente iz Grbinovog dosijea. Jedan je od mnogih ravnogoraca koji su prošli to mučilište, sa električnom stolicom i nacističkim batinašima s korbačima. Ne samo da ništa nije odao već je davao i cinične odgovore. Za zaplenjeni spisak ustaša rekao je „to su moji dužnici“. Nacistički islednik je zaključio da je pribeleške sačinio da bi se kasnije osvetio ustašama. Prebačen je u Banjički logor, kao zatočenik broj 9311. U istragu o Grbinu uključuje se i šef Gestapoa za Srbiju - Bruno Zatler, koji je na kraju svojeručno napisao da je Grbin „za odmazdu“.

Junačko držanje

Sandra Grbin Udovičić i Ivan Grbin, unuci Krista Grbina, kažu za „Blic“ da su im tetka i pokojna baka i otac pričali o dedi, ali da nisu znali za njegovo junačko držanje na saslušanju u Gestapou.

- U isto vreme dok je mučen, njegovi brat i sestra bili su u partizanima na Korčuli. Oni su preživeli rat. Ponosni smo što se naša porodica borila protiv nacizma u dva pokreta otpora. Otac nas je često vodio u Jajince i pričao nam o dedi. Pokušavao je da dođe do dokumenata. Umro je i nije ih video - priča Ivan.

Sandra navodi da su ustaške vlasti tražile od njihove bake Jozefine da se razvede od dede i zapretile joj da će nju i decu poslati u Jasenovac.

- Njena braća su dala izjavu da je ona predana katolkinja i da razvod ne dolazi u obzir. Baka, koja je bila svedok Sarajevskog atentata 1914, devedesetih je napustila Sarajevo. Umrla je nakon NATO bombardovanja Beograda, u 101. godini - kaže Sandra.

Gestapo: Ništa nije priznao

U završnom izveštaju Gestapoa od 4. januara 1943. stoji: „Grbin i pored pooštrenog saslušanja nije ništa priznao. Ostavlja utisak jednog vrlo zagriženog neprijatelja Nemaca. Potpuno je sigurno da je zauzimao vodeću ulogu u organizaciji DM i da je bio vrlo aktivan. Prema tome predlaže se za egzekuciju”. Istog dana Brant je potpisao i dva puta podvukao: „Kristo Grbin se treba streljati”.

http://www.blic.rs/riznica/otkrivamo-katolik-iz-hrvatske-ravnogorski-heroj/qz1bws7
 
Poslednja izmena:
SEKS-SKANDALI U SRBIJI Draža Mihailović: Na Ravnu goru zbog ljubavnice


Komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini bio je u ljubavnoj vezi sa ženom svog najboljeg prijatelja

Draža Mihailović imao je 27 godina kada se početkom 1920. oženio Jelicom, sestrom svog najboljeg prijatelja. Prvih deset godina braka živeli su u Skoplju, a 1931. godine Dražu raspoređuju u Beograd. Tada je počelo njegovo druženje sa Aleksandrom, sinom vojvode Živojina Mišića.

Aleksandar, dve godine stariji od Draže, bio je oficir srpske vojske u Kraljevini Srbiji tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Godine 1922. napustio je vojnu službu, odnosno prešao u rezervu, i neko vreme radio kao upravnik Vrnjačke banje. Posle sloma države 1941. godine, 11. maja 1941. u njegovoj roditeljskoj kući u selu Struganik Draža mu je rekao: „Aleksandre, ti i ja ćemo podići treći ustanak. Učinićemo sve da narodu olakšamo ovo robovanje i da se mi, stari solunci, ne obrukamo. Borićemo se do kraja.“

Manje je, međutim, poznato da je još pre rata otpočela veza između Draže i lepe Milene, Mišićeve supruge. Između ostalog, pogodovalo joj je to što je Aleksandar imao probleme sa alkoholom.

Prećutkivana veza

- Ta je veza istoričarima poznata stvar, ali je mnogi prećutkuju jer baca ružno svetlo na Dražu - izjavio je svojevremeno dr Branko Latas, nekadašnji direktor Arhiva Vojnoistorijskog instituta, dodajući da je vrlo verovatno da je Draža baš u Struganik, a odatle na Ravnu goru, otišao zbog Milene Mišić, a ne strateškog položaja ovog mesta.

Po prirodi stvari, dokumenata o ovome nema, osim jednog pisma iz 1941. koje je objavio Borivoje Karapandžić. Treba napomenuti da je ovaj istoričar i književnik napisao 35 knjiga, da je 1945. pred partizanima pobegao u Italiju, a od 1950. živeo u SAD. Bio je proglašen za čoveka godine Srpskog narodnog saveza, a episkop šabački Lavrentije odlikovao ga je Ordenom Svetog vladike Nikolaja. Ali i da je kao ljotićevac, posle rata bio u sukobu sa četničkom emigracijom.

Objavio je pismo koje mu je 1957. godine uputio potpredsednik opštine u Valjevu u vreme rata, a koje se odnosilo na oslobađanje četničkih majora Aleksandra Mišića i Ivana Fregla, koje su 6. decembra 1941. godine tokom ofanzive na Ravnu goru zarobili Nemci:


Boravak u zatvoru

„Ja sam mogao i hteo da ih obadvojicu spasem i oslobodim u Valjevu, dok su se nalazili u zatvoru, na veliku molbu Mišićeve sestre Ele, udove Marković, apotekarice i moje bivše kirajdžike, jer sam tada bio uhvatio dobre veze sa nemačkim kapetanom Štenclom, koji je u rukama imao Obaveštajno odeljenje (...)

Nemački kapetan Štencel mi je u poverenju saopštio da odem kod njih u zatvor i da ih nagovorim da samo pred njim izjave da pristaju da priđu đeneralu Nediću, da privremeno stupe u njegove oružane odrede i da će ih on spasti i zadržati u Valjevu, a posle, kad on ode iz Valjeva, mogu slobodno ponovo da odu kod Draže u šumu

Kada sam im ovo saopštio u zatvoru i objasnio stvar, Fregl je se potpuno sa mnom složio i usvojio moj predlog, dok je Mišić bio pijan, s flašom rakije u rukama, napao me je, psujući Nemcima oca i mater, da on neće ničije pomoći, da mrzi i svoju rođenu mater jer je Nemica, itd.

Kad je se smirio, rekao mi je: ‚Donesi ti meni rakije ako si čovek, gledaj svoja posla, a za mene ne brini...
Kada sam sve ovo gđi Eli, sestri, saopštio, opet me je zamolila da odem kod Štencla i da pokušam sve kako bih ih spasao, što sam odmah sutradan i učinio.

Na samim vratima kancelarije Štencla presrela me je žena Mišićeva, zgodna i lepo obučena dama, i rekla mi je da se ne zauzimam za Mišića, da ona ima ljude koji sigurno rade za njegovo oslobođenje, itd.

Kad sam ovo saopštio gospođi Eli, uhvatila se za kose i na glas zakukala: ‚Ona mu radi o glavi, jer živi sa Dražom na Ravnoj gori! Tako je cela ova stvar u pogledu njihovog spasavanja propala...“. Mišića i Fregla Nemci su streljali decembra 1941.

- - - - - - - - - -

Veliki zavodnik
LJUBAVNICE IZ CELE EVROPE

Prikupljajući građu za knjigu „Draža Mihailović na krstu sudbine“, publicista Pero Simić je među Mihailovićevim ličnim stvarima, koje se čuvaju u Vojnom arhivu u Beogradu, otkrio punu kutiju fotografija i pisama koje su ljubavnice slale budućem vođi Ravnogorskog pokreta. Sudeći po imenima: Milaška, Bjela, Marija, Dara, Peri, Darlena, Ani, Sonja, Slavna, Nevena, Heli, Dorita, Etel, Hilda, Henka, Heri, Barbara... većina ih je bila iz slovenskih zemalja: Češke, Poljske, Ukrajine, Rusije, Bugarske, Slovenije i Hrvatske, ali je među Čičinim ljubavnicama bilo i žena iz Rumunije, Mađarske i drugih država Evrope.

- - - - - - - - - -

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/s...-na-ravnu-goru-zbog-ljubavnice-clanak-2452091

- - - - - - - - - -

da li ovaj članak baca novo svetlo na dražinog tzv unuka, vojislava mihailovica, koji nikada do dana današnjeg nije dao uzorak za analizu dnk kako bi dokazao da je dražin potomak?
 
proka:
da li ovaj članak baca novo svetlo na dražinog tzv unuka, vojislava mihailovica, koji nikada do dana današnjeg nije dao uzorak za analizu dnk kako bi dokazao da je dražin potomak?
Kliknite za proširenje...

А какве везе има недавање узорка ДНК његовог унука како би се утврдило сродство са Дражом Михаиловићем и кутија црно-белих фотографија Дражиних наводних љубавница? :D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top