Драгољуб Дража Михаиловић

Četnici u američkom Njuzviku: Nemilosrdni ratni cirkus sa tri scene (FOTO)

Američki Njuzvik opravdao je svoju profesionalnu i liberalnu orijentaciju, a tri godine kasnije, 2. septembra 1946, na naslovnoj strani osvanuo je Tito. Još jednom ćemo ga videti na naslovnici od 17. oktobra 1966.

4​


Objavljeno: 13.07.2016. 08:00h

Foto: Newsweek, Četnici na naslovnoj američkog Njuzvika

Na Mitrovdan, 8. novembra 1943, na naslovnoj strani američkog Njuzvika osvanuli su naslov i fotografija „Jugoslovenski četnici“. Prestižni nedeljnik naslovio je tekst„Krvavi Balkan“, a u podnaslovu je pisalo da četnici i partizani gađaju naciste, ali i jedni druge.

Ova rečenica, koja i posle 73 godine u Srbiji izaziva polemiku prema kojoj se ww2 još nije završio, u ono davno doba delovala je - gotovo šaljivo.

Američki novinar video je četnike kao neobično odevene ljude, „s nimalo vojničkim odorama“. Njuzvik je rat u Jugoslaviji opisao kao „nemilosrdni ratni cirkus sa tri scene“ u kome i Titovi partizani i Mihailovićevi četnici postižu uspehe koji su „makar doneli dobru propagandu“. Partizani su prekinuli prugu Beograd-Zagreb na 130 mesta, što je „zadovoljavajući broj“, a četnici su zauzeli crnogorsku luku Kotor, koja je bitna za saveznike „ukoliko Mihailovićevi ljudi uspeju da je zadrže“.

aaa_14683472179.jpg
Foto: Newsweek, Četnici u američkom Njuzviku

Ne sluteći, naravno, ko će u tom „cirkusu“ da pobedi, i to na kakav način, Njuzvik krajem 1943. piše da su USAgeneralno naklonjene Mihailovićevoj politici. „Tito služi ruskoj strategiji bez obzira na cenu. Mihailović služi onome što smatra srpskim interesima, ubijajući vreme i čekajući najbolju priliku da udari. Još jedan faktor koji u Vašingtonu ne mogu da previde jeste činjenica da kada su Nemci izvršili invaziju na Jugoslaviju, Mihailovićevi Srbi su se u toj beznadežnoj situaciji digli i borili, dok su se partizani, od kojih su mnogi Hrvati, tek kasnije organizovali“, smatra Njuzvik.

List piše i da su te godine obe strane prvi put otvoreno priznale da se bore jedna protiv druge. Dve jugoslovenske frakcije razmenile su žestoke reči i nekoliko žestokih akcija. Partizani su zarobili dvojicu uglednih četničkih vođa, osudili trojicu nižih četnika na doživotnu kaznu zatvora i streljali još 17 njih posle „zvaničnog suđenja“.

Da ne muči svoje čitaoce, Njuzvik navodi da su razlike između njih etničke, verske, ideološke, rečju - „beskrajno zapetljane“. Ovaj sukob donekle ide naruku Nemcima, ali je „preterano pridavati mu značaj kao da bi mogao da omete eventualne vojne akcije na Balkan

Na osnovu informacija koje su procurile iz malo pouzdanijih izvora iz Jugoslavije, Njuzvik je stekao sledeću sliku o relativnom položaju partizana i četnika u ovom trenutku:

Mihailovićeve snage na terenu imaju 20.000 ljudi, a Titove između 85.000 i 100.000. Operacije svake grupe su otprilike u skladu sa brojem vojnika. I jedni i drugi pretrpeli su velike gubitke prošlog proleća u napadima Sila osovine. Partizani su saterani do ruba četničke teritorije, dok su četnici saterani gotovo do albanske granice. Musolinijev pad ubrzao je Titov oporavak, a Badoljova predaja omogućila je partizanima da dođu do značajnijih italijanskih zaliha i „čak nekoliko italijanskih regruta“.

Njuzvik podseća i da je mladi kralj Petar II Karađorđević izdao direktivu Mihailoviću „da se više angažuje protiv Nemaca“, uvidevši da Tito počinje da vodi u trci za podršku britansko-američkog javnog mnjenja. Ali kraljeva direktiva ostavila je četnicima slobodu da sami odaberu strategiju. U osnovi, izgleda da se ta strategija sastoji u „vođenju dobrog propagandnog rata tako što se zadaju brzi napadi sa postojećim snagama, dok oko 180.000 četničkih rezervista ostaje demobilisano sve dok saveznici ne budu spremni da ih opreme“.

Kako se završilo savezničko „opremanje četnika“, danas je dobro poznato.

Američki Njuzvik opravdao je svoju profesionalnu i liberalnu orijentaciju, a tri godine kasnije, 2. septembra 1946, na naslovnoj strani osvanuo je Tito. Još jednom ćemo ga videti na naslovnici od 17. oktobra 1966.

Od naslovne strane sa četnicima do poslednje sa Titom, primerak Njuzvika je poskupeo sa 15 na 40 centi.

Četnici su bili jeftiniji.


PIŠE: Ljilja Jorgovanović

- - - - - - - - - -

http://www.newsweek.rs/srbija/75353-...cene-foto.html
 
Ненад:
Мене није. Глупост о само 20 000 четника не желим да коментаришем...
Kliknite za proširenje...

ал напредује прока, мора се признати :D сетимо се да је некада Дражу и четнике називао "сарадницима окупатора" и сл. А види сад :D

Njuzvik je rat u Jugoslaviji opisao kao „nemilosrdni ratni cirkus sa tri scene“ u kome i Titovi partizani i Mihailovićevi četnici postižu uspehe koji su „makar doneli dobru propagandu“. Partizani su prekinuli prugu Beograd-Zagreb na 130 mesta, što je „zadovoljavajući broj“, a četnici su zauzeli crnogorsku luku Kotor, koja je bitna za saveznike „ukoliko Mihailovićevi ljudi uspeju da je zadrže“.

Mihailović služi onome što smatra srpskim interesima, ubijajući vreme i čekajući najbolju priliku da udari. Još jedan faktor koji u Vašingtonu ne mogu da previde jeste činjenica da kada su Nemci izvršili invaziju na Jugoslaviju, Mihailovićevi Srbi su se u toj beznadežnoj situaciji digli i borili, dok su se partizani, od kojih su mnogi Hrvati, tek kasnije organizovali“, smatra Njuzvik.

Operacije svake grupe su otprilike u skladu sa brojem vojnika. I jedni i drugi pretrpeli su velike gubitke prošlog proleća u napadima Sila osovine

Partizani su saterani do ruba četničke teritorije, dok su četnici saterani gotovo do albanske granice.
Kliknite za proširenje...

Каква иронија :mrgreen: Овај текст је "канда дотукао" самог проку јер је овиме пљунуо на све што је до сада износио...по ко зна који пут демантује самог себе...али одавно нам је познато о каквом циркузанту је реч...мени га искрено и жао...човеку нико не одговара на пост и онда има потребу да сам одговори на њега и тражи пажњу...тачно се види колико му је ово потребно...шта ће мукица :lol:

Још мало проко и бићеш прави! само тако настави! :D
 
Poslednja izmena:
Njuzvik podseća i da je mladi kralj Petar II Karađorđević izdao direktivu Mihailoviću „da se više angažuje protiv Nemaca“, uvidevši da Tito počinje da vodi u trci za podršku britansko-američkog javnog mnjenja.

- - - - - - - - - -

Mihailovićeve snage na terenu imaju 20.000 ljudi, a Titove između 85.000 i 100.000

- - - - - - - - - -

eto papirnatih četničkih divizija, korpusa, grupe korpusa, a ustvari, jedinice na nivou seoske čete....

naravno da je četnika bilo daleko više ... na papiru, a kad su ginuli na zelengori, onda ih je bilo samo par hiljada, a radilo se o 4 korpusa i dve borbene grupe, cve ukupno 2-3 000 ljudi ???

- - - - - - - - - -

brojno stanje se preuveličava a gubici minimalizuju, stara praksa gubitnika svih vrsta...

- - - - - - - - - -

kako god da se okrene, dražin govor u lipovu i kraljev proglas da se svi četnici stave pod partizansku komandu, dokusurili su četnike

to je prosta činjenica

a zašto je tako bilo to je apsolutno danas nebitno.....
 
proka:
Njuzvik podseća i da je mladi kralj Petar II Karađorđević izdao direktivu Mihailoviću „da se više angažuje protiv Nemaca“, uvidevši da Tito počinje da vodi u trci za podršku britansko-američkog javnog mnjenja.

- - - - - - - - - -

Mihailovićeve snage na terenu imaju 20.000 ljudi, a Titove između 85.000 i 100.000

- - - - - - - - - -

eto papirnatih četničkih divizija, korpusa, grupe korpusa, a ustvari, jedinice na nivou seoske čete....

naravno da je četnika bilo daleko više ... na papiru, a kad su ginuli na zelengori, onda ih je bilo samo par hiljada, a radilo se o 4 korpusa i dve borbene grupe, cve ukupno 2-3 000 ljudi ???

- - - - - - - - - -

brojno stanje se preuveličava a gubici minimalizuju, stara praksa gubitnika svih vrsta...

- - - - - - - - - -

kako god da se okrene, dražin govor u lipovu i kraljev proglas da se svi četnici stave pod partizansku komandu, dokusurili su četnike

to je prosta činjenica

a zašto je tako bilo to je apsolutno danas nebitno.....
Kliknite za proširenje...

Према прорачунима редакције Зборника, четници су у Босни децембра 1944. имали 40 000 људи...
 
proka:
ajd da je i tako, ali gde nestadoše tih 40.000 četnika samo iz bosne, u sledećih 6-7 meseci, kad po tvojim navodima četnici nisu imali više od 10.000 poginuliih u tom periodu ?
Kliknite za proširenje...

Не, него ти по обичају никад ништа не схваташ.
Рекао сам у Босни, не из Босне. У Босни децембра 1944. је било 40 000 четника из Србије и Босне...
 
proka:
ok, u redu

dakle, pitanje je gde nestade tih 40.000 četnika za manje od 6 meseci?
Kliknite za proširenje...

Доста је изгинуло децембра и јануара 1945. у биткама за Тузлу, Калиновик и Модричу, један део је умро од тифуса, глади и загађења рана након тих битака, део је дезертирао или се придружио партизанима. Тако априла и маја 1945. остало је око 10 000 или мање четника из Србије, и око 5000 босанских четника који су остали на својим теренима...
 
Руски историчари: Покрет Драже Михаиловића није онакав каквим га представљате у Србији
Од Недељник - 22 јула, 2016

Пише: Никита Бондарев

Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије.

Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима.

У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик”.

Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен.

На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом.

Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима.

Међутим, тај део четника “са идејом” и истинским ратним искуством био је крајње дисциплинован и лојалан Драгољубу Михаиловићу. Према оценама савремених историчара који се баве четничким покретом, такви људи су у најбољем случају чинили четвртину покрета.

Остале три четвртине четника нису били регуларни одреди, него они који су благовремено “отишли у шуму” и затим се формално изјашњавали као четници и формално се потчињавали Дражи Михаиловићу, али су то у суштини били самостални шумски одреди.

Они су се крили по шумама близу својих села и никоме нису полагали рачуне. Управо они су вршили већину погрома симпатизера комуниста и управо они су, касније, за време социјализма, највише и довођени у везу са четничким покретом.

Они су понекад дејствовали и заједно са фашистима – Немцима или Бугарима. Сачуване су фотографије на којима неки наоружани људи, наводно четници, пију ракију са усташама. Међутим, уопште се не може са сигурношћу рећи ко су ти људи. Није било никаквих знакова препознавања, нити их је могло бити.

Једно је сигурно: ни званични ни “незванични” четници нису долазили у сукоб са Црвеном армијом. Црвеноармејци су свуда дочекивани као пријатељи и ослободиоци. У градовима и селима су их чекали натписи: “Живео генералисимус Стаљин”, “Живео краљ Петар”, “Живео Дража Михаиловић”.

Добро је познат случај ослобођења Крушевца. Тај град су ослобађали четници заједно са Црвеном армијом. Сачуване су и фотографије на којима четнички војвода Драгутин Кесеровић и пуковник Црвене армије Проњин стоје заједно на балкону крушевачког хотела “Париз” и поздрављају војнике – црвеноармејце и четнике који марширају испред њих.

Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик.”

Титу и његовим сарадницима пошло је за руком да коначно убеде Совјетски Савез да четници сарађују са фашистима тек када су партизани по уласку Црвене армије у земљу узурпирали улогу посредника у контактима са совјетским војницима.

Титови следбеници су учинили све како би приказали четнике у таквом светлу, јер је у току Другог светског рата на територији Србије вођен и унутрашњи, грађански рат.

Четнички покрет је био веома популаран у народу, између осталог и због тога што су четници без одлагања почели да пружају отпор окупатору, док су комунисти чекали 22. јун, када је Совјетски Савез ступио у рат са Хитлеровом Немачком.

А и после 22. јуна, и све до краја 1941. године, четници и партизани су изводили заједничке борбене операције.

Око Драгољуба Михаиловића је било доста људи левичарских схватања. Такав је, на пример, био Живко Топаловић, један од оснивача Комунистичке партије Југославије. Или рецимо, Драгиша Васић, национално оријентисани социјалиста који је био ожењен совјетском држављанком и у више наврата је боравио у СССР-у. О њему се чак писало да је тобоже био мајор совјетске обавештајне службе, али то нису историјски потврђене чињенице.

Такви људи су могли изградити “мостове пријатељства” између четника и партизана. Другим речима, постојали су сви услови да четници и партизани постигну договор, али ни једни ни други нису били за то заинтересовани.

Двосмислена формулација коју је усвојио суд приликом рехабилитације Драже Михаиловића покреће многа питања, и у српској јавности се доста дискутовало о томе. Међутим, сам факат рехабилитације је позитиван.

Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије.

Најважније је да се из свести читавог друштва избрише стереотипна представа по којој су четници и усташе једно исто. Додуше, старија генерација балканолога тешко се може одрећи такве тезе.

Треба, ипак, имати на уму да највећи број симпатизера Русије истовремено гаји симпатије и према четницима.

Према томе, ако Русија подржава рехабилитацију Драже Михаиловића, тиме она уграђује још један камен у темеље руско-српског пријатељства.

http://www.in4s.net/ruski-istoricari...jate-u-srbiji/

*Аутор је познати руски историчар са Руског института за стратешке студије
 
Ненад:
Доста је изгинуло децембра и јануара 1945. у биткама за Тузлу, Калиновик и Модричу, један део је умро од тифуса, глади и загађења рана након тих битака, део је дезертирао или се придружио партизанима. Тако априла и маја 1945. остало је око 10 000 или мање четника из Србије, и око 5000 босанских четника који су остали на својим теренима...
Kliknite za proširenje...


hvala na poštenom odgovoru :ok:
 
Четнички покрет Драже Михајловића у светлу руске науке

пише Вјачеслав Чарски, извршни уредник европских редакција RBTH

Деценијама је совјетску и руску историјску науку мало интересовао конфликт на територији окупиране Југославије за време Другог светског рата. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили не само против нацистичког окупатора, него и против колаборациониста и локалних националиста свих боја, међу које се по правилу убрајају усташе и четници.

При томе је и у једном делу српског друштва култивисано, а и данас се култивише вређање на Русију која јесте ослободила Србију 1944. године, али је уједно, наводно, проузроковала рушење српске државности и националног језгра помажући комунистима да изграде антисрпску Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Према идеји тог дела српског друштва управо СССР сноси одговорност и за сурово обрачунавање са правим патриотама Србије – четницима Драже Михаиловића.

Током првих петнаест година 21. века Русија је прошла импозантан пут од остатака велике силе која је отписана још 1991. године, до једног од кључних играча на светској геополитичкој сцени. Један од главних темеља новог руског идентитета је победа над нацистичком Немачком 1945. године. Русија се у том погледу позиционира као доследна заштитница сећања на трагедију Другог светског рата и категорично се противи свим покушајима ревидирања историје коју су написали савезници и победници. Такве покушаје ревидирања су у извесној мери предузимале готово све земље бившег социјалистичког блока. Услед тога су неке од тих земаља за истинске хероје тог доба, који треба да служе као пример младим нараштајима, званично прогласиле припаднике националистичких и антикомунистичких војних формација које су сарађивале са хитлеровцима, попут „шумске браће“ у балтичким земљама, или бандероваца у Украјини.

Можда би било логично очекивати да руски експерти, који утичу на „историјску политику“ своје земље, буду непомирљиви и када је реч о четницима, јер су четници ратовали против савезника СССР-а Јосипа Броза Тита. Међутим, у стварности је ситуација управо супротна. Водећи руски историчари-балканолози у суштини су подржали рехабилитацију Драже Михаиловића и позвали присталице и једне и друге стране на нормализацију односа и превазилажење овог дугогодишњег раскола у српском друштву.

Недоброжелатељи би могли упутити критику руским експертским круговима за двоструке стандарде, јер су четници у суштини једина антикомунистичка формација тога периода према којој су Руси данас тако благонаклони, док све остале сличне формације оцењују негативно, укључујући и пољску Армију Крајову која се, као и четници, потчињавала савезницима.

Међутим, реално гледано, четнички покрет је заиста био јединствена појава. За разлику од већ поменутих пољских устаника, код четника није било никакве русофобије. Напротив, у Дражином окружењу су били и отворени симпатизери Совјетског Савеза и социјалисти, и зато њихова жеља да сарађују са руском Црвеном армијом не треба никога да чуди. У том смислу став руских историчара није контроверзан, него је напротив, сасвим логичан.

Занимљиво је да руски историчари, позивајући на превазилажење историјских противречности у српском друштву, узимају у обзир и позитивно руско искуство. Русија је током претходних 15 година прошла сличан пут. У новој Русији је дошло до помирења „црвених“ и „белих“ који су 1917-1922. године ратовали једни против других, а коначан симбол мира унутар руског друштва било је уједињење Руске православне цркве Московског патријархата и Руске православне заграничне цркве. Садашња Русија је некада непомирљивим странама ове конфронтације оставила право на сопствену историјску правду, сопствену идеологију и сопствену љубав према отаџбини, и прилично успешно је консолидовала патриоте различитих идеологија прогласивши данашњу руску државу и наследницом Руске империје, и наследницом Совјетског Савеза.

Водећи руски историчари-балканолози у суштини су подржали рехабилитацију Драже Михаиловића и позвали присталице и једне и друге стране на нормализацију односа и превазилажење овог дугогодишњег раскола у српском друштву.

http://ruskarec.ru/politics/2015/06...eda_na_cetnike_i_drazu_mihailovica_40797.html
 
Дража је превише веровао западу

пише Владимир Путјатин, Московски државни универзитет „Ломоносов”

Одлука о рехабилитацији Драгољуба Драже Михаиловића важан је резултат трансформације српског друштва. Од почетка деведесетих, када су почели ратови на територији Хрватске и Босне и Херцеговине, четничке идеје су се шириле на све стране великом брзином, јер је сећање на догађаје Другог светског рата још увек било свеже. Са друге стране, крвави карактер међуетничких сукоба у одређеној мери је рушио мит о „братству и јединству“ народа Југославије, који је дуго био камен темељац идеологије Титовог партизанског покрета.

Са рушењем заједничке државе и ревидирањем владајуће идеологије крајем 20. и почетком 21. века постала су доступна и сведочанства и новији документи који су довели у питање устаљене представе о рату. Например, постале су познате поједине чињенице о сарадњи партизана и Немаца. Такви подаци раније нигде нису помињани. Они су имали одлучујући утицај и на процес рехабилитације четничког покрета, његове идеологије и његовог вође. Уз све то, и сам суд над Драгољубом Михаиловићем може се упоредити са отвореним совјетским процесима 30-их година, организованим ради уклањања опонената поражених у политичкој конфронтацији.

Судбину четничког покрета у великој мери је предодредила лоша геополитичка информисаност Драже Михаиловића, и његова претерана вера пре свега у западне савезнике, а не у СССР у првим годинама рата. Занимљиво је да је Москва, и поред тога што се ослањала на Комунистичку партију Југославије и Тита, у августу и септембру 1941. године ипак покушала да успостави везе са Михаиловићевим покретом. Преговори са представником четника одржани су у Истамбулу уз учешће енглеске стране и управо су Енглези осујетили размену кадрова између четника и Совјетског Савеза. Међутим, покушаји успостављања контаката нису остали на томе. У партизанском штабу 1942. године нашао се руски емигрант Фјодор Махин, који је пре тога неко време провео код четника, и Москва је управо преко њега покушала да још једном успостави директну везу са Драгољубом Михаиловићем, али сам Тито је осујетио тај покушај. После тога СССР више није предузимао сличне покушаје, и Москва је почела у потпуности да се оријентише на Титове партизане, а четнички покрет је узиман у обзир само у контексту односа са краљевом владом у емиграцији.

Па ипак, 1943. године је успостављена незванична сарадња између совјетских држављана и четника. Реч је отприлике о 300 совјетских ратних заробљеника који су побегли из Руског корпуса. Тај корпус су чинили бивши белогардејци који су радили у Борским рудницима. Они су се придружили одреду четника, што је изазвало недоумицу локалне партизанске команде.

Нажалост, већина докумената Министарства одбране Руске Федерације везаних за Други светски рат и даље није доступна научницима, због чега засада није могуће стећи комплетну представу о совјетско-југословенским односима у том периоду.

http://ruskarec.ru/politics/2015/06...eda_na_cetnike_i_drazu_mihailovica_40797.html
 
или овај прокице? :)

Дража је превише веровао западу

пише Владимир Путјатин, Московски државни универзитет „Ломоносов”

Одлука о рехабилитацији Драгољуба Драже Михаиловића важан је резултат трансформације српског друштва. Од почетка деведесетих, када су почели ратови на територији Хрватске и Босне и Херцеговине, четничке идеје су се шириле на све стране великом брзином, јер је сећање на догађаје Другог светског рата још увек било свеже. Са друге стране, крвави карактер међуетничких сукоба у одређеној мери је рушио мит о „братству и јединству“ народа Југославије, који је дуго био камен темељац идеологије Титовог партизанског покрета.

Са рушењем заједничке државе и ревидирањем владајуће идеологије крајем 20. и почетком 21. века постала су доступна и сведочанства и новији документи који су довели у питање устаљене представе о рату. Например, постале су познате поједине чињенице о сарадњи партизана и Немаца. Такви подаци раније нигде нису помињани. Они су имали одлучујући утицај и на процес рехабилитације четничког покрета, његове идеологије и његовог вође. Уз све то, и сам суд над Драгољубом Михаиловићем може се упоредити са отвореним совјетским процесима 30-их година, организованим ради уклањања опонената поражених у политичкој конфронтацији.

Судбину четничког покрета у великој мери је предодредила лоша геополитичка информисаност Драже Михаиловића, и његова претерана вера пре свега у западне савезнике, а не у СССР у првим годинама рата. Занимљиво је да је Москва, и поред тога што се ослањала на Комунистичку партију Југославије и Тита, у августу и септембру 1941. године ипак покушала да успостави везе са Михаиловићевим покретом. Преговори са представником четника одржани су у Истамбулу уз учешће енглеске стране и управо су Енглези осујетили размену кадрова између четника и Совјетског Савеза. Међутим, покушаји успостављања контаката нису остали на томе. У партизанском штабу 1942. године нашао се руски емигрант Фјодор Махин, који је пре тога неко време провео код четника, и Москва је управо преко њега покушала да још једном успостави директну везу са Драгољубом Михаиловићем, али сам Тито је осујетио тај покушај. После тога СССР више није предузимао сличне покушаје, и Москва је почела у потпуности да се оријентише на Титове партизане, а четнички покрет је узиман у обзир само у контексту односа са краљевом владом у емиграцији.

Па ипак, 1943. године је успостављена незванична сарадња између совјетских држављана и четника. Реч је отприлике о 300 совјетских ратних заробљеника који су побегли из Руског корпуса. Тај корпус су чинили бивши белогардејци који су радили у Борским рудницима. Они су се придружили одреду четника, што је изазвало недоумицу локалне партизанске команде.

Нажалост, већина докумената Министарства одбране Руске Федерације везаних за Други светски рат и даље није доступна научницима, због чега засада није могуће стећи комплетну представу о совјетско-југословенским односима у том периоду.

http://ruskarec.ru/politics/2015/06...eda_na_cetnike_i_drazu_mihailovica_40797.html
 
Сад проко скачеш себи у стомак. Ако је краљ Петар подржао броза јер је Дража стао на страну фашиста, то значи да је краљ Петар добар човјек јер је подржао праведну страну па чак и по цијену губитка престола. Значи ти си рекао да је краљ добар човјек проко. Вири у теби монархиста проко. :)

- - - - - - - - - -

Колико има рупетина та ваша историја, то је неописиво.
 
Draža Mihailović?

Da stavimo u stranu jugoslovensku i srpsku istoriografiju, njegova saradnja sa nemačkim okupatorom već od jeseni 1941. neosporna je na osnovu nemačkih dokumenata, pre svega svedočenja Jozefa Matla, koji je kao kapetan nemačke vojne obaveštajne službe sarađivao s njim i posle rata kao profesor istorije u Gracu pisao na tu temu, kao i na osnovu dokumenata koje je sakupio austrijski istoričar Valter Manošek.

Nikad niko nije čuo protivargumente, njegovi današnji sledbenici prećutkuju te dokumente.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top