С лева Баћевић, с десна Ђуришић
Био сам ти ја, синовче, и на Неретви. Чуо сам да ови комунистички историчари пишу како је ту погинуло пет хиљада четника! То није тачно. То су комунистичке лажи. Знам да ми је једном један партизан пред крај рата говорио: “Куку вама ако изгубите, бићете криви и оцрњени за све и за оно што сте урадили и за оно што нијесте!” Тако ти је и било. Ја данас кад чујем шта су они све писали за ових 55 година, колико нијесам био овдје, ја се само смијем, које су то глупости.
На Неретви смо ми страдали, али не у неком великом броју.
На Неретви је комуниста пуно погинуло. Али они то не пишу.
На Неретви ми, четници, нијесмо видјели ни једног Њемца ни Италијана. Него смо се
борили са партизанима.
Ја се сјећам да је са лијеве стране био одред четника из Херцеговине, војводе Баћевића, а са наше десне стране Павле Ђуришић. Нас су оптужили како смо сарађивали са Италијанима на Неретви, а Италијани на Неретви дају оружје партизанима. Да су били наши сарадници, то оружје би дали нама, четницима, а не Титу и партизанима. Има документа, између осталог и извештај да је Бироли, по наређењу свог главног штаба, дао оружје партизанима и Титу. То се десило и у Подгорици 1944. године, када су Италијани дали оружје партизанима, а они нас онда напали италијанским топовима и бацачима. И добро нас изненадили, јер смо знали да су они никаква војска и да немају оружје.
..........
Италијани и партизани, а ми сами
Лаж је да у они, партизани, били на Неретви побједници. Наша бригада, четничка, Јакова Јововића... Ми, на Неретви, нијесмо ни једну борбу изгубили. А партизани су само одступали. Партизане су херцеговачки четници гонили према нама, а ми даље, кад су видјели да им нема спаса, онда су паметно уредили и разбјегли се по тројкама. Кад су тако бјежали нијеси знао гдје да их тражиш и тако су се спашавали, бјежали су ноћу и пробијали се кроз
наше положаје како су могли. У тим борбама ни ми ни партизани нијесмо много поштовали рањенике, него смо убијали и ми и они, на кога год наиђемо. “Битка за рањенике”. Ех... Знаш, синовац, шта је била Неретва? Бајо Станишић и Блажо Ђукановић су били наши команданти на Неретви, водили црногорске одреде, а Јаков Јововић, био је командант Бјелопавлићке бригаде. Ми смо добили наређење од Главног Штаба и Драже да уништимо остатак комуниста који су њему из Србије, гдје су били опкољени, побјегли у Босну. На Неретви је било жртава. Али, партизани су само бјежали. Да су убили пет хиљада четника - то је обична лаж. И глупост! Од четника из Црне Горе је мало погинуло. А из наше бригаде, бјелопавлићке, није било мртвих, само су били рањени, теже, Нешко Бајов, а лакше поп Љубо Јововић. И још једном хоћу да кажем, а то бих поновио и пред комунистима и пред Богом и народом: ми смо се тукли са партизанима сами, нико нам није помагао, а партизански савезници на Неретви били су Италијани, партизани су од њих добијали оружје. Бајо је био главни, али за сваку одлуку Бајо је питао Блажу:
“Шта вам се чини, генерале, је ли ово добро?”
Партизани су одступили са Неретве у правцу сјеверне Босне. Велики број погинуо је на Неретви, толико да је то било страшно. За вријеме борби са партизанима на Неретви, ми Нијемце нисмо нигде видјели, нигде, а то што пишу партизански “историчари”, то су обичне лажи.