Драгољуб Дража Михаиловић

:hahaha:

ne kapiram poentu uvecanja, sto se vidi na onoj vidi se i na ovoj....:dash:

slika koju sam ja postavio je u normalnoj velicini, tvoja iz ne znam kog razloga uvecana, sto se vidi po izrazenim pikselima...

kokardu nosi Mustafa Mulalic...kao sto se vidi ''muslimanski prvaci'' imaju svoje uniforme...Na fesovima nema oznaka, sto se vidi lepo

muslimani-cetnici-1.jpg


tako da tvoj post nema nikakvog smisla....

slike su iz....

("Братство" - новембар 1956). , аутор текста који прате слике Алија С. КОЊХОЏИЋ

Tekst iz broja, koji prate slike....

МУСЛИМАНИ У ЧЕТНИЦИМА (3)

ПРОТИВ УСТАША И БАЛИСТА

Народни правци из Санџака, Мухамедове вјере, одмах су упозорили команданте усташких и косоварских одреда у Санџаку, да би муслимански народ узео у заштиту православни народ, ако би исти био изложен ма којој врсти прогона

ПИШЕ: Алија С. КОЊХОЏИЋ

АНТРФИЛЕ

РЕЗОЛУЦИЈА МУСЛИМАНА ГРАДА САРАЈЕВА ИЗ 1942.

"Потписани муслимани размотривши тешко стање у коме се данас налазе муслимани Босне и Херцеговине и уочивши да се стање из дана у дан погоршава, осјетили су се и као припадници своје узвишене вјере Ислама и као људи дужним да констатују слиједеће чињенице и да затраже лијека невољама, у којима се данас налазе.
1) Стање муслимана у Босни и Херцеговини је данас врло тешко. Неће бити претјерано ако рекнемо да у својој повијести муслимани ових крајева нијесу доживјели тежих часова. У овим насталим нередима страда мирно грађанство и недужних људи; страда на десетке хиљада голих живота и пропада сав иметак; села се пале, становници присиљени да бјеже и селе, сваким даном се збјегавају у веће градове без игдје ичега. На хиљаде сирочади, осталих без својих родитеља, вапи за помоћ и потуцају се тражећи заштиту. Констатујући ово истичемо да ово нијесу жртве, које су родољуби дужни поднијети за своју груду, него је ово опћи неред који се све више шири и води пропасти муслимана Босне и Херцеговине. Поред свакодневних вапаја са разних страна да се овоме стане на крај и поред разних увјерљивих изјава од стране разних фактора, стање се не само не поправља, него се сваким даном погоршава и угрожава и оне крајеве, који нијесу до сада директно погођени истакнутим невољама. Што је још најгоре, подузимају се и подузимани су од појединих власти такви потзи који само више изазивају оштре реакције побуњеника, па је на тај начин биједно и незаштићено становништво још више недужно изложено страдањима. Све ово подрмава свако увјерење у сигурност и даје повода да се на темељу самог тока чињеница, ствара у широким слојевима увјерење да је ово систем који се смишљено проводити.
"Многи католици, свјесно, за своја недјела која су провођена у последње вријеме, бацају одговорност на муслимане и претстављају ове догађаје међусобним разрачунавањем муслимана и православних. Такво исто мишљење имају и неки православни у погледу одговорности муслимана. Кад се ствари, међутим, правилније и изближе упознају, види се да муслимани нијесу криви, и зато они то набацивање најенергичније од себе одбијају. Чињеница што међу починитељима разних злодјела има људи и са муслиманским именима, не може кривицу и одговорност бацити на муслимане. Муслимани су се и раније ограђивали од разних злодјела која су провођена, те је и у резолуцији на главној годишњој скупштини организације свеукупне Илмије, одржаној 14. августа 1941 унесена и ова тачка: "Са болом у души у дубоком сућути сјећамо се свих оних невиних муслиманских жртава, које недужно падоше у свим немирима, који се ових дана мјестимично догађају. Осуђујемо све оне појединце муслимане, који су са своје стране направили какав било испад и учинили какво насиље. Констатујемо и то, да су такво шта могли учинити само неодговорни елементи и неодгојени појединци, чију љагу одбијамо."
- И ми сада констатујемо да је злодјела могао чинити само олош и криминални типови, којих има у свакој заједници. Констатирамо и то да ни они нису то од себе чинили док им није дато оружје, униформа, овлашћење, а често пута и наредба. Стога ни у којем случају за та злодјела не сносе муслимани одговорност, нити су им они иницијатори. Констатирамо и то, да су у сврху, да се одговорност за недјела обори на муслимане, израбљивани фес и муслиманска имена. Наиме, стављали су немуслиманима фес, који је заведен као униформа све војске, вршећи разна злодјела, којом су се приликом називали међусобно и муслиманским именима. Муслимани нису ником спремали ни мислили никаква зла. Муслимани су и у својој прошлости толерисали без разлике све вјере и ником нијесу зулума чинили. Стога се не могу ни данас муслимани претстављати иницијаторима злочина, као што то неки намјерно чине.
"У овим тешким приликама појављују се и нетрпељивости према Исламу од неких католика. То се одражава у писању, у приватним, и јавним говорима и неједнаком поступку. То се све појављује поред разних изјава са разних мјеста у којима се говори о једнакости и равноправности двију вјера. Ове наше констатације спремни смо увијек потврдити конкретним примјерима."
"Након свих констатација тражимо од свих одговорних фактора и свих муслиманских политичких представника, да се заузму:
1) Да се заведе стварна сигурност живота, части, имовине и вјере за све грађане у земљи без ма каквих разлика.
2) Да се невини свијет стварно заштити јачом војном обраном!
3) Да се у будуће не дозволи да се подузимају ма какве акције које ће по својој нарави изазвати побуне и крвопролиће у народу.
4) Да се позову на судску одговорност сви стварни кривци који су починили ма какво насиље или злодјело, без разлике којој вјери припадали, те да се најстрожије казне, као они који су ова злодјела наређивали или за њих дали могућност.
5) Да се онемогући свака вјерска нетрпељивост и да се најстроже казне они који у овом погледу направе какав било доказан изгред и
6) Да се што прије пружи довољна материјална помоћ онима који су недужно пострадали у овим нередима.
У Сарајеву, 12. октобра 1941. године."
Поред осталих многобројних грађана Сарајева муслиманске вероисповести предњу резолуцију својеручно су потписали и ови истакнути представници муслимана у Сарајеву... (следе потписи око 50 истакнутих муслимана из Сарајева).
Из ових потписа види се да велики број потписника припада највишим верским установама, на челу са врховним телом Улема меџлис, чији је углед одувек у широким муслиманским масама био веома јак, и који су имали велики утицај на држање њихово за време трајања рата.

ОСНОВНИ ТЕКСТ:

Познато је, да су Хитлер и Мусолини даровали Павелићу и Усташама поред Хрватске, Славоније и Срема, још и Босну и Херцеговину у границама бивше Аустро-Угарске монархије.
Познато је, да је Мусолини предвидео и обнову Црне Горе у границама од 1915. године. Познато је, да је Хитлер предвиђао и нешто Србије, са неодређеним границама према Истоку и Југу, а према Старом Расу-Санџаку са граничном линијом, која је постојала између Србије и Отоманске Империје.
Тако су после слома Југославије вароши: Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар, Тутин и Косовска Митровица остале без сталног окупатора па и Пљевље неко вријеме. Овакво стање искористили су Усташе и Косовари. Усташе су окупирали: Прибој, Пријепоље, Нову Варош и Сјеницу. Покушали су да окупирају и Пљевље, али су били одбијени. Косовари су окупирали: Косовску Митровицу, Тутин и Нови Пазар. Граница између Усташа и Косовара била је Дуга Пољана.
 
Poslednja izmena:
МУСЛИМАНИ ШТИТЕ ПРАВОСЛАВНЕ

Овакво стање унело је прилично страха међу православним становништвом ових срезова, који је радије волео да му окупатори буду Италијани, па чак и Немци, него ли Усташе и Косовари. Но, брзо су се православни снашли; обратили су се својој браћи по крви, Мухамедове вјере, ради заштите од Усташа и Косовара.
Санџаклије, Мухамедове вјере, примили су се те заштите. Препоручили су православнима да буду мирни и да не предузимају никакав отпор, ни у ком случају, док њих не упознаду и обавесте.
Народни правци из Санџака, Мухамедове вјере, одмах су се састали у Пљевљима и донели две одлуке. Прва је била: да се упозоре команданти усташких и косоварских одреда у Санyаку, да би муслимански народ у Санџаку узео у заштиту православни народ, ако би исти био изложен ма којој врсти прогона; и да би се муслимански народни прваци директно жалили Хитлеру и Мусолинију на команданта.
Друга пак одлука била је:
Да се упуте две истоветне преставке, једна Хитлеру а друга Мусолинију, у којима ће муслимани из Санџака молити, да се што пе повуку из Санџака и Усташе и Косовари, који немају ничега заједничког са народом у овом крају и да Санџак окупирају што пре били италијанске било немачке трупе.
Обе су одлуке одмах извршене.
Прва је одлука изненадила и усташку и косоварску команду. Оба су команданта изјавила, да муслимански прваци из ових срезова треба да убеде и увјере православне, да никаквих прогона ни насиља неће бити ни према коме.
Друга је одлука изненадила и Павелићеву владу и Албанску владу, јер докази и разлози у преставци били су необориви, па ма са кога се гледишта и становишта пошло. И Павелићева и Албанска влада, добиле су преписе преставке од Италијанске владе.
Павелић је одмах одлетео у Рим, да моли грофа Ћана, да се ништа не предузима по тој преставци. И Албанска влада била је послала једног свог министра, да моли грофа Ћана, да се тој преставци не придаје никаква важност, и да трупе усташке и косоварске остану у Санџаку, где су.
Ипак, и Хитлер и Мусолини су друкчије оступили. Именовали су нарочиту комисију од признатих стручњака са задатком: да одмах отиде у Новопазарски санџак - Пљевље - и на лицу места провери потписе на преставци; продискутује са потписницима наводе у преставци; допусти дискусију члановима Павелићеве и Албанске владе са потписницима преставке и о свему томе поднесе извештај. Павелићевој и Албанској влади стављено је до знања, да одреде по два стручна лица, која ће пред комисијом побијати наводе у преставци и правдати свој став - окупацију тих крајева. У врло кратком року сви су се састали у Пљевљима.
По прочитању преставке, Санџаклије, потписници исте, остали су у свему при изнетом у преставци. Ниједан странац, који је ма када умочио перо и нешто написао о Босни и Херцеговини није остао не наведен у најкраћем изводу, па био он: Немац, Аустријанац, Маџар, Италијан, Енглез, Француз, Турчин и т. д. Детаљније су изложена мишљења о народу у Босни и Херцеговини писаца Маџара, Аустријанаца, Немаца и Италијана. Основ, темељ преставци био је: тврђење да Хрвата од Калиновика до Дрине и од Дрине до Косовске Митровице нити је када било, нити их има у том времену 1941 године, па према томе ни Усташе немају никаквог основа да тај крај окупирају.

МАНИПУЛАЦИЈЕ ХРВАТА

Стручњаци Павелићеве владе нису спорили наводе појединих страних писаца изнетих у преставци, да Хрвата нема од Калиновика до Косовске Митровице. Окупацију су правдали: а) истоветним говором, којим се служе народи у Хрватској, Босни и Херцеговини и Санџаку; и
б) правом наслеђа. Навели су да су они преставници Независне Државе Хрватске, која је природни наследник бивше Аустро-Угарске монархије, којој је Берлински конгрес 1878 г. дао поред Босне и Херцеговине још и Новопазарски Санџак. Пошто је Хрватска постала самостална 1941 године и добила Босну и Херцеговину природно је, да треба да поседује и Новопазарски Санџак, да би се одлука Берлинског конгреса у свему извршила.
Претставници муслиманског народа из Новопазарског Санџака одговорили су:
а) да су Хрвати све до 1836 године говорили својим нарочитим језиком, па су на истом и писали. Навели су, да су се све до 1836 године називали Хорвати; па и новине су им се звале Новине Хорватске. Од те године, почели су примати језик, којим народ у Босни и Херцеговини и Новопазарском Санџаку говори; српски језик; па су и своје име променили, и почели се звати Хрватима, пошто их тако назива и народ Б. и Х. и Ст. Расу-Санџаку. Према томе, језик, којим данас говоре Хрвати у Хрватској јесте језик народа у Б. и Х. и Санџака; а не њихов хорватски.
б) По питању права наслеђа преставници муслиманског народа из Санџака одговорили су, да они то право данашњој Хрватској не могу признати; јер, ако би то право данас и постојало, онда би наследници могли бити Аустрија и Маџарска, а никако новостворена Хрватска.

РАЗЛИКЕ У ВЕРИ СА АЛБАНЦИМА

Прешло се је на део Новопазарског Санџака, који су били окупирали Косовари. Обе су сранке признале, да не говоре једним језиком. Косовари су покушали да убеде Комисију, да у исповиједању вјере чине јединство. Рахметли Муфтија Дервиш Шећеркадић убедио је Комисију, да ни у верском исповедању не чине јединство. Тврдио је Комисији, да Албанци Мухамедове вјере имају посебан верски обред, да припадају посебној секти, како у исповиједању Мухамедове вјере тако и тумачењу неких места из Кур’ана. Кад су чули албански делегати ово објашњење, извинили су се, жалећи што за ову разлику нису знали. На основи поднетих извештаја својих чланова Комисије, Хитлер и Мусолини наредили су Павелићевој и Албанској влади, да одмах из Старог Раса-Новопазарског Санџака повуку своје трупе. Наређење су извршили одмах у реду и миру.
У срезове, које су били окупирали Павелићеви Усташи, ушле су италијанске трупе.
У она три среза, који су били окупирани од стране Косовара уведена је нека врста посебне администрације, по споразуму народа у том крају, и Недићеве и Албанске владе. Како у огледу административном, тако и у погледу снабдевања и издржавања сачињавали су неку врсту аутономне области на простору Недићеве Србије.
Овим питањем руководили су: архметли Муниб (не сећам се више презимена), бивши претседник општине у Чајничу, родом, мислим, из околине Праче, дакле из Б. и Х. и рахметли Дервиш Шећеркадић муфтија, члан Шеријатског Апелационог-Касационог суда у Скопљу, родом из Пљевља - Новопазарски Санџак.
Ето, Др. Крњевићу и Шатрићу, како се је народ у Б. и Х. од Калиновика до Метаљке и у Старом Расу-Новопазарском Санџаку, од Метаљке до Косовске Митровице изјаснио, у добу највеће силе и власти Павелићеве Хрватске и то пред вашим највећим пријатељима - Немцима и Италијанима. Као што видите, ни данашња прошлост, ни јучерашња прошлост не привлачи народ из Б. и Х. и Санџака да буде у једној заједници са вама Хрватима из Загреба и Загорја, већ напротив одбија га. Дакле, и без масовног-колективног покоља Срба од стране органа целокупне државне силе Павелићеве Хрватске, покоља, коме у историји човечанства нема равног, народ ових крајева није хтео никакву посебну заједницу са вама Хрватима из Загреба и Загорја. Јасно је за свакога, да после оног страшног покоља Срба, у коме сте ви Хрвати из Загреба и Загорја са криминалцима из других крајева, показали своју примену - тумачење "слободе", "правде", "човјечности", "вјерске трпељивости", "народне припадности" и т.д. како то ви Шатрићу сада у месецу мају 1956 године гудите кроз Ам. Хрватски Гласник, да ни речи не може бити ни о каквом посебном јединству ових крајева са вама Хрватима из Загреба и Загорја.
Но, сем овог изложеног код нас постоји и једно укорењено убеђење, које гласи: границе сваке независне и самосталне државе међе се људским главама, а не обичном оградом по нечијим захтевима и жељама, или пак наметањима и насртајима, као што то данас чине хрватски правци у емиграцији, предвођени Др. Крњевићем, Шатрићем и њима сличним. Јаваш ага хендек вар!
 
Da skratimo pricu....Navedite gde je na slici grupa ustasa, kako je slika potpisana u ''svetoj knjizi komunizma'', tj. kako je slika mogla biti uzeta na sudu kao dokaz za saradnju Draze sa ustasama...

stavio bih sad masu smajlija, ali ovo je pre tuzno nego smesno i govori kakav je to sud bio...
 
Poslednja izmena:
Predstavljanje knjige Veroljuba Miletica, Gorski stab, 314.

Tihi bojkot drugačije istorije stvara utisak da ona zapravo i ne postoji – ili barem da je reč samo o malom broju knjiga...

http://www.pressonline.rs/sr/blog/V...Самарџић/40271/ЈАСЕНОВАЦ,+ИЗ+ДРУГОГ+УГЛА.html

Jedan od komentara citalaca

Nikako da dočekam da se napravi realna i istinita istorijska analaiza odnosa partizana prema četnicima. Čudno je da su komunisti bili opsednuti četnicima dok su sa druge strane ustaše ne smetano sve do kraja rata ubijali srpsko stanovništvo. Ne sećam se da sam negde pročitao neku veću partizansku ofanzivu prema ustašama. Ceo komunistički rat se svodio na tome da se unište četnici i da se osvoji Srbija.Zašto? Dok se sa druge strane u Jasenovcu ne smetano uništavao Srpski narod sve do Maja meseca 1945 godine. Istorijska činjenica je sledeća, sve do Teheranske konferencije četnički pokret je bio jedini ozbiljniji pokret u Evropi u borbi protiv okupatora. Istorijski gledano velikim silama nikada nije odgovarala jaka Srpska država.Zašto? Zato što nad Srbima nemože niko osim Srba da vlada. Nikada nismo bili prodane duše niti ćemo ikada biti.
 
Poslednja izmena:
to mozes da ga pitas na komentarima sajta Press...

Ovde je primarno predstavljanje knjige, zasta sam dao link....kao i uvek, sa sve izvorima citata....Vidimo kao i do sad, to vise nije nepoznanica, glavni cilj komunista, kao i njihove zlocine...ko je cinio srz pojedinih brigada...

To jesu bili ozbiljni pokreti otpora, kakav je bio i cetnicki, koji bi kao takav funkcionisao, dakle onako kako su funcionisali ostali pokreti, da na scenu nisu stupili teroristi kojima je glavni cilj borba za vlast...Cinjenica, da su cetnici imali najznacajniju ulogu od svih pokreta otpora u Evropi, a najznacajnija je u Bitci za Afirku...

Uostalom Draza je prvi vodja jednog pokreta za kojim su Nemci raspisali poternicu....
 
Poslednja izmena:
ne kapiram poentu uvecanja, sto se vidi na onoj vidi se i na ovoj....

slika koju sam ja postavio je u normalnoj velicini, tvoja iz ne znam kog razloga uvecana, sto se vidi po izrazenim pikselima...

kokardu nosi Mustafa Mulalic...kao sto se vidi ''muslimanski prvaci'' imaju svoje uniforme...Na fesovima nema oznaka, sto se vidi lepo
Kliknite za proširenje...

u drugom redu se nalaze vojnici u drugacijim uniformima. prvi red vojnika u fesovima je tako okrenut, da se ne vide oznake na fesu (kokarda, zvezda sa polumesecom , ustaski, ili domobranski znak)

uniforme izgledaju kao domobranske
 
However, the Allies were aware that Mihailović's troops were at the same time also rescuing German and Ustaše aviators from the Partisans (as indicated in a Nedić government report of February 1944) and, on other occasions, even hunted down Allied aviators on behalf of the Axis occupation.[3]

Document from William Donovan, head of the Office of Strategic Services (OSS), stating that his intelligence unit in Yugoslavia personally observed Partisans attacking Chetniks while the latter were fighting Germans. Partisan-German collaboration never took place, however, while Chetnik collaboration with the Germans was widespread.

The Chetniks, by this time, had agreed to provide support for the German operations, and were in turn granted supplies and munitions to increase their effectiveness.

The first of these large anti-Partisan offensives was Fall Weiss, also known as the Battle of Neretva. The Chetniks participated with a significant, 20,000-strong, force providing assistance to the German and Italian encirclement from the east (the far bank of the river Neretva). However, Tito's Partisans managed to break through the encirclement, cross the river, and engage the Chetniks. The conflict resulted in a near-total Partisan victory, after which the Chetniks were almost entirely incapacitated in the area west of the Drina river. The Partisans continued on, and later again escaped the Germans in the Battle of Sutjeska.

In the meantime, the Allies stopped planning an invasion of the Balkans and finally rescinded their support for the Chetniks and instead supplied the Partisans.
Kliknite za proširenje...

when F.W.D. Deakin was sent by the British to gather information.

His reports contained two important observations. The first was that the Partisans were courageous and aggressive in battling the German 1st Mountain and 104th Light Division, had suffered significant casualties, and required support. The second observation was that the entire German 1st Mountain Division had transited from Russia on rail lines through Chetnik-controlled territory
Kliknite za proširenje...

Mihailović and the Chetniks refused to accept the Royal Government's agreement and continued to engage the Partisans, by now the official Yugoslav Allied force. Consequently on 29 August 1944, King Peter II dismissed Mihailović as Chief-of-Staff of the Yugoslav Army and on 12 September appointed Marshal Josip Broz Tito in his place. In late 1944, the leader of the Serbian fifth column, Milan Nedić, transferred all fascist Serbian troops under his command to Mihailović.
Kliknite za proširenje...

This collaboration first appeared during the attack on the Partisan "Užice Republic", where Chetniks played a part in the general Axis attack.[2]
Kliknite za proširenje...

http://en.wikipedia.org/wiki/Chetniks
 
Collaboration with the NDH

The Chetnik groups were in fundamental disagreement with the Ustaše on practically all issues, but they found a common enemy in the Partisans, and this was the overriding reason for the collaboration which ensued between the Ustaše authorities of the Independent State of Croatia (NDH) and Chetnik detachments in Bosnia. The first formal agreement between Bosnian Chetniks and the Ustaše was concluded on May 28 1942, in which Chetnik leaders expresseed their loyalty as "citizens of the Independent State of Croatia" both to the state and its Poglavnik (Ante Pavelić). During the next three weeks, three additional agreements were signed, covering a large part of the area of Bosnia (along with the Chetnik detachments within it). By the provision of these agreements, the Chetniks were to cease hostilities against the Ustaše state, and the Ustaše would establish regular administration in these areas.[2] The main provision, Art. 5 of the agreement, states as follows:

As long as there is danger from the Partisan armed bands, the Chetnik formations will cooperate voluntarily with the Croatian military in fighting and destroying the Partisans and in those operations they will be under the overall command of the Croatian armed forces. (...) Chetnik formations may engage in operations against the Partisans on their own, but this they will have to report, on time, to the Croatian military commanders.

– Chetnik-Ustaše collaboration agreement, May 28 1942[2]
Kliknite za proširenje...

http://en.wikipedia.org/wiki/Chetniks
 
snoshaj efendija:
Objasni mi zasto?
Sta su to uradili ravnogorci osim sto su 4 godine cucali ko indijanci u zbunju 'cekajuci povoljnu priliku'

:dontunderstand:
Kliknite za proširenje...

Pa ravnogorski cetnici i imaju zasluzeno mesto u srpskoj istoriji, mesto domacih izdajnika, fasista, zauzimaju mesto najvece sramote srpskog naroda, i sigurno jednu od najvecih sramota ljudskog roda uopste.

Setimo se samo srpskog sela Vranic i slicnih slucajeva.
 
Милунка Савић:
Па немаш их, него си само мало изокренуо ту иначе већ неистиниту тврдњу да су Равногорци само чекали повољну прилику. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Pa to je njihova teorija, razlog zbog kojeg kao nisu hteli da se bore protiv okupatora.

U stvari je sve izgovor, istina je da su se stvarno borili (ili pokusavali) ali ne protiv Nemaca vec SA njima.

Ali ono na sta se ja uglavnom osvrcem je da su komunisti dobili taj rat, a vi odma nije tako, nemas argumenata itd...i zato sam upitao da li mi treba argument da bi dokazao da je sunce vruce a voda mokra?

Ne treba, jer i malo dete zna...

:mrgreen:

Zna se, Tito pobednik, Draza pushiona, e sad vi trazite razloge i u vanzemaljcima ako hocete.

:kafa:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top