Драгољуб Дража Михаиловић

Dakle ili taj gospodin laze posto tvrdi da je Draza bio elita ili vi Drazini fanovi ne znate dovoljno o njemu ... nesto jeste.

Наравно даје био елита , али то није ни у ком случају негативно, а и није био елта у оном смислу како ти замишљаш.
 
Наравно даје био елита , али то није ни у ком случају негативно, а и није био елта у оном смислу како ти замишљаш.
Draza je bio lep covek, finih manira, simpatican i duhovit u drustvu. Pravi gospodin. To mi je pricala jedna baka koja ga je licno poznavala.
 
Народна скупштина Србије је донела своју одлуку на основу доказа који немају никаквувезу са Техеранском конференцијом. Т о о чему ти причаш су ваши пусти снови . Ако си грађанин Србије има да поштујеш ту одлуку ма колико ти она не одговарала или ти се не свиђала.
Ера ваше једнопартијске тираније за државу Србију је неславна и болна прошлост.
Hoces da Drazu prikazes kao saveznika, a da ne prizajes odluke tih saveznika, ne moze to.
 
Ништа се не фалсификује сем укидања важности ваших фалсификата које јашите седамдесет година, ахтели бисте идаље. Е па неће моћи у недоглед.
Da li su saveznici sutnuli Drazu ? Da li se Draza odbio naredjenje svog vrhovnog komandanta ? Za tebe su to falsifikati ?
 
Одлука Народне скупштине Србије од 24. децембра 2004. у супротности је са одлукама Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР када је четнички покрет Драже Михаиловића проглашен за квислиншки, па му је ускраћена свака даља савезничка помоћ. Народна скупштина Србије је одлуком о признавању статуса бораца НОБ-а и припадницима ЈВ у отаџбини игнорисала Нирнбершки статут од 6. августа и Закон број 10. Нирнбершког трибунала од 20. децембра 1945, те Резолуцију 39 Генералне скупштине УН од 15. фебруара 1946.
sud u nirnbergu je prihvatio samo vojsku kraljevine kao zvanicnu vojsku, svi ostali su bili banda i sudije su odbile da nemackim oficirima sude za dela protiv bandita jer su to isti i bili kao neregularne grupe naoruzanih ljudi .


Za razliku od posleratne Jugoslavije, sasvim je drukčija stvar u Nirnbergu. Svi nemački komandanti koji su naređivali zločine prema partizanima i njima naklonjenim stanovnicima na području NDH i Crne Gore ili pripremali operacije protiv partizanskih vojnih formacija nisu dobili smrtnu presudu, jer je vladalo mišljenje da se radilo o suzbijanju suprostavljenih vojnih formacija koje nisu imali nikakvu legitimnost, niti se pridržavali običaja rata. Neki nemački generali i komandanti čak su i oslobođeni optužbi.

Revolucionarne snage, koje nisu priznavale legitimnu vladu koja je delovala u emigraciji, poput mnogih drugih (grčke, poljske, francuske, norveške, danske, itd), a koja takođe nije priznavala njih, nisu se mogle dovoditi u kontekst legitimno zaraćene ratne formacije prema kojima se moraju primenjivati pravila Haške i Ženevske konvencije o postupku sa ratnim zarobljenicima.

Nacistička dokumenta i sud u Nirnbergu jasno su rekli: general Mihailović se borio protiv okupatora a okupator nije poštovao pravila ratovanja kada se radilo o zarobljenim borcima ili saradnicima a morao ih je poštovati. Dakle, počinjen je ratni zločin u pravom smislu reči – ženevska i hapška konvencija grubo su prekršeni, a zašto ti zločini nisu sankcionisani na pravi način to je rezultat pobede revolucionarnih snaga.

Sa stanovišta Međunarodnog suda u Nirnbergu, evidentno je da je Tribunal lavirao između nominalnih pobednika, a kojima su pomagale tri velike svetske sile i čiji glas je tada predstavljao i zakona koji je bio na strani nominalnih gubinika. Nije želeo da proces pretvori u pravdu niti pak u totalnu nepravdu i nađeno je neko solomonsko rešenje. Sudijama je uvek pred očima bila 4. tačka Haške povelje, to se jasno vidi prilikom svake konstatcije sudija i tižioca, bez obzira što ona nema važnost ako se zna da je u zemlji već delovala legitimno zaraćena strana a koju Tribunal nije smeo da spominje iz razloga što je ona već stavljena predtête accompli. U suprotnom, kada je reč o presudama nemačkim komandantima, stvar bi bila sasvim drukčija. Znajući da su Titovi partizani uz obimnu pomoć saveznika, najviše SSSR, izašli kao ratni pobednici, morali su da sankcionišu nemačke zločine nekim kaznama. Za iste prekršaje nemački generali su u Jugoslavioji suđeni na smrtne kazne.

Drugim rečima, međunarodni sud u Nirnbergu osudio je nemačke generale i komandante na vremenske kazne, jer je uvažio da su se borili protiv Titovih snaga, kao nominalnih ratnih pobednika i saradnika antifašističkih snaga, a koji, pak, nisu uopšte imali status legitimno zaraćene strane, niti vodili rat po međunarodnim konvencijama.
 
Dakle ili taj gospodin laze posto tvrdi da je Draza bio elita ili vi Drazini fanovi ne znate dovoljno o njemu ... nesto jeste.
taj "gospodin" nemam pojma ko je uopste ni gde je ni sta tacno rekao , a za ono sto si ti preneo da je taj "gospodin" rekao za bahatu voznju i besne automobile je cista glupost
ti si preneo budalastinu i to je to na tu temu .
 
Одлука Народне скупштине Србије од 24. децембра 2004. у супротности је са одлукама Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР када је четнички покрет Драже Михаиловића проглашен за квислиншки, па му је ускраћена свака даља савезничка помоћ. Народна скупштина Србије је одлуком о признавању статуса бораца НОБ-а и припадницима ЈВ у отаџбини игнорисала Нирнбершки статут од 6. августа и Закон број 10. Нирнбершког трибунала од 20. децембра 1945, те Резолуцију 39 Генералне скупштине УН од 15. фебруара 1946.
Извор?
sud u nirnbergu je prihvatio samo vojsku kraljevine kao zvanicnu vojsku, svi ostali su bili banda i sudije su odbile da nemackim oficirima sude za dela protiv bandita jer su to isti i bili kao neregularne grupe naoruzanih ljudi .


Za razliku od posleratne Jugoslavije, sasvim je drukčija stvar u Nirnbergu. Svi nemački komandanti koji su naređivali zločine prema partizanima i njima naklonjenim stanovnicima na području NDH i Crne Gore ili pripremali operacije protiv partizanskih vojnih formacija nisu dobili smrtnu presudu, jer je vladalo mišljenje da se radilo o suzbijanju suprostavljenih vojnih formacija koje nisu imali nikakvu legitimnost, niti se pridržavali običaja rata. Neki nemački generali i komandanti čak su i oslobođeni optužbi.

Revolucionarne snage, koje nisu priznavale legitimnu vladu koja je delovala u emigraciji, poput mnogih drugih (grčke, poljske, francuske, norveške, danske, itd), a koja takođe nije priznavala njih, nisu se mogle dovoditi u kontekst legitimno zaraćene ratne formacije prema kojima se moraju primenjivati pravila Haške i Ženevske konvencije o postupku sa ratnim zarobljenicima.

Nacistička dokumenta i sud u Nirnbergu jasno su rekli: general Mihailović se borio protiv okupatora a okupator nije poštovao pravila ratovanja kada se radilo o zarobljenim borcima ili saradnicima a morao ih je poštovati. Dakle, počinjen je ratni zločin u pravom smislu reči – ženevska i hapška konvencija grubo su prekršeni, a zašto ti zločini nisu sankcionisani na pravi način to je rezultat pobede revolucionarnih snaga.

Sa stanovišta Međunarodnog suda u Nirnbergu, evidentno je da je Tribunal lavirao između nominalnih pobednika, a kojima su pomagale tri velike svetske sile i čiji glas je tada predstavljao i zakona koji je bio na strani nominalnih gubinika. Nije želeo da proces pretvori u pravdu niti pak u totalnu nepravdu i nađeno je neko solomonsko rešenje. Sudijama je uvek pred očima bila 4. tačka Haške povelje, to se jasno vidi prilikom svake konstatcije sudija i tižioca, bez obzira što ona nema važnost ako se zna da je u zemlji već delovala legitimno zaraćena strana a koju Tribunal nije smeo da spominje iz razloga što je ona već stavljena predtête accompli. U suprotnom, kada je reč o presudama nemačkim komandantima, stvar bi bila sasvim drukčija. Znajući da su Titovi partizani uz obimnu pomoć saveznika, najviše SSSR, izašli kao ratni pobednici, morali su da sankcionišu nemačke zločine nekim kaznama. Za iste prekršaje nemački generali su u Jugoslavioji suđeni na smrtne kazne.

Drugim rečima, međunarodni sud u Nirnbergu osudio je nemačke generale i komandante na vremenske kazne, jer je uvažio da su se borili protiv Titovih snaga, kao nominalnih ratnih pobednika i saradnika antifašističkih snaga, a koji, pak, nisu uopšte imali status legitimno zaraćene strane, niti vodili rat po međunarodnim konvencijama.
Такође извор?
 
Труманов орден, долазак преживелих америчких авијатичара на велику годишицу у Прањање јасно говоре о о ставу Савезника и о томе нама никакве дилеме.
То што наши титоисти сањају и овде покушавају да пласирају су сам њихове пусте жеље и немоћ да прихвате да је време њихових манипулација прошо. Не поновило се!
 
Труманов орден, долазак преживелих америчких авијатичара на велику годишицу у Прањање јасно говоре о о ставу Савезника и о томе нама никакве дилеме.
То што наши титоисти сањају и овде покушавају да пласирају су сам њихове пусте жеље и немоћ да прихвате да је време њихових манипулација прошо. Не поновило се!
Jasno sve govori Teheranska konferencija !!!
 
Четници Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у отаџбини, легализовани су од стране немачког команданта генерала Хајнриха Данкелмана већ од 6. септембра 1941, а од пролећа 1942. код немачког генерала Бадера нису имали назив „четници” већ шифре „Ц-20 до Ц-39”. Код Италијана – „антикомунистичка добровољачка милиција”. Правно гледано, ако је Југословенска војска пред представницима Трећег рајха у Београду 17. априла 1941. потписала акт о безусловној капитулацији целокупне оружане силе Краљевине Југославије, онда је назив „Југословенска војска у отаџбини” само симулација за четнике Драже Михаиловића и као правна конструкција врло занимљива. Најбројније деловање четника на страни окупатора било је у време битке на Неретви, када је око 19.000 четника било под италијанском командом. Тачно је да су Италијани заједно са четницима штитили српски народ око Книна од усташких покоља, али колико знам Неретва је далеко од Книна. Немачки документи о преговорима између четника и Немаца у Дивцима 11. новембра 1941. (документи МФ-Т-314 – меморандум Матла, упућени централи Абвера од 28. октобра 1941. – документ је у Националном архиву у Вашингтону) показују сву ширину колаборације генерала Драже Михаиловића с окупатором. На том састанку Михаиловић каже да му није намера да ратује против Немаца, да су Немци предали комунистима Ужице, а тиме је и почела трка између комуниста и мене. Онда су комунисти напали Горњи Милановац, па сам због тога и ја морао да то урадим. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја. Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника, поручника Мартиновића. Али моји људи су кренули на Лозницу да је комунисти не би узели. Напад на Шабац је дело непослушних елемената...
Тако је говорио генерал Дража у разговору са немачким потпуковником Когардом, војним саветником др Киселом, капетаном Матлом, СС оберштурмфирером Винике и штардартенфирером Матерном у гостионици преко пута станице Дивци 11. новембра 1941. од 19.15 до 20.30 часова. Тако стоји у Националном архиву у Вашингтону.
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...28OnT6PQ7BAvUh6_4iT9UhrdfJjLnifaTe4DkIUbTygv0
 
Четници Драже Михаиловића, односно Југословенска војска у отаџбини, легализовани су од стране немачког команданта генерала Хајнриха Данкелмана већ од 6. септембра 1941, а од пролећа 1942. код немачког генерала Бадера нису имали назив „четници” већ шифре „Ц-20 до Ц-39”. Код Италијана – „антикомунистичка добровољачка милиција”. Правно гледано, ако је Југословенска војска пред представницима Трећег рајха у Београду 17. априла 1941. потписала акт о безусловној капитулацији целокупне оружане силе Краљевине Југославије, онда је назив „Југословенска војска у отаџбини” само симулација за четнике Драже Михаиловића и као правна конструкција врло занимљива. Најбројније деловање четника на страни окупатора било је у време битке на Неретви, када је око 19.000 четника било под италијанском командом. Тачно је да су Италијани заједно са четницима штитили српски народ око Книна од усташких покоља, али колико знам Неретва је далеко од Книна. Немачки документи о преговорима између четника и Немаца у Дивцима 11. новембра 1941. (документи МФ-Т-314 – меморандум Матла, упућени централи Абвера од 28. октобра 1941. – документ је у Националном архиву у Вашингтону) показују сву ширину колаборације генерала Драже Михаиловића с окупатором. На том састанку Михаиловић каже да му није намера да ратује против Немаца, да су Немци предали комунистима Ужице, а тиме је и почела трка између комуниста и мене. Онда су комунисти напали Горњи Милановац, па сам због тога и ја морао да то урадим. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја. Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника, поручника Мартиновића. Али моји људи су кренули на Лозницу да је комунисти не би узели. Напад на Шабац је дело непослушних елемената...
Тако је говорио генерал Дража у разговору са немачким потпуковником Когардом, војним саветником др Киселом, капетаном Матлом, СС оберштурмфирером Винике и штардартенфирером Матерном у гостионици преко пута станице Дивци 11. новембра 1941. од 19.15 до 20.30 часова. Тако стоји у Националном архиву у Вашингтону.
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...28OnT6PQ7BAvUh6_4iT9UhrdfJjLnifaTe4DkIUbTygv0
Хајде постави оргинални записник немачког потуковника Когарда , а не новинско препричавање па да упоредимо са овим новинским текстом . Имате га ви у вашем Зборнику НОБ-а а налази се и у различитим књигама из историјске грађе.
 
Хајде постави оргинални записник немачког потуковника Когарда , а не новинско препричавање па да упоредимо са овим новинским текстом . Имате га ви у вашем Зборнику НОБ-а а налази се и у различитим књигама из историјске грађе.
Da li su Italijanski fasisticki okupator saradjivao sa cetnicima ? Da li su im davali novac i oruzije ?
Onda cetnici koji su saradjivali sa Italijanski fasitickim okupatorom koji je pocinio bezbroj zlocina u svojoj okupacionoj zoni, onda se oni ''izjednace'' sa partizanima koji su se ceo rat borili protiv okupatora, a takodje i Italijana.
 
Da li su Italijanski fasisticki okupator saradjivao sa cetnicima ? Da li su im davali novac i oruzije ?
Onda cetnici koji su saradjivali sa Italijanski fasitickim okupatorom koji je pocinio bezbroj zlocina u svojoj okupacionoj zoni, onda se oni ''izjednace'' sa partizanima koji su se ceo rat borili protiv okupatora, a takodje i Italijana.

Вртишједан те исти пост са незнатним променама реда речи на кога ти је одговарано овде .Ни једне једине нове мисли, а камоли чињенице.
 
ЧИЧА Либертвил.jpg


Споменик у Либертвилу који нико није није ни рушио ни тражио да се уклони . За разлику од Србије у којој су ваши истомишљници терористичком акцијем оборили ( наравно ,подигнут је и стоји и данас) Чичин споменик на Равној Гори.
 

Back
Top