Dosla danas koleginica na posao besna kao ris. Vec duze vreme znamo da njen muz ima ljubavnicu i ona je upoznata s tim. Medjutim, sada je resio da se razvede i ode sa tom drugom. Imaju troje dece.
Kapiram da u danasnje vreme to i nije neka retka pojava, ali me je sokirala recenicom, koju je mrtva-’ladna izgovorila:
- Bogami, ako misli da ide, neka ide, ali decu ce da vodi sa sobom. Bas da vidim koliko ce da traje romansa sa 5-toro dece? (njihovo 3-je i 2-je od te druge; prim.aut.). A ne, ja da se zlopatim sa decom, a oni da uzivaju. ’Ocu i ja da uzivam!
To ogorčenje progovara iz nje... bar se nadam da je tako... i da je prolaznog karaktera. Mislim prvenstveno na ovo "uživanje".
Za ostalo... nema niišta u loše u tome da se odgovornost podeli na ravne časti. Koliko je ona majka, toliko je i on otac. Samo ne dozvoliti da inat bude taj koji će da šutira decu od jednog roditelja, do drugog... oni nisu igračke u ovakvim igrama. I ne kapiram kako neko može olako da se frlja sa davanjem i uzimanjem ne stana, ne auta, ne imaovne, već dece.
Priznajem da sam se zapitao s kim ja to, u stvari, radim ovolike godine? Gde je ona brizna majka, kakvom se predstavljala, kad se tako lako odrice dece?
Ne sporim njeno pravo da i ona uziva, kako ona to kaze, ali da li ta potreba moze da bude jaca od majcinstva?
Zasto, u stvari, danas radjamo decu? Iz unutrasnje zelje i potrebe, ili da bi njima manipulisali?
Kako vi gledate na ovu pojavu?
Ne odriče ih se, manipuliše njima. Izgubila je oslonac, deli i odgovornost. Tako surovo realno, ali sa nedostatkom emocija... bar mi tako zvuči.
Potreba za "uživanjem" ne ugrožava, niti osporava roditeljsku potrebu (ne znam kako to drugačije da nazovem)... i niko ne bi trebao da se odrekne jednog, da bi bio ovo drugo. Mora da postoji balans, inače ode ti u krajnost.
Moguće da je celog života bila brižna majka, požrtvovana supruga, misleći da radi po dužnosti... i na kraju sve izgubila... pa mora da je negde omanula. Žena ne bi trebala da se odrekne svog ličnog dela ženske prirode, ni kao devojka, ni kao žena, ni kao majka, ni nikad... inače će doći u situaciju da davajući izgubi sebe, rezultate će pokupiti neka druga, a njoj ne ostaje ništa, jer je svojom voljom sve podredila drugima.
Mislim da je to totalno pogrešno, ni deci, ni bilo kome se ne treba predavati potpuno, ostati svoj, imati sopstvene želje i potrebe, svoje male tajne, i ma šta bilo potrebno, ali ne dozvoliti sebi da kada uvidiš grešku jednim potezom uništiš i život tih malih ljudi. Zato što nije umela da nađe sredinu.
Grozim se ovakvog tipa ljudi, žena, nebitno... požrtvovanost lako metastazira u ulogu žrtve. Dovoljno je samo da izostane priznanje druge strane. Onda padaju maske i ono najgore prokulja iz čoveka, ono što je potiskivao, i "žrtvovao" radi drugih... a ti drugi možda to nikada nisu tražili. Ako nisi dobar prvenstveno sebi, kako ćeš biti drugima, i da li uopšte možeš?
U svakom slučaju, deca su u ovakvim odnosima, gde su roditelji emotivni retardi (bar majka) na žalost, kolateralna šteta.
Kulturo, EVE ME 
) ima problem sa svojim, ili sa očevima svoje dece? 
...улога маћехе је ваљда да буде зла...
