Dragan Ilić Di Vogo -"Dreamscape"

[vučji čopor]

ДРАГАН ИЛИЋ DI VOGO
Сликар магичног реализма, фантастике и надреализма

Рођен 7. септембра 1962 у Београду
За њега Ђорђе Кадијевић каже : " Поетско фантастични карактер Di Vogove слике указују на свој начин да појава ове врсте фигурације у београдском сликарском кругу није настала без корена. У дубљем позађу те појаве стоји сликарство Медиале, а њен ближи ослонац чини нова фигурација из седамдесетих "

 

[Poli46]

Predstavnik je magičnog realizma, fantastike i nadrealizma koji je zastupljen u antologiji magičnog
realizma koja se pojavila pod nazivom „Dreamscape” i koja ima precizan podnaslov „The best of
imaginary realism”.

Dok su drugi spavali-Di Vogo

 

[Poli46]

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Dragan_Ilić_Di_Vogo

Artemida-Dragan Ilić-Di Vogo

Veselin Mišnić:

Di Vogo je sebi postavio zadatak da je od izuzetne važnosti nužno izraziti sadržinu podsvesti, afektivne i emotivne odnose čoveka i materije sa nama poznatim svetom. Naime, združujući psihoanaliticki i materijalistički metod, gledajuci na stvarnost poetski, ono sto ovaj umetnik sagledava stapa se u sumu simbola koji su u stvari sublimacija zelje, libida, mozda i straha, pred enigmom koja podrazumeva integritet predmeta, ali i naslucuje posledice. Di Voga REALNO vise zanima kao konstanta duha, života i umetnosti, a ne kao odrednica prepoznavanja i usmeravanja.

 

[Neprilagođena]

"Granice umetnosti nemaju oblik, boju i miris;
dakle, i da postoje, ne bismo mogli znati da smo na njih zgazili.
Ako tražite umetnost, možda ćete je pronaći u svemu oko sebe.
Uglavnom u stilu, pošto je čovek stil.
Smatram da su ljudi najsavršenije umetničko delo,
koje je oblikovao i naslikao sam Stvoritelj.
Umetnost je uvek jedna te ista,
iako može biti manje ili više prisutna u određenom trenutku i na određenom mestu.
Umetnost ne napreduje i ne nazaduje, ona samo prolazi kroz transformacije.
Ne napreduje ni svest o umetnosti, iako bismo to voleli.
Potreba za umetnošću ne raste niti se smanjuje.
....umetnost je stalna, a mi smo ti koji se menjamo, stvaramo i brišemo.."
-Di Vogo

 

[Poli46]

Lepo je to rekao..

Potreba za umetnošću ne raste niti se smanjuje.
....umetnost je stalna, a mi smo ti koji se menjamo, stvaramo i brišemo.."
-Di Vogo

 

[Poli46]

Miris-Di Vogo

 

[Poli46]

Memento Mori- Di Vogo


Sasvim uslovno se Di Vogovo slikarstvo može vrednovati kao hiperrealističko. Slikar samo sledi pouku starih majstora koju je prvi prevideo Ežen Delakroa – da treba slikati glatko, bez vidljivog traga cetke jer takav trag ne postoji u prirodi. Time se umetnik izvorno približio svom idealu: onostranoj lepoti i nepoznatim vidovima postojanja koji, paradoksalno, ne izneveravaju i ne
remete ništa ljudsko i zemaljsko. Di Vogova lična i stvaralačka veličina, ali i drama je u tome
što veruje u lepotu, tačnije, izgubljenu idealnu lepotu.