Dragan Đilas je najveći problem srpske opozicije

[Pumpaj Dinstanović]

A izaćiće i na izbore sa nehomogenom izbornom listom?

Kakvo ti je to čudno pitanje? Pa naravno.

 

[Тихи]

Dragan Djilas je LIDER srpske opozicije . Najveci broj opozicionih glasova ide za njegovu listu


To je nasa realnost

Dragan Djilas je dokazani tajkun mafijas lopov bivseg zutog DS rezima to su cinjenice

Dragan Djilas je dokazani nasilnik tukao je zenu i tasta

Dragan Djilas je notorni antirus i zalaze se za momentalno uvodjenje sankcija Rusiji od momenta stupanja na duznost

Samim tim je Dragan Djilas jedino gore resenje na vlasti od Aleksandra Vucica

A novu vlast je jednostavno nemoguce formirati bez njega

Jedino sto moze da se uradi jeste da studenti formiraju svoju listu bez Djilasa i da odbiju bilo kakve koalicije sa njim. Ali kako to da urade kad ih Djilas placa ?


Srpska politicka trenutna situacija je zato toliko tragicna

Vucic je katastrofalno los i treba da ode , ali ovi sto su najblizi tome da ga zamene su jos gori.

 

[Bobib]

Djilas je korisniji Vucicu na slobodi u opoziciji nego u zatvoru, zato ga i nisu hapsili. On ga je sa Tadicem i pajtosima stvorio i doveo na vlast svojim lopovlukom kriminalom i korupcijom.

Imaju i zajednicke poslove oko marketinga.
Savrseni je garant da opozicija sa njim nikad ne pobedi.

 

[doppler]

Malo realnosti.....
Đilasova ekipa ima više glasova na izborima nego ostatak opozicije zajedno.

Ako studenti odhebu Đilasa s kime će u koaliciju, Nestorovićem?

 

[mr Kiza]

Đilasova ekipa ima više glasova na izborima nego ostatak opozicije zajedno.

Ako pod ovim "Đilasova ekipa" podrazumevas samo njegov SSP, ponavljam da ta stranka ni na jedne dosadasnje izbore nije izlazila samostalno, samim tim se ni ne moze pouzdano znati koliki je njihov tacan rejting. Cak ni raspodelom mandata unutar koalicionih lista na republickim izborima 2022. i 2023. godine SSP nije imao apsolutnu vecinu istih unutar koalicija, a kamoli ako se gledaju sve opozicione opcije u celini.
Ako podrazumevas rezultate republickih izbora i rezultat izbornih lista, tu je tek jasno da to nije samo Djilasov rezultat, jer su u koaliciji bili i DS, Narodna/NPS, PSG, Cuta, ZLF, NLS...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dragan Djilas je LIDER srpske opozicije . Najveci broj opozicionih glasova ide za njegovu listu

Njegova je stranka samo jedan od koalicionih partnera u toj listi. Šta misliš koliko bi glasova imala da izađe SSP samostalno?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Malo realnosti.....
Đilasova ekipa ima više glasova na izborima nego ostatak opozicije zajedno.

Ako studenti odhebu Đilasa s kime će u koaliciju, Nestorovićem?

Šta je, tačno, Đilasova ekipa?

Stranka slobode i pravde?

 

[maybell]

Njegova je stranka samo jedan od koalicionih partnera u toj listi. Šta misliš koliko bi glasova imala da izađe SSP samostalno?

Bgd najvise glasa za Djilasa, a mislim da bi Lazovic i ekolozi bili ispod cenzusa da nisu sa Djilasom..

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bgd najvise glasa za Djilasa, a mislim da bi Lazovic i ekolozi bili ispod cenzusa da nisu sa Djilasom..

Pa ne pričamo ovde o lokalnim izborima u Beogradu, koji nisu ni nikakva tema?

 

[Straks92]

Bgd najvise glasa za Djilasa, a mislim da bi Lazovic i ekolozi bili ispod cenzusa da nisu sa Djilasom..

Oni su se odvojili od Đilasa i bili poprilično iznad cenzusa u Beogradu. Od Đilasa zavise konkretno Ponoš i ona grupacija Zajedno. Tu još ima potencijalno PSG, mada oni su izabrali drugu stranu na izborima u Beogradu.

 

[Mystic+]

Da prozbormo i o ovoj ličnosti. Da ne dužim previše mnogo i ne ostavim za kraj osnovnu premisu, napisaću ukratko suštinu već na početku: ko do sad nije shvatio da je Đilas najveći problem opozicije, pitanje je kad će.

Mislim da svima postaje sve jasnija uloga Đilasa na političkoj sceni u Srbiji. Neki koji su malo upućeniji u zbivanja znaju i za određene sastanke koje je on imao sa izvesnim predstavnikom vlasti na Novom Beogradu. Nakon povlačenja iz nje, Đilas je ostao na čelu Košarkaškog saveza Srbije, a posle smene vlasti tj. njega kao gradonačelnika Beograda, bio je reizabran za drugi mandat 2015. godine. Bilo je izvesno da je nekadašnji (i relativno kratkotrajni) predsednik Demokratske stranke jedno vreme razmatrao i bio u određenoj shemi kohabitacije sa režimom Srpske napredne stranke. Onda, on se misteriozno krajem 2016. godine sa pozicije na čelu KSS povlači, da bi iznenada bio nakon predsedničkih izbora 2017. godine pominjan njegov mogući povratak u politiku.

Ideja o njegovom povratku u politiku krajem 2017. godine nije došla iz opozicije, već kroz medije koje je već tada u dobroj meri kontrolisao režim Aleksandra Vučića. Iz tadašnjeg pogleda u situaciji u kojoj su opozicioni kandidati na predsedničkim izborima odneli većinu glasova u Beogradu, bilo je potrebno pronaći ličnost koja bi objedinila Pokret slobodnih građana Saše Jankovića i Narodnu stranku Vuka Jeremića (uz manje elemente, Levice Srbije Borka Stefanovića i Pokret za preokret Janka Veselinovića). Kao neko ko je relativno uspešno prošao, za razliku od cele DS pod vođstvom Borisa Tadića na republičkom nivou, na izborima 2012. godine i potom reizabran za gradonačelnika, u tom momentu javio se Đilas kao neko ko bi mogao biti nosilac liste, uz u tom momentu garancije da neće praviti nikakvu samostalnu organizaciju u opoziciji. Kako je on sa mesta gradonačelnika bio i smenjen 2013. godine, ne kao posledica nekih izbora, već prekomponovanja unutar vladajuće koalicije na osnovu insistiranja SNS da se vladajuća koalicija mora obavezno preslikati na lokalne jedinice samouprave, kod određenog dela ljudi bila je razumna ideja da se barem u datom momentuna čelo te ujedinjene liste opozicije nađe doskorašnji gradonačelnik, posebno zato što nova vlast nije ostavila utisak napredka, bukvalno započinjući svoj mandat sa jednim vrlo nespretnim incidentom (rušenje u Savamali, u vreme gradonačelnika Siniše Malog). Uz dolazak gradskog menadžera Gorana Vesića, bivšeg Đilasovog saradnika, kod dobrog dela Beograđana bio je ostavljen još gorči utisak, jer je delovalo da u kontinuitetu idemo iz lošeg u gore. No, da li je, zapravo, povratak Đilasa 2018. godine pripomogao vladajućoj većini (u strmoglavom padu) da lokalnu vlast zadrži u srpskoj prestonici?

O tome šta je Đilas radio sa DS je već dosta bilo reči. Iako ja mislim da su, govoreći striktno o tom periodu kada je on (2012-2014) vodio tu političku stranku, njegovi potezi suštinski bili na tom polju za dobrobit srpske opozicije i Srbije generalno, zato što je ideja da se iz politike očiste sve ličnosti koje su bile oličenje režima 2008-2012 nominalno dobra, treba razmotriti njegovu ulogu u širem spektru. On sve do današnjegdana mešetari po opozociji. Narodnu stranku, jedinu veliku i ozbiljnu političku organizaciju u opoziciji sa u jednom momentu prilično pozamašnim brojem odbora, on je izbušio dugogodišnjim hladnim ratom protiv nje. Pola opozicije na ovaj ili onaj način proisteklo je iz NS. Bilo da govorimo o njegovom separatnom dogovoru sa Nikolom Jovanovićem, njegovoj podršci Zdravku Ponošu da bude predsednički kandidat 2022. godine (i docnije napravio stranku Srbija centar), ili pak njegovim koaliranjem sa Miroslavom Aleksićem koji je napravio Narodni pokret Srbije. Bivšeg predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća, navukao je na bojkot izbora i onda eliminisa. Na bojkot navukao je i Dveri Boška Obradovića, pa posle Saveza za Srbiju odmah napravio Udruženu Opoziciju Srbije bez Dveri, koje su bile krenule putem propasti. Iako je dugo tvrdio da neće praviti neku svoju organizaciju, napravio je tim svojih ljudi i sad već ima sopstvenu stranku...Stranku slobode i pravde. Svojim insistiranjima i dilovima uspeo je mnoge da ostavi sa kraćim štapićem, uključujući i njegovu staru političku stranku, kao i stranku Zajedno Nebojše Zelenovića. Možemo da govorimo o tome kako je žutima nametnuo Zorana Lutovca, PSG-u Sergeja Trifunovića, kako je pokušavao da Demokratsku stranku Srbije uvuče u širu koaliciju i kako je njegov kum Mlađan Đorđević (lider tzv. pokreta Oslobođenje) vršio na DSS pritiske (nekim čudo, uspeo je da čitavu koaliciju NADA ovog puta u najnovijem periodu privoli na svoju stranu, kao što se i sa Ponošem dogovorio — za sada — nakon bezuspešnog pokušaja njegovog eliminisanja u vreme predsedničke kampanje i neposredno posle, kada se i lično sastao s Vučićem). Da ni ne pominjemo Đorđevićeve sukobe sa prof. Milošem Kovićem, koji je tu bio prepreka i koji je želeo žarko (uz blagoslov i podršku Matije Bećkovića) da dođe do objedinjavanja i formiranja nekakve patriotske koalicije u opoziciji, a što neki smatraju potencijalno najvećom pretnjom po režim. Mogli bismo na strane i strane pričati o svemu što je radio, pa sve do tužakanja Cvjetina Milvojevića (!?!), koji ga je nedavno na sudu i dobio.

Jedna stvar zapada za oči kao vrlo teško objašnjiva. Đilas je sebe uspešno ugurao u centar priče, nikada ličnom popularnošću ili angažmanom, ili čak aktivnostima sopstvenih ljudi (tj. odbora njegove današnje stranke). Iz nekog razloga, sebe drži na poziciji predsednika SSP, iako tako nešto uopšte nije ni logično. On nije odabrao da se, kao njegov bivši stranački kolega (i kratkotrajni ministar pravde u drugoj vladi Vojislava Koštunice 2007/8) povuče u senke i isturi neku ličnost kao npr. Nebojšu Zelenovića, a eventualno zadrži uticaj neki u pozadini. Takav potez bi bio savršeno smislen; ne znam, npr. da podnese ostavku i Marinika Tepić bude izabrana za novu predsednicu njegove stranke. Ionako Srbija ima ozbiljan deficit na planu žena na čelu stranačkih lidera, tako da bi takav potez bio verovatno i koristan o sam SSP. Međutim, on čak ni tako nešto ne radi.

Jedino logično objašnjenje je da je krajnja uloga Đilasa, ne ulazeći sada u to da li mu je to i aktivan cilj, jeste da je njegova uloga posve destruktivna. On je, u tom smislu, saradnik Vučićevog režima i njegov najpouzdaniji partner u opoziciji, zato što je njegova uloga da Vučić vlada doveka. Sećamo se prošlogodišnjeg bojkota lokalnih izbora u Beogradu, a sve je izvesnije da se Đilas sprema i za bojkot sledećih potencijalnih vanrednih parlamentarnih izbora, pozivajući se na loše izborne uslove. Postoji mogućnost da on želi da napravi jednu novu čistku u opoziciji, uspešniju ovog puta od one pre 5 godina, kao i da se kroz bojkot osigura da će vladajuća većina imati 2/3 narodnih poslanika u parlamentu Srbije. Iliti, dovoljno da se pokrene procedura za izmenu Ustava Republike Srbije. Deduktivno zaključujem da Vučić planira da 2026. godina bude referendumska, jer želi da se tada bude glasalo o izmenama ustava, koje uključuju i izmenu procedure za izbor Predsednika Republike Srbije. Ne, neće omogućiti sebi 3. predsednički mandat, već on planira da te izbore ukine i da se predsednik države, slično kao što je u Albaniji ili na Kosovu, bira prostom većinom u parlamentu glasom 126 narodnih poslanika. Na taj će način, po toj koncepciji, izbeći predsedničke izbore 2027. godine (u godini BelEXPO-a) i društvenu polarizaciju oko njegovog naslednika na toj poziciji. Može prosto da npr. u parlamentu Anu Brnabić izabere i da to još bude vrlo slavno predstavljeno i prosleđivano kao izbor prve žene za predsednika Srbije.

Rekavši sve to i imajući na umu da ovi studentski protesti i blokade nisu nešto što je Đilas ni sanjao, mislim da je jako važno iskoristiti ovaj momenat za jasno slanje Đilasa u definitivnu političku prošlost, ovog puta i trajno. Ako i ne dođe na nekim vanrednim izborima ove godine do smene režima, možda je još i bitniji cilj konačan obračun sa Đilasom.

Тешко би се опозиција помирила са прелазним периодом и Владом.

Не одговарају студентски захтеви ни њима као ни позицији.

Не сналазе се, јер су и они мртви

 

[kapetanmark]

Da prozbormo i o ovoj ličnosti. Da ne dužim previše mnogo i ne ostavim za kraj osnovnu premisu, napisaću ukratko suštinu već na početku: ko do sad nije shvatio da je Đilas najveći problem opozicije, pitanje je kad će.

Mislim da svima postaje sve jasnija uloga Đilasa na političkoj sceni u Srbiji. Neki koji su malo upućeniji u zbivanja znaju i za određene sastanke koje je on imao sa izvesnim predstavnikom vlasti na Novom Beogradu. Nakon povlačenja iz nje, Đilas je ostao na čelu Košarkaškog saveza Srbije, a posle smene vlasti tj. njega kao gradonačelnika Beograda, bio je reizabran za drugi mandat 2015. godine. Bilo je izvesno da je nekadašnji (i relativno kratkotrajni) predsednik Demokratske stranke jedno vreme razmatrao i bio u određenoj shemi kohabitacije sa režimom Srpske napredne stranke. Onda, on se misteriozno krajem 2016. godine sa pozicije na čelu KSS povlači, da bi iznenada bio nakon predsedničkih izbora 2017. godine pominjan njegov mogući povratak u politiku.

Ideja o njegovom povratku u politiku krajem 2017. godine nije došla iz opozicije, već kroz medije koje je već tada u dobroj meri kontrolisao režim Aleksandra Vučića. Iz tadašnjeg pogleda u situaciji u kojoj su opozicioni kandidati na predsedničkim izborima odneli većinu glasova u Beogradu, bilo je potrebno pronaći ličnost koja bi objedinila Pokret slobodnih građana Saše Jankovića i Narodnu stranku Vuka Jeremića (uz manje elemente, Levice Srbije Borka Stefanovića i Pokret za preokret Janka Veselinovića). Kao neko ko je relativno uspešno prošao, za razliku od cele DS pod vođstvom Borisa Tadića na republičkom nivou, na izborima 2012. godine i potom reizabran za gradonačelnika, u tom momentu javio se Đilas kao neko ko bi mogao biti nosilac liste, uz u tom momentu garancije da neće praviti nikakvu samostalnu organizaciju u opoziciji. Kako je on sa mesta gradonačelnika bio i smenjen 2013. godine, ne kao posledica nekih izbora, već prekomponovanja unutar vladajuće koalicije na osnovu insistiranja SNS da se vladajuća koalicija mora obavezno preslikati na lokalne jedinice samouprave, kod određenog dela ljudi bila je razumna ideja da se barem u datom momentuna čelo te ujedinjene liste opozicije nađe doskorašnji gradonačelnik, posebno zato što nova vlast nije ostavila utisak napredka, bukvalno započinjući svoj mandat sa jednim vrlo nespretnim incidentom (rušenje u Savamali, u vreme gradonačelnika Siniše Malog). Uz dolazak gradskog menadžera Gorana Vesića, bivšeg Đilasovog saradnika, kod dobrog dela Beograđana bio je ostavljen još gorči utisak, jer je delovalo da u kontinuitetu idemo iz lošeg u gore. No, da li je, zapravo, povratak Đilasa 2018. godine pripomogao vladajućoj većini (u strmoglavom padu) da lokalnu vlast zadrži u srpskoj prestonici?

O tome šta je Đilas radio sa DS je već dosta bilo reči. Iako ja mislim da su, govoreći striktno o tom periodu kada je on (2012-2014) vodio tu političku stranku, njegovi potezi suštinski bili na tom polju za dobrobit srpske opozicije i Srbije generalno, zato što je ideja da se iz politike očiste sve ličnosti koje su bile oličenje režima 2008-2012 nominalno dobra, treba razmotriti njegovu ulogu u širem spektru. On sve do današnjegdana mešetari po opozociji. Narodnu stranku, jedinu veliku i ozbiljnu političku organizaciju u opoziciji sa u jednom momentu prilično pozamašnim brojem odbora, on je izbušio dugogodišnjim hladnim ratom protiv nje. Pola opozicije na ovaj ili onaj način proisteklo je iz NS. Bilo da govorimo o njegovom separatnom dogovoru sa Nikolom Jovanovićem, njegovoj podršci Zdravku Ponošu da bude predsednički kandidat 2022. godine (i docnije napravio stranku Srbija centar), ili pak njegovim koaliranjem sa Miroslavom Aleksićem koji je napravio Narodni pokret Srbije. Bivšeg predsednika opštine Stari grad, Marka Bastaća, navukao je na bojkot izbora i onda eliminisa. Na bojkot navukao je i Dveri Boška Obradovića, pa posle Saveza za Srbiju odmah napravio Udruženu Opoziciju Srbije bez Dveri, koje su bile krenule putem propasti. Iako je dugo tvrdio da neće praviti neku svoju organizaciju, napravio je tim svojih ljudi i sad već ima sopstvenu stranku...Stranku slobode i pravde. Svojim insistiranjima i dilovima uspeo je mnoge da ostavi sa kraćim štapićem, uključujući i njegovu staru političku stranku, kao i stranku Zajedno Nebojše Zelenovića. Možemo da govorimo o tome kako je žutima nametnuo Zorana Lutovca, PSG-u Sergeja Trifunovića, kako je pokušavao da Demokratsku stranku Srbije uvuče u širu koaliciju i kako je njegov kum Mlađan Đorđević (lider tzv. pokreta Oslobođenje) vršio na DSS pritiske (nekim čudo, uspeo je da čitavu koaliciju NADA ovog puta u najnovijem periodu privoli na svoju stranu, kao što se i sa Ponošem dogovorio — za sada — nakon bezuspešnog pokušaja njegovog eliminisanja u vreme predsedničke kampanje i neposredno posle, kada se i lično sastao s Vučićem). Da ni ne pominjemo Đorđevićeve sukobe sa prof. Milošem Kovićem, koji je tu bio prepreka i koji je želeo žarko (uz blagoslov i podršku Matije Bećkovića) da dođe do objedinjavanja i formiranja nekakve patriotske koalicije u opoziciji, a što neki smatraju potencijalno najvećom pretnjom po režim. Mogli bismo na strane i strane pričati o svemu što je radio, pa sve do tužakanja Cvjetina Milvojevića (!?!), koji ga je nedavno na sudu i dobio.

Jedna stvar zapada za oči kao vrlo teško objašnjiva. Đilas je sebe uspešno ugurao u centar priče, nikada ličnom popularnošću ili angažmanom, ili čak aktivnostima sopstvenih ljudi (tj. odbora njegove današnje stranke). Iz nekog razloga, sebe drži na poziciji predsednika SSP, iako tako nešto uopšte nije ni logično. On nije odabrao da se, kao njegov bivši stranački kolega (i kratkotrajni ministar pravde u drugoj vladi Vojislava Koštunice 2007/8) povuče u senke i isturi neku ličnost kao npr. Nebojšu Zelenovića, a eventualno zadrži uticaj neki u pozadini. Takav potez bi bio savršeno smislen; ne znam, npr. da podnese ostavku i Marinika Tepić bude izabrana za novu predsednicu njegove stranke. Ionako Srbija ima ozbiljan deficit na planu žena na čelu stranačkih lidera, tako da bi takav potez bio verovatno i koristan o sam SSP. Međutim, on čak ni tako nešto ne radi.

Jedino logično objašnjenje je da je krajnja uloga Đilasa, ne ulazeći sada u to da li mu je to i aktivan cilj, jeste da je njegova uloga posve destruktivna. On je, u tom smislu, saradnik Vučićevog režima i njegov najpouzdaniji partner u opoziciji, zato što je njegova uloga da Vučić vlada doveka. Sećamo se prošlogodišnjeg bojkota lokalnih izbora u Beogradu, a sve je izvesnije da se Đilas sprema i za bojkot sledećih potencijalnih vanrednih parlamentarnih izbora, pozivajući se na loše izborne uslove. Postoji mogućnost da on želi da napravi jednu novu čistku u opoziciji, uspešniju ovog puta od one pre 5 godina, kao i da se kroz bojkot osigura da će vladajuća većina imati 2/3 narodnih poslanika u parlamentu Srbije. Iliti, dovoljno da se pokrene procedura za izmenu Ustava Republike Srbije. Deduktivno zaključujem da Vučić planira da 2026. godina bude referendumska, jer želi da se tada bude glasalo o izmenama ustava, koje uključuju i izmenu procedure za izbor Predsednika Republike Srbije. Ne, neće omogućiti sebi 3. predsednički mandat, već on planira da te izbore ukine i da se predsednik države, slično kao što je u Albaniji ili na Kosovu, bira prostom većinom u parlamentu glasom 126 narodnih poslanika. Na taj će način, po toj koncepciji, izbeći predsedničke izbore 2027. godine (u godini BelEXPO-a) i društvenu polarizaciju oko njegovog naslednika na toj poziciji. Može prosto da npr. u parlamentu Anu Brnabić izabere i da to još bude vrlo slavno predstavljeno i prosleđivano kao izbor prve žene za predsednika Srbije.

Rekavši sve to i imajući na umu da ovi studentski protesti i blokade nisu nešto što je Đilas ni sanjao, mislim da je jako važno iskoristiti ovaj momenat za jasno slanje Đilasa u definitivnu političku prošlost, ovog puta i trajno. Ako i ne dođe na nekim vanrednim izborima ove godine do smene režima, možda je još i bitniji cilj konačan obračun sa Đilasom.

elaborat jbt

djilas je deo sistema kao i rezim . takodje kao i ostali clanovi opozicije. agentske njuske koje imaju svoje uloge u raspadanju sbrije po principu kurta - murta

rezim sve cini da studentske blokade i narodni protest ocrni ili im naemtne klosare iz opozicije koji su njihova kuhinja

sve je to isti sistem i narod je progledao,nema potrebe za ovolikim referatom...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Oni su se odvojili od Đilasa i bili poprilično iznad cenzusa u Beogradu. Od Đilasa zavise konkretno Ponoš i ona grupacija Zajedno. Tu još ima potencijalno PSG, mada oni su izabrali drugu stranu na izborima u Beogradu.

Strake, stranka Zajedno je sada deo Demokratske stranke Srđana Milivojevića i na potpuno drugoj su vertikali u političkom spektru u odnosu na Ponoša i Đilasa.

Uz Đilasa su ostali samo dva OŠa. Ponoš i Miloš (SSP, SrCe i NADA). I bukvalno niko više.

Ako podrazumevamo da postoje duboke i ozbiljne programske razlike u odnosu na koaliciju NDSS i POKS, što je u svakom predizbornom koaliranju i ozbiljan problem, onda faktički su ostali Đilas i Ponoš potpuno sami, izolovani.

 

[Bosonosorg]

Nije Đilas najveći problem srpske opozicije nego lajt ustaše i evrofanatici od kojih studentski pokret neće da se ogradi. Zato će izgubiti podršku ako nastave sa ultramaratonima do Brisela, biciklističkim trkama do Strazbura i ostalim pizdarijama privilegovanih.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ali kako to da urade kad ih Djilas placa ?

Đilas...plaća?

Šta?

 

[maybell]

Nije Đilas najveći problem srpske opozicije nego lajt ustaše i evrofanatici od kojih studentski pokret neće da se ogradi. Zato će izgubiti podršku ako nastave sa ultramaratonima do Brisela, biciklističkim trkama do Strazbura i ostalim pizdarijama privilegovanih.

ali ni njima nisu dozvolili potpuni uticaj, mada se oni namecu, dobro stoje sa Sarovicem, cini mi se..

 

[maybell]

Pa ne pričamo ovde o lokalnim izborima u Beogradu, koji nisu ni nikakva tema?

tako je isto na republickom nivou, Zeleno-levi front ostaje ispod cenzusa..

 

[Тихи]

Njegova je stranka samo jedan od koalicionih partnera u toj listi. Šta misliš koliko bi glasova imala da izađe SSP samostalno?

kako god okrenes on se pita najvise

 

[Pumpaj Dinstanović]

kako god okrenes on se pita najvise

Zapravo, to nije tačno. Cele 2023. godine skrajnuti s bili potpuno. Propao je plan da se izbuše Srbija protiv nasilja i protesti...Đilas je bio gotovo u potpunosti izolovan. Hteo je da pravi onaj svoj antipokret u duelu sa Vučićem.

I tek pred kraj godine lukavim dogovorima sa Ponošem i sa patkarima je uspeo da se vrati u priču.

On je sad posle svih svađa i deoba spao samo na Ponoša i Miloša.

 

[maybell]

Zapravo, to nije tačno. Cele 2023. godine skrajnuti s bili potpuno. Propao je plan da se izbuše Srbija protiv nasilja i protesti...Đilas je bio gotovo u potpunosti izolovan. Hteo je da pravi onaj svoj antipokret u duelu sa Vučićem.

I tek pred kraj godine lukavim dogovorima sa Ponošem i sa patkarima je uspeo da se vrati u priču.

a ko je onda glavni opozicionar? vi ne mislite da smenjujete diktatora?

 

[Pumpaj Dinstanović]

tako je isto na republickom nivou, Zeleno-levi front ostaje ispod cenzusa..

Vrlo je lako izvesti da Đilas na nekim izborima prođe kao Vuk Drašković 2000.

 

[Pumpaj Dinstanović]

a ko je onda glavni opozicionar? vi ne mislite da smenjujete diktatora?

Niko.

 

[maybell]

Niko.

a ko ce da smeni diktatora?

 

[Pumpaj Dinstanović]

a ko ce da smeni diktatora?

On ostaje predsednik obrni okreni do sredine 2027. godine. Niko ga neće smeniti.

 

[Troubleshooter]

Mislio sam da su najveći problemi Miloš Francuz, Milica lažljivica (usput avanzovala i prestala da laže) i Boško fašista

Бошко дефинитивно није фашиста, како му Шешељ подмеће, али се дефинитивно није снашао у бурним политичким променама у опозицији! Мора неко други на његово место.