Problem poverenja u "struku" je samo vrh ledenog brega.
U Srbiji je neobaveštenost ogromna, 70% ljudi je aktivno nepismeno.
Pitanje poverenja je infantilno na više nivoa, od kojih je osnovni - slepo verovanje u autoritet.
Ljudi od nauke očekuju da je svemoguća, a od naučnika, lekara, inženjera isl, da znaju odgovore na sva pitanja, da ne greše, da ne lutaju, da su "nadljudi" koji su dužni da znaju sve.
Takvo očekivanje je jadno, jer ljude baca u očaj nepovernja, naročito kada se radi o pitanjima života.
Međutim, ko god je malo začeprkao po nauci, jasno mu je da konačnih rešenja nema.
Do kolko juče ljudi su verovali da lekari znaju šta rade kada puštaju krv ljudima.
Do kolko prekjuče, da bi se neko izlečio, žrtvovane su životinje "bogovima" u nadi da će isti poštedeti bolesnog i uzeti život od drugog bića.
Od svih ovih nivoa, najopasniji je traženje krivca.
Neko mora da bude kriv što vi niste u stanju da verujete ili da rizikujete.
U straha su velike oči (pa se zato bolje i vidi), ali ne smetnite s uma da neke stvari ne treba da gledate, neke stvari ne treba da znate. Dođe vreme kada nekome jednostavno morate da verujete.
To se ne postiže tako što ćete unižavati one koji su mnogo vremena posvetili da steknu svoje znanje, za razliku od vas koji ste mnogo vremena posvetili da negujete samo svoje strahove i ništa više.
