Dolazi toplije vreme

Idem u prirodu i na izlete u gotovo svim vremenskim prilikama. Samo jaku kisu izbegavam.
Hladnoca me ne specava. :)

IMG_8118.jpeg


IMG_8117.jpeg


IMG_8115.jpeg
 
Tu gde ja stojim jos ne. Najlakse ces ih prepoznati po rastinju, jer na tim visinama nema drveca, vec samo zbunici i planinsko cvece. Najcesce je poprilicno golo.
Pogledajte prilog 1510781

Ovde isto mozes da vidis granicu gde prestaje drvece i pocinju „gole“ planine.

Pogledajte prilog 1510782

Знам ја сам био теренац, а водио сам и групе заштитара, агронома и биолога на неким пројектима....

У Србији имаш карту биорегиона
 

Јединствени крагујевачки слез је заувек ишчезао​

31.10.2023.
574
https://www.facebook.com/sharer.php...instveni-kragujevacki-slez-je-zauvek-iscezao/
https://twitter.com/intent/tweet?te...vacki-slez-je-zauvek-iscezao/&via=Добро+Јутро

Нестали су и аутохтони врањски слез, моравски орашак и бешчекињаста удовичица, којих више нема на планети, јер свака од њих је пре изумирања расла искључиво у Србији. На прелиминарној листи најугроженијих биљака код нас је, још пре три деценије, наведен податак да је укупно 171 биљна врста нестала, сумња се да је нестала, или је крајње угрожена.
У Србији је заувек нестало неколико аутохтоних врста биљака, као и њихов комплетан генофонд за науку. Нестали су крагујевачки слез, врањски слез, моравски орашак и бешчекињаста удовичица. Ових врста више нема на планети, јер свака од њих је пре изумирања расла искључиво у Србији.
Крагујевачки слез био је вишегодишња, зељаста биљка из породице слезова, локално ендемична врста централног дела Србије. Пронашао га је и описао Јосиф Панчић 1848. године на Метином брду, надомак Крагујевца, а откриће је објавио 1874. у свом најзначајнијем научном делу, монографији ,,Флора Кнежевине Србије или васкуларне биљке, које у Србији дивље расту“.
Растао је у живицама, на међама и шикарама, затим на ободу шумарака, у влажном земљишту и на надморској висини између 200 и 300 метара. Достизао је висину од 50 до 150 центиметара, био сиво-путенасте боје, са звездастим и недељеним длакама.
 
Austrija je cela divna, sumovita, priroda cista, visoke planine, ali ako bi me sada pitala da ti preporucim jedno mesto i jednu oblast, jer neces 10 puta dolaziti rekla bih ti da na leto odes u Kaprun ili u Zell am See. To jedno do drugog.
Pa se onda prvo malo kupas na jezeru, vozis se brodicem i napravis turu kraljice Elizabete, pa onda krenes uzbrdo i pratis najlepsi vodopad koji sam ikada videla, obuces se dobro i odes na Kitzsteinhorn na 3203m, uzivas u pogledu, brckas noge u vodi sa glecera, pa se onda spustis dole u terme da se zagrejes… :)
Okolo je venac prelepih planina - Hohe Tauern, i gde god da krenes nisi pogresila.
Ovaj telefon mi je star nesto vise od 2 godine i na njemu nemam te slike, ali mozda je i bolje da to dozivis sama. :)
Mi smo bili u Kaprunu i doziveli redak spektakl. Pustinjski vetar pun peska, pa je nebo dva dana bilo ruzicasto i crveno.
 

Јединствени крагујевачки слез је заувек ишчезао​

31.10.2023.
574
https://www.facebook.com/sharer.php?u=https://www.dobrojutro.co.rs/jedinstveni-kragujevacki-slez-je-zauvek-iscezao/
https://twitter.com/intent/tweet?text=Јединствени+крагујевачки+слез+је+заувек+ишчезао&url=https://www.dobrojutro.co.rs/jedinstveni-kragujevacki-slez-je-zauvek-iscezao/&via=Добро+Јутро

Нестали су и аутохтони врањски слез, моравски орашак и бешчекињаста удовичица, којих више нема на планети, јер свака од њих је пре изумирања расла искључиво у Србији. На прелиминарној листи најугроженијих биљака код нас је, још пре три деценије, наведен податак да је укупно 171 биљна врста нестала, сумња се да је нестала, или је крајње угрожена.
У Србији је заувек нестало неколико аутохтоних врста биљака, као и њихов комплетан генофонд за науку. Нестали су крагујевачки слез, врањски слез, моравски орашак и бешчекињаста удовичица. Ових врста више нема на планети, јер свака од њих је пре изумирања расла искључиво у Србији.
Крагујевачки слез био је вишегодишња, зељаста биљка из породице слезова, локално ендемична врста централног дела Србије. Пронашао га је и описао Јосиф Панчић 1848. године на Метином брду, надомак Крагујевца, а откриће је објавио 1874. у свом најзначајнијем научном делу, монографији ,,Флора Кнежевине Србије или васкуларне биљке, које у Србији дивље расту“.
Растао је у живицама, на међама и шикарама, затим на ободу шумарака, у влажном земљишту и на надморској висини између 200 и 300 метара. Достизао је висину од 50 до 150 центиметара, био сиво-путенасте боје, са звездастим и недељеним длакама.
Zanimljiv, ali tuzan clanak. :(
Zasto je doslo do nestanka tih biljaka tipicnih samo za nas kraj? Klimatske promene ili nesto drugo?
 
Dolazi lepše vreme, a i već je lepo, bliži se proleće, pa leto..

Gde planirate da idete, kako da provodite slobodno vreme sa svojim partnerom? Bašta, reka, jezero, banja, more, vožnje bajsom, planinarenja, spa, večernji izlasci, šta vas raduje pri pomisli da ćete zajedno dočekati toplo vreme? 😊

A i za one koji sad nemaju partnera, šta bi voleli da dožive, gde da idu? Koga da upoznaju i gde?
🙂
Volio bih tebe da upoznam i da se zajedno penjemo na Rtanj.
 

Back
Top