Potvrdno pismo Josifa I. datirano 7. avgusta, 1706. godine
„Milostivo, dakle, razmatrajući razumne molbe spomenutog Patrijarha i Arhiepiskopa Arsenija Čarnojevića, kao i staleža celog plemena i naroda ilirskog ili rascijanskog, i najizvrsnije zasluge koje su oni stekli za naš uzvišeni Dom - pri čemu je, naime, rečeno pleme i narod u svim mogućim preokretima, u žestokim ratovima s najljućim neprijateljem i dugotrajnim vihorima ustanaka, nasilja, najezda, šteta i drugih nesreća ostao ne samo svagda nepokoleban u neumanjenoj i najpotpunijoj vernosti Domu, nego je takođe velikodušno dokazao svoju osobitu privrženost i revnosnu poslušnost u mnogim prilikama - kako unapređenjem koristi i usluga za naš Dom, tako i pružanjem spremne pomoći
i podnošenjem zajedničkih tereta, a da bi odvratio neprijateljske i buntovničke poduhvate, nije štedeo ni krv, ni imanje, nego je, zapostavivši sva dobra i prezrevši životnu opasnost i sve teškoće, držeći se postojano svog zakonitog kralja i gospodara, s besmrtnom slavom ispunio podaničku i vazalnu dužnost, a obećava i želi da je i ubuduće ispunjava - hteli smo da milostivo uvažimo najponiznije molbe rečenih molilaca, i stoga, na osnovu svog pouzdanog znanja, razumne odluke, odlučne volje i punine carske i kraljevske moći i vlasti, ovim preljubazno overavamo i sasvim i u svemu milostivo odobravamo i potvrđujemo gore spomenute privilegije, slobode i preimućstva, koja im je svojim kraljevskim i otvorenim pismom u celini u pojedinostima njegovog sadržaja, klauzula i izraza premilostivo dodelio naš uzvišeni gospodin i roditelj; zadržavajući, sem toga, za sebe najpotpuniju vlast da - kad se božjom dobrotom i složnim nastojanjem istih Ilira i ostalih naših vernih podanika povrati žuđeni mir u našem kraljevstvu Ugarskoj i našim pograničnim pokrajinama - da te slobode, preimućstva i privilegije nadalje tumačimo tako što ćemo im, prema prilikama, davati još bolji oblik, pokazujući ujedno u još većem stepenu svoje najnaklonjenije raspoloženje prema ilirskom plemenu, ukoliko bude izgledalo da to donosi korist i dobrobit nama i našim kraljevstvima i pokrajinama.
Radi toga, ovim pismom ozbiljno nalažemo i zapovedamo našim redovnim sudovima, kako crkvenim, tako i svetovnim, svim skupa i svakom ponaosob; najzad, svim našim službenicima ma kog stepena, čina, dostojanstva, imena, te ostalim našim podanicima, vernim i ljubaznim: neka dozvole da spomenuti Patrijarh i Arhiepiskop, kao i svi staleži rečenog naroda rascijanskog, na miru i bez ikakve neprilike, smetnje i uznemiravanja koriste, uživaju i raduju se, svim skupa i svakoj ponaosob, napred navedenim privilegijama, preimućstvima, slobodama, ovlašćenjima, milostima, dopuštenjima, pravima i ovim našim potvrdnim pismom; neka ih učvrste i odbrane u njima, neka ne pokušavaju i ne čine ništa što bi bilo protivno njihovom sadržaju, i neka ne dopuste da drugi na neki način pokušaju i da se to dogodi, inače će pasti u najtežu nemilost nas i naših naslednika, pa osim toga što će se njihov čin obezvrediti, platiće samim tim globu od Trideset Maraka u Zlatu, i to jednu polovinu fisku ili našoj blagajni, a drugu onima koji su pretrpeli nepravdu.
Po svedočenju ovog pisma, koje je potpisano našom rukom i overeno našim većim visećim pečatom. Dato u našem gradu Beču, dana sedmog, meseca avgusta, godine hiljadu sedamsto šeste, a naših kraljevanja; rimskog sedamnaeste, ugarskog devetnaeste, češkog, pak, druge.
JOSIF.
(M.P.)
Jox. Frid. baron od Zajlerna
Fil. L. grof od Zincendorfa.
Na sopstvenu zapovest svetog carskog i kraljevskog veličanstva.
Jakob Ernest pl. od Plekner.
Dinko Davidov, ”Srpske privilegije carskog doma habzburskog„, Novi Sad, 1994, str. 94-95.
Karl von Czoernig, "Ethnographie der österreichischen Monarchie", Wien, Vol. III, 1857., 72.
), temu ponovo otvaram...
