Dokolicarenje

[Dionys]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

 

[hirajgoagain]

za sad je u stvari 1 mada ... mozda bi malo mogao taj 2

 

[Gotika]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

Valjda ovo drugo....uz naravno pripadajuće slobodne dane i odmore....to što si naveo retki srećnici sebi mogu da priušte, mislim na ovo drugo, a prvo neću ni da komentarišem....đavolja rabota.

 

[Zlatna Iris]

poenta je da uvek tezis boljem. imati na tacni bilo koju od ove dve varijante je neispunjen zivot.

 

[gost 202584]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

овај први живот нам је дат рођењем.
овај други је јеврејски-амерички сан и онемогућава први начин.

 

[Navar]

sta je to luksuz i cemu to sluzi?

 

[smeđooka vodolija]

Drugi naravno.Sa nešto dokolice i bez previše luksuza.

 

[oziman]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

Бирам први. Заправо, од пре пар година тај пут и живим. или успео сам да се ратосиљам рада у уобичајеном смислу те речи. Дакле, не градим куле од карата већ уместо тога тежим оном што " не настаје нити нестаје, већ увек јесте". Тежим стицању знања са перспективном духовног развоја и спасења ,у метафизичком смислу, из врсте егзистенције у којој смо.
Тај рад је онај прави, док је највећи радник трудбеник овога света , један од оних који добијају плакете рада од државе и друштва и слично,заправо доколичар јер он потпуно промашује тај рад који је једини битан... бавећи се кулама од карата.

Наравно, ако склонимо то на страну и бавимо се радом само у том најбаналнијем смислу , наравно да је и такав баналан рад неопходан за сам опстанак друштва, али то не треба бити циљ истог, већ само прелазни период до стања у коме људи неће морати више радити и где ће се сви посветити свом духу.

Можда би добро било пренети овде онај дијалог филозофа Диогена са Александром Великим :

Aleksandar Veliki krenuo je u osvajanje, pa se prvo zaustavio kod svog mudrog prijatelja Diogena. Pozdravili su se s mnogo privrženosti, jer su bili stari prijatelji, a nisu se ni videli već neko vreme. Diogen se udobno odmarao na svom omiljenom ležaju, dok je njegov uznemireni prijatelj hodao gore-dole.

Diogen započe razgovor:”Gde ideš ovog puta?”

Aleksandar odgovori: “Prvo idem da osvojim Malu Aziju.”

“A gde posle toga?”, upita Diogen svog ambicioznog prijatelja. Aleksandrovi podvizi uvek su u njemu pobuđivali radoznalost.

“Onda ću ići u osvajanje Indije”, odgovori Aleksandar.

“A zatim šta?”, upita mudrac.

Aleksandar odgovori: “Osvojiću ceo svet.”

Zamišljeno se smešeći, Diogen podignu pogled prema Aleksandru s izrazitim izazovom u očima i reče mu: “Jednom, kada osvojiš ceo svet, šta ćeš onda raditi?”

“Ah,” reče Aleksandar, “onda ću moći da se odmaram i opuštam.”

Ovaj odgovor navede Diogena na histeričan smeh. Pa zovnu svog stalnog pratioca, krhkog psa koji se nedaleko odmarao: “Čuješ li šta je ovaj ludak upravo rekao?”

Diogen poveri psu: “On će se odmarati nakon šta osvoji svet. Pa mi se već odmaramo, a da nismo osvojili ništa!!!”

Potom se Diogen okrenu prema Aleksandru i reče: “Ako je odmor i opuštanje tvoj krajnji cilj, zašto se ne pridružiš meni i mom psu u ovoj udobnoj sobi? Dovoljno je mesta za svu trojicu. Zašto bi sve to radio kad se već sada možeš odmarati s nama?!”

 

[gost 202584]

Бирам први. Заправо, од пре пар година тај пут и живим. или успео сам да се ратосиљам рада у уобичајеном смислу те речи. Дакле, не градим куле од карата већ уместо тога тежим оном што Тежим стицању знања са перспективном духовног развоја и спасења ,у метафизичком смислу, из врсте егзистенције у којој смо.
Тај рад је онај прави, док је највећи радник трудбеник овога света , један од оних који добијају плакете рада од државе и друштва и слично,заправо доколичар јер он потпуно промашује тај рад који је једини битан... бавећи се кулама од карата.

Наравно, ако склонимо то на страну и бавимо се радом само у том најбаналнијем смислу , наравно да је и такав баналан рад неопходан за сам опстанак друштва, али то не треба бити циљ истог, већ само прелазни период до стања у коме људи неће морати више радити и где ће се сви посветити свом духу.

Можда би добро било пренети овде онај дијалог филозофа Диогена са Александром Великим :

" не настаје нити нестаје, већ увек јесте"
нит је било нит ће бидне у љубави к знању.

 

[Џорџи]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

valjda bi vecina drugo ali sigurno ne bih birao rad u pekari i luxuz

 

[smeđooka vodolija]

valjda bi vecina drugo ali sigurno ne bih birao rad u pekari i luxuz

a ja bih baš u pekaru...nešto mi se ne spava noću

 

[Џорџи]

haha aj sto bi se nagojila nego sto je unutra 300c

 

[cave man]

Tek u dokolici se mozes osvrnuti oko sebe i traziti nesto vise.
Luksuz je konzumersko-vestacki termin,sa druge strane izobilje je termin kome treba teziti jer se moze tumaciti na vise nivoa.
Tacnije,izobilje se tek i uocava u dokolici. Izobilje vremena kao prvi uslov.

 

[ranjeni Zoro]

mislim se nešto..

čovek je rođen da uživa, a ne da radi

 

[muzjak]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

Ne bi bio problem za mene. Ali kad imaš decu i treba da im obezbediš uslove za školovanje i budućnost, onda se odgovor sam nameće.
Inače je dokolica majka. Stvaralaštva nema bez doklice. Ali nije dovoljna samo dokolica.

 

[Dionys]

Recimo da jos niko nije dao ni priblizno dobar odgovor u odnosu na onaj koji sam ja bio pripremio, a s obzirom da je zivot volja za moc.

Jedni hoce znanje i odmaranje, a drugi povrsnu preduzimljivost. Ni jedno ni drugo nije po mom misljenju odlika prave moci.

 

[alim]

.. 10 satni crnački rad u rudniku + luksuz ..

 

[sanja*]

.. 10 satni crnački rad u rudniku + luksuz ..

.. zasto ..?

 

[7thpoison]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

Prvo. Luksuz mi ne znaci nista.

 

[alim]

.. nije mi raspravljivo .. sigurna si da si shvatila sve .. ?

 

[fisherman1]

Recimo da jos niko nije dao ni priblizno dobar odgovor u odnosu na onaj koji sam ja bio pripremio, a s obzirom da je zivot volja za moc.

Jedni hoce znanje i odmaranje, a drugi povrsnu preduzimljivost. Ni jedno ni drugo nije po mom misljenju odlika prave moci.

A kako bi pripremio odgovor da je život nešto drugo?

 

[Gotika]

Recimo da jos niko nije dao ni priblizno dobar odgovor u odnosu na onaj koji sam ja bio pripremio, a s obzirom da je zivot volja za moc.

Jedni hoce znanje i odmaranje, a drugi povrsnu preduzimljivost. Ni jedno ni drugo nije po mom misljenju odlika prave moci.

Pa ko će ove što vole da dokoličare da hrani....znači seljak i radnik žive uzaludne živote...a mislioci i filozofi i umetnici prave....ispunjene...alo za olovke u rukama i umovanje i drumovanje neko treba da zalegne...pa šta bi bilo da nema ove dve kategorije ljudi, među kojima sam i ja....ajmo svi u filozofiju kao Diogen...i ješćete skrob breee i proju sa rasolom...pa da vas vidim kako bi vam mozak radio...
Treba raditi i za taj rad dostojanstveno biti plaćen....lako ću ja kupiti i knjigu i otići u pozorište.....i nadomestiti svoju glad za saznanjima i proširenjem vidika.....seljak gleda u nebo, ne bi li pala kiša da dokoličari ne ostanu gladni...radnik briše znoj sa čela...ne bi li se njegov proizvod prodao na tržištu i trpi gazde jajare....sklanja dostojanstvo u stranu jer pored svoje hrani još pet lezilebovića, ako ne i više....motika je za neke...ona usrana...za Ozimana pogotovo

 

[Dionys]

Ipak, mislim da se na temi raslojavaju oni koji misle da je rad stvorio covjeka od onih koji misle da je razum i misljenje stvorio covjeka, a i to nije malo dostignuce.

Mislim da je druga grupa bliza istini, a bila bi sasvim kad bi znali da ono misljenje koje je nastalo kod dokolicara avanturista vise vrijedi, nego kad neko u debelom hladu mlati praznu slamu - taj nema sta ni da izgubi.

Npr. kad neki filozof u sred rata preuzme upravu nad gradom ili drzavom, onda je to opasno dokolicarenje.

A ostali rade zato sto moraju, ne zato sto nesto vole filozofe ili umjetnike. Svaki radnik bi mogao bez umjetnosti i filozofije, i on ce to uskoro i dokazati.

 

[tgdanijela]

Kad biste morali birati izmedju dva zivota u danasnjici: zivot pun dokolice sa obezbijedjenim osnovnim potrebama i bez rada ili zivot pun rada i bez dokolice a u luksuzu, sta bi bio izbor?

Kako da izaberem nešto što mi je određeno ..

 

[Guede]

Obicno se kaze da je dokolica majka svih poroka.Da bih se izbjegao porok,preporucuje se rad. Ali kao iz povoda koga se plase tako i sredstva koja se preporucuju lako ce vas ubijediti da je citava refleksija veoma plebejskog porijekla.Dokolica kao takva nije nikako majka svih poroka,ona je naprotiv,istinski bozanski zivot ukoliko se ne dosadjujemo.Svakako dokolica moze biti povod da se izgubi svoj imetak itd; plemenita priroda se ne plasi toga,ali se plasi dosade. Olimpijski bogovi nisu se dosadjivali,ziveli su srecno u srecnoj dokolici.Zenska ljepota koja niti sije,niti plete,niti pegla,niti cita,niti muzicira srecna je u svojoj dokolici.Dokolica je ,dakle,daleko od toga da bude majka svih poroka,naprotiv,istinsko dobro. Majka svih poroka jeste dosada kao korijen svih zala.Ona je ono cega se moramo cuvati.Dokolica nije nikakvo zlo,i mozemo reci covjek koji ga ne osjeca dokazuje,samim tim,da se nije uzdigao do humaniteta.Postoji neumorna djelatnost,koja iskljucuje covjeka iz svijeta duha i stavlja ga u istu klasu sa zivotinjama koje instiktivno i stalno moraju biti u pokretu. Postoje ljudi sa neposrednim darom da sve pretvaraju u poslovnu djelatnost,ciji je sav zivot poslovna djelatnost,koji se zaljubljuju i zene,slusaju neku dosjetku i dive se nekoj vjestini sa istim poslovnim zarom kojim obavljaju svoj rad u kancelariji. Latinska poslovica otium est pulvinar diaboli ( dokolica je jastuk djavola ) potpuno je tacna; ali djavo ne nalazi vremena da stavi svoju glavu na jastuk ako se ne dosadjuje. Buduci da ljudi ipak vjeruju da je misija ljudi da rade,onda je suprostavljanje dokolice i rada ispravno. Ja misli da covjekova uloga jeste da se zabavlja i zato moje suprostavljanje nije manje ispravno ....

Dokolica svakako