Ја се тог 11.09 задесио у Касарни Маслине у Подгорици(тако се потрефило)
.
Стигао 6-ог,каснио 3 дана,(дркали ме 2 дана због тог кашњења),сећам се да је тај 6ти
био понедељак јер сам дан раније,у недељу имао неку свадбу коју нисам могао да ескивирам.
Само што сам научио да вежем оне чизме и да закопчам опртаче,видим тог 11-ог ујутро неко комешање..
сви нешто журе,све нервозно...Смотра трајала 2 минута само да нас изброје,чак ни павиљон поред,црвене беретке нису изнели
са 3 спрата своје 2спратне кревете са све касетама на писту доле као обично..
Овај наш старији Водник- Сви на доручак,после тамо испред велике сале-.
реко,почо рат сунце ти јеубем а ја ни онај М68 не знам поштено да држим..палим ја кући,кривина братее
Упадамо унутра у ту салу и долази Командант Касарне на онај микрофон:"Господо Војници,извршен је напад на сједињене америчке државе....."
у секунди све поскакало са столица..аплаузи,вриштање,официри се грле,руке у вис,скакање..
Такву еуфорију до тада,осим на пар јаких концерата , нисам доживео.
