Dodirni ljubav,kroz osecanja ispunjena romantikom

[NIKOS_]

Nema razloga za strah, duboko si se u meni smestila, ljubav i neznost, u svaki deo mog tela raspodelila i nema straha da ces biti jos jedan trofej u mojoj zbirci ljubavnih promasaja...od prvog trena, sa tobom sam ozbiljnu ljubav imao, potpuno se zaljubio i trudio se da te sto neznije volim, da te nikada ne zabolim, da imas sa mnom samo osmehe, tuge i suze u mojoj auri ljubavi ne postoje... I eto, kada god sam te grlio i ljubio, sve sam tvoje emocije osetio, zavolela si me do ludila, kao i tebe ja...i ta nasa rapsodija dobrih namera i neznih trenutaka jos traje...do kada ce, ma bas me briga...na primer, trajace doveka, dovoljno je za pocetak, zar ne Duso moja?

 

[echinacea]

Ма како уздигло се срце...

 

[Elena222]

 

[NIKOS_]

Volim te toliko mnogo, da si od prvog trena, bila ono malo vode, u pustinji mojih strasti, koja mi je zivot spasila, plima i oseka mojih emocija, koje su me na tvoje neznosti nasukale, onaj vetar, pod cijim sam se naletom savio i tvoje usne dodirnuo, ponovo se rodio... onaj si plamen, sto se u meni rasplamsa i pre nego te dotaknem, tisina u kojoj srce govori i bujica koja rusi sve granice mojih snova...u tvom pogledu, svaka zvezda nocnog Neba je rodjena, a u tvom osmehu, sakrila se Vecnost, koja dise mojim dahom...i bez tebe,
dani su mi samo odjek praznine, ali sa tobom i nedostajanje postaje pesma, sto pece i leci... zudim za tvojim usnama,
kao more za Mesecom,
u tvom zagrljaju nalazim
tajnu Beskraja, gde sam, kroz tvoju ljubav ponovo stvoren i nikada vise necu biti izgubljen...

 

[POBEDNICKI]

Volim te toliko mnogo, da si od prvog trena, bila ono malo vode, u pustinji mojih strasti, koja mi je zivot spasila, plima i oseka mojih emocija, koje su me na tvoje neznosti nasukale, onaj vetar, pod cijim sam se naletom savio i tvoje usne dodirnuo, ponovo se rodio... onaj si plamen, sto se u meni rasplamsa i pre nego te dotaknem, tisina u kojoj srce govori i bujica koja rusi sve granice mojih snova...u tvom pogledu, svaka zvezda nocnog Neba je rodjena, a u tvom osmehu, sakrila se Vecnost, koja dise mojim dahom...i bez tebe,
dani su mi samo odjek praznine, ali sa tobom i nedostajanje postaje pesma, sto pece i leci... zudim za tvojim usnama,
kao more za Mesecom,
u tvom zagrljaju nalazim
tajnu Beskraja, gde sam, kroz tvoju ljubav ponovo stvoren i nikada vise necu biti izgubljen...

sve riječi ponavljaš
strast
dodiri
nedostajanje

 

[echinacea]

 

[VranV]

Ja volim sreću koja nije srećna,
pesmu koja miri zavađene reči,
slobodu koja ima svoje robove
i usnu koja se kupuje za poljubac.

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
i sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra,
cvetove koji se prepiru sa vremenom
u ime budućih plodova i proleća časti.

Ja volim sve što se kreće
jer sve što se kreće –
kreće se po zakonima mirovanja i smrti.
Volim sve istine koje nisu obavezne.

Ja volim jučerašnje nežnosti,
da kažem svome telu “dosta”,
i da sanjam bilje,prsti, oči, sluh
drugačije raspoređene u šumi
negoli u telu.

Branko Miljković

 

[echinacea]