Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Neko, možda, u noćnim fiokama čuva požutela sećanja
kao rasute latice na ogrtaču želja, što po zvezdanoj stazi,
ćuti priču u nepovrat, ali govor duše, uvek ostaje u nama.
Na izbledeloj stazi papirnih snova, duša na čas zatreperi
pa zaiskri nebo, nad modrom mesečinom i suvim usnama ...
januar, 2016
Svuda oko nas meri se vreme. Noću ili danju, svejedno - nebitno !
Ptice ne kasne. Pas ne proverava koliko je sati, niti je jelen ikad' gunđao o rođendanima, koji se gomilaju.
Jedino čovek meri vreme!
Samo čoveku odzvanja svaki sat i zbog toga, on jedini pati od parališućeg straha, koje nijedno drugo stvorenje ne muči.
Strah od vremena koje ističe !...
Pod teget oblacima u fronclama
te najčistije noći u dve tišine
od đavola kupljena teška vrata,
ne otvoriše se u razjarenom sećanju
ni u senkama, koje više nikada
ne mogu biti Ti...
april,2015
Prikupljam snagu za korak kojim ću
u zaboravu ove noći, preći na tvoju obalu
od mojih drhtaja razdvojenu ...
Slutim, noćni leptir ćilibar boje opet će
bez tebe, na moje rame sleteti …
25. februar 2013.-
Znam da više neću biti odjek tvojih koraka, uzdah tvojih usana
žeđ tvojih ruku, radost tvojih noći i umor tvojih dana ..
I znam, kao što noć zna da je majka svakog novog jutra
da ti nikada više, neću u praskozorje sneno biti tvoja sreća
da ćeš mi, samo u mislima, zauvek ostati tek' jedna više iluzija
promašenih iščekivanja i mojih nedođenih proleća ?! ...
17.januar 2014.-
Kada noću u raščupanom sećanju mislima po kaldrmama lutam zastanem, pa samu sebe pitam :
" Šta je to sa tvojim životom ?"
A život mi tiho odgovori :
" Opet si bila, predobra duša!"
Čovek mora proživeti mnoge nezavršene noći i nesavršene sate
da bi došao do nekoliko savršenih.
Moraš ubiti deset sati da bi dva sata istinski živeo.
Ali moraš biti pažljiv, da ne ubiješ sve noći, godine i sate ...
Bukovski
Vreme prolazi, reka nevraćanka odnosi trenutke u okean snova, u svemir, jamu bezdanicu, u magličaste oblake, iz kojih sećanja kaplju kao kristalne suze i grade dvorce uspomena.
Vekovi prolaze, godišnja doba oblače i skidaju odore drveću, ruže mirišu uvek sa nekim
drugim pupoljcima, a leptiri žive samo jedan dan.
Uranjam u njegove rastopljene satove i prisećam se vremena koje nazivam olujom ruža.
U tom čudesnom vrtlogu osećaja, zaustavljam sećanja, uronjam u prostor, vreme, u
ovde i sada, u purpur snova. Osećam buđenje u novom snu.
Putem svile plovi kočija od leptira.
Čudni su putevi Božji, još čudniji putevi duša.
Umeće umeća sedinjeno u doživljaj dela donosi miris ljubavi.
Ples leptira u oluji ruža izrasta iz vrtloga nebeskog vretena i ja ćutim
ono što sam utapajući se u njihovom mirisu oduvek ćutela,
lakoću detinjeg izraza kojeg se budna, noćima pokušavam osloboditi ...
januar 2026
